Svrha i lepota življenja?

Svako ima cilj u životu i razloga za život...
Da li se uvek prepoznaje prava svrha i lepota življenja?
Da li je to rad i samo rad i prosta reprodukcija produženja vrste ili ima nešto i izvan toga, neka druga misija koju treba da ostvarimo, na usputnoj stanici zvanoj Zemlja?

Svrha života leži u prepoznavanju istinske ljepote i radosti u sebi i izvan sebe . Ljudi koji si dopuste živjeti površnim životom , spriječavaju sebi samima doživjeti ljepotu života . Uskraćuju sebe za , življenje života .
Rad i produženje vrste samo su dio , jedan djelić svrhe postojanja ... jedan osnov koji bi trebao omogućavati potpuno ispunjenje našeg življenja na Zemlji .

ellen :: Da li se uvek prepoznaje prava svrha i lepota življenja?

Nažalost, ne prepoznaju svi ono što im se nudi, a zatim nezadovljni odlaze u svoj svet usamljenosti, neretko i depresiju, očaj... A život zna da bude lep samo ako smo spremni tu lepotu i ugledati a potom i prihvatiti, konačno stovoriti je.

''Pogledaj na zivot mojim ocima, videces zasto volim da zivim'' jednom je rekla Divlja jednom pastiru na livadi.
Pastir je nije ni pogledao, igrao se jednom travchicom, premetao je nezno i milovao ne vadeci joj koren iz zemlje, gledao njene listice u travi, divio se njenoj boji, a i lekovita je kaze. Znao je da uziva u malim stvarima, da zivi.
Divlja uci da se opusti, dishe polako, broji do pet, udahne, ponovo broji, izbaci vazduh iz sebe i uziva u tome- voli sto dishe. Meditira kao taj pastir na livadi, ceni male stvari koje joj svakim danom vise znace, postaju znacajne, u njima pronalazi mir i ravnotezu naspram ludila koje zuji okolo.
Zivot jeste lep. Prelep.

Svrha? To niko ne zna,, a svi nagađamo.
Lepota? U prepoznavanju istine, za mene...

Ne razmišljam više o tome. Što manje razmišljam, srećnija sam...

Jer, blaženi su nišči duhom...

Ne znam ima li svrhe ili nekog krajnjeg cilja.
Lepotu života za mene upravo sada predstavlja čaša vina koju ispijam, uz cigaretu i muziku Lenjingradskih kauboja. A tu je i Ideja.
To su ti trenuci punoće koji me, između ostalog, čine živom.

ljepota života je u malim stvarima,kada uživaš u trenutku.

Joj, tesko je...
Jer kad pogledamo zivot na vecem delu nase planete postao je - sudeci prema vestima i to iz svih medija - nepodnosljiv.
I u danasnje vreme ako neko ima posao ,a pritom nije ( ozbiljno ) bolestan i ima gde da zivi - tad treba da zna da mu je dobro! :slusa muz:

Eto , kad malo razmislimo ispade da je to jedina svrha i lepota nasih zivota, imati posao, biti zdrav i imati neki krov nad glavom, a sve ostalo je izgleda luksuz.

Svako ima cilj u životu i razloga za život...

Život doživljavam kao lutanje za idealima i ciljevima koje smo sami sebi postavili, i trud da to sve napravimo, uz konstantno kočenje i zastajkivanje kako bismo otklonili ono šta nam smeta. Ukoliko stanemo u životu malo da se odmorimo on prođe i naša svrha se gubi, naš cilj postaje sve nedostižniji i mi smo samo senkekoje lutaju zemljom.

Da li se uvek prepoznaje prava svrha i lepota življenja?

Mislim da nju nikada ne možemo u celosti prepoznati niti osetiti ali ako težimo za onim što gore navedoh, bez odmora za gluposti, osetićemo je u najvećoj mogućoj meri i prepoznaćemo onaj deo onu svrhu koja je za nas prava i osetiti lepotu koja našoj duši prija.

Da li je to rad i samo rad i prosta reprodukcija produženja vrste ili ima nešto i izvan toga, neka druga misija koju treba da ostvarimo, na usputnoj stanici zvanoj Zemlja?

Rad nam pomaže da nam mozak ne otupi, reprodukcija nam pomaže da se osetimo voljenim bezuslovno i da mi nekoga bezuslovno volimo, a naša misija je da idemo napred i da gazimo život ispred sebe. Zemlja, po mom mišljenju nije usputna stanica, ona nam je i kolevka i grob, tu sve počinje i sve se završava.

Mislim da je svrha života voleti i biti voljen i imati decu sa tom osobom. Siguran sam da oni koji to ne dožive makar jednom u toku svog života zažale zbog toga.

Stvaralački rad.

Pustolovina bez kraja...
Najljepši dio svega je što nikad ne znam što mi nosi sutra :lila:

Bass ::Mislim da je svrha života voleti i biti voljen i imati decu sa tom osobom. .

Ovo je tako jednostavno , a opet tako lepo receno... :cmokk:

Fristajlo ::Svrha? To niko ne zna,, a svi nagađamo.
Lepota? U prepoznavanju istine, za mene...

Svako nagadjanje je ipak jedan odgovor.

Da li je prepoznavanje istine uvek lepota? Ako kažemo da jeste, što nije isključeno, koliko nam je potrebno snage, razuma, smirenosti da gorku istinu doživimo kao lepotu? Lako ćemo sa onim što nam godi.

Od pronalaženja te svrhe još je teže pronaći tu lepotu; moguće je baš zato, što je ta lepota svrha.

Vraćajući se danas kući, na jednoj od stanica je ušao poznanik iz naselja. To je bio čovek star jedno tridesetak godina, mršav, isečene face i imao je neki izgubljen pogled. Sa sobom je vodio i svog sina koji ima tri godine. Lep mali klinac, plava kosa, pričljiv, nasmejan.
Ušavši u autobus, javio mi se i seo pored mene. Od trenutka kako je ušao počeo je da razgovara telefonom. Igrao sam se sa detetom. Dok sam se igrao, slušao sam ga šta priča, pričao je sa nekim čovekom i govorio mu kako će da mu vratiti pare čim skupi, kleo se u rođeno dete i molio ga da mu oprosti i ovaj put. Spustio je slušalicu i onda je usledio još jedan poziv.
Javio se na telefon, preklinjući onog sa druge strane slušalice da mu da još jedan paket na „ler“. Pogledao sam ga i video da su njegove oči „pukle“ od dopa i da on trenutno krizira. Nisam se toliko obazirao na to što je on u krizi, već me je mučilo kako takav čovek, monstrum, ludak može sa sobom da vodi trogodišnje dete, kako može da vodi dete da ga gleda kako se drogira i ubija sebe?
Izašli smo iz autobusa i krenuli ka kućama. Išli smo jedan pored drugog i ćutali. Ja sam gledao u dete i smejao se, a on je razmišljao samo o tome kako da uzme još jednu „dozu“, kako još više da zagazi u smrt. U jednom trenutku on je progovorio, počeo je da priča nepovezano i govorio mi o tome kako on veruje u reinkarnaciju, kako zna šta je bio u prošlom životu i kako mu je ovaj sadašnji život preseo i ne može više da izdrži.
Iz ove njegove rečenice, pokušao sam da ga opravdam, da opravdam njegovu potrebu da ubija sebe, ali nisam mogao, nisam mogao da razumem zašto želi da se ubije, da oduzme život, najlepši dar koji nam je sam Bog poklonio.
Trebali bi da budemo zahvalni na ovom poklonu koji smo dobili, da budemo zahvalni Bogu što se svakog jutra budimo zdravi, što nas okružuju ljudi koje volimo i koji nas vole. Svakog jutra kad se probudim zahvalim se Bogu što sam rođen, što sam rođen zdrav, bez ikakve fizičke anomalije, u porodici normalnih ljudi.

Ljudi, drugovi, prijatelji, braćo, sestre budite zahvalni na onome što imate, nemojte ubijati sebe, budite srećni, volite se!

taske013 :: Javio se na telefon, preklinjući onog sa druge strane slušalice da mu da još jedan paket na „ler“. Pogledao sam ga i video da su njegove oči „pukle“ od dopa i da on trenutno krizira. Nisam se toliko obazirao na to što je on u krizi, već me je mučilo kako takav čovek, monstrum, ludak može sa sobom da vodi trogodišnje dete, kako može da vodi dete da ga gleda kako se drogira i ubija sebe?

Pretpostavljam da je dete rođeno dok je otac uveliko bio ovisnik. Nije on monstrum već bolestan čovek kome treba pomoć. Greška je davno učinjena. Narkomani u trenucima krize čak i ubijaju i ne biraju.

Ljudi, drugovi, prijatelji, braćo, sestre budite zahvalni na onome što imate, nemojte ubijati sebe, budite srećni, volite se!

I da dodam: pomažimo jedni druge u nevolji, radujmo se s drugima u volji.

Dobrodošao taske013.

velika je mudrost živeti,živeti onako da poželite da se ponovo rodite i proživite sve isto iz početka.
mudrost je shvatiti prioritete,znati šta je sreća,izbegavati sve što život čini ružnim....
ko to uspe,ko oseti tu slast i lepotu življenja može reći da je srećan.

laza ::velika je mudrost živeti,živeti onako da poželite da se ponovo rodite i proživite sve isto iz početka.

Ima li takvog na ovom svetu, ne verujem?! To čak ni desetogodišnje dete neće reći.

Avramova ::

laza ::velika je mudrost živeti,živeti onako da poželite da se ponovo rodite i proživite sve isto iz početka.

Ima li takvog na ovom svetu, ne verujem?! To čak ni desetogodišnje dete neće reći.

mali sam ja da bih ti dao odgovor.....   

Svi smo mi ovde samo zbog "ravnoteze medju zvezdama"....
Ko shvati da je trazenje svrhe zivljenja - uzaludan posao, mnogo su mu vece sanse da ga prozivi srecno   

@laza

Mala sam i ja pa sam te pitala. Htela sam reći da je iluzorno pomisliti da postoji čovek koji bi sve isto ponovio jer je nemoguće da mu je u svakom delu života bilo sve potaman. Nešto je moglo bolje. "Da sam uradio drugačije ko zna šta bi sada bilo.... " - takvih pitanja je uvek i biće ih. Neko će se više pitati, neko manje, a neko nikako ne zato što nema šta, već zato što shvata da nema svrhe.

Mudrost je ne načiniti dva puta istu grešku.

savršenstvo ne postoji ali treba težiti ka njemu,srećan čovek to shvati na vreme. život sagleda realno,otvorenih očiju i kaže, kada bih imao drugi život proživeo bih ga isto jer sam spoznao smisao sreće.
problem kod ljudi je poimanje pojma sreća......o tome je već pisano na filozofiji gde ja baš i ne volim da zalazim,ja sam filozof naivac....