Filmske novosti...

O zataškavanju genocida nad Jermenima na Beldocsu

http://seecult.org/vest/o-zataskavanju-genocida-nad-jermenima-na-beldocsu

19. Međunarodna smotra arheološkog filma, BG

Vrsta dogadjaja:
Bioskop
Jugoslovenska kinoteka, Beograd
Datum:
Thursday, March 29, 2018 - 19:30
Link:
http://www.narodnimuzej.rs
19. MEĐUNARODNA SMOTRA ARHEOLOŠKOG FILMA (22-29.3.2018.)

U POTRAZI ZA IZGUBLJENOM BUDUĆNOŠĆU / EL BUSCA DEL FUTURO PERDIDO (Španija, 2016, 62 min)

režija: Alfonso Par, Luis Quevedo

LICA ETRURACA - KANOPSKE VAZE IZ TOLEA / FACCE DI ETRUSCO - I VASI CANOPI DI TOLLE (Italija, 2017, 32 min)

režija: Alessandro Barelli

ALJASKA. BELEŠKE IZ NOVOG SVETA / ALЯSKA. ZAMETKI S NOVOGO SVETA (Rusija, 2012, 52 min)

režija: Olьga Pogudina

EREHTEJON - ISTORIJA, REKONSTRUKCIJA / ΤΟ ΕΡΈΧΘΕΙΟ, ΙΣΤΟΡΊΑ, ΑΝΑΣΤΗΛΏΣΕΙΣ (Grčka, 2010, 18 min)

režija: Dimitris Patrikios

PAGES FROM THE PERPETUAL CHRONICLE OF PLOVDIV (Bugarska, 2012, 33 min)

režija: Jordan Detev

Konkurs za učešće na 16. Liburnia Film Festivalu


Tuesday, March 20, 2018 - 14:15 to Friday, May 25, 2018 - 23:45

Liburnia Film Festival hrvatskog dokumentarnog filma objavio je poziv za prijavljivanje filmova za njegovo 16. izdanje, koje će biti održano od 20. do 24. avgusta (kolovoza) 2018. godine u Opatiji.

Prihvatljivi su svi dokumentarni filmovi završeni u 2017. ili 2018. godini bez obzira na trajanje i tehniku snimanja, odnosno svi filmovi nastali u koprodukciji ako je Hrvatska najkasnije druga koprodukcijska zemlja u nizu.

U Regionalni program izuzetno mogu biti izabrani i filmovi iz 2016. godine.

Konkurs je otvoren do 25. maja (svibnja).

Rezultati će biti poznati početkom maja.

Petočlani žiri LFF-a nagradiće najbolji film iz glavnog programa, te najbolji regionalni film (filmovi autora i produkcija iz Istarske, Primorsko-goranske i Ličko-senjske županije).

Biće dodeljene i nagrade za najbolju režiju, fotografiju, montažu i dizajn zvuka, a publika će izabrati svog favorita.

Prijavljivanje je putem onlajn formulara na sajtu festivala.

Na istom mestu se nalaze i Pravila za prijavu filma

(SEEcult.org)

https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_16243e695a4%3A2ef5206%3A7d6c1c1c&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Konkurs%20za%20u%C4%8De%C5%A1%C4%87e%20na%2016.%20Liburnia%20Film%20Festivalu&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fkonkurs%2Fkonkurs-za-ucesce-na-16-liburnia-film-festivalu

23. Glumačke svečanosti Milivoje Živanović, PO

Vrsta dogadjaja:
Festival
Centar za kulturu Požarevac
Datum:
Wednesday, April 4, 2018 - 20:00
Link:
http://www.czkpo.rs
23. GLUMAČKE SVEČANOSTI MILIVOJE ŽIVANOVIĆ (30.3.-4.4.2018.)

Ana Đorđević: CRNA KUTIJA (predstava u čast nagrađenih)

Beogradsko dramsko pozorište Beograd, Beoart Beograd

režija: Andrej Nosov

Ferara počasni gost 11. Beldocsa



Američki reditelj Ejbel Ferara (Abel Ferrara) biće počasni gost 11. Beldocs festivala u Beogradu, na kojem će prikazati dokumentarni film “Trg Vitorio” (Piazza Vittorio), kojim slavi čuvenu rimsku pjacu, njenu živost i raznolikost.

Iako poznat najširoj publici po igranim filmovima, Ferara je potpisao i značajan broj dokumentaraca, u kojima se mahom vraća na mesta odakle je potekao ili se bavi onim što ga se lično tiče. Dok je u dokumentarnom filmu “Ulica Malberi” (2010) rekonstruisao mesto na kojem je započeo filmsku karijeru 1975, a dokumentarcem “Chelsea on the Rocks” oživeo čuveni hotel Čelzi u Njujorku, Ferara u filmu “Trg Vitorio” nudi hroniku najživljeg trga u Rimu, na kojem žive i Rimljani, i Azijati, i Afrikanci, i Indijanci. Prolazeći trgom, Ferara se upušta u razgovore sa njima o njihovom poreklu, razlogu dolaska, želji za ostankom… Zbog svoje slikovite strukture, Trg Vitorio postao je i stecište mnogih umetnika, kao i samog Ferare, koji strukturom dokumentarnog filma uspeva da prodre do srži njegove jedinstvene dimenzije, pokazujući zašto je Trg Vitorio bio inspiracija i drugih sjajnih autora. Među njima je bio i Pazolini kome je posvetio prethodni film, sa Viljmom Defoom.

“Trg Vitorio” je, inače, jedan od dva dokumentarca koje Ferara potpisuje u prošlogodišnjoj produkciji. Drugi film - “Uživo iz Francuske”, posvećen je oslikavanju živog izvođenja muzike, koju je Ferara koristio za svoje igrane filmove.

Ferara je gradio karijeru na žanrovski i tematski krajnje različitim ostvarenjima.



Rođen u Bronksu, Ferara je počeo karijeru snimajući filmove Super 8 kamerom. Za njega se pročulo zahvaljujući filmovima “Driller Killer” i “Ms. 45” koji su, ispunjeni žestinom i nasiljem, kao i osobenom stilizacijom, postavili visoko lestvicu očekivanja od njegovih potonjih radova.

Koliko god da su studiji želeli da ga prisvoje, ostao je dosledan svom avangardnom pristupu filmu, te je tako potpisao neka od kultnih ostvarenja, poput “Zlog poručnika” (1992), rađenog u gotovo dokumentarističkom maniru, koji je upravo i naglasio Ferarinu težnju ka jeftinim, a provokativnim delima.

Ferarina obrada “Kradljivaca tela”, te vampirska poslastica “Zavisnost”, triler “Zmijske oči” sa Madonom, crnohumorna “Sahrana”, religijska ekstravagancija “Marija” i brza komedija “Priče o gogo igračicama”, obogatile su na različite načine njegovu karijeru sve do novog doba kada potpisuje apokaliptični “4:44 Poslednji dan na zemlji” i biografski “Pazolini” o svom omiljenom autoru i inspiraciji.

Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs biće otvoren 7. maja u Sava centru premijerama domaćih dokumentarnih filmova “Slatko od Ništa” Borisa Mitića i “Poslednja avantura Kaktus Bate” Đorđa Markovića.

Osim domaće i međunarodne selekcije, 11. Beldocs ponudiće i brojne prateće programe, među kojima su se Feel Good Movies i Biografski dokumentarci pokazali najvoljenijima.

Festival će biti održan u Sava centru, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu omladine Beograda, Domu sindikata, kao i u salama Jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj i Uzun Mirkovoj.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/255398198

Digitalizacija sačuvala Specijalno vaspitanje



Digitalno restaurisana kopija filma Gorana Markovića “Specijalno vaspitanje” premijerno je prikazana 21. marta u Jugoslovenskoj kinoteci, u prisustvu autora i dela ekipe, predstavnika producentske kuće Centar film iz Beograda i mnogobrojnih kolega i prijatelja.

To je treći domaći klasik digitalno restauirsan u okviru projekta Vip Kinoteka, a prema rečima direktora Jugoslovenske kinoteke Jugoslava Pantelića, to je zaista bilo neophodno filmu kojim je Marković debitovao 1977. godine i najavio briljantnu karijeru.

Reditelj i scenarista Goran Marković, pozdravljen burnim aplauzom, obratio se publici uoči projekcije, a na bini su mu se pridružili i glumica Cvijeta Mesić, scenograf Miljen Kreka Kljaković, direktor filma Slobodan Pavićević, glumac Ratko Tankosić, član produkcione ekipe Milan Cvetković Ciga... Iz sale mu je podršku dao reditelj Srđan Karanović, koji je igrao epizodu u filmu svog kolege.

Citirajući Mihaila Bulgakova da “rukopisi ne gore”, Marković je rekao da “filmovi, nažalost, gore. I to ne samo oni koji su snimani na zapaljivoj traci, nego svi filmovi nestaju”.

“To je takav medij da se jednostavno posle izvesnog vremena pretvara u prah i pepeo. Zato je ovaj napor da se ipak nešto učini, da se filmovi rekonstruišu i digitalizuju vredan pažnje. Mislim da smo mi mala zemlja koja nema mnogo toga da sačuva, ali da su naši filmovi nešto što stvarno vredi. Jer, šta su filmovi? Zapisi o vremenu u kom su nastali. Pogledate jedan film, koji traje sat i po, i tačno znate kako su ljudi izgledali ’77, šta su mislili, šta su osećali, kako je grad izgledao. To je jako važan trenutak i to je nešto što vredi sačuvati”, rekao je Marković.

Marković je rekao da je digitalna restauracija posebno važna za film “Specijalno vaspitanje”, koji je snimljen na 16 milimetara i praktično bez ikakvog budžeta.

“Evo, Kreka je imao budžet nula za scenografiju. Ipak, u ovaj film je uneto jako mnogo energije, naročito mladih ljudi, ali i bardova. Svi su radili besplatno i to se oseća. Mislim da je to održalo ovaj film, a naravno zaslužan je i interesantan tekst koji je nastao na iskustvu jednog čoveka koga više nema – Miroslava Simića koji je bio vaspitač u domu ‘Vasa Stajić’. Ljudi okupljeni oko ovog scenarija su zapravo izneli ovaj film”, istakao je Marković, zahvalivši Kinoteci i kompaniji Vip mobile što su pokrenuli projekat digitalizacije.

Direktor Vipa Dejan Turk primetio je da se mnogi plaše fenomena digitalizacije, misleći da će nam promeniti život i to ne uvek na bolje.

“Međutim, ovo je sigurno projekat koji menja život na bolje, koji spašava stare srpske, jugoslovenske filmove. Mi smo veoma ponosni da je ‘druga priča’ deo tog projekta”, rekao je Turk.

U priči o pitomcima popravnog doma i njihovim vaspitačima igrali su tada mladi Slavko Štimac, Aleksandar Berček, Branislav Lečić, kao i afirmisani glumci, koji više nisu među živima, Bekim Fehmiu, Ljubiša Samardžić, Mića Tomić, Rade Marković...

Nova kopija “Specijalnog vaspitanja” biće prikazana za širu publiku na dve projekcije 30. marta, takođe u Svečanoj sali Jugoslovenske kinoteke.

(SEEcult.org)

65. Martovski festival

http://seecult.org/vest/65-martovski-festival-0

Beogradski filmoplov 1944-1963, BG

Vrsta dogadjaja:
Bioskop
Muzej Jugoslovenske kinoteke, Beograd
Datum:
Tuesday, April 10, 2018 - 17:00
Link:
http://www.kinoteka.org.rs
BEOGRADSKI FILMOPLOV 1944-1963 (10-12.4.2018.)

10.4.

17:00 SMOKI (SAD, 1946)

Smoky

ul. En Bakster (Anne Baxter), Fred Mekmarej (Fred MacMurray)

r. Luis King (Louis King)

19:00 SILOM MILIONER (FR, 1960)

Crésus

ul. Fernandel (Fernandel), Marsel Ranson-Erve (Marcelle Ranson-Hervé)

r. Žan Žiono (Jean Giono)

21:00 ŠPIJUN (SAD, 1952)

The Thief

ul. Rej Miland (Ray Milland), Martin Gejbel (Martin Gabel)

r. Rasel Raus (Russell Rouse)

11.4.

17:00 BANKET KRIJUMČARA (BEL/SRN, 1952)

Le banquet des fraudeurs

ul. Fransoaz Roze (Françoise Rosay), Žan-Pjer Kerien (Jean-Pierre Kérien)

r. Enri Stork (Henri Storck)

19:00 LINE - STRASNI LJUBAVNICI (NOR, 1961)

Line

ul .Margaret Robsam (Margrete Robsahm), Toralv Maurstad (Toralv Maurstad)

r. Nils Rajnhard Kristensen (Nils-Reinhardt Christensen)

21:00 PLOČNIK PARIZA (IT/FR, 1961)

Le pavé de Paris

ul. Daniel Gober (Danièle Gaubert), Žak Riberol (Jacques Riberolles)

r. Anri Dekoan (Henri Decoin )

12.4.

17:00 HALO, POGREŠNA VEZA (RUM, 1959)

Alo? Ati gresit numarul

ul. Sandu Radulesku (Sandu Radulescu), Jurije Darije (Iurie Darie)

r. Andrej Kalarasu (Andrei Calarasu)

19:00 MUŠKARCI SU TAKVI (FR, 1954)

Les hommes ne pensent qu'à ça

ul. Žan-Mari Amato (Jean-Marie Amato), Žan Belanžer (Jean Bellanger)

r. Iv Rober (Yves Robert)

21:00 POLIKARPO (IT/FR/ŠP, 1959)

Policarpo 'ufficiale di scrittura

ul. Renato Rašel (Renato Rascel), Karla Gravina (Carla Gravina)

r. Mario Soldati (Mario Soldati)

65. Martovski festival: Pobednički filmovi, BG

Vrsta dogadjaja:
Festival
Dom omladine Beograda
Datum:
Tuesday, April 3, 2018 - 19:00
Link:
http://martovski.rs
65. MARTOVSKI FESTIVAL: POBEDNIČKI FILMOVI

NEPUTOVANJA (9’20’’)

režija: Ana Nedeljković i Nikola Majdak mlađi

Film o lokal-patriotizmu, turizmu i emigraciji. Devojčica živi u sivoj, izolovanoj zemlji ograđenoj visokim zidom. Ona nikada nigde nije putovala, ali ceo život mašta kako će jednog dana otići zauvek u savršeni svet koji se zove Inostranstvo.

ZVEZDE GAOMEIGUA (23’)

režija: Marko Grba Singh

U opservatoriji Gaomeigu, narod Naksi posmatra nebo. Teleskop postaje opčinjen mitovima i legendama tog područja. Tu je priča o Velikom vođi koji je nahranio svoj narod. Tu je legenda o srednjovekovnom heroju zvanom Sanduo. Danas, on je skejter u velikom gradu. Dvoje bogova se voli, ali umešao se stranac.

LIJANA (27’14’’)

režija: Ivan Đurović

Grupa divljih dečaka, koji odbacuju sve što ima veze sa svetom odraslih upoznaju Vladana, koji nije nalik njihovim slabašnim očevima, i odlučuju da mu otkriju tajnu, skrivenu u šumi.

ISTI (16’23’’)

režija: Dejan Petrović

Film metafore koji se, prikazivanjem svakodnevice osuđenika i stražara u nekoliko najvećih zatvora u Srbiji, bavi temom gubljenja identiteta pojedinca pod uticajem sistema. Uspostavljajući paralelu između zatvorskog i šireg društvenog sistema, ovaj dokumentarac istražuje relativnost ljudske slobode.

VIDI KAKVA JE / VIDI JA TI NEA (Makedonija, 18’28’’)

režija: Goran Stolevski

Po svom izgledu i ponašanju osamnaestogodišnja Aneta se skoro uopšte ne razlikuje od muškaraca. Zbog toga i zbog jednog nezgodnog snimka na telefonu, nju i njenu jedinu drugaricu označavaju kao lezbijke. To uništava njihovo prijateljstvo.

VONGAR (60’32’’)

režija: Andrijana Stojković

Australijski pisac srpskog porekla Vongar živi povučen život u predgrađu Melburna sa svojih šest dingoa za koje veruje da otelovljuju njegovu tragično izgubljenu aboridžinsku porodicu.

200 din

Biseri iz fonda Jugoslovenske kinoteke na YouTube



Jugoslovenska kinoteka odlučila je da postavi na YouTube filmske materijale iz svog Arhiva, a u prvom paketu od 60 klipova biće pokretne slike koje se bave istorijom, etnologijom i kulturom. Materijali iz Arhiva Kinoteke biće dostupni na najvećem svetskom pretraživaču video sadržaja od 3. aprila u podne, na zvaničnom Kinotekinom kanalu, na kojem će svi zainteresovani moći besplatno ih vide.

“Idemo u korak sa vremenom, svesni da 21. vek nameće nove vidove komunikacije. Koristimo moderne tehnologije i u duhu otvorenosti Kinoteke prema javnosti izlazimo u susret novim potrebama i navikama publike”, izjavio je tim povodom direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić.

Pantelić je uveren da će ovaj potez privući i publiku van granica naše regije, iz Evrope i sveta, koja se zanima za istoriju ovih prostora.

Inserte je odabrao upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Saša Erdeljanović.

“Za sada su to dokumentarni materijali iz perioda do 1945. godine, na koje Jugoslovenska kinoteka ima pravo. Odlučili smo se da za početak postavimo 60 inserata, a ubuduće će naša stranica biti stalno dopunjavana. Na svakih mesec dana sadržaj će se proširivati novim prilozima i insertima iz bogate riznice Arhiva kinoteke”, izjavio je Erdeljanović.

U njegovom izboru akcenat je na predstavljanju istorije Srbije i Jugoslavije, nekadašnjeg života, izgleda gradova, života običnih ljudi na ovim prostorima, a tu su i važne istorijske ličnosti i događaji.

To će biti svojevrsni izlog Kinoteke za domaće i strane pojedince i medije.

Inserti traju do pet minuta, a svaki prati kratki tekstualni opis ili identifikacija na srpskom i na engleskom jeziku.

Korisnicima sajta YouTube biće dostupni delovi dokumentarnih filmova “Pod jugoslovenskim nebom”, “Srednjovekovni manastiri u Srbiji”, “Beograd 1930” i “Beograd 1919”, “Cirkus Kludski u Novom Sadu”, “Proslava godišnjice Svetozara Miletića“...

Pantelić je najavio i nameru da se kroz slike prošlosti prate neka današnja dešavanja.

“Za izbor materijala pomagaće nam sadašnjost. Ponekad će aktuelni događaji biti inspirator za to koje ćemo pokretne slike iz naših fondova postavljati na zvaničnu stranicu Kinoteke na YouTubu-u”, rekao je Pantelić.

(SEEcult.org)

11. Španski metar, BG

Vrsta dogadjaja:
Festival
Jugoslovenska kinoteka, Beograd
Datum:
Friday, May 18, 2018 - 18:00
Link:
http://www.spanskimetar.rs
11. ŠPANSKI METAR (16-30.5.2018.) Beograd

Počasna Goja nagrada: Marisa Paredes

PUKOVNIKU NEMA KO DA PIŠE (1999, 118 min) - drama

režiija: Arturo Ripstajn

scenario: Pas Alisija Garsijadijego (prema istoimenom romanu Gabrijela Garsije Markesa)

uloge: Fernando Luhan, Marisa Paredes, Selma Hajek, Rafael Inklan, Ernesto Janes, Danijel Himenes Kaćo, Patrisija Rejes Spindola, Odiseo Bićir, Esteban Soberanes, Hulijan Pastor

https://www.youtube.com/watch?v=IfiTSchpqJU

Poziv na Ex Oriente filmsku radionicu za dokumentarni film


Wednesday, April 4, 2018 - 22:00 to Tuesday, April 24, 2018 - 23:45
Reditelji i producenti projekata dugometražnih dokumentarnih filmova, koji su u razvoju ili procesu produkcije, a preispituju žanrove, formate i medijske granice, mogu se prijaviti do 24. aprila za učešće na međunarodnoj radionici Ex Oriente Film, koju organizuje tokom 2018. godine Institut za dokumentarni film iz Praga.

Poziv je upućen rediteljima i producentima iz Evrope, sa posebnim fokusom na projekte iz Centralne i Istočne Evrope, uključujući zemlje kandidate za članstvo u EU, postsovjetske države i Rusiju, kao i za kreativne dokumentarne projekte koji se bave pričama iz Centralne i Istočne Evrope.

Ex Oriente Film je međunarodna radionica fokusirana na kreativan razvoj i finansiranje sinematografskog dokumentarnog filma. Podržava filmove koji, preispituju granice dokumentarnog jezika, u cilju pružanja jedinstvenog pogleda na svet oko nas.

Tokom tri jednonedeljne radionice, koje će biti održane u periodu od devet meseci, producenti i reditelji dobiće pomoć i savete više od 25 vodećih filmskih autora i stručnjaka za razvoj ideja, produkciju i strategije promocije svojih budućih dokumentarnih filmova. Vodeći mentori Ex Oriente Film radionice u 2018. godini su: Iikka Vehkalahti, Mikael Opstrup, Ivana Pauerová Miloševičová i Filip Remunda. Medju gostujuchim mentorima do sada su bili Vitaly Mansky, Dounia Sichov, Giona Nazzaro, Peter Jaeger, Nicolas Philibert, Signe Byrge Sørensen, Joe Bini, Cintia Gil, Nikolaus Geyrhalter i mnogi drugi.

Prva sesija biće održana od 17. do 23. juna u Trstu (Out of the Comfort Zone – Vision, Space, Story), druga od 25. do 30. oktobra u Jihlavi u Češkoj, u okviru Jihlava međunarodnog festivala dokumentarnog filma, a treća u martu 2019. godine u Pragu, u okviru East Doc Platforme i međunarodnog filmskog festivala One World IFF (Market, Here I Am!).

Učesnici programa Ex Oriente Film imaće priliku da na koprodukcionoj sesiji East Doc Foruma predstave svoje projekte evropskim i severnoameričkim producentima, distributerima, kupcima, predstavnicima filmskih fondova, emiterima, predstavnicima festivala… Takođe, imaće šansu za širok spektar stipendija i nagrada u formi direktne finansijske podrške, koprodukcijskih ugovora, pristupa vodećim evropskim tržištima i treninzima za partnerstvo.

Prijavljivanje je onlajn - preko ovog linka, besplatno je, a moguće je jedino na engleskom.

Više detalja moguće je naći na sajtu organizatora dokweb.net

Kontakti za dodatna pitanja: Rebecca De Pas / Manager: rebecca@dokweb.net; Kristýna Bartošová / Coordinator: kbartosova@dokweb.net

(SEEcult.org)

https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_162929f1558%3Aa024a1d%3A9f3b30f2&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Poziv%20na%20Ex%20Oriente%20filmsku%20radionicu%20za%20dokumentarni%20film&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fkonkurs%2Fpoziv-na-ex-oriente-filmsku-radionicu-za-dokumentarni-film

Preminula Jelena Žigon



Glumica Jelena Žigon preminula je u Beogradu u 85. godini, posle kraće bolesti.

Jelena Žigon preminula je 10. aprila uveče u bolnici, preneli su mediji.

Jelena Žigon bila je supruga dramskog umetnika Steve Žigona (1926-2005), sa kojim je imala ćerku Ivanu Žigon, takođe glumicu, i sina Nikolu, slikara.

Igrala je, između ostalog, u filmovima “Prvi građanin male varoši” (1961), “Pustolov pred vratima” (1961), “Obračun” (1962), “Došlo doba da se ljubav proba” (1980), “Ljubi ljubi al glavu ne gubi” (1981), “Idi mi, dođi mi” (1983), “Kakav deda takav unuk” (1983), “Šta se zgodi kad se ljubav rodi” (1984), “Žikina dinastija” (1985), “Druga Žikina dinastija” (1986), “Sulude godine” (1988), “Kuda plovi ovaj brod” (1999)…

(SEEcult.org)

 Odlazak Stenlija Kjubrika

Širom zatvorenih očiju

Enigma Kjubrik tek traži rešenje, i kroz istoriju filma putuje kao crni obelisk, noseći slike našeg vremena za neku novu i nadamo se bolju generaciju, koja neće ponavljati iste gluposti vrteći se u krug

Stenli Kjubrik je umro daleko od očiju javnosti, u svojoj kući u Sent Olbensu, nedaleko od Londona, pokušavajući sedamdeset jednu godinu da živi neki drugačiji život. Najpre je bio Amerikanac koji je, od 1961, izabrao britanska ostrva kao novu domovinu. Iako odrastao u Holivudu, njegova želja da buku i bes glamura zameni autorskom slobodom je definitivno realizovana prelaskom na evropsko tlo.

Nekoga bi možda i zavarao početak sa efektnim trilerom Ubojičin poljubac, ali njegova filmska odiseja počinje sa spektaklima Staze slave i Spartak, zbog kojih je i napustio fabriku snova. Antiratna drama koja raskrinkava militarističku farsičnost svakog rata , čije su uniforme i verbalni patriotizam tek deo skarednog maskenbala, locirana u sumrak Prvog svetskog rata, dokazala je kako novi dečko u filmskoj industriji ima raskošan talenat, da ga kritika obožava, ali da se sve to slabo naplaćuje na kasama bioskopa. Ipak, glavna glumačka vedeta Staza slave Kirk Daglas dao je još jednu, ispostavilo se i poslednju šansu mladom Kjubriku poverivši mu režiju spektakla Spartak (1960), u kojem je više od sopstvenog glumačkog umeća demonstrirao snagu bicepsa. Bilo je to 1960, u vreme kada je televizija oduvala spektakle sa velikih ekrana, i kada je Ben Hur provozao poslednju slavnu filmsku trku. Na začudan način, mnogo godina kasnije, Spartak je postao kultni film američke gej populacije.

APATRID: Za svoj prvi neamerički film Kjubrik je izabrao ekranizaciju Lolite Vladimira Nabokova, još jednog apatrida, verbalnog egzibicioniste i provokatora kalibra Salvadora Dalija. Njihovi udruženi talenti napravili su jednu od najjetkijih kritika "američkog načina života", obrušavajući se na same njegove temelje - porodicu. Tek je mlitavi rimejk Adrijen Lin, pokazao svu veličinu originala. Sledila je urnebesna komedija o hladnom ratu Dr Strendžlav (1964), sa podnaslovom Kako sam prestao da se plašim i zavoleo bombu. To je pomalo distanciran i ciničan autorov pogled na civilizaciju koja je sebe dovela do ivice samouništenja. Antologijski kraj filma, sa šlagerom "Srešćemo se opet ko zna kad i ko zna gde" koji prati sliku rascvetavanja atomskih pečurki, nabolje ilustruje Kjubrikovo osećanje sveta u kojem živi.

Reditelj je pogled zatim upro prema nebu, tražeći ono bolje u čoveku u kolevci zvanoj svemir. Inspiraciju je našao u delu vizionara, svog novopečenog zemljaka Artura Klarka. Od tuče primata do koske koja postaje svemirski brod, dok crni obelisci nose tajnu, u Odiseji 2001 Kjubrik u naizgled prevratničkoj 1968, pravi testament za neku buduću generaciju ili, kako apologeti ovog filma vole da kažu, "bolji naučnofantastični film moći će biti snimljen samo na licu mesta". Njegova mašta je dobila krila u dotad najvećem broju specijalnih efekata u istoriji.

REFLEKSIJA: Sledila je još jedna ekranizacija romana još jednog "nestašnog dečaka", Entonija Bardžesa, Paklene pomorandže (1971), koja je refleksija na totalitarizam koji najviše pogađa mlada pokolenja, a ironijska žaoka fokusirana je na scenu silovanja uz setne zvuke glavne teme filma "Pevajmo na kiši".

Iako ima status genija, Kjubrik snima sve ređe, i gotovo nepogrešivo iznenadi izborom teme. Tako je i bilo sa Berijem Lindonom (1975), kostimiranom melodramom koja će ostati upamćena po antologijskoj fotografiji Džona Alkota, gotovo bez upotrebe veštačkog svetla. Usledio je žestok povratak sa Isijavanjem (1978), prema prozi Stivena Kinga, koji je najviše računao na šizofreni talenat Džeka Nikolsona. Ipak, pojavili su se i prvi glasovi kako je Kjubrik postao zarobljenik svog autorskog sveta, koji je, kao i u filmu, lavirint iz kojeg izlaza nema.

MOJSIJE I KAPO: Gotovo deceniju kasnije (1987) stiglo je iznenađenje - film Ful metal džeket (naslov označava vrstu municije korišćenu u ratu u Vijetnamu, kod nas preveden kao "Bojevo zrno"), kojim on mnogo pre Spilberga i Malika, a radikalnije od Semjuela Fulera i Nikolasa Reja, skače u samo ždrelo rata. Narednik koji jedini može da održi u životu šačicu preplašene dečurlije, koja vodi nečiji tuđ rat, u Kjubrikovoj verziji je negde na pola puta između Mojsija i kapoa u koncentracionom logoru. Iako hvaljen, čak i idolizovan, Kjubrik je zadavao probleme svojim sledbenicima i idolopoklonicima ne jureći trendove nego ih anticipirajući i kreirajući. U svetu filma od 60-ih do 80-ih, da se poslužimo metaforom 90-ih, modom, bio je Žan Pol Gotje: kombinacija provokacije, veze sa tradicijom i inovacijom, ali definitivno i uvek u - modi. Sam nije dočekao premijeru trilera u produkciji bračnog para Kruz-Kidmen Široko zatvorenih očiju, koji je najavljen za jul 1999, a pre toga za Božić 1997. Još jednom je zadao muke onima koji su olako shvatili njegovu originalnost. Smrt autora verovatno će baciti specifično svetlo i na sam film, neki će od toga i zaraditi, kao Rade Šerbedžija koji je u njemu igrao, ali enigma Kjubrik tek traži rešenje, i kroz istoriju filma putuje kao crni obelisk, noseći slike našeg vremena za neku novu i nadamo se bolju generaciju, koja neće ponavljati iste gluposti vrteći se u krug.

Preminuo Vitorio Tavijani



Italijanski filmski reditelj i scenarista Vitorio Tavijani, koji se proslavio radom sa bratom Paolom, preminuo je 15. aprila u Rimu u 89. godini.

Braća Taviani osvojila su Zlatnu palmu u Kanu za film “Padre padrone” i Zlatnog medveda u Berlinu za film “Cezar mora da umre”, kao i nagrade za životno delo.

Braća Tavijani su počela da se zanimaju za film još u školi, a aktivnije tokom studija na Univerzitetu u Pizi, gde su vodili filmski klub pod uticajem neorealizma.

Po prelasku u Rim, počeli su sredinom 50-ih da snimaju prve dokumentarce sa Jorisom Ivensom, a u igranom filmu debitovali su “Čovekom za spaljivanje” (1962). Tu dramu o sukobu pojedinca i mafije sa uočljivim političkim prizvucima realizovali su sa Valentinom Orsinijem.

Braća Tavijani osamostaljuju se političkom dramom “Subverzivni” (1967), premijerno prikazanom u zvaničnom programu Filmskog festivala u Veneciji.

Pripadali su talasu angažovane italijanske kinematografije, a iz tog perioda zapažena su njihova ostvarenja “Sveti Mihajlo je imao petla” (1972) i “Allonsanfan” (1974).

Svetsku afirmaciju postigli su filmom “Ja sam Bog otac” (Padre padrone), za koji su 1977. godine osvojili Zlatnu palmu i koji se smatra kreativnim vrhuncem njihove poetizovane društvene kritičnosti.

Reputaciju su učvrstili dramom iz doba Drugog svetskog rata “Noć svetog Lorenca” (1982), za koju su dobili Gran pri žirija u Kanu, kao i filmom “Haos” (1984), prema pripovetkama Luiđija Pirandela.

U Americi su režirali “Dobro jutro, Vavilone” (1987), nostalgičnu posvetu Grifitu i Holivudu viđenom očima italijanskih doseljenika.

Višestruko nagrađivana braća dobilao su i prvu nagradu u Moskvi za “Uskrsnuće” (2001), prema Tolstoju, te Zlatnog medveda za zatvorsku dramu “Cezar mora umreti” (2012), kao i niz priznanja za životno delo.

Vitorio Tavijani je pre oko godinu dana povređen, kada ga je udario automobil i od tada je stalno boravio po bolnicama, ali nije mogao da propusti pripreme za snimanje njihovog najnovijeg filma “Lična stvar” (2017), prema istoimenom romanu Bepea Fenoljija, bivšeg pripadnika italijanskog partizanskog pokreta. Na setu se zbog bolesti nije pojavljivao, pa je film završio sam Paolo, a Vitorio je potpisan kao koscenarista.

Njihov zajednički rad tekao je tako što bi obojica bila na setu, pri čemu bi jedan preuzeo određene scene, drugi bi ga posmatrao, ali ne bi sugerisao drugačija rešenja. Bili su u svojevrsnoj kreativnoj harmoniji, bez razmirica.

Poput braće Darden i braće Koen, do saradnje su došli intuitivno, bez ikakvog predumišljaja.

Prema oceni kritike, njihove filmove odlikuje samosvojan i dosledan stil koji prepliće nasleđe italijanskoga filmskog neorealizma, književnog verizma, lirski senzibilitet i poetsku diskretnost sa levom političkom orijentacijom.

(SEEcult.org)

Ciklus savremenog italijanskog filma, NI

Vrsta dogadjaja:
Bioskop
Datum:
Tuesday, April 24, 2018 - 20:00
Link:
http://www.iicbelgrado.esteri.it
Kulturno proleće all’italiana

Ciklus savremenog italijanskog filma (22-24.4.2018.)

(ĆERKIN) PRVI PUT (2015)

režija: Rikardo Rosi

organizacija: Italijanski institut za kulturu u Beogradu, u saradnji sa udruženjem Mladi ambasadori i Domom vojske Niš

Turneja Slobodne zone 2018

Vrsta dogadjaja:
Bioskop
Datum:
Sunday, June 10, 2018 - 20:00
Link:
http://freezonebelgrade.org
TURNEJA SLOBODNE ZONE 2018

RASPORED

DAN OSLOBOĐENJA (Latvia/Norveška/Slovenija, 2016, 100 min) - dokumentarni film

režija: Morten Traavik, Uģis Olte
uloge: Milan Fras, Janez Gabrič, Luka Jamnik, Rok Lopatič, Ivan Novak, Mina Špiler

produkcija: VFS FILMS, Traavik.Info
distribucija: Five Stars Film Distribution

festivali i nagrade: IDFA filmski festival Amsterdam, 2016, Ljubljana internacionalni festival dokumentarnog filma, 2017, DocAviv internacionalni filmski festival, 2017, Geteborg Film Festival, 2017, Skoplje Film Festival, 2017
www.liberationday.film

ČAVELA (USA, 2017, 93 min) - dokumentarni film
režija: Catherine Gund, Daresha Kyi
uloge: Pedro Almodóvar, Elena Benarroch, Miguel Bosé

producija: Aubin Pictures
distribucija: Latido Films

festivali i nagrade: Berlinale, 2017, Nagrada publike, Frameline San Francisco International LGBTQ Film Festival, 2017, Počasna nagrada, Frameline San Francisco International LGBTQ Film Festival, 2017, Nagrada publike, L.A. Outfest , 2017, Glavna nagrada žirija, L.A. Outfest , 2017, Sidnej međunarodni filmski festival, 2017, Sheffield Doc/Fest, 2017
www.chavelavargasfilm.com

https://www.youtube.com/watch?v=XKyj5Tzrumo

ĆAMBRA (Italija/Brazil/Nemačka/Francuska/SAD/Švedska, 2017, 120 min) - igrani film

režija: Jonas Carpignano
uloge: Pio Amato, Koudous Seihon, Iolanda Amato, Damiano Amato

producija: Stayblack Productions, RT Features, Sikelia Productions, Rai Cinema
distribucija: Five Stars Film Distribution

festivali i nagrade: Label Europa Cinemas, Filmski festival u Kanu, 2017, CPH PIX , 2017, International Confederation of Art Cinemas Award, Jameson CineFest - Miskolc međunarodni filmski festival, 2017, Filmski festival u Minhenu, 2017
www.peccapics.com/product/a-ciambra

https://vimeo.com/233382945

CRVENI PAS: PRAVI PLAVI (Australia, 2016, 88 min) - igrani film

režija: Kriv Stenders

uloge: Jason Isaacs, Levi Miller, Bryan Brown, Hanna Mangan Lawrence, Thomas Cocquerel

produkcija: Woss Group Film Productions
distribucija: Five Stars Film Distribution

festivali i nagrade: Nagrada udruženja filmskih kritičara Australije, 2017, Berlinale, 2017, Pula filmski festival, 2017, Sundance, 2017, Međunarodni filmski festival u Torontu, 2017
www.facebook.com/reddogau

https://vimeo.com/183772524

500 GODINA (Guatemala, 2017, 108 min) - dokumentarni film

režija: Pamela Yates
montaža: Peter Kinoy
uloge: Irma Alicia Velásquez Nimatuj, Matilde Terraza Gallego, Daniel Pascual Hernández

produkcija: Skylight Production
distribucija: Skylight Production

festivali i nagrade: Traverse City Film Festival, 2017, Human Rights Watch Film Festival, London, 2017, Seattle international Film Festival, 2017, Sundance Film Festival, 2017, International Film Festival and Forum on Human Rights, Geneva, 2018
500years.skylight.is

https://www.youtube.com/watch?v=xvOEltvXrME

1001 film koji moraš da vidiš pre nego što umreš



Izdavačka kuća “Filip Višnjić” objavila je prerađeno i ažurirano izdanje knjige “1001 film koji moraš da vidiš pre nego što umreš”, prodate u više od milion i po primeraka na 30 jezika širom sveta.

Svečana promocija novog izdanja te knjige biće održana 18. aprila u Filmskom centru Srbije, uz učešće Miroljuba Stojanovića iz FCS-a, te filmskog kritičara Borislava Anđelića, muzičara Igora Blaževića (Prljavi inspektor Blaža), dramskog umetnika Rastka Jankovića, muzičara i novinara Aleksandra Petrovića (Orthodox Celts), te glavnog urednika u kuće “Filip Višnjić” Dragana Jovanovića.

“1001 film koji moraš da vidiš pre nego što umreš” slavi najrevolucionarnije, najbolje i najkultnije filmove, pokrivajući više od jednog veka čudesnog sveta kinematografije.

Koncipirana kao svojevrsni vodič/istorija/enciklopedija, obuhvata najznačajnije filmove iz svih zemalja i svih žanrova - od akcija i vesterna, preko animiranih filmova, komedija i dokumentaraca, do mjuzikala, trilera, noar filmova, kratkih filmova, romansi i SF-a.

Knjiga je bogato ilustrovana od korica do korica sa 500 originalnih filmskih plakata i stotinama fotografija, a hronološki poređane odrednice omogućavaju da se brzo dođe do filmova koje prate tekstovi, te citati režisera i kritičara, malo poznati (i iznenađujući) podaci, zanimljivosti i trivija.

(SEEcult.org)

Ciklus filmova Ingmara Bergmana, NS

Vrsta dogadjaja:
Bioskop
CK13, Novi Sad
Datum:
Monday, May 14, 2018 - 19:00
Link:
http://ck13.org
Ciklus filmova INGMARA BERGMANA

selektorka filmskog ciklusa: Erna Paljevac

19.00 JESENJA SONATA (1978, 1h39min)

21.00 LICEM U LICE (1976, 1h54min)

Otvoren Legat Milene Dravić i Dragana Nikolića u Kinoteci



Legat Milene Dravić i Dragana Nikolića, slavnog glumačkog i bračnog para koji je obeležio srpsku i jugoslovensku kinematografiju, svečano je otvoren 5. maja u Jugoslovenskoj kinoteci, u prisustvu filmske dive koja je, u društvu mnogobrojnih kolega, glumaca i reditelja, prijatelja i poštovalaca, govorila o nagradama, izazovima i dilemama u karijeri, uslovima rada nekada i sada…

Legat sadrži nagrade Milene Dravić i Dragana Nikolića (1943-2016), fotografije i pojedine lične predmete, a njegovo otvaranje, prema rečima direktora Jugoslovenske kinoteke Jugoslava Pantelića, predstavlja veliki dan za tu instituciju kulture.

“Otvaramo legat dvoje umetnika koji su uradili mnogo za kulturu ovog grada, ove zemlje, bivše Jugoslavije, ali i za evropsku i svetsku kinematografiju. Naš omiljeni glumački i bračni par osvojio je sve nagrade koje postoje i koje su postojale u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, a i neke u inostranstvu. Priznanja ostaju da svedoče o njihovom talenutu i uspehu, a mi smo ponosni što će te nagrade, sada izložene u Kinoteci, moći da vidi današnja publika, ali i generacije koje dolaze posle nas”, rekao je Pantelić.

Milena Dravić rekla je da nije imala ambiciju da dobija nagrade i da su joj mnoge došle neočekivano, ali i da su rezultat velikog puta i mnogo godina rada. Kao najveću nagradu, navela je ljubav publike.

“Mene je nekako više pratila sreća što se tiče nagrada nego Dragana. Njega su puno puta mimoišli za neke zaista sjajne uloge. Ali zato njegov boravak u Parizu, trogodišnji rad u francuskom teatru i velike role koje je tamo odigrao pokrivaju nedobijanje nekih nagrada. Ponosna sam na njegov rad i na svoj rad i na sve ljude bez kojih ja ne bih postojala. Mislim i na publiku i na vas prisutne. Vi ste deo ovog Legata, jer gde bih bila bez vas. Publika nas je zaista podržala, volela i pratila, dočekivala nas sa puno ljubavi i to je ustvari ona najveća nagrada”, istakla je Milena Dravić.



Sticajem okolnosti (obijen im je stan), neke nagrade su im nestale.

“Jako mi je žao što je nestala Zlatna arena za ‘Prekobrojnu’ (1962). Praktično sve ono što je došlo posle jeste posledica tog filma i tog uspeha”, rekla je Milena Dravić, ne pominjući da im je zapravo bio obijen stan.

Na konstataciju Pantelića da su oboje ostvarili veliki opus, ali da su retko igrali zajedno, Milena Dravić je rekla da je to bio izbor produkcija i reditelja.

“To je izbor onih koji su radili sa Draganom i onih koji su radili sa mnom. Posle su neki izrazili žaljenje što nismo više igrali zajedno. Možda je trebalo u našem zrelom periodu, tu je falilo dva-tri filma, a ostalo je teklo tako kako je teklo”, rekla je ona.

Govoreći o svojoj karijeri, priznala je da “bila malo i kukavica da ode u inostranstvo”.

“Imala sam ponude posle ‘WR: Misterije organizma’. Nedostajalo mi je hrabrosti, a trebalo je da probam, pa kako bude. Ali ostala sam u svojoj zemlji koja mi je tada pružala sve - da igram i na filmu punom parom i u pozorištiu, a uz to i na televiziji. Ne verujem da bih imala tu šansu napolju da igram i u pozorištu i na televiziji“, rekla je Milena Dravić.

Na pitanje Pantelića kojim bi naslovima najradije predstavila svoju karijeru, odgovorila je da joj je “posle sto i nešto filmova teško da izdvoji”.

Kao posebno značajan ipak je navela film “Prekobrojna” Branka Bauera, koji ju je “lansiralo kao glumicu”, a zatim i “Jutro”, “Rondo”, “WR”, “Ljepe žene prolaze kroz grad”. “Ima dosta filmova koje jako volim i koji su istinski obeležili moju karijeru”, rekla je Milena Dravić.

Milena Dravić emotivno se prisetila doba jugoslovenske kinematografije i uslova rada koji su danas nezamislivi.

“Meni je jako žao. To je bio veliki prostor. Glumci sa celog tog prostora mogli su da dišu. I taj prostor je nama bio mali, a kamoli posle kada smo se sveli na male sredine i kada su se kinematografije u bivšim ju-republikama gubile. To je žalosno. Ja sam u toj zemlji radila zaista od Triglava do Đevđelije. Bilo je lepo, osećala sam se sigurno. Bilo je posla koliko hoćete. Neki put sam snimala godišnje i po pet-šest filmova, što je danas nezamislivo. Gledajući ovaj mladi svet koji danas radi filmove, koji se muči, koji se trudi, osećam da i oni imaju želju i da im je neophodan taj prostor i nekako se ipak sreću i sarađuju. Nadam se da će te saradnje biti sve više“, rekla je Milena Dravić.

U okviru svečanog otvaranja Legata, reditelj Stefan Arsenijević istakao je da Milena Dravić od prvog filma “Vrata ostaju otvorena” iz 1959. godine do danas kontinuirano pleni vanserijskim talentom, lepotom i šarmom i da je teško sumirati njen fascinantan opus, objasniti to bogatstvo i raspon likova.

“Milena je i heroina spektakularnih partizanskih epopeja i muza subverzivnih filmova crnog talasa. Milena je i Hasanaginica i savremena žena. I velika tragetkinja i očaravajuća komičarka. Glumila je i dive i radnice i intelektualke i žene iz naroda. I sportistkinje. Toliko predano je spremala ulogu u 'Kros Kantriju', da su je pozvali da se pridruži reprezentaciji u trčanju“, rekao je Arsenijević dodajući da je ona jedina glumica iz bivše Jugoslavije čije je ime uvršteno u Larusovu Svetsku enciklopediju filma, jedina naša glumica koja se našla na naslovnoj strani Njujork tajmsa i jedina sa ovih prostora koja je osvojila nagradu na najprestižnijem svetskom festivalu u Kanu”, rekao je Arsenijević.

Arsenijević je pomenuo i njenu hrabrost i pravičnost, građanski angažman protiv režima 90-ih kada joj je bio zabranjen rad na nacionanoj televiziji.

“U Draganu Nikoliću, Milena je pronašla idealnog partnera i privatno i profesionalno. Oboje vanserijski talentovani, lepi, delikatni, decentno i prefinjeno su razvijali svoje glumačke opuse koji su se tek povremeno, nedovoljno često ukrštali i spajali, ali u našem kolektivnom sećanju oni su uvek zajedno – obraz uz obraz. Milena i Gaga su najveća filmska, umetnička i ljubavna priča na ovim prostorima”, rekao je Arsenijević.

Nakon obilaska Legata, publika je mogla da pogleda film “Rondo” (1966) Zvonimira Berkovića, u kojem je Milena Dravić ostvarila jednu od izuzetnih uloga.

(SEEcult.org)

Kako rekonstruisati svakodnevicu

http://seecult.org/vest/kako-rekonstruisati-svakodnevicu

Najbolji evropski film za mlade – Vale



Nagrada mlade publike Evropske filmske akademije (EFA) dodeljena je francuskom filmu “Vale” (Wallay) Bernija Goldblata, a odluku o pobedniku doneli su učenici uzrasta od 12 do 14 godina iz 36 evropskih država, koji su tokom celog dana gledali nominovane filmove i glasali za favorite.

Srbiju je na toj filmskoj manifestaciji predstavljao mladi žiri iz nekoliko niških osnovnih škola i organizacija, koji je dodelio 44 poen filmu “Devojčica u letu” (Girl in Filght), 37 poena pobedničkom filmu “Vale” (Wallay), a 19 bodova filmu “Revolucija drvenog konjića” (Hobbyhorse Revolution).

Najveću pažnju tinejdžera u Nišu izazvalo je debitantsko ostvarenje rediteljke Sandre Venuči o tinejdžerki koja beži od kuće i u romskom kampu upoznaje devojčicu sa kojom ostvaruje neraskidivo prijateljstvo.

Film “Vale”, zvanično najbolji film za mlade na nivou cele Evrope, prati odrastanje francuskog tinejdžera koji odlazi u malo selo u Burkini Faso da provede leto sa stricem.

U pauzama između projekcija, žiri u Nišu, uz moderatore Dušana Čavića i Dušana Šaponju, aktivno je učestvovao u zanimljivim diskusijama, a vrhunac događaja bila je ceremonija u okviru koje su mladi prezenteri Jana Đorđević (OŠ „Branko Miljković“), Nikola Mihajlovski (OŠ“Car Konstantin“) i Veljko Stanojković (OŠ “Car Konstantin“) organizatorima u Erfurtu putem video poruke saopštili rezultate glasanja niškog omladinskog žirija.

Izbor Nagrade mlade publike Evropske filmske akademije 2018. godine u Srbiji je realizovan uz pokroviteljstvo Filmskog centra Srbije, u okviru programa Slobodna zona Junior, a uz podršku lokalnih organzatora Odbora za ljudskih prava Niš i Niškog kulturnog centra, te u saradnji sa bioskopom Cineplexx Niš.

(SEEcult.org)

12. DORF na 5. SuperUhu



Vinkovački festival dokumentarnog rok filma DORF nastavlja saradnju sa SuperUhom u Primoštenu, na kojem će biti održan od 4. do 6. avgusta, uz uvodni program u Zagrebu i završnicu u Vinkovcima.

Pre dve godine započeta saradnja SuperUha i DORF-a nastavlja se filmskim programom muzičkih dokumentaraca na Iskonovoj plaži u Primoštenu i pratećim programom.

Filmski program počeće regionalnom premijerom filma “Betty – Kažu da sam drugačija“ (2017) britanskog autora Fila Koksa (Phil Cox) o kultnoj fank pevačici Beti Dejvis.

Najpre traženi fotomodel, a onda i DJ i pevačica, Beti Dejvis je prvi put na velikom platnu. Njena zanimljiva životna priča, sa jednogodišnjom epizodom supruge velikog Majlsa Dejvisa, na koga je značajno uticala – od promene stila oblačenja do ohrabrivanja na promenu zvuka (fusion), dokumentovana je u Koksovom filmu uz prikaz karijere te uzbudljive pevačice, čija su tri albuma promenila plesnu muziku i ubrajaju se u najvažnije fank albume svih vremena. Beti Dejvis je stilom, inovativnim i eksplicitnim tekstovima, bila ispred vremena i ohrabrila mnoge važne autorke (Erykah Badu, Missy Eliott, Peaches i dr.), a onda se povukla, bez traga. Prvi put se u javnosti, nakon duge pauze, pojavljuje u filmu Fila Koksa, koji je najavljen kao gost 12. DORF-a.

O najboljem filmu u regionalnoj konkurenciji odlučiće rediteljka i urednica filmskih programa Varja Močnik, autorka prošlogodišnjeg pobedničkog filma (predsednica žirija), multimedijalni umetnik Siniša Labrović muzičar, autor i voditelj Boris Hrepić Hrepa.

Posebna DORF priznanja ove godine posvećena su svetu književnosti.

Nagrada za životno delo dodeljena je Voji Šindoliću, prevodiocu, pesniku, i novinaru, koji je predstavio brojne važne američke autore, a od 1976. do 1979. bio je jedan od urednika (tada jedinog) jugoslovenskog časopisa za rok muziku “Džuboks”. Takođe, bio je gostujući predavač savremene američke književnosti na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku i na Berkliju. Počasni je član Američke akademije umetnosti i književnosti i američkog PEN centra, te hrvatskog PEN centra i Hrvatskog društva pisaca. Od 1982. saradnik je Trećeg programa Radio Zagreba (Poezija naglas i Dnevnici i pisma) sa više od 500 emitovanih polusatnih emisija prevoda savremene američke i svetske književnosti. Od 1979. godine bavi se likovnom umetnošću kao drugim oblikom svog umetničkog izražavanja.

Posebno priznanje za doprinos andergraundu DORF je dodelio koprivničkom “Šarenom dućanu”, izrazivši zahvalnost Krunoslavu Jajetiću i njegovoj ekipi “na svim fantastičnim izdanjima, od 1997. do danas, impresivnom katalogu remek-dela književnosti i stripa”.

Za unikatne nagrade laureatima i ove godine zadužen je mladi splitski vajar i strip autor Miro Župa, dok je autor festivalskog dizajna ovoga puta nagrađivani mladi autor Martin Peranović iz Otoka.

Uvodni festivalski program biće održan tokom juna i jula u bašti Vintage industrial bara u Zagrebu, uz ekskluzivnu “Tajnu povijest DORF-a” i PećaKuća prezentaciju, predstavljanje knjiga, stripova, projekcije filmova i koncerte. Završni deo 12. DORF-a biće održan od 23. do 25. avgusta u lapidarijumu Gradskog muzeja u Vinkovcima, gde je taj festival i nastao.

Na SuperUhu su, inače, najavljeni za sada Blue Hawaii, Chk Chk Chk, Earthless, John Maus, NLV, No Age, Pallbearer, Šumski, Them Moose Rush i Turbonegro.

Ulaznice za SuperUho važe i za sve događaje u sklopu DORF-a, a u prodaji su po ceni od 250 kuna, dok se kamperske mogu kupiti za 120 kuna. Komplet koji omogućava posetu svim festivalskim događajima, te petodnevno kampovanje košta 370 kuna. Navedene cene važiće do 18. juna.

(SEEcult.org)

Novi Savet FEF Palić, podrška Kreativne Evrope



Festival evropskog filma Palić, čije će jubilarno, 25. izdanje biti održano od 14. do 20. jula, trebalo bi da dobije novi Savet na narednoj sednici Skupštine grada Subotice, a nedavno je dobio i još jednu potvrdu značaja novom podrškom programa Kreativna Evropa.

Gradsko veće Subotice donelo je rešenje o imenovanju članova Saveta FEF Palić u kojem su pisac i akademik Dušan Kovačević, upravnik Audio-vizualnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU Radoslav Zelenović, dugogodišnji direktor FEF Palić, producent Miroslav Mogorović, kompozitor Zoran Simjanović, urednik filmskog programa Kulturnog centra Novi Sad Đorđe Kaćanski, glumica Gordana Đurđević, glumac Miloš Stanković, reditelj i univerzitetski profesor Silard Antal i predstavnik glavnog partnera (generalnog sponzora) Festivala.

Sastav novog Saveta bi, kako se očekuje, trebalo da bude potvrđen na narednoj sednici Skuštine grada Subotice.

FEF Palić je, inače, na poslednjem konkursu potprograma Media Kreativne Evrope za podršku filmskim festivalima dobio sredstva u iznosu od 46.000 evra za razvoj i unapređenje.

To je drugi put u tri godine da je FEF Palić prepoznat kao jedan od najznačajnjih festivala u ovom delu Evrope. U konkurenciji od 84 filmska festivala iz Evrope, FEF Palić je ušao među 35 kojima su dodeljena sredstva.

U obrazloženju stručnog tima koji je vrednovao projekte istaknuto je, između ostalog, da FEF Palić “posebno obraća pažnju na mladu publiku. Kvalitet sadržaja i njegova raznovrsnost su visoki. Diseminacija je dobra zahvaljujući redovnoj saradnji sa drugim festivalima i institucijama, kao i celogodišnjem menadžementu. Struktura organizacije je adekvatna i poseduje potrebno iskustvo da realizuje ovakav projekat”.

Publiku 25. FEF Palić, kako su najavili organizatori, očekuju brojne prateće edukativne i zabavne aktivnosti povodom jubileja, uz tradicionalno relevantnu selekciju najboljih evropskih filmova u nekoliko programa uz veliki broj gostiju iz cele Evrope.

Palićki festival proglašen je i jednim od šest najboljih i najuzbudljivijih festivala u Evropi prema mišljenu međunarodnog žirija Asocijacije evropskih festivala u oblasti umetnosti za 2017/2018 godinu, i to kao jedini filmski festival.

Prošlogodišnje, 24. izdanje FEF Palić završeno je dodelom nagrada i oproštajem od dugogodišnjeg umetničkog direktora i selektora Nikolaja Nikitina, koji je rešio da se povuče i više posveti aktivnostima u okviru Berlinala.

Nagradu Zlatni toranj za najbolji film dobio je grčki “Park” Sofije Egzarhu, nagrada za režiju dodeljena je Heleni Hegeman za film “Preterani aksolotl”, a hrvatski reditelj Igor Bezinović dobio je specijalno priznanje za ostvarenje "Kratki izlet".

(SEEcult.org)

Gostuje Festival Merlinka, NS

Vrsta dogadjaja:
Bioskop
Datum:
Friday, May 18, 2018 - 19:30
Link:
http://merlinka.com/novi-sad-2018
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad

Gostuje FESTIVAL MERLINKA (18-20.5.2018.)

18.5.

19.30 RASPRAVA OKO KOSTIJU (Španija, 2017, 75 min) - dokumentarac

režija: Andrea Vajs
https://www.youtube.com/watch?v=wOjvB1Qc85k

21:00 120 OTKUCAJA U MINUTI (Francuska, 2017, 140 min) - igrani film

režija: Robin Campillo
uloge: Nahuel Pérez Biscayart, Arnaud Valois, Adèle Haenel
https://www.youtube.com/watch?v=gN9pHGfgalg

Club 9, Temerinska 20

22.00 MADONNA VS. GRACE JONES & DIVAS
Music by Mr.Fanatik

19.5.

19.30 KVIRKOR: KAKO PANKOVATI REVOLUCIJU (SAD, 2017, 83 min) - dokumentarac

režija: Joni Lajzer
https://www.youtube.com/watch?v=kKOA7IA2QUE

21.00 GREJS DŽONS: CRVENO SVETLO I HLEB (SAD/Velika Britanija/Irska, 115 min) - dokumentarac o muzičkoj pop ikoni Grejs Džons (nastupa na Exit-u 2018)

režija: Sophie Fiennes
https://www.youtube.com/watch?v=PhYFdaBX94s

20.5.

19.30 KRALJICA AMSTERDAMA (Holandija, 2013, 90 min) - igrani film

režija: Tim Oliehoek
uloge: Alex Klaasen, Achmed Akkabi, Peter Faber
https://www.youtube.com/watch?v=VL_jwekeJj8

21.00 TOM OD FINSKE (Finska, 2017, 116 min) - igrani film

režija: Dome Karukoski
uloge: Jakob Oftebro, Werner Daehn, Lauri Tilkanen

https://www.youtube.com/watch?v=tkmkqOHmFnM