Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

Gejmeri na meti hakerskih napada

Najnoviji sajber napadi na Xbox i PlayStation platforme su još jedan dokaz da je online gejming industrija postala jasna meta za cyber kriminalce. Oni traže način da se umešaju u rad online operatera i dobiju pristup podacima kao što su lozinke i bankovne informacije, koje mogu da preprodaju na digitalnom crnom tržištu. Procenjuje se da je ukupan broj korisnika online gejming platformi negde između 2,2 i 2,6 milijardi, što je jedan od podataka koji objašnjava zašto su nalozi gejmera privlačni za cyber kriminalce.



„Online gejmeri osnovano su zabrinuti da bi njihovi nalozi mogli biti hakovani ili da bi mogli doći u situaciju da im ne mogu pristupiti, jer su zaboravili lozinke. Ovo nas dovodi do dileme sa kojom se mnogi korisnici susreću svakodnevno, pri čemu većina njih bira manje bezbednu opciju korišćenja iste lozinke za sve svoje naloge, odnosno korišćenja slabe lozinke koje hakeri mogu jednostavno pogoditi”, izjavio je Andrej Močola, direktor sektora za odnose sa krajnjim potrošačima u kompaniji Kaspersky Lab.

Jedini način da gejmeri budu zaštićeni jeste preduzimanje prikladnih mera predostrožnosti i korišćenje jakih i jedinstvenih lozinki. U vezi sa tim, više proizvoda kompanije Kaspersky Lab sadrži i program za upravljanje lozinkama (password manager), kao što je u rešenju Kaspersky Total Security sadržano i rešenje Kaspersky Password Manager. Ova komponenta skladišti sve lozinke korisnika u bezbednom digitalnom trezoru i omogućava im jednostavan pristup sa kompjutera, Mac računara i mobilnih uređaja. Automatski generator lozinki odrađuje posao tako što pravi snažne i izdržljive lozinke, a jedini posao korisnika je da zapamte jednu, glavnu, lozinku kojom mogu pristupiti svim svojim nalozima, što je mnogo jednostavnije rešenje.

Izvor: Kaspersky

Firefox 58 donosi nova ubrzanja

Mozilla je, ne tako davno, predstavila Firefox Quantum (verzija 57), pa je pretraživač tom prilikom dobio dodatno ubrzanje i novi interfejs. Sa verzijom Firefox 58, Mozilla planira da dodatno poveća brzinu, a preko streaming kompajliranja i novog WebAssembly kompajlera.



Uz pomoć ove dve promene pretraživač će moći da brže prevodi izvorni kod u izvršni mašinski, a iz Mozilla-e poručuju da se ranije završi sa onim kompajliranjem sa kojim se ranije i počne, što upravo i radi streaming kompajliranje – počinje sa prevođenjem .wasm fajlova čim je to moguće. Kada se skine neki fajl, on obično ne dolazi u jednom komadu, već u serijama manjih paketa. Tako je ranije svaki paket .wasm fajla skidan zasebno, te smeštan u ArrayBuffer. Kada bi se završilo sa skidanjem, ArrayBuffer bi se slao u Web VM, te bi tek tada WebAssembly kompajler počeo sa prevođenjem. Ali iz kompanije sada kažu da nema razloga da kompajler čeka, te da je moguće da se WebAssembly kompajlira deo po deo, što će novi kompajler i činiti, te će sa prevođenjem počinjati odmah po skidanju prvog paketa. Tako bi performanse ostvarene ovim promenama trebalo da budu impresivne, te će na desktopu Firefox da kompajlira 30-60 megabajta WebAssembly koda po sekundi, dok će na mobilnim uređajima to biti osam megabajta po sekundi.



Mozilla ističe da je novi kompajler za 10 do 15 puta brži od postojećih, a Firefox 58 se očekuje 23. januara u stabilnom kanalu, dok je pomenuti kompajler već dostupan u beta i nightly kanalima.

Izvor: Neowin

Nobelovac vidi budućnost Bitcoina: “Može da traje 100 godina, ali…”

Koja je budućnost Bitcoina i drugih kriptovaluta? Da li je to samo još jedan finansijski mehur koji će da pukne? Na ovo pitanje odgovor ima dobitnik Nobelove nagrade iz ekonomije Robert Shiller.



On je za CNBC izjavio da ga groznica kriptovaluta podseća na “lala maniju” kada je sredinom 17. veka u Holandiji skočila cena ovog cveća. Svi su počeli da kupuju ovo cveće kako bi se brzo obogatili da bi sve u jednom trenutku puklo. Nobelovac tvrdi da vidi svuda mehure koji samo što ne puknu, i to ne samo u kad je Bitcoin u pitanju, a da ne zna šta da misli kad su kriptovalute u pitanju:

Nešto nema vrednost ako ne postoji konsenzus da to ima vrednost. Neke druge stvari, poput zlata, bar imaju upotrebnu vrednost pa bi nečemu služilo i da ljudi ne investiraju u to. Bitcoin će možda u potpunosti da propadne i da bude zaboravljen, ali isto tako može da bude prisutan i u narednih 100 godina.

Da li treba investirati u Bitcoin?

Interesantno je da je Shiller ove komentare dao na Ekonomskom svetskom forumu u Davosu pre ovonedeljnog pada vrednosti kriptovaluta. Propast svakako neće doći brzo, jer je danas usledio rast vrednosti Bitcoina i drugih valuta. Čini se da će ovu dinamiku rasta i pada vrednosti niko ne može dugoročno da predvidi, osim da se plaši propasti ili nada nebeskom skoku.



Robert Shiller je dobio Nobelovu nagradu iz ekonomije 2013. godine za njegov rad u proceni cena i efikasnosti tržišta. On nije jedini koji tvrdi da će se tržište kriptovaluta urušiti. Interesantno je da to uglavnom smatraju konzervativni stručnjaci poput Warrena Buffetta (koji i dalje ne voli mobilne telefone) ili CEO J.P. Morgan Jamie nazvao je Bitcoin prevarom.

Činjenica je da je Bitcoinu skočila vrednost za preko 1000% u poslednjih 12 meseci, ali da li je to znak da treba da ulažete u rudarenje ili kupovinu? Rizik svakako postoji, kako od pada vrednosti kriptovaluta, tako i od pljačkanja hakera. Šta god da odlučite, kajaćete se u nekom trenutku, sad ili kasnije.

Izvor: CNBC
https://www.cnbc.com/2018/01/19/bitcoin-likely-to-totally-collapse-nobel-laureate-robert-shiller-says.html

IT stručnjaci za bezbednost sve traženiji

U poslednjih nekoliko godina, nisu samo velike kompanije i finansijske institucije na udaru sajberkriminalaca. Napadači više ne zaobilaze mala i srednja preduzeća, koja su daleko lakše mete od korporacija.



Veliki broj kompanija suočava se s nedostatkom obučenih ljudi koji su sposobni da na adekvatan način vode računa o bezbednosti IT infrastrukture.

Sve brojniji, gotovo svakodnevni, primeri sajbernapada doprineli su da kompanije postanu svesnije rizika, pa i da više ulažu u bezbednost. Procenjuje se da će od 2017. do 2021. potrošiti bilion dolara na borbu sa sajberpretnjama.

Ipak, iako postoji tendencija da sajberbezbednost postane prioritet, kompanije će imati problema da primene tehnologiju u koju planiraju da ulože mnogo novca.

I s većim ulaganjem u softver i hardver, ostaje otvoreno pitanje personala, odnosno nedostatka kadra obučenog za pitanja sajberbezbednosti.

U svetu, tražnja za stručnjacima za bezbednost raste tri puta brže nego za drugim IT poslovima. Procenjuje se da je prošle godine bilo oko milion konkursa za pozicije koje imaju veze sa IT bezbednošću, ali skoro polovina kompanija nije uspela da pronađe ljude sa odgovarajućim setom veština.

Alternativa

Postoje dva rešenja da se problem prevaziđe: reedukacija zaposlenih u IT sektoru i outsourcing.

Veliki broj firmi koje imaju IT administratore ili neko drugo IT osoblje, smatra da je njihov posao da vode računa i o bezbednosti.

Samo zato što je neko IT profesionalac, na primer administrator mreže ili sistem administrator, ne znači da je stručnjak za bezbednost. Nedostatak veština, kao i vremena, glavni su problemi IT administratora.

Tradicionalno IT osoblje ima previše posla i bez IT bezbednosti. Ako im se poveri i IT bezbednost, propusti postaju neminovnost. Obučeno osoblje, naročito ako su posvećeni samo pitanjima bezbednosti, mnogo lakše i brže prepozna pretnju i zna kako da je reši tako da posledice po funkcionisanje sistema i po poslovanje budu što manje.

Firme koje se odluče za edukaciju zaposlenih, treba da imaju u vidu kako ne mogu da očekuju da tradicionalne IT profesionalce pretvore u stručnjake za bezbednost preko noći. Za savladavanje nekih veština treba čak i nekoliko godina, a kursevi i ispiti nisu nimalo jeftini.

Takođe, zbog velike tražnje za specijalistima za bezbednost nije lako zadržati zaposlene koji steknu tražene veštine.

Outscourcing

Outscourcing, odnosno angažovanje spoljnih partnera za upravljanje sajberbezbednošću (kompletnom ili jednim delom), izbor je sve većeg broja kompanija. U istraživanju koje su sproveli CIO, CSO i Computerworld, 56 odsto organizacija koje su učestvovale rekle su da su koristile usluge spoljnih konsultanata u procesu kreiranja bezbednosne strategije, a 40 odsto je gotovo u potpunosti prepustilo vođenje IT bezbednosti spoljnim saradnicima.

Outsourcing bezbednosti naročito odgovara malim i srednjim preduzećima, pre svega zbog ograničenih budžeta i manjka osoblja. Manja preduzeća, ukoliko uopšte imaju zaposlene zadužene za IT, najčešće nemaju ljude koji su specijalizovani za bezbednost.

Drugi razlog zbog kog se kompanije odlučuju za angažovanje spoljnih partnera kojima će poveriti bezbednost jeste taj što je sajber pretnji i prevara sve više, baš kao i proizvoda koji treba da nas zaštite od toga. Zaposleni u IT sektoru prosečne firme ne mogu da isprate taj tempo, jer najčešće imaju još gomilu posla koji moraju svakog dana da obave.

Korišćenje bezbednosnih usluga itekako ima smisla i za veće kompanije, jer najčešće niko osim CIO‑a nije posvećen bezbednosti i nije odgovoran za nju.

Pomoć spoljnih partnera može da pomogne da se IT rastereti posla vezanog za bezbednost, ali i da, što je još važnije, podigne nivo bezbednosti.

U kojoj meri će kompanija prepustiti upravljanje bezbednošću spoljnim saradnicima, zavisi od nje same. Nekima će odgovarati da planiranje prepuste konsultantima, dok će drugima više odgovarati da partner za njih vodi računa o nekoj od komponenata bezbednosti, recimo o firewall‑u, ili da periodično radi provere zdravlja antivirusnih rešenja.



Managed Security usluga

Net++ technology Managed Security može da vam pomogne da prevaziđete probleme nastale zbog nedostatka stručnih ljudi u vašem IT timu.

Naša usluga obuhvata vrhunsku tehnologiju, stručnu podršku, nadgledanje sistema i brze odgovore.

U zavisnosti od vaših potreba, nama možete prepustiti sve ili neke od sledećih uloga:

upravljanje sistemima za zaštitu od pretnji
Upravljanje sistemima za e‑mail bezbednost
Upravljanje firewall‑ima i bezbednošću mreže
Odgovore na bezbednosne incidente
Tehnologija sama nije dovoljna da biste postigli visok nivo bezbednosti. Potrebni su vam stručnjaci koji razumeju pretnje, znaju da odrede prioritete i kako da odgovore na pretnje. Da bi mogli efikasno da se bore sa izazovima, moraju da budu stalno u toku s novim trendovima napada i dobro da poznaju bezbednosna rešenja koja koriste. Naši ljudi su sertifikovani i apsolutno posvećeni bezbednosti.

U slučaju sajbernapada, naši stručnjaci pružiće vam podršku i pomoći će vam da uklonite pretnju i sanirate njene posledice. Naš tim vam je na raspolaganju 24/7.

Naše Managed Security usluge pomoći će vam ne samo da postignete maksimum bezbednosti uz minimalno angažovanje vaših zaposlenih već i da lakše postignete i održavate usklađenost s propisima, poput GDPR‑a, NIS‑a i PCI.

Bilo da imate ograničen budžet, nedovoljan broj stručnog osoblja ili vaše poslovanje zahteva bezbednost najvišeg nivoa, Net++ technology Managed Security usluge mogu da budu rešenje za vas. Naše usluge su fleksibilne i mogu se prilagoditi vašim konkretnim potrebama.

Više o Managed Security uslugama, pročitajte na netpp.rs/usluge.

Celokupan PC Press 2017 Security report možete pročitati u našem specijalnom izdanju.

Anja Kiš

Google i Huawei šalju SMS u prošlost

SMS poruke su zauvek promenile način na koji komuniciramo, ali više ne ispunjavaju potrebe modernih korisnika, te im nedostaju funkcije na koje su ovi navikli zahvaljujući aplikacijama koje konstantno evoluiraju u okviru pametnih telefona. Upravo zbog toga su Google i Huawei sklopili partnerstvo koje za cilj ima da ubrza prihvatanje RCS (Rich Communication Services) poruka, koje bi trebalo da zamene dosadašnji SMS/MMS standard.



RCS, poznat i kao Advanced Communications, Joyn i Message+, je protokol koji predviđa znatno napredniju platformu od aktuelne, a nastao je saradnjom više kompanija 2007. godine, da bi ga godinu dana kasnije usvojila organizacija GSMA. Prema setu specifikacija za RCS, koji je GSMA objavila 2016. godine, korisnici će moći da dele svoje lokacije sa drugim korisnicima, šalju fotografije, te audio i video snimke visoke rezolucije. RCS će podržavati i internet video pozive i audio poruke, kao i privatne razgovore, budući da će poruke biti enkriptovane. Do 2017. RCS je prihvatilo i pokrenulo tek 49 telekomunikacionih kompanija, a od evropskih to su Deutsche Telekom i Vodafone. Proizvođači opreme i uređaja su nešto brži u prihvatanju nove tehnologije: do sada su se na podršku novoj platformi obavezali Alcatel, Asus, HMD Global, HTC, LG, Lenovo, Samsung, Sony, i ZTE, a što se proizvođača softvera tiče, među velikim kompanijama pozivu su se za sada odazvali samo Google i Microsoft.



Google RCS vidi kao otvorenu platformu koja će u budućnosti zameniti zatvorene sisteme kao što je iMessage, koji funkcioniše samo na Apple-ovim uređajima. Upravo zbog toga je 2015. kupio Jibe, servis za razmenu poruka u okviru kojeg je razvio softver za RCS na operativnom sistemu Android, zasnovan na Unversal Profile-u. Nedugo zatim, pokrenut je i Jibe Hub, platforma u cloud-u koja povezuje mobilne mreže sa ključnom globalnom infrastrukturom za RCS. Google-u se sada priključuje i Huawei, budući da će ponuditi Jibe kao integralni deo svoje IMS (IP multimedia subsystem) mreže za partnerske provajdere, te će razmenjivanje poruka uskoro poprimiti novi i funkcionalniji format.

Izvor: Phone Arena
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://www.phonearena.com/news/Google-Huawei-team-up-to-spread-RCS-messaging-all-Huawei-smartphones-to-get-Android-Messages-app_id101725

Oko 75% ranjivih uređaja nije dobilo zakrpu za Meltdown i Spectre

Prema onome što su obećali stručnjaci iz kompanije Intel, zakrpe za Meltdown i Spectre trebalo je da stignu na 90% ranjivih uređaja do kraja ove nedelje. Međutim, ispostavilo se da, uprkos tome što su ažuriranja dostupna, mnogi nisu požurili da ih otpreme na svoje kompjutere.



Prema anketi koju je sprovela sigurnosna kompanija Barkly, zakrpe za Meltdown i Spectre je dobilo manje od 26% sistema koje koriste IT profesionalci, te kompanije, a samo 4% ispitanika je zakrpe otpremilo na sve svoje kompjutere. Najviše zabrinjava to što je 46% od ispitanih kompanija izjavilo da nije znalo da je za otpremanje pomenutih zakrpa na ranjive uređaje neophodno da antivirus rešenja budu kompatibilna sa njima, te da je za podešavanja neophodan registracioni ključ koji korisnik dobije prilikom kupovine nekog antivirus programa. Samo 42% ispitanika je izjavilo da ih je antivirus provajder obavestio o kompatibilnosti njihovog proizvoda sa neophodnim zakrpama, a 64% je reklo kako je bilo u mogućnosti da proceni da li je antivirus program koji koriste kompatibilan sa zakrpama, ili pak ne. Samo 6% ispitanika je iskusilo probleme sa uređajima, a po instaliranju zakrpa.



Microsoft je objavio i Meltdown i Spectre PowerShell skriptu, kako bi pomogao sistemskim administratorima da odrede da li je zakrpa potrebna ili ne, ali je samo 41% anketiranih izjavilo da su bili informisani o toj činjenici. Na kraju, 80% anketiranih ističe da proces ažuriranja nije dovoljno jasan, te da je to jedan od razloga što mnogi sistemi nisu dobili zakrpu.

Izvor: Softpedia
https://pcpress.rs/PCout/?url=http://news.softpedia.com/news/75-of-pcs-not-patched-against-meltdown-and-spectre-companies-say-519466.shtml

Novih 38 milijardi dolara poreza za Apple

Američki tehnološki div, Apple, je u sredu izjavio da će izvršiti jednokratnu isplatu od 38 milijardi dolara za porez nekih svojih ogromnih novčanih rezervi u inostranstvu, a usled nedavne reforme američkog poreznog sistema. Očekuje se da će taj iznos biti najveća poreska uplata u sklopu reforme kojom se smanjuje stopa korporativnog poreza. Kompanija, koja se suočila sa međunarodnim kritikama zbog svojih politika izbegavanja poreza, takođe je rekla da će potrošiti 30 milijardi dolara na izgradnju kampusa u narednih pet godina, čime će obezbediti 20 hiljada novih radnih mesta u SAD-u, međutim, Apple nije objavio iznos gotovine koji će iz inostranstva vratiti u SAD. Lokacija novog Apple-ovog kampusa, u kojem će se nalaziti osoblje za tehničku podršku, biće objavljeno kasnije ove godine.



Izvršni direktor, Tim Cook, izjavio je da je Apple “usredsredio svoja ulaganja u područja u kojima može da ima direktan uticaj na stvaranje radnih mesta”. Kompanija u SAD-u trenutno zapošljava oko 84 hiljade radnika, tako da očekuje da će u saradnji sa domaćim dobavljačima i proizvođačima ove godine imati rashode od 55 milijardi dolara. Apple ima data centre u sedam zemalja, a u sredu je započeo radove i na širenju svog poslovanja u Renu u saveznoj državi Nevadi. U sledećih pet godina planira da uloži u data centre više od deset milijardi dolara, što je deo kapitalnog plana ulaganja u SAD “teškog” 30 milijardi dolara. Kompanija je ranije objavila da u ovoj godini planira kapitalne troškove u visini od 18 milijardi dolara, u odnosu na 15 milijardi godinu dana ranije.

Apple je poslednja u nizu kompanija koja promoviše planove o ulaganju u SAD-u nakon reforme američkog poreznog sistema, koji kompanijama omogućava plaćanje poreza od 15,5% na novčane rezerve u inostranstvu koje su repatrirane u SAD. Takođe, njome se prestaje primenjivati stopa na dobit koju kompanije ostvare u inostranstvu, a u zamenu za jednokratno plaćanje poreza. Zakonodavci u SAD-u, Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji su kritikovali Apple zbog svojih poreskih politika, s obzirom da kompanija ima 246 milijardi dolara u zemljama sa niskim porezom. Da podsetimo da je u decembru irska vlada bila primorana da počne sa prikupljanjem 15 milijardi dolara za koje Evropska unija kaže da je Apple nepravedno izbegao poreze, međutim, Apple se bori protiv te odluke.

Izvor: The Guardian
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://www.theguardian.com/technology/2018/jan/17/apple-cash-tax-jobs

Samsung planira prednju kameru iza ekrana

Senzor za otisak prsta migrirao je na zadnju stranu pametnih telefona, a kako se smanjivao okvir oko displeja, a sada bi ponovo mogao da se vrati na prednju, samo što bi se ovoga puta našao ispod ekrana. Kada je selfie kamera u pitanju, nije je moguće smestiti na poleđinu uređaja, pa kod nekih telefona, poput iPhone-a X i Essential Phone-a, sa prednje strane postoje urezi u koje su smeštene komponente za ovu kameru, te se sada postavlja pitanje da li bi i ova tehnologija mogla da pronađe svoje mesto ispod displeja uređaja.



Novi patent iz kompanije Samsung opisuje upravo takav uređaj, te ide i korak dalje, pa ispod površine ekrana smešta i slušalice, senzore za daljinu, te ALS (Ambient Light Sensing) senzore koji služe za podešavanje osvetljenosti ekrana u odnosu na osvetljenost okruženja.

Kompanija Xiaomi je već pokušala da slušalicu ugradi na ovaj način u okviru modela Mi Mix, ali taj poduhvat nije dobro prošao, a selfie kameru je smestila na dno prednje strane uređaja, što nije baš idealna pozicija. Samsung patent prikazuje kameru na uobičajenom mestu – na vrhu prednje strane telefona, ali ako bi se našla ispod displeja, mogla bi, bar u teoriji, da se nađe bilo gde na prednjoj strani, mada je gornja polovina telefona poželjnija kada je pozicioniranje u pitanju. Ako bi se našla nešto niže, to bi možda umanjilo neprijatan osećaj tokom obavljanja video-poziva, budući da sagovornik gleda ili u kameru ili u oči onoga sa kojim razgovara, a ni jedno ni drugo ne izgleda prirodno.



Najveći problem je u tome što ne postoje prethodna iskustva sa ugradnjom kamere na ovaj način, a jedan raniji patent preporučuje providni OLED, pa bi uređaj morao da ima mogućnost brzog uključivanja i isključivanja ekrana, a kako bi kamera mogla da obavlja svoj posao dok ekran nije aktivan.

Izvor: GSM Arena
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://www.gsmarena.com/samsung_patent_shows_selfie_camera_may_be_behind_the_screen-news-29217.php

Samsung Galaxy A8 predstavljen u Srbiji

Kompanija Samsung danas je i u Srbiji predstavila nov telefon iz Galaxy A serije, A8(2018). Uređaj je neke funkcije nasledio od premium modela, kao što je beskonačni ekran, sa razmerom od 18,5:9.



Samsung Galaxy A8(2018) ima zadnju kameru od 16 i dvostruku prednju kameru od 16 i osam megapiksela, a takođe, kamera poseduje tehnologiju stabilizacije slike. Uz funkciju Live Focus, Bokeh efekat se lako može podesiti pre ili nakon fotografisanja. Uz Always On Display opciju informacije se mogu videti i bez otključavanja telefona. Galaxy A8(2018) otporan je na vodu i prašinu prema standardu IP68, podržava microSD kartice za proširenje kapaciteta memorije i čuvanje podataka čak do 256 GB, a i prvi je uređaj u A seriji koji podržava Samsungov Gear VR.



Direktor marketinga kompanije Samsung za Adriatik region, Milan Vujović
“Svakodnevno smo posvećeni tome da ispunimo potrebe naših korisnika. Galaxy A8 je upravo proizvod te posvećenosti, ali i naše želje da potrošačima pružimo veći izbor kada je o pametnim telefonima reč. Ova serija je interesantna pripadnicima mlađe populacije, koji vole popularne selfije. To je jedan od razloga što smo kameru dodatno unapredili”, rekao je Milan Vujović, direktor marketinga kompanije Samsung za Adriatik region. “Međutim, ovaj telefon će svakako ispuniti sve kriteriijume i privatnih ali i poslovnih korisnika, jer ima brojne dodatne funkcije praktične za svakodnevnu upotrebu. Na ovaj način korisnici uz premium dizajn, dobijaju uređaj koji poseduje i funkcije karakteristične za naše najnaprednije telefone“.



Samsung Galaxy A8 kreće u prodaju od sutra, po preporučenoj maloprodajnoj ceni od 61.990 dinara, a kupci će moći da biraju između crne, orhideja sive i zlatne boje.

Skype dobija podršku za enkriptovane razgovore



Microsoft je sredinom januara objavio kako će njihov popularni messaging servis Skype uskoro dobiti podršku za enkriptovane konverzacije.

Korisnici Skype-a će tako na raspolaganje dobiti novu Private Conversations opciju, koja će im nuditi enkriptovane razgovore sa drugim korisnicima, a čije korišćenje se neće prenositi sa uređaja na uređaj poput standardnih Skype konverzacija.

Microsoft će za enkripciju poruka koristiti open source Signal protokol, koji inače koriste WhatsApp, Facebook i Google, a opciju Private Conversations možete isprobati već sada ako ste član Skype Insiders grupe beta testera Microsoftove aplikacije.

Veštačka inteligencija za bržu dijagnozu bolesti

Istraživači u Velikoj Britaniji su razvili veštačku inteligenciju koja može brže i efikasnije da odredi dijagnozu srčanim i plućnim bolesnicima. Svake godine se obavlja oko 60.000 skeniranja srca, a od toga 12.000 pacijenata dobije pogrešnu dijagnozu.



Sistem veštačke inteligencije razvijen u John Radcliffe bolnicama, skenira srce mnogo preciznije i pruža više informacija. Sistem poslužitelj daje preporuku i ako je prepozna kao „pozitivnu”, to znači da postoji rizik od srčanog udara. Nova tehnologija je klinički ispitivana u šest kardioloških jedinica. Rezultati će biti objavljeni ove godine, nakon što ih provere stručnjaci, ali profesor Paul Leeson, kardiolog koji je razvio sistem, kaže da podaci pokazuju da je sistem značajno prevazišao specijaliste kardiologije.

Drugi sistem veštačke inteligencije traži znake karcinoma pluća tako što prepoznaje velike grupe ćelija odnosno čvoriće. Doktori ne mogu da kažu da li su te grupe ćelija bezopasne ili će postati kancerogene, pa su pacijenti prinuđeni da obavljaju dalje pretrage. Međutim, klinička ispitivanja su pokazala da sistem može da isključi bezopasne slučajeve ili da prepozna rane stadijume bolesti, a da pritom štedi novac i vreme.

Sistem komercijalizuje startap kompanija Optellum, a dr Timor Kadir, njen glavni stručni predstavnik, kaže da bi na taj način na godišnjem nivou više od 4.000 pacijenata dobilo dijagnozu mnogo ranije i da bi imali mnogo veće šanse za oporavak. Dr Kadir procenjuje da bi sistem dijagnoze plućnih karcinoma mogao da uštedi deset milijardi funti ukoliko bi bio usvojen u SAD i Evropskoj uniji.

Posao budućnosti: virtuelni asistent

Posao virtuelnog asistenta se nalazi na osmom mestu najbrže razvijenih poslova budućnosti, a na platformama kao sto su Upwork, Fiver, People Per Hour se pored poslova programera i dizajnera, najčešće traže veštine koje nudi virtuelni asistent. Do posla virtuelnog asistenta se ne može doći samo jednim klikom, ali nije potrebno ni poznavanje raznih kodova ili programa.



Virtuelni asistent organizuje pozive i sastanke, odgovara na mejlove, planira putovanja, rezerviše avionske karte i smeštaj, organizuje podatke u Excelu, sprema prezentacije u Power Point-u, bavi se istraživanjima tržišta, kreiranjem marketing strategija na društvenim mrežama. Da bi se neko uopšte upustio u ovakvo zanimanje neophodno je da ima makar solidno znanje engleskog jezika i da programe kao što su Word, Excel, Power Point drži u malom prstu. Poznavanje još nekog jezika ili rada u nekim od programa za obradu fotografija je samo bonus koji može da poveća zaradu.

Zarada koju virtuelni asistent može da zaradi kreće se od 500-1000 dolara, dok iskusniji mogu da ostvare čak i veću dobit. Takav prihod se može realizovati ukoliko asistent ima više klijenata za koje radi po dogovorenoj satnici. I cena satnice može da varira, pa se tako kreće od 5-20 dolara po satu, u zavisnosti kakva su iskustva asistenta i koje usluge nudi. Predviđa se da će u 2018. godini, industrija virtuelnih asistenata zajedno sa ostalim online servisima imati zaradu od pet milijardi dolara, jer je potražnja za takvim uslugama u porastu.

Izvor: BIZLife
https://pcpress.rs/PCout/?url=http://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/ovo-je-posao-buducnosti/

Kaspersky Lab – zaštita sajberprostora važnija nego ikad

https://pcpress.rs/kaspersky-lab-zastita-sajberprostora-vaznija-nego-ikad/

Facebook nastavlja da menja News Feed

Mark Zuckerberg je odlučio da povede krstaški rat protiv lažnih vesti i propagande koja stiže na Facebook News Feed. On smatra da će traka sa vestima koju svim čitamo biti najkvalitetnija ako nas Facebook bude redovno propitivao.



Već smo pominjali kako je pažnja koju Mark Zuckerberg posvećuje dobrobiti i privatnosti dirljiva. Opšte je poznato da je Facebook društvena mreža koja veoma ceni našu privatnost i da nikad ne bi koristili podatke koje postujemo kako bi nam servirarli reklame.

Prva faza promena koje će doprineti našoj dobrobiti pogodila je prvo nas i još nekoliko zemalja sveta. Reč je o sada svima omiljenoj opciji Explore Feed koja je bila uvod u Zuckerbergovu borbu sa lažnim vestima. Sada je na redu došla druga faza promena News Feeda sprovođenjem strože kontrole objavljenih vesti.

Facebook menja News Feed ispitivanjem korisnika

Facebook CEO Mark Zuckerberg najavio je drugi deo plana promene News Feeda. On uključuje pre svega proveru kvaliteta i istinitosti izvora vesti tako što će se vršiti propitivanja korisnika ove društvene mreže.

Sistem će funkcionisati slično kao što se već sprovode ispitivanja o kvalitetu usluga Facebooka. Razlika će biti u tome što će se postavljati pitanja u vezi vesti koju su postovali korisnici. Facebook interesuje da li znate izvor vesti i da li verujete onome ko je objavio vest.

Kompanija je prvo razmišljala da pri proverama konsultuje stručnjake, ali je ustanovila da je mnogo bolje da ispita same korisnike, koja je i najobjektivnija po njihovom mišljenju. Iz nekog razloga, Mark smatra da će ljudi objektivno ocenjivati vesti u koje u startu veruju pa ih šire iako su one neistine.



Promene koje će poboljašati iskustva Facebook korisnika

Zuckerberg je mnogo zabrinut za način na koji koristimo Facebook, što smo neaktivni i ne učestvujemo dovoljno u konverzacijama. Takođe mu sveta što mnogo čitamo vesti umesto da aktivno komentarišemo postove prijatelja i da se družimo. Kako on kaže, previše je “senzacionalizma u polarizacije u svetu”.

Ipak, kad se stave ove promene na papir, ono što korisnik odmah primeti je da su sklonjene sve vesti koje nisu sponzorisane ili ih komentarišu prijatelji. Takođe je i algoritam za prikazivanje postova urađen tako da se favorizuju postovi koju “izazivaju konverzaciju”.

Bez obzira da li verujete Markovoj iznenadnoj brizi za korisnike, činjenica je da su promene promenile način korišćenja društvene mreže. Prvi rezultat toga je gubitak Facebooka od 3,3 milijarde dolara usled promena koje je uveo.

Sviđalo nam se ovo ili ne, sada ćemo uživati u dodatnim pitanjima Facebooka koga će zanimati da li verujete postovima koje čitate. Možda je najvažnije pitanje – da li verujemo Marku Zuckerbergu i Facebooku? Bilo bi interesantno videti odgovore na ovo pitanje.

Izvor: Facebook

Šta je “lažna vest” i kako se protiv nje boriti

https://pcpress.rs/sta-je-lazna-vest-i-kako-se-protiv-nje-boriti/

Glas publike ide u Novi Sad

Iako je u pitanju gradski portal – NS Uživo je na glasanju publike pobrao najviše vaših simpatija, pa smo dobili i prvog nosioca jedne od Top50 nagrada za 2017. godinu. Iako je svojom tematikom najviše okrenut Novom Sadu, ovaj informativni portal je proširio interesnu sferu izveštavanja, i prerastao u centralno mesto na kojem se građani informišu o najbitnijim događanjima u svom gradu, regionu i šire, o čemu svedoči i broj glasova podrške koje je dobio.



Kao što znate, Glas publike je samo jedna od Top50 nagrada, koje već 21. godinu za redom dodeljuje PC Press. Ova nagrada je jedinstvena po tome što je od početka do kraja u rukama publike, koja prvo predlaže svoje omiljene sajtove, a onda, kasnije i za njih glasa. Za ostalih 49 nagrada se brine devetočlani žiri sastavljen od šest članova redakcije PC Press, kojima su ove godine pridruženi scenarista Vojislav Žanetić, i blogeri i internacionalni stratezi iz oblasti poslovne primene interneta, Dragana Đermanović i Dragan Varagić.



Pravila za izbor Top50 najboljih nastupa 2017. godine su:

Sajt/nastup na društvenoj mreži/aplikacija mora biti na srpskom jeziku, na bar jednom od dva pisma. Mogu biti i višejezični, s tim da jedan od jezika mora biti srpski
Sajt/nastup na društvenoj mreži/aplikacija mora postojati tokom cele 2017. godine. U obzir neće dolaziti oni koji su pokrenuti posle 1. februara 2017
Sajt/nastup na društvenoj mreži/aplikacija ne sme biti uvredljive sadržine
Sve dosadašnje pobednike i dobitnike Top50 priznanja možete videti na sajtu www.top50.rs

Amazon Go – otvorena prva prodavnica bez kasa i redova

Kompanija Amazon koja je gigant u oblasti e-trgovine, otvorila je u Seattle-u prvu Amazon Go prodavnicu bez ijedne kase i redova koji prate ovakav način plaćanja, pa je kupcima omogućeno da dođu, uzmu željeni proizvod sa polica i odu, bez potrebe da čekaju u redu.



Iz Amazona su objasnili da koriste razne sigurnosne kamere i senzore za prepoznavanje svakog kupca i praćenje odabranih stavki, eliminišući potrebu za naplatom. Pre ulaska kupci moraju da skeniraju Amazon Go aplikaciju zahvaljujući kojoj senzori na policama dodaju stavke na račun kako ih kupci stavljaju u korpu i brišu sve što vrate natrag na policu. Kupovinu naplaćuju kreditnim karticama kupaca nakon što oni napuste prodavnicu.



Amazon Go prodavnicu testiralo je osoblje ove kompanije u 2016. godini, a očekivalo se da će za javnost biti dostupna u protekloj godini. Iz Amazona su saopštili da su imali problem u vezi s identifikovanjem i činjenicom da deca premeštaju proizvode na pogrešna mesta na policama. Za sada nije poznato da li će Amazon otvoriti više Go prodavaonica, ali ono što je sigurno je da će ovaj koncept trgovine svakako promeniti pravila igre koja su do sada važila u ovoj oblasti.

Izvor: The Guardian
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://www.theguardian.com/business/2018/jan/21/amazons-first-automated-store-opens-to-public-on-monday

Instagram protiv govora mržnje

Instagram se pridružio kompanijama koje se već bore protiv govora mržnje, a nakon najnovijih optužbi da ova društvena platforma ne vodi računa o neprikladnim sadržajima, te ih ne uklanja na vreme.



Platforma koja je u vlasništvu Facebook-a je, zajedno sa Google+ mrežom, obećala da će uklanjati svaki problematični sadržaj, a najviše 24 sata od kada je prijavljen od strane drugih korisnika, te će tako delovati u skladu sa pravilnikom Evropske komisije o borbi protiv govora mržnje. Facebook, YouTube, Twitter i Microsoft već neko vreme poštuju ovaj pravilnik, a Komisija je ocenila da su rezultati zadovoljavajući.

Iako je priča o internetu kao potpuno sigurnom mestu podjednako utopijska kao i ideja o apsolutnom miru u svetu, stručnjaci tvrde da je moguće da se problem govora mržnje kontroliše, te da se svaki problematični sadržaj ukloni u rekordnom roku. Jedno od glavnih sredstava je, kako kažu, upravo pomenuti pravilnik, koji, pre svega, definiše govor mržnje, te precizno opisuje ono što se smatra neprikladnim sadržajem.

Jedan od preduslova za uspešno sprovođenje je i dobra saradnja između tehnoloških kompanija, civilnog društva i zakonodavnih tela, te se očekuje da interakcija između ovih učesnika dovede i do očuvanja slobode govora. Tako se od IT kompanija očekuje da pokažu istu odlučnost kao prilikom suočavanja sa bilo kojim drugim problemom, te da povedu računa da njihovi korisnici poštuju prethodno utvrđena pravila. Komisija je naglasila da je već uklonjeno dve trećine problematičnih sadržaja koje su prijavila privatna lica ili neka druga tela, te se taj broj sa 26% iz 2016. godine uvećao na 59% u 2017.



Govor mržnje je u zakonu Evropske unije definisan kao akt koji podstiče mržnju i nasilje prema određenim grupama ili pojedincima, a na osnovu nekih karakteristika, koje uključuju nacionalnu pripadnost, versko opredeljenje, poreklo, etničku pripadnost, te mnoge druge. Na kraju, govor koji ugrožava bilo čiju slobodu nikako ne bi mogao, niti smeo, da bude zaštićen onim što se naziva sloboda govora.

Izvor: The Telegraph

Huawei izabrao Duisburg za novi pametni grad

Nemačke vlasti potpisale su sa kompanijom Huawei ugovor o zajedničkom razvijanju pametnog grada. Ovim ugovorom Duisburg postaje inovativni i digitalni model zapadno evropskog grada.



Ugovor je samo okvir za dalju diskusiju u kojoj će dva partnera biti posvećena implementaciji specifičnih projekata, kao što je postavljanje Wi-Fi mreža na na pristupačnim mestima, kako bi bile dostupne delovima grada gde su škole, gradski zoološki vrt Duisburg, ali i u gradskom prevozu. Takođe, uspostavlja se pametna kontrola prometa, postavljanje pametne prometne signalizacije i pametne javne rasvete. Osim toga, kineska kompanija će ponuditi svoja iskustva i rešenja u 5G tehnologiji i bežičnim mrežama koje su potrebne za autonomnu vožnju, pametnu logistiku i industriju 4.0.

Cilj je da se razviju inovativne ideje i ponude rešenja koja koriste nove tehnologije, što bi dovelo do poboljšanja kvaliteta života u Duisburgu i učinilo ga atraktivnijim za preduzetnike, investitore i posetioce. ,,Zadovoljni smo sto možemo da iskoristimo naše veštine digitalizacije za pretvaranje Duisburga u pametni grad. Naši proizvodi i rešenja će pojednostaviti svakodnevni život građana i posetilaca Duisburga, ali i povećati sigurnost,’’ rekao je direktor kompanije Huawei, Wang Yonggang.

Trenutno Huawei Smart City rešenja koristi preko 120 gradova u više od 40 zemalja širom sveta. Danas je 197 kompanija na listi Fortune Global 500 izabralo Huawei za svog partnera za digitalnu transformaciju od kojih je 45 među prvih 100 preduzeća.

Izvor: Huawei
https://pcpress.rs/PCout/?url=http://www.huawei.com/en/news/2018/1/Duisburg-Germany-and-Huawei-sign-MoU-to-Build-a-Smart-City

Nvidia želi da spreči rudare u kupovini grafičkih kartica



U poslednjih nekoliko meseci došlo je do velike nestašice grafičkih kartica namenjenih gamingu, jer ih kao blesavi kupuju rudari kriptovaluta, što se Nvidiji sve manje sviđa.

Potražnja rudara za najnovijim grafičkim karticama Nvidije i AMD-a dovela je do nestašica istih, što je rezultovalo povećanjima cena, a na kraju se (u kombinaciji sa nestašicama memorije) odrazilo i na poskupljenja čitavih PC konfiguracija. Analitičari predviđaju da će cene hardvera još dugo vremena samo rasti, a svi korisnici koji se ne bave rudarenjem sve više glasno izražavaju nezadovoljstvo ovom situacijom.

Iako Nvidia zarađuje jako lepe novce jer prodaje više grafičkih čipova nego što ih je u stanju proizvesti, nije previše oduševljena, jer gubi ugled među gamerima, pa se boji da bi joj ovo dugoročno moglo jako naškoditi. Nvidia se toliko ne boji da će gameri prebeći AMD-u, jer i on ima sličnih problema zbog ove situacije, već ih je najviše strah da PC gameri odu na druge platforme poput PS4 i Xbox konzola.

Iz tog razloga Nvidia će nastojati da uveri svoje partnere u distribuciji da ograniče prodaju rudarima. S obzirom da ne mogu znati ko rudari a ko ne, Nvidijini distributeri će ograničiti prodaju na 2 grafičke kartice po jednoj osobi, što znači da će onima koji slažu svoje "kopačke farme" biti onemogućeno da kupe na desetin ili stotine GPU-a odjednom. Naravno, to neće sprečiti rudare da odu u drugu prodavnicu ili kupuju online sa drugim accountom, ali više od toga nije moguće učiniti ako već ne mogu da podignu proizvodnju da zadovolje i jedne i druge.

Zaštita od rudarenja kriptovaluta i na Operinim mobilnim browserima



Opera je jedna od prvih kompanija koja se pozabavila problemom internet stranica koje računaro posetioca pojedinih internet stranica pretvaraju u uređaje za rudarenje kriptovaluta bez njihove dozvole. Time se računari korisnika znatno zagrejavaju, postaju bučni, spori i gotovo neupotrebljivi za rad jer je sve posvećeno rudarenju kriptovaluta (opterećenje procesora na 100%).

Problem se može rešiti putem raznih dodataka za sve moderne internet browsere, ali upravo je Opera krajem prošle godine bila prva kompanija koja je mogućnost blokiranja te štetne prakse integrisala direktno u svoju desktop verziju browsera.

Sada ista opcija stiže i u Operine browsere za mobilne uređaje temeljene na operativnom sistemu Android, konkretno na klasični Opera Mobile browser i na njegovu laganiju verziju Opera Mini.

Opcija blokiranja rudarenja kriptovaluta se prema zadanim postavkama aktivira zajedno odnosno u sklopu sa postojećom opcijom blokiranja reklama. Obe verzije Operinih browsera dostupne su na službenoj Google Play prodavnici.

Kako do zarade na YouTube-u

Dalekosežnost i razne prednosti Interneta omogućile su milionima ljudi da zarade za život monetarizujući skoro svaku veštinu, talenat ili priliku. Međutim, kao što je slučaj sa bilo kojim poduhvatom koji donosi zaradu, mnoštvo zabluda okružuju određene strategije, kao na primer u slučaju YouTube-a. Konkretno, primetićete naziv ove platforme na vrhu članaka u kojima se govori o zarađivanju novca od kuće. Ipak, iako sigurno možete zarađivati novac od YouTube-a, taj cilj se obično ne postiže na tradicionalan način u koji svi žele da poverujete. Zapravo, da biste zaradili novac od YouTube-a, trebalo bi malo dublje da zađete u problematiku i uspostavite održivu strategiju.



Izazovi pri zarađivanju novca na YouTube-u

Mit o YouTube-u bismo mogli da spakujemo u jednu rečenicu koja glasi ovako: Objavi neke video snimke, privuci gledaoce i potom unovči prihode ostvarene od reklama. Zvuči jednostavno i bez napora, a predstavlja nešto što svako ponavlja i koristi za prodaju priče o brzom bogaćenju. Međutim, stvar je u tome što ne možete ostvariti dobar prihod zasnovan samo na zaradi od oglašavanja na YouTube-u. “Čak i ako oglašivači plaćaju pristojan iznos da promovišu svoje proizvode putem video oglasa, samo deo njihovih troškova ide u džepove stvaralaca sadržaja”, kaže preduzetnik Michael Johnston. “Na primer, ako oglašivači plaćaju prosečno 20 dolara za 1.000 prikaza oglasa, video zapisi na kojima se prikazuju ti oglasi mogu da generišu samo 2 ili 3 dolara za 1.000 prikaza.” Drugim rečima, samo ćete napraviti par hiljada dolara za svakih milion prikaza, i nemojte da mislite da je to jednostavno jer je postizanje milionskih pregleda veoma izazovno. Dobra vest je da oglašavanje na YouTube-u nije jedina mogućnost za stvaranje prihoda za kreativne osobe koje žele naporno da rade i razvijaju stvarne poslovne planove.

Alternativna rešenja za generisanje YouTube prihoda

Da biste zaradili zdrav prihod od YouTube-a, nemojte da gledate na tu platformu kao na alat preko koga ćete zaraditi,umesto toga, razmišljajte o YouTube-u kao o katalizatoru. Pravi način da zaradite novac sa YouTube-a je da iskoristite njegovu masivnu mrežu. Evo i kako:

1. Prodaja sopstvene robe preko e-šopa

Posle Google-a, YouTube je drugi najveći pretraživač na svetu. Sa tržišne tačke gledišta, nema smisla ignorisati ovaj veliki resurs. Jedna od najboljih mogućnosti za stvaranje novca je korišćenje YouTube-a za prodaju vlastitih materijalnih proizvoda. Ako pretpostavimo da već imate proizvod za prodaju, možete otvoriti prodavnicu elektronske trgovine pomoću resursa kao što je na primer Shopify, a zatim snimati video zapise koji se uklapaju u nišu vašeg proizvoda. Ako imate dobar proizvod i vaši video snimci su jednostavni i zanimljivi, ovo će raditi gotovo svaki put.



2. Prodaja premijum video snimaka
Ako je vaš krajnji cilj stvarno zarađivanje novca od video zapisa, postoji daleko bolja opcija nego što je jednostavno oslanjanje na mršavu raspodelu prihoda od oglasa. Umesto toga, kreirajte YouTube kanal i izgradite publiku. Primarni cilj je angažovanje ove publike i stvaranje brenda od imena. Zatim, kada ste uspostavili reputaciju, počnite da usmeravate saobraćaj na svoje ciljne stranice na kojima možete prodavati gledaocima premijum video sadržaj. Jedan od načina za to je korištenje rešenja kao što je Yondo, koji vam omogućava kreiranje sopstvene prodavnice koja prodaje video sadržaj na zahtev sa vašim vlastitim domenom. Možete prodavati pay-per-view iznajmljivanje, mesečne pretplate ili bilo šta između. Najbolje od svega je, što možete da postavite svoju cenu i ne morate da delite prihod na pola sa YouTube-om.

3. Direktan saobraćaj na povezane linkove
Partnerski marketing je očigledno veoma popularna online prilika za zaradu. Problem je u tome što mnogi trgovci na tržištu ne preduzimaju napore koji su potrebni kako bi generisali značajan prihod. Umesto da se oslanjate na statične blogove da biste doveli ljude na povezane linkove, pokušajte da kreirate živahni YouTube kanal i koristite ga kao primarni katalizator. Kako internet bude nastavljao da se kreće ka video snimcima kao primarnom obliku sadržaja, možete iskoristiti priliku i početi da koristite situaciju sada.



4. Privlačenje sponzorstva
Ako proučavate najuspešnije YouTube-re, primetićete sponzorstva i reklame koje imaju u video snimcima. Ove saradnje su prilike koje su kreatori video snimaka sami otkrili. Pored toga, možete da pregovarate o svim ugovorima koje želite, na osnovu veličine vaše publike na primer. U većini slučajeva, iznos prihoda koji generišete iz sponzorstva znatno je veći od prihoda od oglašavanja na YouTube-u. Jedna stvar ne isključuje drugu, pa tako pored prihoda od sponzorstva možete i dalje možete generisati prihod od oglašavanja. Dakle, kao da imate dva izvora prihoda sa istog video snimka.

5. Predavanja i gostovanja
Na kraju, iskoristite svoju YouTube reputaciju i za predavanja i razna gostovanja gde ćete imati priliku uživo da pričate. Ako je YouTube kanal koji stvarate fokusiran na određenu nišu ili publiku, uradite neka istraživanja o godišnjim konferencijama ili drugim događajima u industriji vidite ko su bili glavni govornici. Zatim, iskoristite svoju YouTube statistiku i neke od vaših najboljih snimaka, kako biste napravili neku vrstu promotivnog paketa i poslali ga direktorima ovih događaja. Gostovanja i držanje predavanja ili govora uživo može biti veoma unosno. Moguće je zaraditi hiljade dolara sa samo sat vremena prezentacije, i nikada ne zanemarujte šansu da širite svoju publiku.



6. Razmišljajte izvan okvira
Da li zaista možete da zaradite novac od YouTube-a? Apsolutno. Da li ćete generisati masivan prihod oslanjanjem na prihod od oglašavanja? Verovatno ne. Umesto toga, morate da identifikujete načine na koje možete koristiti YouTube-ovu mrežu da biste ostvarili značajan prihod, i na taj način možete stvarno zaraditi na YouTube-u.

Izvor: Entrepreneur
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://www.entrepreneur.com/article/280966

Facebook kreirao novu jedinicu za merenje vremena

Facebook je nedavno lansirao novi proizvod, a ovoga puta se radi o novoj jedinici za merenje vremena, takozvanom Flick-u.



Novi proizvod bi možda mogao da iznenadi obične korisnike, ali je njegov dolazak na svet deo potpuno logičnog sleda događaja, jer zašto bi velika kompanija svoju poslovnu dominaciju ograničila samo na društvene interakcije, distribuiranje vesti, te reklamiranje na internetu, kada može da kreira i novu jedinicu za merenje vremena, mlađu rođaku već dobro poznatih sekundi, minuta i sati, pa na taj način pripitomi ono poslednje nekontrolisano na svetu – tok vremena. Tako je Flick definisan kao „najmanja jedinica za merenje vremena, koja je ipak veća od nanosekunde“, te predstavlja 1/705.600.000 deo sekunde. Poređenja radi, nanosekunda je 1/1.000.000.000 deo sekunde, pa je Flick oko 1,41723356 nanosekundi duži.

I dok se obični korisnici pitaju šta nije u redu sa regularnim sekundama, pa i nanosekundama, da je moralo da se dira u tok vremena, Facebook tvrdi da je bilo neophodno da se izmisli nova jedinica za merenje, a najpre zbog toga što je sekunda jedna od retkih jedinica koje su univerzalne širom sveta, te svih sistema mera. Naziv nove jedinice predstavlja skraćenicu od “frame-tick,” a osmišljena je da pomogne u merenju trajanja pojedinačnih video frejmova. Tako će ova jedinica moći da se koristi bilo da se radi o video sadržajima od 24 Hz, 25 Hz, 30 Hz, 48 Hz, 50 Hz, 60 Hz, 90 Hz, 100 Hz, ili od 120 Hz, te da dovede do bolje sinhronizacije.

@fbOpenSource
We've launched Flicks, a unit of time, slightly larger than a nanosecond that exactly subdivides media frame rates and sampling frequencies. https://github.com/OculusVR/Flicks

9:29 PM - Jan 22, 2018

OculusVR/Flicks
A unit of time defined in C++. Contribute to Flicks development by creating an account on GitHub.

github.com

Programeri već koriste alatke u okviru C++, a kako bi rešili problem sinhronizovanja frejmova, ali se najtačnije moguće vreme tu ipak meri samo u nanosekundama, što ne omogućava potpuno preciznu sinhronizaciju. Ideja o kreiranju nove jedinice za merenje rodila se prošle godine, te se još tada o njoj raspravljalo na Facebook-u. Stručnjaci procenjuju da bi ona u teoriji mogla da bude korisna, ali ostaje da se to potvrdi i u praksi.

Izvor: The Verge

OneDrive čuva obrisane fajlove 30 dana

Najnovija opcija u okviru Microsoft-ovog OneDrive for Business omogućava vraćanje izgubljenih fajlova iz prethodnih mesec dana, a dobila je ima Files Restore, te omogućava i pregled svih promena koje su se u okviru dokumenta dogodile u pomenutom periodu, uključujući i informacije o tome ko je menjao dokument i u koje vreme, baš kao što je najavljeno pre sedam dana.



Tako korisnici sada imaju mogućnost da dokument vrate u neko od prethodnih stanja, a opcija je postala dostupna 22. januara, ali samo za poslovne korisnike, te će se koristiti i za vraćanje obrisanih fajlova, sve dok se ovi nalaze u Recycle Bin-u.



Opcija je prilično jednostavna za korišćenje, budući da nudi listu sa nazivima fajlova, te tačnim vremenom i datumom kada su izmenjeni, kao i spisak onih koji su pristupali nekom dokumentu. Microsoft napominje da će ova opcija biti najkorisnija u slučajevima kada je neki dokument inficiran malverom, te kada se sumnja da neko ugrožava bezbednost informacija, te pravi promene koje nisu u skladu sa poslovanjem određene firme. Oni koji nemaju biznis OneDrive se nadaju da će ova opcija doći i do običnih korisnika, te im na taj način bitno olakšati poslovanje i postojanje.



Izvor: The Verge

 Da li treba koristiti Gmail dvostruku zaštitu? Korisnici kažu – ne

Ako ignorišete preporuke Google-a da dodatno zaštitite svoj nalog – niste jedini. Ispostavilo se da ogromna većina ljudi na pitanje da li treba koristiti Gmail dvostruku zaštitu ima negativan odgovor. Zvučaće vam neverovatno, ali prošlo je čak sedam godina od kada je Google uveo zaštitu naloga u dva koraka, ali praktično je niko ne koristi.



Na Enimgma 2018 konferenciji o bezbednosti u Kaliforniji, Google softverski inženjer Grzegorz Milka otkrio je da u ovom trenutku 90% Google korisnika ne koristi autentifikaciju u dva koraka. Takođe je napomenuo da samo 12 posto Amerikanaca ima password manager kako bi zaštitili svoje naloge.

Ako je bezbednost toliko važna, zašto Google ne uvede obaveznu autentifikaciju u dva koraka? Odgovor je više nego jasan – Google se plaši da će na taj način oterati korisnike. Očigledno niko ne želi da bude bezbedniji, niti smatra da mu je bezbednost ugrožena.

Šta se menja ako uvedete autentifikaciju u dva koraka?

Aktiviranjem ove opcije pre svega dobijate veću sigurnost vašeg Google naloga. Ukoliko neko pokuša da se uloguje, neće im biti dovoljna vaša lozinka, već će morati da dobiju autorizaciju sa drugog uređaja, kao što je telefon. Dakle krađom šifre neće moći da se pristupi nalogu, već će morati da imaju i vaš telefon ili da imaju pristup njemu.

Google je svestan da je ceo proces previše komplikovan za korisnike. I pored svih pokušaja da se proces uprosti, izgleda da niko nije zainteresovan za veću bezbednost. Čak i oni koji su pokušali da se dodatno obezbede nisu to uspeli. Ispostavilo se da preko 10 posto ljudi nije umelo da unesu kod koji su dobili putem SMS-a!

Iako se Google trudi da bude što bezbedniji servis, hakerski napadi su realna pretnja. Ukoliko imate bitne informacije na Google servisima – informacije o kriptovalutama koje posedujete, fotke, važna dokumenta, e-mailove i slično, možda bi trebalo da razmilite o dvostepenoj autentifikaciji. Za svaki slučaj.

Izvor: The Register
https://www.theregister.co.uk/2018/01/17/no_one_uses_two_factor_authentication/