Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

 Iskoristite svoj talenat na Instagramu



Za sve instagramovce cilj ovog vikenda, od 28.-29.7.2017, je bio da putem fotografija pokažu svoj talenat. Ime takmičenja je: “Weekend Hashtag Project:#WHPtalentsh”.

Da li ste talentovani slikar, fotograf ili koristite neko drugo sredstvo da pokažete svoju umetnost.

Ovako su počeli:

Prvo su istakli svoj talenat, ono što su naučili podili su ga na viši nivo. Dodavajući umetninu koju su sami napravili ili muzički instrument, možda novu plesnu rutinu. Nije bilo važno ako si išao na časove godinama ili si tek počeo sa časovima, uvek proslavi i zabeležite svoj napredak. Na sportskom terenu ili u studiju,  mogao si da koristiš okruženje kako si želeo, samo da doprineseš svom videu.

Pravila projekta su bila da video bude originalan i tvoj, muzika takođe i trebalo je hashtag-ovati klipove i slike koje su urađene za vikend. Svaka fotografija koja je uslikana ili video koji je snimljena tada učestvuje na takmičenju sledeće nedelje, 6.-7.8.2017.

Izvor:Instagram
https://pcpress.rs/PCout/?url=http://blog.instagram.com/

‘Marsovskim’ jezikom protiv cenzure na internetu

Cyber građanima u Kini nisu promakle sve ozbiljnije internet restrikcije od početka 2017. godine, te novi zakoni o online sigurnosti koji su doneti u junu. Povod za dodatne strahove bili su i online incidenti u vezi sa smrću disidenta Liu Xiaobo-a, koji je preminuo u zatvoru 13. jula – fotografije sa komemoracije nestajale su iz privatnih razgovora na WeChat-u, a slične stvari su se događale i na WhatsApp-u.



Da bi se izborili sa restrikcijama, korisnici interneta u ovoj zemlji neretko su pribegavali lingvističkim akrobacijama koristeći kodirane reči, sleng, mimove, te delove drugih jezika. Tako su se nedavno vratili i ‘marsovskom jeziku’ (huo xing wen), tvorevini s početka internet ere, na koju se bilo zaboravilo.

Smatra se da se ovaj šifrovani jezik prvi put pojavio 2004. godine, ali je njegovo poreklo nepoznato. Čini se da su prve počele da ga koriste mlađe generacije na Tajvanu za online razgovore, a odatle se proširio na ceo kontinent. Simboli su nasumično kombinovani, a osnova im je u tradicionalnom kineskom pismu, japanskom pismu, pinyin-u (pomoćnom kineskom latiničnom pismu), te engleskom jeziku i kaomoyi-u (popularnom japanskom stilu u pisanju emotikona).

‘Marsovski’ jezik je postao kulturni simbol generacija rođenih posle 1990. godine. Nije lak za učenje, budući da jedan karakter iz kineskog pisma može da ima više paralela u ovom šifrovanom jeziku. Mlađe generacije su ga prigrlile ne samo zato što je predstavljao nešto novo, već i zbog toga što su uz pomoć njega mogli da sakriju svoju komunikaciju od nepoželjnih pogleda.

Kasnije su oni koji su se plašili cenzure počeli da koriste ovaj jezik kako bi sakrili svoje internet napise od nadležnih organa. Cenzura na internetu funkcioniše tako što algoritmi prepoznaju ‘problematične’ postove po ključnim rečima, pa kad te reči izostanu – cenzura nije moguća. Oni koji govore ‘marsovski’ mogu da produže online vek svojim postovima, budući da pojmovi iz te govorne palete još uvek nisu dospeli na crnu listu. Koliko će istrajati u internet podzemlju nije sasvim izvesno.

Izvor: qz.com

Saveti za sigurnu kupovinu preko interneta

Evropol je na svojoj veb stranici objavio savete za sigurnu kupovinu preko interneta koji bi trebalo da pomognu da se smanji broj online prevara. Korišćenje kreditne kartice je siguran metod plaćanja prilikom online kupovine sve dok vodite računa prilikom plaćanja kao i u bilo kojoj drugoj kupovini.



Kupujte od proverenih izvora, koristite marke i prodavnice koje su vam poznate ili koje ste već koristili i proveravajte kako su ocenjeni prodavci od kojih kupujete na stranicama kao što su Amazon i eBay.

Proveravajte trajna plaćanja. Pre nego što pošaljete podatke o svojoj kreditnoj kartici za plaćanje trajnih usluga preko interneta, saznajte kako možete prekinuti tu uslugu.

Mnogi internet trgovci će od vas tražiti da čuvaju vaše podatke o plaćanju: Dobro razmislite pre nego što pristanete i upoznajte se sa svim rizicima koje takva odluka donosi.

Koristite kreditne kartice pri online kupovini. Većina kreditnih kartica ima dobru politiku zaštite kupca. Ukoliko niste dobili ono što ste naručili, izdavač kreditne kartice će vam vratiti novac.

Proverite da li je prenos podataka prikladno zaštićen. Potražite ikonicu katanca pored URL adrese i koristite HTTPS i SSL protokole kada ste na internetu.

Uvek spremite sva dokumenta vezana za vašu online kupovinu. Možda vam budu potrebni da utvrdite uslove prodaje ili dokažete da ste platili robu. Ukoliko ne kupujete određeni proizvod ili uslugu, nemojte davati podatke o svojoj kreditnoj kartici.

Kada kupujete online od druge osobe, nemojte slati novac unapred. Ako je moguće, dogovorite se da prvo dobijete robu.

Nemojte slati novac nikome koga ne poznajete: Ukoliko vam se neko obrati online i traži novac, razmislite da li bi dali isti iznos novca nepoznatoj osobi koju sretnete na ulici.

Nikada nikome nemojte slati broj kartice, PIN ili druge podatke o kartici putem elektronske pošte.

Izbegavajte online kupovinu na stranicama koje ne koriste potpunu verifikaciju (Verified by Visa/MasterCard Cesure Code).

Nikada ne šaljite podatke o kartici u nezaštićenoj elektronskoj pošti: Neke online trgovine izvan Evrope traže da im dostavite kopiju svoje kartice ili pasoša putem faksa kao garanciju.

Windows 10 će sarađivati sa iOS-om i Android-om



Insideri koji imaju na svojim računarima instaliranu neku od Preview verzija Windows-a 10, prvenstveno oni koji se nalaze unutar "Fast Ringa" koji prvi dobija nove nadogradnje, primetili su jednu novu funkciju ovog OS-a. Mogućnost nastavka rada započetog na telefonu i prebacivanje na PC, i obrnuto, pod nazivom "Continue on PC", stižu na Android i iOS.

Iako prvenstveno zamišljena kao opcija koja bi omogućila gotovo isto iskustvo rada na Windows-u na desktopu i telefonu, ova opcija morala je da prođe kroz neke promene. Windows na telefonima se gotovo više nigde ne može naći, pa se Microsoft okrenuo operativnim sistemima koji vladaju tim svetom.

Vlasnici iPhone-a i telefona sa Android-om za ovu funkcionalnost Windows-a će morati da preuzmu posebne aplikacije i u njih se prijave svojim Microsoft korisničkim nalogom. Potom će moći, kažu, "magično" prebacivati otvorene web stranice sa jednog na drugi uređaj.

Windows Insider-i već sada mogu pokušati da rade paralelno na telefonima i računarima, a svi ostali moraće da pričekaju jesensku nadogradnju Fall Creators Update.

Apple uklonio VPN aplikacije sa kineskog App Store-a



Sredinom meseca pričalo se kako od februara sledeće godine Kina uvodi nova pravila koja gotovo u potpunosti zabranjuju korištenje VPN-a u toj zemlji sa izuzetkom poslovnih subjekata. S obzirom na to da je Kina važno tržište za Apple, kompanija iz Cupertina, čini se, sprema se prikloniti novim pravilima.

Sve veće VPN aplikacije koje su se do sada nalazile na kineskom App Store-u navodno su uklonjene, s time da su developeri i kompanije koje stoje iza tih aplikacije dobile obaveštenje od Apple-a kako njihove aplikacije "uključuju sadržaj koji se smatra ilegalnim u Kini".

Apple, međutim, nije javno komentirao uklanjanje VPN aplikacija sa kineskog App Store-a. S druge strane, korisnici u drugim zemljama i dalje mogu nesmetano koristiti VPN aplikacije koje su uklonjene s kineskog App Store-a.

Bitcoin i dalje cirkuliše

Alexander Vinnik je optužen da je koristio kriptovalutu u zamenu za pranje novca, više od 4 milijarde dolara, od hakovanja pa do trgovine drogom. On je uhapšen na severu Grčke u utorak, kako kažu lokalnie vlasti, uz istragu koju je vodilo Ministarstvo pravosuđa SAD i mnoge druge federalne agencije. SAD zvaničnici kažu da je Vinnik bio jedan od ključnih operatora u trgovini bitcoina još od 2011.



Navodi se da je Vinnik imao firmu u SAD koja nije vođena po protokolima i da je kroz nju prošlo 4 milijarde bitcoina. SAD vlasti ga takođe povezuju sa MTGox čije je sedište bilo u Japanu, Šibuji čiji se krah desio 2014. nakon hakovanja. Vinnik je preuzeo hakovani novac MtGox i oprao ga preko BTC-e i Tradehill, još jedne firme iz San Franciska za razmenu koja je bila u njegovom vlasništvu. Njegovo hapšenje je jedno od poslednjih u seriji SAD operacija protiv ruskih cyber kriminalaca u Evropi.

Bitcoin je bila prva digitalna valuta koja je uspešno koristila kriptografiju kako bi obezbedila transakcije i pseudonime, što je konvencionalne regulative činilo teškim. Godinama kasnije pripadnici prava uz puno truda uspeli su da indentifikuju ljude koji se kriju iza tih pseudonima na osnovu njihovih ilegalnih radnji prateći potrošnju bitcoina. Bitcoin možemo kupiti anonimno koristeći digitalni novčanik sa jedinstvenom adresom, transakcije su snimljene u dnevniku koji se zove (blockchain), što otežava da se prati novac. MtGox je jedan od primera, kada je pala berza bitcoina, glavni CEO Mark Karpeles je proneverio kompaniju za 450 miliona dolara.

Kada se radi o Vinniku BTC-e je izjavila da će za pet dana ponovo funkcionisati.

Izvor: The Telegraph

Kad grafika zaštuca

Današnje igre umeju da budu izuzetno hardverski zahtevne, pa ukoliko ne nadograđujete PC često i nemate najnoviju grafičku karticu, sve su šanse da neki od novijih naslova neće raditi glatko. Glavno pitanje glasi: „Kako da to rešim bez zavlačenja ruke u džep?“.



Motion Blur je ve­oma ko­ris­tan za do­živ­ljaj i­gra­ča
Lepa vest je da, ukoliko ne želite previše da se opterećujete, možete da pustite kompanije koje prave GPU‑ove da reše probleme za vas. Iako vam ni AMD ni NVIDIA neće pokloniti nove grafičke kartice, one nude softversko rešenje koje radi u uskoj sprezi s drajverima kako bi se optimizovala podešavanja za svaku igru, u odnosu na to koju grafičku karticu koristite. Govorimo o GeForce Experience i AMD Crimson drajverima. Razvojni timovi koji rade na drajverima konstantno unapređuju performanse i profile za nove i stare igre. Ipak, nekada nešto promakne ili rezultat nije baš najbolji. Možda je najbolje da sve držite pod kontrolom i da sebi priuštite specifično vizuelno iskustvo. U tom slučaju, obratite pažnju na sledeća podešavanja koja mogu da „pojedu“ ogromnu količinu hardverskih resursa, a minimalno poboljšaju igru.

Rezolucija

Rezolucija je jedna od osnovnih stavki koju većina igrača menja u nadi da će brzo stići do boljih performansi. Iako se to često desi, ovo je prilično neprecizan način da dobijete brži rad igre. Rezolucija često predstavlja veliki kompromis, jer uvek treba da imati na umu da igra radi u prirodnoj rezoluciji monitora. Jedino tada će scene izgledati onako kako su razvojni timovi želeli, a pritom podešavanja treba fino štelovati preko neke od narednih stavki.



Nekada nismo imali taj luksuz da igramo igre u velikim rezolucijama – pre desetak godina, igranje u 1280×1024 piksela smatralo se luksuzom, pa su se mnogi opredeljivali za 800×600 ili 640×480. Anti‑Aliasing (skraćeno AA), efekat je pomagao kada igrate igru u nižoj rezoluciji ili onoj koja je niža od prirodne. Taj efekat funkcionalno izravnava ivice, pa umesto da imate jednu kosu „izlomljenu“ liniju, AA učini da ona izgleda ravno. Danas, na monitorima koji imaju veoma visoku rezoluciju, efekat nije toliko izražen. Ukoliko imate problema s performansama, naš savet je da ugasite AA ili ga podesite na minimalnih 2x. Možete uključiti FXAA koji nije hardverski zahtevan, a opet koliko‑toliko ublažava „nazubljenost“ ivica.

Senke i Motion Blur

Možda ne biste pomislili, ali senke su neverovatno zahtevan efekat u igrama. Reč je o efektu koji ima najmanji odnos hardverske zahtevnosti i vizuelnih prednosti, posebno kada govorimo o dinamičkim senkama koje su u stanju da zadaju snažan udarac čak i najsnažnijim grafičkim karticama. Ukoliko igra „štuca“ a broj frejmova pada više nego što biste želeli, senke su prva stanica za korekciju u opcijama. Ne morate ih gasiti, ali slobodno ih podesite na niži nivo i obavezno ugasite dinamičke senke. Nećete primetiti razliku niti ostati bez daha zbog činjenice da je korner zastavica na suprotnoj strani terena imala sve četiri senke visoke rezolucije zbog reflektora na terenu.



Is­klju­či­va­nje re­flek­si­ja mo­že da vam po­ve­ća framerate i za 30 do 50 od­sto
Ili, vozite automobil u trci, dobijate na brzini i odjednom sve oko vas počinje da se muti, jer stižete do vrtoglavih 300 km/h. Taj efekat naziva se Motion Blur i veoma je koristan za doživljaj igrača u specifičnim situacijama kao što su trke. Ukoliko vozite trku, posebno arkadnu kod koje je akcenat na doživljaju, ovu opciju ostavite uključenu. Međutim, postalo je smešno koliko pojedini developeri implementiraju ovu tehnologiju, pa ukoliko vam smeta ili vidite da Motion Blur ne doprinosi previše vašem doživljaju u igri – slobodno ga ugasite. Grafička kartica biće vam zahvalna, a možda vam se smanji i mučnina.

Dubina polja

Depth of Field iliti DOF sličan je Motion Blur‑u. Ideja je da se smanji dubinska oštrina, poput one u objektivu kamere, odnosno foto‑aparata dok je sve ostalo zamućeno. Ta zamućena pozadina nosi naziv Bokeh, što na japanskom jeziku bukvalno znači zamućenost (blur). U želji da igre što više liče na filmove, razvojni timovi ubacuju ovaj efekat tamo gde treba, ali i tamo gde ne treba. Štaviše, DOF ume i da smeta. Na primer, dobra implementacija je kada snajperista pogleda kroz optiku i sve okolo bude zamućeno, jer mu fokus pada tačno na okular nišana.

Dinamičke refleksije

Moderne grafičke kartice iz više klase imaju mnogo snage, pa tako nove igre mogu da izgledaju istinski impresivno kada iskoriste sav taj potencijal. Prolazak glavnog lika kroz grad nakon kiše i njegov odraz u prozorima, barama na asfaltu i haubama automobila prava su demonstracija dokle smo stigli kada su tehnologija i igre u pitanju. Isključivanje dinamičkih refleksija može u nekim slučajevima da vam poveća broj sličica u sekundi (framerate) i za 30 do 50 odsto, a neretko i više. Dakle, isključivanje ove opcije može da predstavlja razliku između „igrivog“ i „neigrivog“.

Ključ je u podešavanjima

Pametno odabrana grafička podešavanja mogu da vam učine igru daleko ugodnijom i da pritom ne promene ukupan doživljaj. Većina igara ima predefinisane profile, ali nekada je moguće dobiti mnogo više ukoliko idete stavku po stavku i sve prilagodite potrebama. Isključite ono što ne primećujete tokom igranja, jer se često radi o čistom dokazivanju programera koji žele da pokažu kako njihova igra može da izgleda filmski, ali da to ne čini igru boljom. S druge strane, fluidno izvođenje daleko je bitnije u većini slučajeva.



Sen­ke su prva sta­ni­ca za ko­rek­ci­ju u op­ci­ja­ma. Ne mo­ra­te da ih ga­si­te, ali slo­bo­dno ih po­de­si­te na ni­ži ni­vo
Da bi igra radila tečno, treba imati brzinu iscrtavanja, odnosno framerate u rasponu od 30 do 60 fps (Frames Per Second – sličica u sekundi). Sve preko toga je odlično, ali može čak i da pokvari doživljaj, jer većina monitora osvežava svoju slikom frekvencijom od 60 Hz. Ako pređete ovaj broj, monitor će početi da „guta“ neke od renderovanih slika koje će biti izbačene, pa će prikaz početi da se „lomi“.

Upravo zbog toga i postoje mehanizmi kao što je sinhronizacija slike, ali o tome ćemo neki drugi put. Naš savet je da prednost date glatkom izvođenju igre, a ukoliko je mehanika igre dobra, zaboravićete vrlo lako presijavanje oblaka na haubi, zamućene pozadine, nazubljene ivice i ostale sekundarne detalje.

Alphabet razvija sistem za čuvanje energije iz prirode

Iz X ‘moonshot factory’, koji pripada Alphabet-u, su 2015. godine došli na ideju koja bi mogla da sačuva planetu. Pod kodnim imenom Malta, ovaj projekat će se razvijati uz pomoć soli i tečnosti sličnoj antifrizu.



Istraživačka laboratorija, koja je prethodno izrodila i Google-ovo samoupravljajuće vozilo, razvija sistem za čuvanje obnovljive energije, koja bi se inače uzalud potrošila. Obnovljive energije, poput solarne i one koju daje vetar, mogu da se pronađu bilo gde na planeti, a spadaju u ‘čiste’ izvore energije. Budući da Sunce emituje energiju samo jedan deo dana, te vetar traje samo neko vreme, nije moguće osloniti se na to da će proizvoditi električnu energiju svaki put kad je to potrebno, pa projekat Malta ima za cilj da razvije način za skladištenje obnovljive energije u trenutku kad je proizvedena.

Solarna, te energija vetra, su obilni, čisti, i jeftini izvori energije, a kako se proizvede više energije nego što je električnoj mreži potrebno, kapaciteti ovih izvora nisu u potpunosti iskorišćeni. Još gore, kad obnovljiva energija izostane, te potrošači zahtevaju drugi izvor energije, aktiviraju se takozvane ‘peaker plants’, elektrane koje su aktivne samo kad postoji velika potražnja za energijom usled nedostatka drugih izvora, a koje emituju veće količine ugljen-dioksida (CO2) od običnih elektrana.

Određene tehnologije za čuvanje obnovljive energije već postoje, ali su trenutna rešenja skupa i ne mogu da sačuvaju svu energiju koja je proizvedena. Malta nudi jeftin sistem za čuvanje ovakve energije, a može se pronaći skoro svuda, te može da sačuva energiju od nekoliko sati do nekoliko nedelja.

Dobitnik Nobelove nagrade, profesor Robert Laughlin, dizajnirao je teorijski sistem koji električnu energiju čuva u toplom obliku, u soli rastopljenoj na visokoj temperaturi, te hladnom, u tečnosti sličnoj antifrizu. Energija sačuvana u soli može tako da stoji danima, ili čak nedeljama, sve dok ne bude potrebna.

Naučnici su već potvrdili verodostojnost ovakvog načina čuvanja obnovljivih energija, a način čuvanja energije u soli ima potencijal da bude nekoliko puta jeftiniji od litijum-jonskih baterija.

Iz X ‘moonshot factory’ se ne oglašavaju u vezi sa pitanjem koliko je u ovaj projekat do sada uloženo, ali tvrde da su nadomak rešenja problema koje će spasiti planetu.

Izvor: x.company
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://x.company/explorations/malta/

Bezbednost dece na Internetu

O opasnostima koje vrebaju na Internetu i kako se od njih zaštititi, roditelji i deca mogu da se upoznaju preko internet platforme www.bezbedni.rs, a koja je nastala u okviru projekta “Pravo devojčica na bezbedan internet“. Projekat je realizovan od maja do jula 2017. godine, pod pokroviteljstvom “Evropske omladinske fondacije saveta Evrope”, a sproveo ga je “Centar za istraživanje i promociju iz Beograda”.



Vladimir Mitrović, autor platforme i saradnik na projektu, istako je da je platforma prvenstveno namenjena roditeljima i deci koja su na Internetu izložena štetnim uticajima – Internet predatorima koji vrebaju na svakom koraku. „Platforma je podeljena u nekoliko sekcija, bavi se najčešćim pitanjima, koje su to vrste zloupotreba kojima su naša deca izložena i na koji način mogu da reaguju roditelji kada uoče neku zloupotrebu na Internetu“, rekao je Mitrović za Tanjug.

Vladimir Mitrović objašnjava da na platformi postoji interaktivna sekcija, gde svi zainteresovani mogu da postavljaju pitanja pravnicima, psiholozima i da u najkraćem roku na njih dobiju odgovore. U projektu su učestvovale tri opštine, odnosno, mladi iz Iriga, Inđije i Velikog Gradišta. U istraživanju koje je sprovedeno u navedenim opštinama, 42% mladih je reklo da je neko od njih bio žrtva ili poznaju nekoga ko je bio u sličnoj situaciji. Čak četvrtina je imala loše iskustvo na društvenoj mreži Facebook. Takođe, 60% mladih ne zna kome da se obrati za pomoć kada ima problema na Internetu.

Slobodan Đurić, Kordinator centra za istraživanje i promociju, rekao je da je za roditelje i decu, iz tri opštine, organizovan seminar u Banji Koviljači, gde su imali predavanja o opasnostima koje vrebaju sa Interneta, a roditelje upoznati kako mogu da vide koje web stranice su njihova deca posećivala na Internetu.

Iznenađenje od Windows-a 10 i druge vesti iz Microsoft-a

“Microsoft Monday” je nedeljna kolumna magazine Forbes koja se fokusira na sve stvari koje dolaze od Microsoft-a. Ove nedelje su to teme poput ukidanja aplikacije Word Flow za iOS, besplatne alatke LinkedIn Website Demographics, roka do kojeg će Microsoft prestati da podržava Flash, neprijatnog iznenađenja koje nam stiže od Windows-a 10, novog ‘bug bounty programa’ (prilika koju nude mnogi web-sajtovi, te softver developeri, a koja individualnim korisnicima omogućava da dobiju novčanu nagradu ako primete i prijave nove viruse), update-a za Teams App (aplikacija iz 2016. godine koja omogućava chat u okviru Office-a 365), te nove Fitbit opcije (koja prati aktivnost korisnika) za Cortana-u.



Ukidanje aplikacije Word Flow za iOS

U aprilu 2016. godine Microsoft je lansirao intuitivnu aplikaciju za tastaturu, pod imenom Word Flow. Danas aplikacija više nije dostupna za skidanje, a iz kompanije su izjavili da je Word Flow eksperiment završen. Korisnicima predlažu da umesto ove od sada koriste aplikaciju SwiftKey.

Besplatna alatka LinkedIn Website Demographics

Taylor Greason, menadžer proizvoda u LinkedIn-u, nedavno je objavio post u kojem je najavio novu besplatnu alatku – LinkedIn Website Demographics . Funkcija korisničke demografije nekog sajta je da pruži informaciju o tome da li se kreira pravi sadržaj za određene grupe.

LinkedIn Website Demographics je besplatna alatka koja će web-portalima omogućiti da znaju profesije korisnika koji najčešće posećuju sajt, što će im omogućiti da prave bolje ciljane sadržaje. Website Demographics će ove podatke obezbeđivati tako što će imati pristup bazi podataka mreže LinkedIn, koja broji više od 500 miliona korisnika.

Microsoft i Flash

Adobe je nedavno objavio da će prestati sa podržavanjem Flash softvera do 2020. godine, a Microsoft ima svoje planove o tome kako da postepeno ukine Flash.

Iz Microsoft-a planiraju da Flash prvo ukinu za svoje pretraživače – Microsoft Edge i Internet Explorer – da bi ga potpuno povukli iz Windows-a do kraja 2020. godine. Ovaj proces je već počeo za Microsoft Edge sa Click-to-Run opcijom za korisnike Windows-a 10.

Iznenađenje od Windows-a 10

Iz Microsoft-a su potvrdili da milioni Windows 10 korisnika neće dobiti novi update. Iako su obećali da će update-ova biti do 30. oktobra 2020. godine, sada će to zavisiti od toga da li korisnici imaju najnoviji hardver. Ako hardverski partner prestane da podržava određeni uređaj, ili neku od njegovih ključnih komponenti, te prestane da obezbeđuje update za drajvere i firmver, vrlo je verovatno da taj uređaj u budućnosti neće moći da update-uje svoj Windows 10.

Ono što će stvarati dodatno komplikacije je i to da će korisnik koji bude update-ovao svoj Windows 10, a nema adekvatan uređaj, samo dobiti poruku da ‘Windows 10 više nije podržan na njegovom uređaju’, a neće dobiti informaciju o tome koji deo hardvera onemogućava update.

Windows ‘bug bounty program’

Iz Microsofta su najavili Windows Bounty Program, a nagrade za ukazivanje na viruse će se kretati od 500 do 250.000 dolara.

Update za Teams App

Microsoft je lansirao novi update za Teams app (aplikacije iz 2016. godine koja omogućava chat u okviru Office-a 365) za iOS sa HD audio i video podrškom, te mogućnošću da se vide sadržaji koje korisnici dele.

Nova Fitbit opcija za Cortana-u

Cortana, kako su izjavili iz Microsoft-a, od sada ima i Fitbit opciju. Fitbit je već dostupan na Windows-u 10, Android-u i iOS-u, a ova opcija za Cortan-u će uskoro biti dodata i u Harman Kardon Invoke zvučnik.

Sada ćete moći da izgovarate stvari poput “Hej, Cortana, pitaj Fitbit kako sam danas”, a moći ćete i da joj saopštavate šta ste doručkovali sa “Hej, Cortana, reci Fitbit-u da ubeleži da sam doručkovao omlet”.

Izvor: Forbes
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://www.forbes.com/sites/amitchowdhry/2017/07/31/microsoft-monday-nasty-windows-10-surprise-photos-app-becoming-smarter-word-flow-on-ios-shut-down/#445f9d9d6d1b

Holistički pristup zaštiti enterprise IT okruženja

Imajući na umu ozbiljnost posledica malicioznih napada na poslovanje, izuzetno je važno da se prilikom planiranja zaštite kompanijskih resursa sveobuhvatnim pristupom omogući zaštita svakog segmenta infrastrukture. Da bi se ovo postiglo treba imati u vidu nekoliko najčešćih nivoa gde je potrebno primeniti dodatnu zaštitu.



Mrežna zaštita

Prvi stepen zaštite čini stateful firewall postavljen na ulasku u internu mrežu i data‑centar. Njegova uloga je osnovno filtriranje saobraćaja. Takođe, dobro je imati nadogradnju u vidu firewall sistema nove generacije (NGFW), koji nudi mnogo veću funkcionalnost od tradicionalnih sistema. Pomoću njega može se vršiti filtriranje korisničkog saobraćaja na nivou URL‑a ili aplikacije, čime se stvara mogućnost blokiranja aplikacija koje spadaju u kategoriju potencijalno malicioznih, kakve su npr. Tor ili Torrent. Mnoga NGFW rešenja podržavaju i naprednu antimalver zaštitu, zaustavljajući distribuciju malicioznog fajla na nivou mreže. Tradicionalni način filtriranja paketa na nivou TCP ili UDP portova zamenjen je DPI inspekcijom (Deep Packet Inspection). Pomoću DPI metode vrši se provera i zaglavlja paketa i njegovog sadržaja, koji može nositi štetnu informaciju.

IPS/IDS je još jedan sistem koji je preporučljivo imati u mreži, zbog njegove mogućnosti detekcije različitih tipova aplikativnih napada, poput SQL injection-a i XSS-a. Iako se na ovim prostorima najčešće sreće implementiran signature‑based IPS, koji na osnovu dobro poznatih ranjivosti kreira karakteristične potpise, u poslednje vreme ipak se teži korišćenju anomaly‑based, tj. behavioral‑based IPS‑a. Ovo rešenje može, na osnovu odstupanja od standardnog stanja, detektovati pojavu sumnjivog saobraćaja, odnosno anomalije, što omogućava blokiranje napada koji targetiraju dotad nepoznate ranjivosti u sistemu. Iako se IPS može koristiti kao samostalno rešenje, sve češće se sreće integrisan u okviru NGFW‑a.

E‑mail zaštita

Jedna od najčešćih metoda koje napadači mogu iskoristiti za distribuciju malvera jeste e‑mail. Malver može biti dostavljen u različitim oblicima, kao attachment, hyperlink, makro unutar dokumenta i sl. Različitim tehnikama napadač može učiniti da sam e‑mail deluje legitimno, zbog čega veliki broj krajnjih korisnika ipak otvara sadržaj mail‑a. Neke od mogućih tehnika su e‑mail spoofing, domain shadowing, korišćenje homoglyph‑a (sličnih karaktera sa različitim vrednostima). E‑mail se može koristiti i kao sredstvo za prikupljanje dodatnih informacija od zaposlenih pomoću phishing metoda ili za skeniranje potencijalnih spam žrtava directory harvest napadom. Na kompaniji je da omogući filtriranje malicioznih mail‑ova pre nego što stignu do krajnjih korisnika i tako uvede dodatni nivo zaštite.



Radi postizanja maksimalnog nivoa sigurnosti, pre samog SMTP servera treba postaviti uređaj koji će vršiti filtriranje svih mail‑ova koji ulaze ili izlaze sa servera. Ovaj uređaj ne vrši samo antispam ulogu, kako se obično pretpostavlja, već na nekoliko različitih nivoa ispituje e‑mail i donosi odluku o njegovoj ispravnosti. Prvi korak prilikom inspekcije mail‑a je provera njegove reputacije pomoću Threat Intelligence baze, koju sam vendor redovno ažurira. Pri ovom koraku većina malicioznih poruka biva detektovana i odbačena. Potom slede antivirus i antispam inspekcija, nakon kojih se donosi odluka o ispravnosti mail‑a. Ovakav uređaj treba da pruži administratoru mogućnost da definiše sopstvene polise i filtere. Neki od parametara koji se mogu koristiti za kreiranje filtera jesu: veličina poruke, tip attachment‑a, sadržaj subject‑a, tela poruke ili attachment‑a. Ako mail odgovara filter‑polisi, na njega se mogu primeniti različite akcije. Mail se može smestiti u karantin, može mu se ukloniti attachment, dodati tag ili string u subject, može se odbaciti ili dostaviti. Kada je reč o odlaznim mail‑ovima, pored osnovnih antivirus i antispam provera, može se definisati i DLP inspekcija, čime se osigurava da zaposleni neće biti u mogućnosti da proslede strogo poverljive informacije van firme.

Još jedno rešenje koje može biti interesantno je sistem koji vrši analizu attachment‑a i svih njegovih elemenata, nakon čega pravi sigurnu kopiju koju dostavlja korisniku. Za razliku od standardne e‑mail zaštite, on neće odbaciti mail, ali će zaštititi korisnika tako što će ukloniti sav aktivan i nestandardni sadržaj iz dokumenata. Ovakva analiza nije procesorski zahtevna i vrši se dosta brže od sandbox analize, tako da primalac mail‑a neće primetiti nikakvo kašnjenje.

Endpoint zaštita

Uobičajeno je mišljenje da je jedina zaštita koju treba primeniti na samom korisničkom uređaju antivirus. Zbog prirode samih napada ova zaštita često nije dovoljna, pošto je ona dobra koliko i njena baza poznatih virusa. Pored toga, zaštita od malvera nije jedina stvar o kojoj treba razmišljati kada je u pitanju bezbednost radnih stanica.



U kompanijama u kojima je dozvoljeno iznošenje laptopova van firme, trebalo bi da imaju u vidu da ovakvi uređaji nisu uvek pod kompanijskom mrežnom zaštitom. U ovakvim slučajevima najpraktičnije je korišćenje VPN klijenata koji se automatski povezuju na VPN kada detektuju da je radna stanica van mreže kojoj se veruje. Na ovaj način forsira se da sav internet saobraćaj zaposlenog uvek prolazi kroz sigurnosne uređaje, poput firewall‑a ili IPS‑a, čime se povećava njegova bezbednost i van firme. Takođe, ovakve radne stanice izložene su opasnosti da budu ukradene, pa se enkripcijom diskova može obezbediti sigurnost podataka koji se nalaze na njima.

U pojedinim kompanijama dešava se da zaposleni, svesno ili nesvesno, dele poverljive informacije sa neautorizovanim licima. U ovakvim slučajevima važno je da postoji DLP mehanizam zaštite, koji će na osnovu kategorija fajlova moći da definiše polise i dozvoli njihovu razmenu samo među određenim grupama korisnika. Ovakvo rešenje moći će da detektuje razmenu fajlova preko mail‑a, USB‑a, IM‑a, File Share‑a i drugih metoda i spreči nedozvoljeno slanje podataka, pružajući pri tom vidljivost komunikacije.

Zaštita baza podataka i aplikacija

Pri planiranju zaštite data‑centra često pravimo grešku oslanjajući se mahom na perimetarsku zaštitu i polažući veru u to da su developeri koji su razvijali aplikacije pokrili sve sigurnosne propuste. Iako je zaštita koja se postiže dobrim programerskim praksama veoma važna, poput sanitizacije korisničkog inputa, autentifikacije ili definisanje timer‑a protiv bruteforce i DDoS napada, ona nije dovoljna za zaštitu od svih vrsta napada. Samim tim, u planiranju zaštite infrastrukture ostavljamo po strani baš one servere na kojima se nalaze ključni podaci za kompaniju.

Vrlo važna stavka u zaštiti jeste korišćenje aktuelnog patch‑a na serverima gde se nalazi aplikacija. Na ovaj način eliminiše se većina dobro poznatih ranjivosti i smanjuje opseg delovanja napadača. Kao dodatni nivo zaštite, preporučuje se korišćenje Web Application Firewall‑a (WAF), koji će biti u stanju da iz paketa izvuče informacije kao što su user ID, session cookie, tip browser‑a, IP adresa, lokacija i svi drugi metapodaci koji bi mogli da ukažu na napadača. On, takođe, pruža dobru zaštitu od OWASP top 10 vrsta napada, čime se obezbeđuje zaštita komercijalnih i custom aplikacija. Dobro WAF rešenje imaće mogućnost da uči o normalnom ponašanju i korišćenju aplikacije, zbog čega će biti u stanju da detektuje nepravilnosti u komunikaciji i blokira ih.

WAF se koristi i za zaštitu baze podataka, sprečavajući napade potekle od izvora kojima baza veruje, npr. javno dostupnih servera koje je napadač iskoristio za izvršavanje SQL injection napada. Za bolji uvid u rad baze treba razmisliti i o primeni rešenja za monitorisanje aktivnosti baze. Ovakvo rešenje vršilo bi detaljno izveštavanje o čitanju, upisivanju i brisanju iz baze i prevenciju sumnjive komunikacije. Pored toga, vršilo bi i skeniranje i klasifikaciju podataka koji se nalaze u bazi, definisalo prava pristupa korisnika i skeniralo sistem na ranjivosti i pogrešnu konfiguraciju.

SIEM

Jedna od važnih stvari koje bi svaka organizacija trebalo da razmotri je i uvođenje rešenja za centralizovano prikupljanje sigurnosnih informacija i događaja (SIEM – Security Information and Event Management). SIEM rešenja ne predstavljaju samo sisteme za prikupljanje logova, već se definišu kao skup kompleksnih tehnologija koje za cilj imaju da korisnicima pruže holistički pogled na celokupnu IT infrastrukturu. Pored toga, SIEM rešenja imaju veoma važnu ulogu u organizacijama koje imaju nameru da svoje poslovanje usklade sa različitim sertifikatima, kao što su ISO 27001, PCI, HIPAA i drugi.

U svojoj srži, SIEM rešenje objedinjuje sledeće tehnologije:

sistemzaprikupljanjelogova i događajasaraznihuređaja, servera i aplikacija u mreži (svičevi i ruteri, firewall, bazapodataka, aktivnidirektorijumi, aplikacije i dr.);
sistemzacentralizovane i slojevitepreglede u formiraznih dashboard‑ova;
normalizacija, kojapredstavljaprevođenjekompjuterskogžargona u podatkečitljivezakrajnjegkorisnika;
korelacija;
adaptabilnost, tj. mogućnostprilagođavanja SIEM rešenjatako da razumejezikerazličitihuređaja, bezobzirana to o komvendoru, formatuilitipuporuka je reč;
mogućnostkreiranjaizveštaja i alarmiranjaadministratorasistema u slučajurazličitihincidenata.
Opisani nivoi zaštite samo su neki od predloga za ulaganje inženjerskih i finansijskih resursa, ali nisu univerzalni standard zaštite koju svako mora da ima. Da bi se počelo sa planiranjem zaštite, kompanija mora da detektuje i prioritetizuje svoje ključne servise i resurse i da, u skladu sa tim, odluči šta je najvažnije zaštititi. Tako, na primer, mnoge manje kompanije neće imati potrebu za SIEM ili WAF rešenjima, dok će veće kompanije možda morati da se pozabave i definisanjem polisa za BYOD, uvođenjem sandboxing ili user activity monitoring rešenja. Uz to, pored postojanja sigurnosnih rešenja, jednako je važno da kompanija ima i obučene inženjere, koji će moći da svakodnevno monitorišu i upravljaju datim rešenjima, usklađujući njihov rad sa bezbednosnim regulativama koje kompanija želi da ispuni.

JelenaTatomirović, Jasna Jović i Milan Vujović

Rusija uvodi zabranu VPN mreža



Ruski predsednik Vladimir Putin u nedelju je potpisao zakon, koji je pre toga potvrdio i parlament, a kojim se u Rusiji zabranjuje korišćenje VPN veza na Internetu. Virtuelne privatne mreže služe pre svega kako bi se Internetu pristupalo bezbednije i anonimno, a mogu se koristiti i za preusmeravanje saobraćaja kroz servere u drugim državama te tako zaobilaziti cenzuru pristupati sadržajima koji su u nekim zemljama zabranjeni.

Ovakav način korišćenja Interneta vlastima ne odgovara jer omogućava pristup web stranicama koje su u Rusiji zabranjene, pa je Putin očito odlučio potpuno zabraniti sve VPN mreže i njima srodne usluge za anonimni pristup webu.

Zakon će na snagu stupiti 1. novembra. Vlasti kažu da on nije usmeren protiv običnih građana koji poštuju zakone Rusije, nego služi samo kako bi se onemogućio pristup ilegalnom sadržaju, prenosi Reuters.

Promovišite objave na Twitter-u za 99 dolara mesečno



Najnoviji izveštaj o finansijskim rezulatima nikako ne pogoduje Twitter-u, jer ukazuje na to da poznata internet društvena mreža za mikro-blogging ne uspeva da privuče nove korisnike, što se na kraju održava na stagnaciju vrednosti njene deonice.

Za razliku od Facebook-a, kojem promo "boosting" donosi solidne prihode, Twitter nije uspeo da motiviše kompanije da se oglašavaju putem plaćenih kampanja, pa sada svim korisnicima želi da ponudi nešto novo, automatsku promociju svojih postova putem mesečne pretplate u visini od 99 dolara.

Nova funkcija koju nudi "Twitter for Business" trenutno se nalazi u fazi beta testiranja u kojem možete učestvovati isključivo na poziv, ali uskoro bi ju trebao omogućiti svim korisnicima i kompanijama, koje će dobiti i 30 dana besplatnog trial razdoblja u kojem mogu isprobati da li im je isplativa.

Twitter kaže da će korisnici i kompanije moći normalno da postuju kao i do sada, a sistem će njihove postove automatski promovisati, odnosno prikazivati puno većem broju korisnika nego što bi to postigli "prirodno", pa se neće morati zamarati kreiranjem pojedinačnih kampanja, već će samo trebati da označe koja im je ciljna grupa korisnika važna za promociju.

Takođe navode da će svojim pretplatnicima svake nedelje slati detaljne "report card" izveštaje sa dosegom, "followerima" i "engagementsima".

Ovo je očiti pokušaj Twitter-a da se čim više dodvori manjim kompanijama koje ne žele da plaćaju kampanje za pojedinačne postove, a za sada nije poznato hoće li društvena mreža uvesti i neke promene u klasični sistem oglašavanja.

Google investira u edukativne projekte u Africi

Google-ova vrhovna kompanija Alphabet nastavlja sa svojim edukativnim programima na afričkom kontinentu. Namera je tokom idućih pet godina edukovati preko deset miliona ljudi u Africi u online veštinama radi lakšeg pronalaska posla.



Reč je o proširenju pređašnjeg programa edukacije koji je uključivao milion polaznika. Pri sprovođenju novog proširenog programa namera je koncentrisati se na nekoliko afričkih zemalja, konkretno na Južnoafričku Republiku, Keniju i Nigeriju.

Zasebni program edukacije za razvoj mobilnih aplikacija u Africi će imati 100 hiljada polaznika. Dobrotvorna Alphabet-ova filijala Google.org uloži će 20 miliona dolara u poboljšanje životnih uslova u Africi, a između ostalog spominje se i podsticaj za afričke startup-ove i tamošnje neprofitne organizacije. U iduće tri godine oko 60 afričkih startup-ova primi će ukupno tri miliona dolara.

Posebna pažnja će biti posvećena Nigeriji, gde će Google dovršiti proces uvođenja YouTube Go usluge, Street Viewa za ulice Lagosa, kao i uslugu bržeg učitavanja internet stranica uz manji utrošak prometa podataka.

Internet plaćanje dozvoljeno i u tuđe ime

Narodna banka Srbije pojasnila je da se plaćanje preko interneta može nesmetano koristiti za plaćanja računa za domaćinstvo u kome žive, svojih članova porodice i slično, ali da se ne može koristiti za plaćanje računa radi naplate provizije za tu uslugu, odnosno kao poslovna delatnost, ukoliko za to nisu ovlašćeni.



Narodna banka Srbije je potvrdila da će građani nesmetano moći da nastave da plaćaju račune elektronskim putem. Međutim, pojavile su se nedoumice kada je NSB bankama poslat dopis da upozori građane koji sa svojih tekućih računa plaćaju račune za druge i za to naplaćuju – proviziju, što je nezakonito.

„Narodna banka Srbije, je u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima utvrdila da se značajan broj fizičkih lica, koja sa bankama imaju zaključene Ugovore o otvaranju, vođenju i gašenju tekućih računa i Ugovore o pružanju usluga elektronskog bankarstva, korišćenjem WEB E-bank i mBank servisa, bavi neovlašćenim pružanjem platnih usluga. Ta lica su vršila plaćanja za račun različitih i veći broj fizičkih lica, najčešće za registraciju motornih vozila i za mesečne obaveze po računima za struju. Neka lica su preko svog tekućeg računa izvršila preko 1.000 transakcija u iznosu preko osam miliona dinara“, navodi se u saopštenju NBS.

Dodaju da su, nakon što je takav način plaćanja postajao sve masovniji, uputili dopis bankama da bi se blagovremeno sprečilo kršenje Zakona o platnim uslugama.

„Pogrešno je protumačeno da je dopis imao za cilj da onemogući klijente da vrše online plaćanja, pod kojima se podrazumeva plaćanje računa za potrebe, primera radi, svog domaćinstva, članova porodice, rodbine i slično, već je cilj da se takvo plaćanje ne vrši u komercijalne svrhe, odnosno kao poslovna delatnost“, ističu u NBS.

Prema njihovim rečima, namera tog dopisa bankama je da one blagovremeno opomenu osobe za koja primete da se bave neovlašćenim pružanjem platnih usluga jer su za to predviđene značajne novčane kazne.

„Takođe, želimo da istaknemo da su neke banke razumele namenu i svrhu dopisa i u skladu sa njim postupile, dok je drugim bankama očigledno bilo jednostavnije da sa klijentima sa kojim imaju zaključene pomenute ugovore raskinu saradnju, što je dovelo i do ovih neželjenih reakcija“, naglašavaju u NBS.

Workspace ONE platforma za mobilne aplikacije i uređaje

VMware Workspace ONE predstavlja jednostavnu i sigurnu platformu za distribuciju i upravljanje aplikacijama i mobilnim uređajima. Workspace ONE integriše MDM (Mobile Device Management) i MAM (Mobile Application Management) funkcionalnosti iz VMware AirWatch‑a, publikovanje aplikacija i virtuelnih desktopova korišćenjem VMware Horizon‑a i upravljanje kredencijalima za različite aplikacije korišćenjem VMware Identity Manager‑a. Radno okruženje dobijeno na ovaj način omogućava krajnjim korisnicima da jednostavno i lako koriste različite vrste aplikacija na različitim uređajima i operativnim sistemima, čime se postiže uniformno radno okruženje.



Integracija VMware Workspace ONE i AirWatch‑a obezbeđuje visok stepen sigurnosti mobilnih uređaja tako što su korporativne informacije zaštićene sa kraja na kraj (end‑to‑end). AirWatch osigurava bezbednost uređaja, aplikacija, dokumenata, mejlova i upotrebu korporativnih mreža (VPN i WiFi). Takođe, pruža mogućnost stalnog nadgledanja uređaja, provere primenjenih polisa i zaštitu korporativnih podataka, bilo da su uređaji korporativni ili u vlasništvu zaposlenih.

VMware Workspace ONE i Horizon na bezbedan način isporučuju virtuelne desktopove, Windows ili Linux, aplikacije i online servise kroz digitalni radni prostor virtuelnih mašina i fizičkih uređaja. VMware Horizon kompanijama pruža mogućnost upravljanja i automatizacije, uz tesnu integraciju sa softverski definisanim data-centrom. U okviru VMware portfolija, Horizon je proizvod koji stalnim inoviranjem podstiče razvoj ostalih proizvoda.

S obzirom na poteškoće u radu na mobilnim uređajima, VMware je u okviru Horizon‑a razvio Unity Touch dodatak, koji svojim kontrolama omogućava znatno lakši rad sa Windows aplikacijama kada su one pokrenute na iOS i Android pametnim telefonima i tabletima.

Poboljšana bezbednost

Zbog sve većeg broja web aplikacija, neretko se dešava da korisnici za pristup njima koriste iste šifre, što znatno smanjuje bezbednost podataka. VMware Workspace ONE i Identity Manager, sa jedne strane, mogu olakšati pristup web portalima „memorisanjem“ kredencijala, a sa druge strane poboljšati bezbednost primenom password polisa.



Dodatni stepen bezbednosti i proveru identiteta korisnika VMware Workspace ONE obezbeđuje korišćenjem Verify aplikacije za dvofaktorsku autentifikaciju na iOS, Android ili Chrome operativnim sistemima, kao i višefaktorsku proveru identiteta kroz VMware Identity Manager. Višefaktorska autentifikacija može se ostvariti korišćenjem „push“ notifikacije na mobilnom uređaju, korišćenjem vremenski ograničene jednokratne lozinke (OTP kod) u okviru Verify aplikacije ili slanjem SMS poruke registrovanom uređaju, kako bi se obezbedio pristup korporativnim resursima. Moguće je koristiti samo jedan od navedenih tipova autentifikacije ili se može koristiti više različitih metoda kako bi se obezbedila višefaktorska autentifikacija, npr. OTP kod i SMS poruka.

VMware Workspace ONE kombinuje identitet korisnika i upravljanje mobilnim uređajima da bi osigurao bezbedan pristup aplikacijama i podacima korisnika, tako da oni mogu raditi bilo gde, bilo kada i sa bilo kog uređaja.

Bojan Andrejić

Tresla se gora rodio se BCC

Ovog utorka, 1. avgusta, u 14 sati i 37 minuta aktiviran je protokol za trgovanje novom virtualnom kriptovalutom bitcoin cash (BCC)
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://bitconnectcoin.co/



Manjina bitcoin entuzijasta, okupljena oko Amauryja Secheta, Inžinjera iz Facebook-a, nezadovoljni dešavanjima na bitcoin tržištu odlučila je da promeni stanje bitcoin cash. Odlučili su se za ovaj potez podstaknuti sporošću stvaranja konsenzusa oko promene prvobitnog bitcoin protokola koji bi u narednih pola godine trebalo da počne da povećava kapacitet mreže.

Ovaj potez je najavljivan kao značajan dan preokreta u kome bi cena prvobitnog bitcoin-a mogla značajno da padne ako ljudi prihvate novi protokol. Ili da poraste, ako propadne izdvajanje BCC-a. Ipak, cena BTC-a tokom dana je ostala skoro nepromenjena, u rasponu uobičajnih dnevnih fluktuacija. Međutim još ništa nije gotovo.

Većina menjačnica nakratko je suspendovala trgovanje tokom odvajanja BCC-a, ali ubrzo nakon je trgovina nastavljena bez ikakvih problema i bez većih skokova cena.

S obzirom da se velika većina bitcoin mreže nije pridružila novoj, manjinskoj BCC mreži, njena budućnost je neizvesna. Nova mreža je tokom popodneva svog prvog dana postojanja već imala ozbiljnih problema u radu, a gotovo sve bitcoin berze već su unapred najavile da neće ponuditi svojim klijentima trgovanje ovom vrstom bitcoina.

Izvor: Seebiz
https://pcpress.rs/PCout/?url=http://hr.seebiz.eu/rodio-se-bitcoin-cash-buducnost-mu-neizvjesna/ar-160417/

Na Havajima kazne za pešake koji gledaju u telefon



Krajem oktobra ove godine u havajskom glavnom gradu će na snagu stupiti uredba prema kojoj će svaki pešak koji hoda ulicama i ne pazi na saobraćaj moći da bude novčano kažnjen. Honolulu je grad sa velikim brojem saobraćajnih nesreća u kojima stradavaju pešaci, a podaci govore kako ih godišnje oko hiljadu bude povređeno jer su prilikom hodanja ulicom bili zagledani u telefon.

Prema novim pravilima, uoče li policajci pešaka koji prelazi ulicu gledajući u telefon, kazniće ga novčanom kaznom. Za prvi takav prekršaj kazna će iznositi 15 do 35 dolara, za drugi (unutar godine dana) 35 do 75 dolara, a ponovi li neki "smartfon zombi" sličnu nepodopštinu i treći puta, pretit će mu kazna u visini od 75 do 99 dolara.

Zakon predviđa da se na isti način kažnjavaju pešaci koji prelaze ulicu ako gledaju u telefon, ali i u bilo koji drugi oblik mobilnog elektronskog uređaja, poput kamere, video igre, tableta i slično. Iz kažnjavanja su izuzeti oni koji koriste audio playere, kao i ljude koji pozivaju 911 ili se odazivaju na poziv u hitnoj situaciji (poput medicinskih radnika, policajaca, vatrogasaca i sličnih).

Apple i Google izbacuju aplikacije za trgovanje binarnim opcijama nakon Australijske intervencije

Apple i Google uklonili su preko trista takozvanih aplikacija za trgovanje binarnim opcijama iz svojih online prodavnica nakon intervencije od strane ASIC-a (Australijske komisije za hartije od vrednosti i investicije).



Regulator hartija od vrednosti je izjavio da je podneo zahtev Apple-u i Google-u nakon brojnih slučajeva prevare sa operaterima aplikacija koji nisu bili licencirani što je podsticalo potrošače da prave opklade o tome da li će instrumenti poput akcija ili valuta porasti ili pasti.

Portparolka kompanije Apple u Australiji ukazala je na svoje nedavno ažurirane smernice za developer-e, u kojima se decidirano zabranjuju sve nove aplikacije koje olakšavaju trgovanje binarnim opcijama, ali odbija da dalje komentariše svoje razgovore sa australijskim vlastima.

„Uklonili smo aplikacije koje krše našu politiku. Ne komentarišemo pojedinačne aplikacije,“ izjavila je potparolka za Google.

ASIC je navela slučajeve kada potrošači nisu mogli da povuku novac sa svojih računa ili da naprave dobitnu trgovinu devet puta od deset u demonstracionoj aplikaciji, pre nego što izgube sve kada pređu na živi proizvod.

Apple je uklonio aplikacije iz svojih online prodavnica na globalnom nivou, iako nije precizirano da li će Google ukloniti samo za Australiju ili i za sve svoje prodavnice aplikacija širom sveta.

Od 330 aplikacija koje su do sada uklonjene, 80% nije imalo upozorenja o rizicima koji su prisutni u trgovini, saopšteno je iz ASIC-a.

Izvor: Bloomberg
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2017-08-01/apple-google-drop-trading-apps-after-australian-intervention

Nova verzija bankarskog Troyan virusa krade uneti tekst

Stručnjaci iz kompanije Kaspersky Lab otkrili su novu verziju Svpeng mobilnog bankarskog Trojan virusa, koji poseduje „keylogging“ funkciju-tehniku koju koriste kriminalci koji sprovode ciljane napade.



Modifikovani trojan krade uneti tekst, kao što su podaci o bankovnim računima, tako što zloupotrebljava opcije na android operativnom sistemu. Nakon toga dobija dodatne dozvole i prava, i time spreči pokušaje brisanja. Istraživači upozoravaju da ažuriranje ne štiti od ove vrste trojan virusa. Aplikacije za pristupačnost su najčešće u vidu korisničkog interfejsa (UI), koji pomaže korisnicima sa invaliditetom ili oni koji nisu trenutno u mogućnosti da rukuju uređajem, kao što su vozači.

U julu 2017. godine, istraživači iz kompanije Kaspersky Lab otkrili su da je Svpeng evoluirao. U stanju je da zloupotrebljava ove sistematske karakteristike kako bi ukrao uneti tekst iz drugih aplikacija na uređaju i obezbedio sebi druga ovlašćenja. Trojan virus se distribuira putem malicioznih web stranica, u vidu flash player aplikacije. Potom traži aplikacije za pristupačnost. Koristeći ovu opciju, trojan virus može postići sledeće: pristupiti korisničkom interfejsu drugih aplikacija i napraviti snimak ekrana (screenshot) svaki put kad je neki taster pritisnut, prikupljajući na taj način podatke, kao što su podaci o bankovnom računu. Može sam sebi dati administratorska prava na uređaju i mogućnost prikrivanja drugih aplikacija. Sposobnost prekrivanja je neophodna, jer neke aplikacije, uglavnom bankarske, ne dozvoljavaju screenshot-ove. U takvim slučajevima, Trojan svoj fišing prozor koristi umesto aplikacije. Istraživači su otkrili URL fishing listu, koja targetira bankarske aplikacije vodećih evropskih banaka.

Pored toga, trojan virus može da bude instaliran kao SMS aplikacija koja šalje i prima SMS poruke, pravi pozive i otvara kontakte, ali otklanja svaki pokušaj otklanjanja administratorskih prava, na taj način sprečavajući brisanje. Maliciozne tehnike trojan virusa funkcionišu čak i kada se uređaji kompletno ažurirani najnovijim verzijama Android operativnih i bezbednosnih sistema.

Trojan još nije široko rasprostranjen i broj napada je i dalje neznatan. Većina napada je zabeležena u Rusiji 29%, Nemačkoj 27%, Turskoj 15 %, Poljskoj 6% i Francuskoj 3%.

„Zloupotreba keylogging i aplikacija za pristupačnost je novo otkriće na polju mobilnih malvera i nismo iznenađeni što Svpeng prednjači u broju napada. Ta malver porodica je dobro poznata po svojim inovacijama, što je čini najopasnijom porodicom malvera koja je trenutno prisutna. Ova porodica je bila među prvima iskorišćena za napade na SMS bankarstvo, koristeći fishing stranice da presretne podatke i blokira uređaje, zahtevajući novac od korisnika. Zbog toga je veoma važno pratiti i analizirati svaku novu verziju“, izjavio je Roman Unuček, viši malver analitičar u kompaniji Kaspersky Lab.

Kompanija Kaspersky Lab savetuje korisnije da na svoje uređaje instaliraju pouzdana bezbednosna rešenja, kao što je Kaspersky Internet Security for Android, da uvek provere da li su kreatori aplikacija pouzdani, kao i da ne preuzimaju ništa što se čini sumnjivim ili čiji se izvor ne može pouzdano utvrditi. Međutim, ne treba da zaborave da budu obazrivi kada aplikacijama daju dodatna objašnjenja.

Poslovanje u zemljama trećeg sveta zahteva dodatno znanje o online oglašavanju

Teško da bismo mogli da zamislimo internet bez reklama, budući da je od nastanka mreže marketing vladajući poslovni model. Većina online sadržaja i servisa – od zabavnih i medijskih sadržaja, do pretraživača i mejlova – podržana je banerima i drugim reklamnim sadržajima. Dve najveće kompanije – Google i Facebook – dobar deo svojih prihoda zarađuju upravo ovim putem.



Budući da internet postaje dostupniji i u zemljama gde je ekonomija u nastajanju – poput Nigerije, Kenije i Ruande – pretpostavlja se da će se položaj reklama na internetu promeniti. Još milijardu korisnika se priključilo grupi digitalnih građana sveta samo u prethodnoj deceniji, pa se postavlja pitanje da li tekući biznis model može da funkcioniše u novopriključenim regionima.

Odgovor je naravno ‘ne’. Istraživanja pokazuju da model, po kojem se internet izdržava reklamama, nije održiv u regionima poput subsaharske Afrike, južne Azije, te latinske Amerike. Tako se stiže pred veliki izazov: odustanite od raznovrsnosti na internetu, ili pronađite drugačije modele poslovanja koji će učiniti da mreža ostane otvorena i pristupačna.

U zemljama poput Amerike i Velike Britanije položaj interneta koji se izdržava reklamama je svakako drugačiji. Digitalni oglašivači funkcionišu u vitalnim ekonomijama, sa velikom bazom potrošača koji su spremni da potroše novac. Korisnici su uglavnom opremljeni najnovijim hardverom, što im omogućava da bez problema pretražuju internet sadržaje. To, sa druge strane, omogućava kompanijama da dođu do podataka koji će im omogućiti da proizvodnju usmere ka onome što potrošačko telo traži.

U ekonomijama u razvoju niski prihodi čine da publika bude manje vredna oglašivačima. U Nigeriji će, na primer, platiti desetinu ili manje od cene koja za reklamu može da se dobije u Americi, a mnogi potrošači imaju zastarele uređaje, što im onemogućava pristup modernim aplikacijama i servisima. Tako je ‘online iskustvo’ u ovim regionima potpuno drugačije od onog na zapadu.



Problem pogoršava i opcija za blokiranje reklama. U Americi je ova opcija, na primer, izbor korisnika, dok je u nerazvijenim regionima ova opcija neophodna, budući da mreža pretrpana reklamama usporava ionako loše internet konekcije, te povećava protok podataka, što utiče na, ionako visoku, cenu interneta. Zbog toga korisnici biraju pretraživače koji blokiraju reklame – poput UC Browser-a ili Opera-e Mini.

Novi digitalni građani proizvode i manje informacija. Digitalni otisci u Nigeriji i Indiji su slabiji, što oglašivačima pruža manje informacija o potreba i navikama potrošača.

Smatra se da velike internet platforme – naročito Facebook i Google – zarađuju dovoljno na razvijenim tržištima, te mogu sebi da priušte veći broj korisnika u manje profitabilnim regionima, ali ako velike kompanije ne mogu da izgrade jaku poslovnu infrastrukturu u ovim regionima, prognoze za male lokalne kompanije su još sumornije.

Razlog za optimizam su sistemi u kojima kompanije, u manje razvijenim regionima, korisnicima nude besplatne podatke u zamenu za gledanje reklama ili interakciju sa sponzorom. Tako oglašivači plaćaju za podatke koje korisnik skida, ali pod uslovom da skine i instalira i njihovu aplikaciju. To povećava vidljivost oglašivačima, a ovakva ‘trgovina’ sve više počinje da liči na robnu razmenu.

U idealnom svetu bi kompanije, koje dovode milijarde novih korisnika online, više vrednovale princip od profita, te bi se trudile da sačuvaju mrežu koja je otvorena i zdrava. Upliv interneta u manje razvijene regione bi mogao da nam odgovori na pitanje u koliko idealnom svetu živimo.

Izvor: qz.com
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://qz.com/1042994/an-ad-supported-internet-isnt-going-to-be-sustainable-in-emerging-markets/

Stare video-igre u novom vremenu

Video-igre su stigle u naše domove sedamdesetih godina prošlog veka, te su od tada bitna alatka za popravljanje naše realnosti. Iako je tržište bogato novim naslovima, mnogi od nas se još uvek sa nostalgijom sećaju igrica od pre nekoliko godina, čak decenija. Ta sećanja zaljubljenike u igrice teraju da pronađu način na koji bi oživeli igračke doživljaje iz mladosti. Kolekcionari možda još uvek imaju kopije starih video-igara, ali možda nemaju stari hardver, a moderna tehnologija ne dozvoljava pokretanje ovakvih igrica na uređaju.



Možda ćete i naći neki od starih naslova, koji je moguće skinuti na piratskim sajtovima, iako ga kompanija, koja ga je proizvela, više ne prodaje. Tako ćete ponovo moći da gospodarite Pong-om, prvom arkadnom igricom iz 1972. godine, ili možda nešto mlađom Age of mythology iz 2002. Izniklo je mnogo sajtova koji popisuju i čuvaju ove napuštene naslove, a svojim sadržajima su smislili i zajedničko ime – abandonware.

Abandonware se definiše kao bilo koji softver koji je star nekoliko godina, te se više ne pravi niti podržava od strane proizvođača. Kad govore o abandonware-u, ljudi obično misle na stare video-igre ili druge softvere koje neko besplatno distribuira online.

U mnogim slučajevima ovakva distribucija proizvoda nije legalna, budući da su i stari softveri zaštićeni kao intelektualno vlasništvo, bilo da ih kompanija još uvek prodaje ili ne.

U poslednje vreme kompanije su počele da ponovo puštaju stare naslove u prodaju, besplatno ili za neku određenu sumu, a stručnjaci su ih prilagodili novim platformama.

Izvor: howstuffworks.com
https://pcpress.rs/PCout/?url=http://computer.howstuffworks.com/abandonware.htm

Nova tehnologija za transport putnika iz Hyperloop-a omogućila istorijsku brzinu od 192 milje na sat

Kompanija SpaceX, koja se do sada bavila proizvodnjom raketa i kosmičkih letelica, sada revolucionizuje i načine transporta na Zemlji preko svog Hyperloop programa za transport, o čemu smo već pisali na našem portalu.



Super-brzi Hyperloop je jedan korak bliži tome da postane realnost, budući da je tokom svog prvog testiranja letelica XP-1 postigla brzinu od 192 milje (oko 309 kilometara) na sat. Iz Hyperloop-a One kažu da je prototip za transport visoke brzine, koji bi od Londona do Edinburga mogao da stigne za 50 minuta, tu brzinu postigao na test-stazi od 500 metara u pustinji Nevada.

Ova vožnja je ujedno i drugi put da je Hyperloop One testirao neku od svojih tehnologija za transport u zemaljskim uslovima, a prvo testiranje se dogodilo u maju 2017. godine, i uključivalo je kraću stazu na kojoj je Hyperloop pod razvio brzinu od 70 milja na sat.

Ovo je važan korak u razvijanju Hyperloop-a, mreže za transport koju je osmislio Elon Musk 2015. godine, a koja uključuje lebdeća vozila koja putuju kroz vakuum brzinom od 750 milja (oko 1208 kilometara) na sat.

“Ovo je početak nove ere u oblasti transporta”, rekao je Shervin Pishevar, suosnivač Hyperloop-a One. “Dostigli smo istorijsku brzinu od 192 milje na sat, a uzbuđeni smo što smo svetu prvi put predstavili pod XP-1 kako putuje kroz Hyperloop One cev.”

Mnoge rivalske kompanije razvijaju nove prototipe za futurističke načine transportacije putnika, ali je Hyperloop One prvi koji je testirao radnu verziju modela koji levitira uz pomoć magnetnog polja.

Izvor: telegraph.co.uk
https://pcpress.rs/PCout/?url=http://www.telegraph.co.uk/technology/2017/08/02/hyperloop-pod-travels-192mph-maiden-journey/

Google planira da hitnim porukama upozorava na katastrofe i nesreće

Iz Google-a nam stižu vesti o tome da kompanija planira da uvede nov sistem kojim bi upozoravao korisnike na katastrofe, terorističke napade i razne druge krize kojima bi mogli biti izloženi. Sistem bi trebalo da funkcioniše tako što korisnici tokom krizne situacije potraže lokaciju događaja ili sam događaj, i na samom vrhu pronađenih rezultata pretrage trebalo bi da se pojavi hitno upozorenje, saopštio je potpredsednik inženjerskog sektora Google-a Yossi Matias.



Upozorenje će sadržati mape, nove izveštaje, informacije vlasti kao i važne hitne telefonske brojeve. Korisnici koji poseduju pametni telefon, a nalaze se blizu mesta na kom se desila katastrofa, biće takođe upozoreni i informisani. Naravno, neophodno je aktivirati funkciju automatske detekcije lokacije.

I mobilna verzija Google mapa takođe će prikazivati hitne informacije, na primer o šumskim požarima, blokiranim putevima ili kontakte lokalnih hitnih službi. Informacije koje će Google prosleđivati korisnicima dolaziće će od vlasti ili od organizacija poput Crvenog krsta, meteoroloških agencija i drugih pouzdanih izvora. Podaci Google-ovih servisa poput Google News, Maps i Waze takođe će služiti kao izvori informacija.

Poslednja verzija Google-ove aplikacije za Android ili operativni sistem iOS mora biti instalirana kako biste mogli da primate informacije s upozorenjima.

Broj oglašenih poslova u IT sektoru na portalu Poslovi.infostud se u poslednjih sedam godina povećao šest puta

U Vladi Republike Srbije su krajem decembra 2016. godine usvojili Predlog za unapređenje IT sektora u Srbiji u prisustvu predstavnika IT zajednice, a jedna od prvih tačaka bila je sprovođenje programa prekvalifikacije pojedinaca talentovanih za IT u junior programere.



“IT sektor jedan je od najvećih potencijala naše zemlje i Ministarski savet za IT je Predlog projekta prekvalifikacija u neformalnom obrazovanju pripremio u saradnji sa IT zajednicom, čiji je doprinos u izradi ovog dokumenta zaista veliki. Planirano je da kroz program prekvalifikacija prođe 1.000 ljudi u 2017. godini. Mišljenje industrije nam je veoma važno, i stoga želimo da saznamo pojedinačna iskustva i čujemo koje su potrebe radnika, te tržišta rada“, izjavila je povodom ovog programa Ana Brnabić.

U poslednjih sedam godina se broj oglašenih poslova u IT sektoru preko portala Poslovi.infostud.com povećao šest puta, a najveći rast se dogodio upravo prošle i pretprošle godine.

Sa druge strane, broj iskusnijih i stručnijih IT stručnjaka na tržištu ne zadovoljava potrebe rastuće industrije, pa potražnja za poslom ne prati ponudu na pravi način.

Upravo je to razlog što su IT zanimanja godinama unazad među najdeficitarnijima na tržištu rada, a prethodnih godina najviše su se tražili stručnjaci koji poznaju sledeće tehnologije: JAVA, PHP, .NET, iOS i Android.

Od 2009. godine prisutan je snažan rast ponude poslova iz oblasti IT-ja. Konkretno, 2009. godine je na sajtu Poslovi.infostud.com objavljeno 796 oglasa iz ove oblasti, dok je 2016. godine taj broj iznosio čak 4.605, što je skoro šest puta više.

Rast ponuda poslova prati i rast učešća IT oglasa u ukupnom broju objavljenih oglasa oglasa. Taj procenat je 2009. godine iznosio 5,6%, a 2104. godine su IT oglasi učestvovali sa 18,7%, te 2016. sa 16,6% u ukupnoj ponudi poslova na sajtu.

Podaci sa sajta Prijemni.infostud.com pokazuju da su fakulteti koji školuju IT stručnjake među najtraženijima na listi želja budućih studenata već više od pet godina unazad. Primera radi, 2017. godine je beogradski FON u prvom upisnom roku imao tri puta više prijavljenih kandidata nego što je bilo slobodnih mesta.

U ukupnom broju raspisanih pozicija povećana je tražnja za stručnjacima na senior pozicijama i onima koji imaju srednji nivo znanja, u odnosu na kandidate na početnim junior pozicijama. Povećana je i potreba za iskusnijim stručnjacima, a veći zahtevi poslodavaca uticali su i na broj prijava na IT oglase. Tokom 2016. godine za IT pozicije je stizalo gotovo 27 prijava u proseku, dok je 2013. taj broj iznosio preko 36.

Skoro dve trećine onih koji konkurišu se interesuje za mesta seniora i stručnjaka srednjeg nivoa znanja, dok je za junior pozicije pristigla oko trećina od ukupnog broja prijava. Potreba tržišta za IT kadrom iznedrila je i druge načine na koje poslodavci dolaze do profesionalaca. Od nedavno takve usluge pruža i servis altTab na sajtu Helloworld.rs, a na regionalnom sajamu Virtualni dani karijera i znanja, koji će se održati od 11. do 18. oktobra 2017. godine, razgovaraće se i o važnosti brendiranja poslodavca prema IT profesionalcima.

Izvor: Poslovi.infostud.com