Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

U korak s Murovim zakonom

Poslednjih decenija sve češće se govori da Murov postulat o brzini razvoja više ne važi u tehnologiji proizvodnje poluprovodničkih elektronskih komponenti, koje direktno određuju performanse računara. Kako održati korak?



Moore‑ov zakon dobio je ime po jednom od osnivača kompanije Intel (Gordon Moore, rođen 1929. godine), koja na tržištu diktira trendove razvoja čipova. Po toj hipotezi, performanse računara udvostručuju se na svake dve godine (mada se u početku govorilo o 18 meseci). Ovaj zakon važi od 1965, dakle više od 50 godina, i dosad su se Murova predviđanja za silicijumske elektronske komponente (čipove) dobro držala. Poslednjih godina evidentno je usporavanje razvoja čipova, i zbog toga se intenzivno radi na pronalaženju novih rešenja koja će poluprovodničkoj tehnologiji omogućiti da održi korak s idealima Murovog zakona.

Istovremeno, razvijaju se i mnoge nove tehnologije za realizaciju elektronskih komponenti koje će zameniti poluprovodničku – molekularni tranzistori, DNK i kvantni čipovi… Praktičnu vrednost i budućnost tih eksperimenata nije lako predvideti. Zbog toga se još uvek mnogo energije ulaže u alternativna tehnološka rešenja koja će omogućiti dalje uspešno korišćenje poluprovodnika.

Dvodimenzionalni poluprovodnici

Nove tendencije u poluprovodničkoj tehnologiji baziraju se na uvođenju novih materijala, od kojih je najpoznatiji grafen, a najnovije rešenje dolazi sa Univerziteta u Juti. Ono što je zajedničko za sva ta rešenja, s obzirom na činjenicu da elektronske komponente treba da budu što manjih dimenzija kako bi se više njih smestilo na jednom čipu i na taj način povećala snaga računara, jeste formiranje tzv. dvodimenzionalnih čipova izuzetno male debljine.

Za izradu elektronskih komponenti danas se koriste trodimenzionalne strukture materijala, tako da zauzimaju dosta prostora na čipu i ograničavaju snagu računara koja bi se mogla ostvariti povećanjem njihove gustine. Zbog toga su naučnici širom sveta radili na realizaciji supertankih materijala, debljine samo jednog atoma, tako da se u jednom milimetru može smestiti oko tri miliona slojeva.

Najvažnija karakteristika 2D materijala jeste to što se odlikuju vrlo brzim kretanjem elektrona, znatno bržim nego kod silicijuma ili drugih materijala trodimenzionalne strukture. Jer, u 3D strukturama elektroni se kreću u svim pravcima, dok se u materijalima sa 2D strukturom kreću samo u jednoj ravni tj. po jednom sloju. S obzirom na to da se elektroni kreću u jednom sloju, pojavljuje se manja frikcija (trenje), pa se čipovi zagrevaju manje nego sadašnje elektronske komponente i uređaji.

Tehnologija omogućava stvaranje elektronskih komponenti vrlo malih dimenzija, a onda i znatno bržih računara, kao i drugih savremenih uređaja. Pritom oni zahtevaju ulaganje manje energije jer imaju manju potrošnju, što je posebno bitno za mobilne uređaje kojima se znatno produžava vek trajanja baterija.

Supertanki 2D materijali

Supertanku 2D strukturu imaju grafen, molibden‑disulfid i borofen. Grafen, alotropska modifikacija ugljenika, dvodimenzionalne je strukture (ravan debljine jednog atoma). Za njegovo izdvajanje iz grafita naučnici ruskog porekla Andrej Konstantinovič Gejm i Konstantin Sergejevič Novoselov dobili su 2010. godine Nobelovu nagradu za fiziku. Grafen se odlikuje velikom brzinom kretanja elektrona koji su 35 puta pokretljiviji nego u bakru. Osim osobina provodnika, on pokazuje i osobine poluprovodnika, što ga kvalifikuje za realizaciju elektronskih komponenti. Odlikuje se i velikom tvrdoćom ali je i vrlo fleksibilan, rastegljiv, sa odličnim temperaturnim karakteristikama i skoro u potpunosti providan. O njemu smo pisali još u PC#171. Iako je najpopularniji 2D materijal, grafen se još uvek slabo primenjuje zato što je veoma skup.

Drugo rešenje dolazi sa MIT‑a, čiji su istraživači za realizaciju elektronskih komponenti (čipova) iskoristili 2D verziju molibden‑disulfida (MoS‑2‑). To je prirodni poluprovodnik od koga lako mogu da se prave tranzistori. Iskoristili su ga za realizaciju logičkih kola (NAND), regulatora, memorijskih elemenata i oscilatora. Slično rešenje ostvarili su istraživači sa univerziteta Braun (SAD), Šansi i Cinghua (Kina). Borosferen (bukminsterfuleren) je organsko jedinjenje koje sadrži 60 atoma ugljenika. Na bazi tog jedinjenja oni su napravili, po uzoru na grafen, poluprovodni materijal dvodimenzionalne strukture koji je nazvan borofen.



Novi 2D materijal sa Univerziteta u Juti

Dalje važenje Murovog zakona mogao bi da omogući novi materijal koji je otkrio tim inženjeri sa Univerziteta u Juti, na čijem čelu je profesor Ashutosh Tiwari. Reč je o tankom poluprovodnom materijalu od kalaj‑monoksida (SnO), čija je debljina sloja, kao i u prethodnim slučajevima, samo jedan atom.

Kalaj‑monoksid je jedinjenje kalaja i kiseonika, koje se može pojaviti u dva oblika: stabilnom, plavo‑crne boje, kao i metastabilnom crvene boje. Ima tetragonalnu kristalnu rešetku i nerastvorljiv je u vodi. Molarna masa mu je 134,71 g/mol, gustina 6,45 g/cm3, tačka topljenja 1080 stepeni Celzijusa a ključanja 1425 stepeni.

Osim velike brzine kretanja elektrona svojstvene svim 2D materijalima, kalaj‑monoksid ima još jednu bitnu prednost. On u poluprovodniku omogućava kretanje ne samo negativnih naelektrisanja (elektrona), već i pozitivnih naelektrisanja (šupljina). Na taj način inženjeri sa Univerziteta u Juti napravili su prvi postojeći dvodimenzionalni poluprovodnik P‑tipa. S njegovom strukturom može se realizovati i poluprovodnik P i poluprovodnik N tipa, što otvara brojne mogućnosti za stvaranje najrazličitijih elektronskih kola.

Pri formiranju elektronskih komponenti, kalaj‑monoksid smešta se na podlogu (supstrat) od silicijum‑dioksida. Pritom se za formiranje ultratankog sloja koristi PLD (Pulse Laser Deposition) tehnologija.

Zatim se kombinuje više slojeva jedan iznad drugog. FET‑ovi s nekoliko slojeva već su uspešno realizovani, a optimalan broj slojeva u ovoj fazi razvoja tehnologije je 12. Sledeća faza je realizacija CMOS (complementary metal oxide semiconductor) integrisanog kola.

Tim iz Jute očekuje da bi za dve do tri godine mogao biti napravljen prototip uređaja sa čipovima na bazi kalaj‑monoksida. Oni veruju da će na taj način omogućiti proizvodnju znatno bržih tranzistora koji bi imali mnogo manje dimenzije od savremenih. Na taj način, računari i mobilni uređaji bili bi stotinu puta brži od današnjih. Nestrpljivo očekujemo…

Nadežda Veljković

Mainstream i extended podrška

Microsoft na početku eksploatacije svake verzije i glavnih Service Pack nadogradnji, uvek najavi do kada će pružati glavnu i produženu podršku. Korisnici Windows‑a 7 trebalo bi da razmisle hoće li požuriti s prelaskom na Windows 10 ili će uzeti u obzir rizik ostanka na staroj verziji koja verovatno i dalje dobro radi i „završava posao“



Koliko dugo će Microsoft brinuti o svom još uvek veoma popularnom i rasprostranjenom proizvodu? Svaka verzija ima dva tipa podrške. Glavna podrška donosi sigurnosne zakrpe, ali i poboljšanja proizvoda (do verzije 10 to su po pravilu bile Service Pack nadogradnje), dok produžena podrška pruža samo kritične ispravke i sigurnosne nadogradnje. Dobra strana prethodnih Service Pack (SP) izdanja jeste to što su ona po pravilu resetovala ove datume i pomerala ih u budućnost, čime se efektivno produžavao period sigurnog korišćenja operativnog sistema. Tako je izvorni Windows 7, izdat u julu 2009, imao podršku do aprila 2013, ali je njegov naslednik Windows 7 Service Pack 1 doneo produženu podršku do 14. januara 2020. godine. Dakle, Microsoft će vam obezbediti sigurnost još tri i po godine, ali novih Service Pack izdanja svakako neće biti, a minimum je zaista samo najnužniji minimum koji omogućava da vaš računar ne bude izložen na milost i nemilost napadačima.

Što se tiče Windows‑a 8.1, njegova glavna podrška završava se u januaru 2018. što je blizu. Ovde je situacija jasnija: hardver koji pokreće Windows 8.1 pokreće dobro i Windows 10, pa vrata odškrinuta do 29. jula 2016. morate da iskoristite i prebacite se na Windows 10 koji će imati glavnu podršku do oktobra 2020, a produženu pet godina posle toga. U međuvremenu pojaviće se i update koji će ovo svakako pomeriti za neki trenutno nepoznat period. Windows 10 unosi malu pometnju jer ukida Service Pack principe zbog drugačije upgrade politike, ali najavljuje da će imati regularne nadogradnje sigurnosti i poboljšanja, bez nekog vremenskog ograničenja. To svakako ne znači da ovi krajnji datumi neće biti objavljeni u nekom narednom prelomnom momentu.

Da rezimiramo: ako odlučite da ne nadogradite Windows 8.1, ostaje vam produžena, tj. minimalna podrška do kraja 2023, dok za Windows 7 ona važi do januara 2020. godine.

Svet čine male (Internet) stvari

Internet of Things je pojam koji ćete sve češće sretati, a označava pojavu ili tendenciju da baš sve može da se poveže na Internet i kontroliše preko Interneta



I dok u našim radnjama još uvek ne možete da nađete „daljinski prekidač za sijalicu“, koplja se lome uglavnom oko prevoda najnovijeg „hajpa“. Umesto rogobatnog doslovnog prevoda „Internet stvari“, mi ipak predlažemo termin „povezane stvari“. Ili „umrežene stvari“, ako tako više volite, jer će mnogi uređaji biti povezani RFID‑om, NFC‑om, Bluetooth‑om i ko zna još čime, a tek posredno s Internetom. To je bila „dnevna doza internetske filosofije“, a sada pogledajmo šta ovaj pojam zaista označava.

Sve u svemu – IoT

U najširem smislu reči, IoT zaista obuhvata toliko različitih uređaja da ih se teško i prisetiti. Čak nije ni uslov da budu povezani – IoT su čak i one stvari koje ostvaruju bilo kakvu interakciju s Mrežom. RFID narukvica s kojom ćete ući na neki od popularnih letnjih festivala je IoT, iako je povezana samo dok prolazite kroz kapiju ili dok je očitavaju na neki drugi način, da bi saznali da li ste pozvani.

Na drugoj strani, IoT može da bude i veoma komplikovan sistem poput samohodnog vozila, pametne kuće, čitave proizvodne trake ili saobraćajnice u kojoj je uz pomoć umreženih stvari regulisan saobraćaj. Naravno, srazmerno kompleksne umrežene stvari uvek se sastoje od prostijih umreženih stvari, a stručnjaci koji su već proglasili petu industrijsku revoluciju IoT koncept već proglašavaju za infrastrukturu sledeće informaciono‑komunikacione revolucije.

Ako pogledamo kvantne činioce povezanih stvari, oni se mogu podeliti na informatore, senzore i aktuatore. Informatori su najjednostavniji i oni najčešće izlaze iz okvira povezanih stvari, utoliko što ne moraju uvek da budu povezani. Pomenuta RFID narukvica je tipičan primer, ali IoT informator može da bude i znatno komplikovaniji – na primer, daljinski kontrolisani displej ili bilbord. Informatore neki i ne smatraju IoT elementima, jer strogo uzevši, oni ipak imaju neku interakciju s ljudima pa ih i na osnovu toga mnogi teoretičari izuzimaju iz povezanih stvari.

Posmatraj i upozoravaj

Senzori su neosporni deo IoT sveta, pod uslovom da su povezani. Očitavanje raznih vrednosti je suštinski zadatak povezanih stvari. Počevši od prostih veličina koje su svima zanimljive, kao što su temperatura ili vlažnost vazduha, preko malo sofisticiranijih, kao što su nivo zagađenja vazduha ili čak stepen prisustva neke specifične supstance u atmosferi ili u vodi, pa do brojača koji pokazuju stanje u saobraćaju ili broj posetilaca nekom tržnom centru ili bilo kom drugom prostoru. Senzori mogu da budu i vrlo specifični, a najveću raznovrsnost srećemo u kontrolama procesa ili proizvodnje, gde su uvek zaduženi da prate kako se nešto odvija i da upozore da li je nešto izašlo iz predviđenih ili standardnih okvira.

Ako tražimo najkontroverznije senzore, to su u implantirani senzori koji se već ugrađuju životinjama na farmama, ali i neki ljudi već imaju implantirane senzore. Najčešće služe za kontrolu zdravlja, poput onih za kontrolu rada srca ili za merenje glukoze (šećera) u krvi, ali već smo stigli do takvog stepena razvoja da postoje i implantirana pomagala koja elektronski pomažu slabovidima (čak i slepima), da vide. Još kontroverzniji su oni implantirani senzori koji nam nisu neophodni za zdravlje ili korekciju naših mana, a koje nam sve češće predlažu razni proizvođači. Tehnološka nadogradnja humanoida ipak ostaje za neku narednu priču.

Preduzmi ili izvrši

Aktuatori su IoT stvarčice koje na kraju treba da preduzmu nešto, bilo po zapovesti čoveka, ili kao posledica očitavanja senzora. Banalan primer je podizanje rampe na parkingu kada u automat stavite karticu na kojoj piše da ste uredno platili troškove. Malo teži primer je češće i duže paljenje zelenog svetla na semaforu ako senzori detektuju frekventniji saobraćaj u ulici u odnosu na onu s kojom se ukršta saobraćajnica koja nas interesuje.

Kao i senzori, i aktuatori mogu da budu komplikovaniji… mnogo komplikovaniji. Aktuator može da bude sistem za podizanje i spuštanje vodenih ustava na branama da bi omogućio prolazak brodova. IoT sistemi mogu da budu veoma komplikovani, a jedan od primera je Smart Grid – inteligentna elektroenergetska mreža u koju su priključeni raznorodni sistemi za proizvodnju, distribuciju i potrošnju električne energije. Njihovo usaglašavanje i regulacija koja omogućava da se što više koriste obnovljivi izvori energije ili jeftiniji izvori energije ili bilo koja kombinacija, predstavljaju jedan od najkomplikovanijih IoT sistema.

Sigurno ste svi barem čuli za pojmove „pametne kuće“ i „pametni gradovi“. I to su IoT sistemi, baš kao što su svi prototipi autonomnih vozila koji se trenutno ispituju, takođe povezane stvari. Primera bismo mogli da nađemo zaista mnogo, a „štreberi“ (poput moje malenkosti) kojima je teretana strana reč i koji vole da definišu pojmove, povezane stvari definišu kao neodvojivu mešavinu hardvera, softvera, podataka i servisa. Ovi uređaji su u stanju da sakupljaju korisne podatke uz pomoć raznih tehnologija i samostalno razmenjuju podatke s ostalim sličnim uređajima.

„Human detected“

Kako je IoT raznovrstan svet, teško je klasifikovati podgrupe. Ipak, nameće se jedna od ključnih razlika IoT spravica i sistema. U gruboj podeli, možemo razlikovati dve ključne IoT grupe – jedna uključuje čoveka kao deo sistema (ili bar komunikacije), a druga je potpuno autonomna. Ni tu se svi ne slažu, jer postoje i oni koji tvrde da, u krajnjoj liniji, čovek uvek mora da učestvuje barem kao nadzorni organ i da ustanovi da li IoT sistem obavlja svoj posao onako kako je predviđeno.

Primera radi, savremena IoT mašina za pranje i sušenje veša je relativno autonoman sistem koji, kad je napredan, može sam da dozira deterdžent i omekšivač, količinu vode, brzinu centrifuge, trajanje pranja i sušenja u zavisnosti od količine i vrste veša. Čovek samo treba da posmatra monitorsku aplikaciju koja ga obaveštava o toku pranja i, eventualno, o mogućim greškama.

S druge strane, IoT frižider je duboko povezan s navikama korisnika, jer neko ipak mora da ubacuje namirnice u njega. Za početak, čovek mora da razmisli čak i pre nabavke takve spravice. Neće svaki IoT frižider imati isti broj i raznovrsnost komora i to zavisi od toga da li ste vegan, hrono ili neki treći korisnik, a frižider to ne može da zna unapred. Čak i najnapredniji sistemi ove vrste, koji su u stanju da od službe za dostavu sami naruče namirnice koje ponestaju, moraće da sačekaju „gazdu“ da te namirnice stavi u frižider.

Čak i tada, greška može da se potkrade. Na primer, da frižider panično naruči tuce jaja jer su ostala samo dva komada. Ako korisnik nije baš ljubitelj jaja, biće to neposredna greška jer će za mesec dana u frižideru i dalje biti dovoljno jaja, ali malo previše mućkova. IoT sistemi treba da uče, a nepodeljena su mišljenja da treba da budu podređeni zahtevima i navikama korisnika, grupe korisnika ili zajednice. Ljudske…

Pamet, trening ili nešto treće

U prethodnom izdanju našeg časopisa, naš uvaženi Emeritus je proklamovao da se računari (pa valjda i IoT sistemi) u budućnosti neće programirati nego trenirati. Zvuči veoma primamljivo, pa evo kako bi to trebalo da izgleda u praksi bliske budućnosti. Razmotrimo primer običnog termostata koji je povezan na sistem kućne klimatizacije.

Najprostija varijanta bi bila da korisnik sam odredi poželjnu temperaturu koju će sistem automatski da održava. Ali, ne lezi vraže, čak i kad je u pitanju samo jedan korisnik, možda mu neće prijati ista temperatura ujutro i uveče, dok jede za stolom ili se izležava kraj televizora. Naravno, sistem iz kamenog IoT doba bi zahtevao da korisnik sam reguliše temperaturu onako kako mu odgovara. IoT sistem budućnosti morao bi da prati kada to korisnik želi da poveća ili smanji temperaturu, da te podatke čuva, analizira i da sam počne da prilagođava temperaturu dobu dana, periodu aktivnosti korisnika i sličnim parametrima. Još pametniji sistem bi zahtevao od korisnika da se povremeno izjasni da li mu je toplo, hladno ili „taman“, i to najbolje glasom (ko će da traži tablet), te da tako brže uči i preciznije reguliše temperaturu.

Ne želimo time da vas obeshrabrimo kao trenera, ali čuvajte programere jer oni će ipak morati da napišu inicijalni program za svaki IoT sistem, kao i program koji će brzo učiti i reagovati. Jer, zamislite da vaš sistem klimatizacije s učenjem „krene“ od temperature od 86 stepeni Celzijusa. Mislite malo I o Tome.

Voja Gašić

LinkedIn sada ima 450 miliona korisnika



Nakon što je objavljeno kako će poslovnu društvenu mrežu LinkedIn uskoro preuzeti kompanija Microsoft, objavljeni su i finansijski rezultati za drugi i ujedno poslednji kvartal LinkedIn-a kao samostalne kompanije.

Iz izveštaja je vidljivo kako je LinkedIn tokom spomenutog kvartala ostvario prihod od 933 miliona američkih dolara i zaradu po deonici od 1,13 američkog dolara.

Kompanija trenutno ima 450 miliona korisnika, ali samo njih 25 posto su redovni mesečni korisnici servisa. Tačnije, servis redovito upotrebljava oko 106 miliona korisnika, što je u potpunosti jednako broju korisnika koji su redovno upotrebljavali servis u prvom kvartalu ove godine (kada je LinkedIn imao ukupno 433 miliona korisnika).

Štaviše, broj takvih korisnika je gotovo nepromenjen još od drugog kvartala 2015. godine pa ostaje za videti kako će novi vlasnik LinkedIn-a uspeti da reši taj problem.

 Napravljen najuspešniji phishing alat do sada



Phishing je naziv za metodu zavaravanja korisnika lažnim porukama ili e-mailovima, koji se predstavljaju kao da dolaze iz nekog legitimnog izvora, te navode primaoca da otvori poslati link i tako se izloži bezbednosnom riziku. Obično ovakvi napadi imaju uspešnost od 5 do 15%, ali nedavno je osmišljena metoda phishinga koja uspešno navodi korisnike na pogrešan put u čak dva od tri slučaja.

Reč je o alatu SNAP_R koji se oslanja na kompjutersko učenje i naprednu analizu podataka kako bi bolje "naciljao" potencijalne žrtve. Ciljane žrtve napada dobijaju poruku putem Twitter-a koja se tiče nekog njihovog interesa, osobe koju prate, i slično, a unutar poruke je skraćeni link koji vodi do phishing stranice. Ispostavilo se da će primalac zbog ovakvog ciljanog slanja poruke, prilagođene samo njemu, mnogo češće kliknuti na sumnjiv link. U testiranjima je na opasni link, zapakovan u posebno prilagođenu poruku, kliknulo između 30 i 60% korisnika.

Autori koji stoje iza ovog alata su John Seymour i Philip Tully iz bezbednosne kompanije ZeroFox, a svoj alat su stavili na raspolaganje javnosti – naravno, s ciljem podizanja svesti o opasnostima od naprednih tehnika hakovanja http://www.theregister.co.uk/2016/08/05/hackers_unleash_smart_twitter_phishing_tool_that_snags_two_in_three_users/

Pojavio se još jedan opasni Android malware



Stručnjaci iz kompanije Bitdefender otkrili su novu vrstu Android malwarea, koji je prema objavljenim informacijama nastao u Italiji.

Reč je o takozvanom trojancu s udaljenim pristupom (Remote Access Trojan ili RAT), čija su meta specifični korisnici u Japanu i Kini koji poseduju rootovane mobilne uređaje bazirane na operativnom sistemu Android.

Ovaj trojanac u potpunosti iskorišćava sve svoje funkcije samo na rootovanim uređajima, ali sadrži i neke osnovne funkcije koje se mogu upotrijebiti i na uređajima koji nisu rootovani te mete nalazi na osnovi IMEI broja uređaja.

Da je trojanac nastao u italijanskom cyber podzemlju, može se zaključiti iz činjenice da je ponegde u kodu korišćen italijanski jezik, a podaci koje je trojanac prikupio šalju se na komandni i kontrolni server smešten u toj zemlji.

Utvrđeno je kako se ovaj trojanac ne nalazi na službenoj Google Play prodavnici aplikacijama, već se može preuzeti s nekih drugih neslužbenih izvora.

Za sada ostaje nejasno zašto italijanski malware cilja baš na kineske korisnike rootovanih Android uređaja, iako se iz poslednjih istraživanja može zaključiti kako 80% korisnika u Kini ima rootovane uređaje.

Opasan bezbednosni propust u Android Qualcomm uređajima



Na bezbednosnoj konferenciji DEF CON 24 juče je objavljen novi bezbednosni propust koji pogađa Android uređaje sa Qualcomm čipsetom. Procenjuje se da je ranjivo oko 900 miliona uređaja.

Bezbednosni propust je nazvan Quadrooter, te se sastoji od ukupno četiri slabosti. Za dve postoje Google zakrpe, ali su CVE-2016-2059 i CVE-2016-5340 propusti još uvek bez odgovarajućeg bezbednosnog patch-a.

Propust se iskorišćava malware softverom koji nakon instalacije na žrtvin telefon daje kompletan pristup napadaču. Dakle, još jednom - pazite šta i odakle instalirate na svoje Android telefone.

Pokemon Go povećao prodaju prenosnih baterija za 101%



Poznato je kako Niantic-ova popularna mobilna igra Pokémon Go značajno utiče na potrošnju baterije na mobilnim uređajima.

Prema istraživanju kompanije NDP Group, koje se odnosi na američko tržište, čini se kako su vlasnici pametnih telefona i tableta tom problemu doskočili kupujući spoljne prenosne baterije ili powerbankove.

Prodaja prienosnih baterija u razdoblju od 10. do 23. jula ove godine porasla je za čak 101% u odnosu na isto razdoblje prošle godine. Uopšteno je prodaja prenosnih baterija porasla za 35% na godišnjem nivou, u razdoblju od 12 meseci koje se završilo u junu 2016. godine.

Šest nedelja prije početka službene distribucije Pokemon Go igre u SAD-u prodaja prenosnih baterija bila je samo za 4% veća u odnosu na isto razdoblje prošle godine, da bi u dve nedelje nakon predstavljanja igre bilo prodato gotovo 1,2 miliona prenosnih baterija.

MediaTek službeno predstavio Helio X30 SoC izrađen u 10 nm procesu



Nakon što je nedavno dao naslutiti da će novi Helio X30 procesor uskoro ugledati svjetlo dana, MediaTek ga je sada i službeno predstavio. Radi se o trećem 10-jezgrenom procesoru, nakon Helia X20 i X25.

Helio X30 izrađen je u 10 nm FinFET procesu i koristi Tri-cluster sistem s dvije Cortex-A73 jezgre na taktu 2,8 GHz za postizanje visokih performansi, četiri Cortex-A53 na taktu 2,2 GHz i na kraju četiri energetski učinkovite Cortex-A35 jezgre na taktu 2,0 GHz.

Novi procesor podržava senzore kamere do 40 megapiksela, kao i 8 GB RAM-a kroz dva LPDDR4 POP kanala na 1600 MHz. Grafički koprocesor je PowerVR 7XT, i podržavat će nadolazeće VR uređaje s višim rezolucijama.

Helio X30 uskoro kreće u serijsku proizvodnju, no prve uređaje pogonjene njime ne treba očekivati prije sredine 2017. godine.

Samsungov 10 nm procesor za 2017. godinu testira se na taktu od čak 4 GHz



Nakon što je MediaTek predstavio svog konja za utrku u 10 nm procesu, Helio X30, na potezu su Qualcomm i Samsung. Iako se već govorkalo kako će sljedeći Qualcommov čipset nositi naziv Snapdragon 830, malo je detalja o njemu u ovom trenutku poznato.

Danas su se, pak, pojavile nove špekulacije oko Samsungovog Exynosa, koji bi mogao nositi brojčanu oznaku 8895, a naslijedio bi trenutno aktualnog Exynosa 8890, kojeg nalazimo u braći S7 i sada u Noteu 7.

Novi Exynos bi također trebao biti izrađen u 10 nm procesu, što će svakako utjecati na performanse, ali najvažnija stavka bi ipak trebala biti dodatno smanjenje potrošnje energije. Exynos 8895 se navodno testira na taktovima do čak 4 GHz u Cortex-A73 jezgrama, dok bi Cortex-A53 jezgre u toj big.LITTLE arhitekturi šibale na maksimalno 2,7 GHz. Iako takav takt ne treba očekivati u komercijalnim uređajima, sam podatak dovoljno govori o njegovim potencijalima.

Novi Exynos, kao i ostale 10 nm procesore, ne treba očekivati prije proljeća sljedeće godine. Naravno, za pretpostaviti je da će Samsung u Svoj Galaxy S8 ugraditi novi Exynos, dok će se Snapdragon 830 sasvim sigurno naći na puno većem broju uređaja, uključujući i američku verziju Galaxyja S8.

Windows 10 Aniversary Update doneo mnogo problema



Iako su Aniversary Update ili 1607 verziju Windows-a 10 testirali brojni beta testeri (Windows Insiders), nadogradnje ne prolaze bez problema. Veliki broj korisnika je prijavio različite probleme, od kojih se najviše ističu problemi sa nasumičnim zamrzavanjem i brisanjem particija.

Posebno je veliku pažnju dobio post na mreži Reddit, oko kojeg se razvila prilično velika diskusija. Problemi sa zamrzavanjem se mogu rešiti čistom instalacijom, ali je problem brisanja particija mnogo ozbiljniji.

Naime, mnogi korisnici koji na svom kompjuteru imaju više diskova ili jedan disk podeljen na particije su prijavili nestanak particija. Ovo je najverovatnije prouzrokovano pisanjem po boot sektorima diska, a problem se pojavio i u slučaju NTFS i su slučaju drugih fajl sistema.

Čekanje da se situacija razjasni ili dobar backup su trenutno najbolje alternative.

Fitbit je vodeća kompanija na tržištu nosivih uređaja



Kompanija Canalys predstavila je svoj izvještaj o stanju na tržištu nosivih uređaja tokom drugog kvartala ove godine. Tokom spomenutog kvartala isporučeno je ukupno 9 miliona narukvica koje se koriste za praćenje zdravstvenog stanja i prilikom bavljenja fitnessom.

Na prvom mestu među proizvođačima takvih uređaja je američka kompanija Fitbit s 3,7 miliona isporučenih uređaja, što je dovoljno za 41% udela na tržištu te rast isporuka od 36% na godišnjem nivou. Nakon Fitbita sledi Xiaomi s 3 miliona isporučenih uređaja, a na trećem mestu nalazi se Garmin s 700 hiljada isporučenih uređaja.

U Canalys-u spominju i tržište pametnih satova koje je u drugom kvartalu godine zabeležilo pad isporuka od 32%. Apple je u prva dva kvartala isporučio 3 miliona Apple Watch satova, ali isporuke bi se do kraja godine trebale povećati zahvaljujući predstavljanju sledeće generacije Apple Watch-a. Isporuke pametnih satova baziranih na Android Wear platformi beleže pad.

Samsung ima velike planove sa skenerom oka



Predsjednik Samsung-ovog mobilnog odeljenja D. J. Koh je povodom predstavljanja Galaxy Note 7 phableta izjavio kako južnokorejska kompanija ima veliki planove što se tiče njihove tehnologije za skeniranje irisa oka.

Predstavljeni Galaxy Note 7 prvi je kompanijin uređaj koji sadrži spomenutu tehnologiju koja je razvijana protekle tri godine.

Koh ističe kako skener rožnice (irisa) oka neće služiti isključivo samo za bezbedno otključavanje uređaja, već će imati mnogo širu primenu.

Pritom se misli na saradnju s drugim kompanijama i poseban API, što će značajno olakšati korisnu primenu skenera i u mnogobrojnim mobilnim aplikacijama, posebno onima koje služe za obavljanje novčanih transakcija (gde će skener poslužiti za autentifikaciju korisnika).

Tehnologija će se u dogledno vreme moći pronaći samo na uređajima visoke kategorije, ali Koh napominje da će se u sledeim godinama, nakon što sama tehnologija pojeftini, skeneri irisa oka ugrađivati i u uređajima srednje kategorije.

SAD pravi aukciju bitcoina sa Silk Road-a



Američke vlasti objavile su da će 22. avgusta održati javnu aukciju bitcoina. Ukupno će biti ponuđeno više od 2.700 bitcoina ukupne vrednosti oko 1,6 miliona američkih dolara, kojih su se organi reda domogli u nekoliko policijskih akcija. Od njih najveća je bila racija nad vlasnicima Silk Road-a, nekada najpoznatijeg mesta za trgovanje narkoticima na dark webu.

Oko 1.300 bitcoina na ovu aukciju dolazi upravo sa Silk Road-a. Većina onih koji su bili u vlasništvu Rossa Ulbrichta, na doživotni zatvor osuđenog pokretača spomenute prodavnice, rasprodato je u protekle dve godine.

Ovoga meseca policija će rasprodati i ostatak bitcoina zaplenjenih od Matthewa Gilluma, dilera koji je "poslovao" na Silk Road-u "kao i od jednog podmićenog agenta Odeljenja za narkotike koji se bavio istragom Silk Roada.

Najavljeno prvo takmičenje Telenor Smart City Challenge Serbia

Na konferenciji za medije u Privrednoj komori Srbije najavljeno je prvo takmičenje Telenor Smart City Challenge Serbia 2016“, namenjeno startap preduzećima i timovima programera u cilju pronalaženja najboljih rešenja, zasnovanih na aplikacijama za širok spektar urbanih problema u ekologiji, saobraćaju, prevozu, putovanjima i kupovini



Predsednik PKS Marko Čadež istakao je je da je cilj tog takmičenja da podstiče mlade talentovane ljude da razviju svoje ideje za unapređenje kvaliteta života u lokalnim zajednicama kroz mobilne aplikacije iz domena pametnih gradova. Smart Cities integriše ICT, energetiku, i transportni sektor u inovativnom rešavanju problema velikih gradova kao što je zakrčenost saobraćajnica, zagađenost vazduha, visoka cena energije, da bi se postigla veća mobilnost građana, uštedela energija, ali u isto vreme zaštitila životna sredina. U okviru projekata, kako kaže, planirana je obuka koja će mladim inovativnim ljudima pomoći da na tim idejama uspešno grade sopstveni biznis.

Izvršni direktor u Telenoru Nemanja Žilović rekao je da je važno da u društvu postoji snažan IT sektor, a da u Srbiji ima dosta talentovanih mladih sa dobrim idejama.

Menadžer ovog projekta, Đorđe Đorđević, predstavnik BEUM-a, naveo je da će deset najboljih finalista ući u osmomesečni program mentorstva ICT Hub, a da će se u finalu koje je planirano u decembru birati tri najbolja tima/ideje. Glavni cilj je promovisanje rešenje iz koncepta pametnih gradova u Srbiji i pokretanje diskusije u cilju fazvoja ovog koncepta u našim gradovima.

Ukupan novčani fond za najbolje timove koji moraju imati po tri člana je 10.000 evra, a najbolji tim posetiće accelerator u inostranstvu u trajanju od dve nedelje. Tri najbolja tima ućiće i partnerski odnos sa Telenorom, odnosno ta kompanija postaće vlasnik 10 odsto novoosnovanih kompanija i dati doprinos u distribuciji aplikacija.

Prijave za takmičenje su otvorene do 28. avgusta, a formular za prijave i uslovi konkursa predstavljeni su na sajtu www.smartcitychallenge.rs

Izvor: Telenor

Raspberry Pi 3 takođe dobija Windows 10 Anniversary Update



Windows 10 Anniversary Update je već krenuo u distribuciju prema desktop korisnicima, a Microsoft je pripremio ovu nadogradnju i za mobilne i Internet of Things uređaje. Mobilni uređaji su nadogradnju početi da dobijaju juče, dok je za neke IoT uređaje nadogradnja već dostupna.

Od njegovog lansiranja, Raspberry Pi 3 je prodat u milionima primeraka, tako da ne iznenađuje činjenica da je ovo jedan od prvih IoT uređaja koji će dobiti najnoviju Windows 10 nadogradnju - Windows 10 IoT Core Anniversary Update.

Update će doneti lakše iskustvo podešavanja, unaprediti performanse i bolju podršku za aplikacije, kao i omogućiti uparivanje sa Raspberry Pi 2 modelom. Na ovom linku možete pogledati i kompletnu listu funkcija i promena koje nadogradnja donosi.

Facebook ulazi u borbu sa alatima za blokiranje oglasa



Pokušavajući da zavara dodatke za blokiranje oglasa, Facebook menja način na koji se oni učitavaju na njihove stranice za klasična računara.

Facebook uz pomoć nove tehnike želi da znatno oteža blokadu oglasa putem kojih kompanija ostvaruje većinu prihoda.

Takođe ističu kako su uveli nove mogućnosti za upravljanje prikazom oglasa čime bi trebali korisnicima dati veću kontrolu. Naime, smatraju kako je povezivanje osoba s njima relevantnim proizvodima i organizacijama ključan deo iskustva korišćenja Facebook-a, stoga korisnici gube taj deo ukoliko ne mogu videti oglase.

Facebook-ovi predstavnici ističu kako im je misija povezati svet. Poslovni model koji svakome na svetu omogućava besplatno korišćenje Facebook-a i njihovih usluga je model podržan oglasima.

Korisnici većinu vremena koriste samo 5 aplikacija



Prema rezultatima studije zasnovane na rezultatima istraživanja koje je sprovela kompanija Forrester Research, korisnici pametnih mobilnih telefona 80% vremena koriste samo 5 aplikacija.

Među tih pet aplikacija najčešće se nalazi Facebook, kao i popularne aplikacije za razmenu poruka kao što su WhatsApp i Snapchat. Većinu korisnika najviše zanima društveno umrežavanje i razmena poruka, dok je za sve ostale aplikacije preostalo samo 20% korisničkog vremena na pametnim mobilnim telefonima.

Stoga je za developere aplikacija sve veći problem privući pažnju, a sličan problem bi mogao pogoditi i chatbotove, odnosno u budućnosti bi ih mogli redovno koristiti najviše pet.

Google Chrome će početi da blokira Flash



Već dugo se govori i piše o blokiranju Flash-a u web browseraima, a sada stižu novosti iz Google-a. Chrome će konačno početi da umanjuje naglašavanje Flash tehnologije u korist HTML5. Od septembra, sa verzijom Google Chrome 53 će početi blokirati Flash sadržaj zbog opterećenja koje se dešava "ispod haube" i uzrokuje povremeni spor rad browsera. S druge strane HTML5 troši puno manje resursa, produžava vek trajanja baterije na mobilnim uređajima, te generalno unapređuje odziv i učitavanje stranica.

Od decembra, Chrome 55 će po defaultu koristiti HTML5 iskustvo surfovanja, dok će na web stranicama sa Flash podrškom biti dostupna opcija za njegovo omogućavanje po želji.

Google Maps sada omogućava snimanje mapa na SD karticu



Google redovno osvežava svoju Maps aplikaciju za mobilne uređaje. Početkom nedelje u opticaj je krenula nova verzija za Android koja donosi dva bitnija poboljšanja.

Naime, Google sada službeno omogućava korišćenje Google Maps-a u offline modu, odnosno uz ugašen pristup internetu što će uveliko smanjiti potrošnju data paketa dok ste na putu. Najbolji deo Wi-Fi Only moda je što se njime ukida pravo pristupa internetu samo za Google Maps dok ostale aplikacije mogu nesmetano nastaviti koristiti data saobraćaj.

Drugo poboljšanje dolazi u vidu podrške za memorijske kartice. Zahvaljujući tome sada je prilikom preuzimanja mapa za određena područja moguće odabrati skladištenje i na drugu lokaciju (microSD karticu) što će se najviše svideti vlasnicima jeftinijih mobilnih uređaja koji redovno raspolažu s manjom količinom interne memorije.

Nakon 5 godina otkriven opasni špijunski malware



Stručnjaci iz Kapersky Lab-a otkrili su malware ProjectSauron koji je ostao neotkriven najmanje 5 godina.

Aktivan je barem od 2011. godine i za sada je otkriven na tridesetak lokacija, a pretpostavlja se da je na njegovom razvoju i pokretanju radilo nekoliko timova stručnjaka uz državnu potporu vrednu milione dolara.

Ovaj malver velikim delom nalazi se u računarskoj memoriji, zapisan kao Binary Large Object. Zbog toga su ga antivirusni programi teško pronalazili.

Koliko je do sada ustanovljeno, glavna svrha mu je bila pribavljanje lozinki, kriptografskih ključeva, konfiguracionih datoteka i IP adresa ključnih servera vezanih uz bilo koji enkripcioni softver koji je bio u uporabi.

Meta su bile državne agencije, naučni istraživački centri, vojne ustanove, telekomi i financijske institucije u Rusiji, Iranu, Ruandi, Kini, Švedskoj, Belgiji i verovatno zemljama sa italijanskog govornog područja.

Seagate predstavio SSD najvećeg kapaciteta - čak 60TB



SSD uređaji velikog kapaciteta u potrošačkoj elektronici kreću se oko 1TB, a čak i oni najveći koji se mogu pronaći na tržištu, četiri puta su manji od monstruma koji je predstavio Seagate. 60TB SAS SSD je masivan po svim standardima i to je službeno SSD sa najvećim kapacitetom na svetu. Seagate ističe da drive može skladištiti oko 400 miliona fotografija tipičnih za neke socijalne platforme ili oko 12.000 DVD filmova.

Za sada, disk je razvijen kao deo Seagate Data Center portfolia, što znači da je namenjen upotrebi u poslovnim i data centrima, a ne baš za skladištenje vaše kućne multimedije. Cena je ovde najmanje bitna, a radi poređenja Samsung-ov 15TB SSD košta 10.000 dolara, a Seagate će zvanično ovog rekordera lansirati nekad sledeće godine.

Facebook u ratu sa blokatorima reklama



Prihod od oglasa je ono što čini Facebook tako uspešnim i bogatim. Iz tog razloga Zuckerberg-ova kompanija će učiniti sve kako bi i dalje zarađivala na svakom posetiocu, pa su pre nekoliko dana uveli novi način prikazivanja oglasa - i to takav da zaobilazi eventualne adblockere instalirane na računarima korisnika.

Izveštavali smo o tome ranije ove nedelje, a posećujete li Facebook i sami putem desktop računara verovatno ste videli da su se reklame preselile u News Feed (kao na mobilnoj verziji), te da ih neki dodaci za browsere nisu mogli blokirati. Ali, njihova sreća nije potrajala dugo – AdBlock Plus je u najnovije ažuriranje svojih filtera ugradio i onaj koji blokira Facebook-ove oglase novog tipa.

Kao i svi online izdavači, Facebook ovu bitku shvata vrlo ozbiljno, jer mu o njoj zavisi egzistencija.

Sada su inženjeri s društvene mreže napravili i ka korisnicima pustili patch kojim bi se zaobišla i ova blokada. Nekima je ispravka već došla, pa su se reklame vratile. Čeka se odgovor zajednice okupljene oko AdBlock-a i sličnih dodataka.

Do kraja 2020. biće 5 miliona aplikacija na App Store-u



Sudeći prema najnovijem predviđanju kompanije Sensor Tower, broj aplikacija na Apple-ovoj prodavnici aplikacija App Store bi do 2020. godine trebao da dosegne i prestigne granicu od 5 miliona aplikacija.

Ukoliko se njihova predviđanja ostvare to će značiti da će se broj aplikacija u četiri godine povećati za 73%, s obzirom da bi do kraja 2016. godine na App Storeu trebalo da bude oko 2,93 miliona aplikacija. Do kraja 2020. godine na App Store-u bi trebalo da bude prisutno oko 5,06 miliona aplikacija.

Sensor Tower izrađuje statistiku vezanu za App Store još od njegovih samih početaka 2008. godine. Krajem te godine na App Store-u je bilo ukupno 5000 aplikacija.

Glavni pokretač rasta App Store-a su igre, koje su činile 43% novih aplikacija (gotovo 21 hiljada novih igri) koje su predstavljene na App Store-u tokom maja. U istom razdoblju predstavljeno je 2427 novih edukacionih aplikacija, 2378 novih aplikacija za zabavu, 2247 novih poslovnih aplikacija te 2225 novih lifestyle aplikacija.

U Sensor Toweru ističu kako se Apple suočava s problemom slabe vidljivosti i nedovoljno definisanih kriterijuma pretraživanja novih aplikacija na App Store-u.

Apple će ponuditi nekoliko rešenja tog problema, sponzorisane aplikacije (developeri će platiti kako bi njihove aplikacije bile jasnije vidljive i brže otkrivene pri upotrebi funkcije pretraživanja App Store-a), App Store će biti više personalizovan individualnim korisnicima, vratiće se Categories tab te se uvodi novi način deljenja aplikacija s prijateljima putem 3D Touch prečica.

Rusija kaznila Google zbog predinstaliranih aplikacija na Android uređajima



Federalna služba protiv monopola, antitrustovska organizacija Ruske Federacije, kaznila je američku kompaniju Google zbog pravila koje od proizvođača mobilnih uređaja temeljenih na operativnom sistemu Android zahtjeva da svoje uređaje u prodaju pusti s određenim predinstaliranim aplikacijama.

Odluka dolazi nakon prošlogodišnje pritužbe ruske pretraživača Yandex da Google zloupotrebljava svoj tržišni položaj. Yandex je na tržištu Ruske Federacije poprilično značajna konkurencija Google-u, s obzirom da u toj zemlji ima 60% tržišnog udela među pretraživačima.

Novčana kazna koju je Federalna služba protiv monopola dodelila Googleu iznosi za američku kompaniju prilično niskih 6,75 miliona američkih dolara. Reč je o iznosu koji američka kompanija zaradi u manje od jednog sata, a ruska antitrustovska organizacija je odredila baš taj iznos jer se radi o 15% Google-ovih prihoda od 2014. godine do danas.

Google je već uputio žalbu na ovu odluku, a rasprava u vezi njihove pritužbe očekuje se sutra, 16. avgusta.