Vesti iz oblasti klasične muzike...

Preminuo violinista i profesor Dejan Mihailović



Istaknuti violinista i čuveni pedagog prof. Dejan Mihailović (1932), koji je tokom višedecenijskog rada obrazovao stotinu violinista, među kojima su i Nemanja Radulović, Robert Lakatoš i mnogi drugi, preminuo je u Beogradu, gde je od sredine 80-ih radio na Fakultetu muzičke umetnosti i vodio Interpretativni studio violine kao alternativni vid edukacije.

Poslednji pozdrav profesoru Mihailoviću uputili su putem društvenih mreža mnogi njegovi bivši studenti, izražavajući mu zahvalnost za profesionalno usavršavanje, ali i prijateljstvo i životne savete koje im je upućivao. Predstavljao im je, kako su mnogi istakli, uzor i u profesionalnom, i u duhovnom, i u ljudskom smislu.

Mihailović je po završetku studija na Muzičkoj akademiji u Beogradu, današnjem Fakultetu muzičke umetnosti (FMU), u klasi prof. Lazara Marjanovića, nastavio usavršavanje kroz specijalistički staž na Moskovskom konzervatorijumu “Čajkovski” , gde je na katedri Davida Ojstraha radio sa prof. Marinom Jašvili i Borisom Kuznjecovim. Završio je i stepen "aspiranture" - najviši stepen muzičko-umetničkog obrazovanja u bivšem SSSR-u, na Muzičko-pedagoškom institutu “Gnjesini” pod mentorstvom prof. Mihaila Bloka, i to u tri oblasti - violinsko izvođaštvo, metodika nastave violine, istorija i teorija razvoja izvođaštva i stvaralaštva za gudačke instrumente, uz pisanje i odbranu naučnog rada na temu “Istraživanja u oblasti metodike nastave i violine”. Pohađao je majtorske kurseve kod Henrika Šeringa i Igora Ozima, i po ličnom pozivu, kod prof. Ifre Nimana, kao specijalni gost na njegovim majstorskim kursevima.

Na inicijativu FMU u Beogradu, Mihailović je, u saradnji sa profesorkom Istrom Pečvari, 1986. godine realizovao svoj prvi master-klas u okviru Letnje akademske radionice muzike (LARM). Taj vid alternativne nastave naišao je na veliko interesovanje, a ubrzo je postao tradicionalna manifestacija - Interpretativni studio violine (ISV), koji je održavan redovno do 2005. godine, kada je, u saradnji sa Zadužbinom Ilije Milosavljevića Kolarca, prerastao u semestralne tromesečne edukativne kurseve koji su uključivali i konsultativni timski rad sa pedagozima svih nivoa muzičkog obrazovanja.

Mihailović je radio najpre na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a od 1984. godine bio je stalno zaposlen na FMU u Beogradu, uz nastavak saradnje sa novosadskom Akademijom po ugovoru.

Mihailovićeva koncertna delatnost bila je u okvirima izvođaštva resitalskog tipa i soliste sa simfonijskim i kamernim orkestrima, a objedinjavala se učešćem u renomiranim kamernim sastavima poput Akademskog kvarteta, te zapaženim učešćem u elitnim kamerno-orkestarskim sastavima, kao što su Beogradski kamerni orkestar i Beogradski kamerni ansambl. Takođe, Mihailović je imao i obimnu dirigentsku aktivnost sa kamernim orkestrima, a posebno zapažena u tom smislu je bila delatnost Beogradskog ansambla violinista, čiji je bio osnivač. Mihailović je ostvario i brojne koncerte i snimanja za radio i televizijske programe.

Visoko je cenio i učešće u radu Beogradske filharmonije, Radio orkestra i Orkestra Beogradske opere, istaknuto je u biografiji na njegovom sajtu.

Povodom 30 godina Interpretativnog studija violine, bivši i tadašnji učenici prof. Mihailovića održali su početkom aprila 2016. specijalni koncert u njegovu čast u Kolarčevoj zadužbini. Među njima su bili i Nemanja Radulović, Robert Lakatoš, Mateja Marinković, Vesna Stanković, Marko Josifoski, Tijana Milošević…

(SEEcult.org)

Pogorelić u prepunom Dvoru



Hrvatski pijanista Ivo Pogorelić, jedna od zvezda 67. Dubrovačkih letnjih igara, nastupio je 9. avgusta u prepunom atrijumu Kneževog dvora u Dubrovniku, izvevši dela Hajdna, Betovena, Debisija i Rahmanjinova, te Enrika Granadosa na bis.

Pogorelićev resital na Dubrovačkim letnjim igrama bio je tradicionalno rasprodat, a prema navodima organizatora, publika je i ovog puta ispunila svako slobodno mesto - i u atrijumu, i na terasi, pokazavši da interesovanje za njegovim nastupima ne jenjava.

Pogorelić je izveo Hajdnovu Sonatu u D-duru, Betovenov Rondo a capriccio, Debisijevu Pour le piano svitu, te Rahmanjinove Muzičke trenutke, a na poklon je odsvirao brojnoj festivalskoj publici dva španska plesa Enrikea Granadosa.



Pogorelić je i 2015. godine nastupio na Dubrovačkim letnjim igrama, a prethodno 2011. godine, posle 26 godina pauze. Njegov veliki povratak na Igre bio je praćen ogromnim interesovanjem publike, koje je nastavljeno i protekle i ove godine.



Pijanista koga je slavna Marta Argerič (Martha Argerich) nazvala genijem, počeo je da uči muziku sa sedam godina, a obrazovanje je nastavio na Konzervatorijumu “Ĉajkovski” u Moskvi. Nakon debija 1981. godine u njujorškom Karnegi holu, ostvario je trijumfalne nastupe u prestižnim koncertnim dvoranama širom sveta, nastupajući sa vodećim svetskim simfonijskim orkestrima.

Hvalospeve kritičara prati i izuzetno oduševljenje ljubitelja muzike širom sveta, pa njegovi snimci na nosačima zvuka beleže veliki uspeh u oblasti klasične muzike.

Poznat i kao veliki humanitarac, Pogorelić je prvi pijanista kome je UNESCO dodelio titulu ambasadora dobre volje još 1987. godine.

Festival Dubrovačke letnje igre predstavlja od 10. jula do 25. avgusta više od 70 dramskih, muzičkih, baletskih, folklornih i drugih programa u kojima na gotovo 20 ambijentalnih lokacija učestvuje više od 2.000 umetnika iz celog sveta, koji će, prema očekivanju organizatora, privući 60.000 domaćih i stranih posetilaca

Festivalski sajt je dubrovnik-festival.hr, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Kamp klasike u Zaječaru



Zaječarski Kamp klasike biće održan treći put od 12. do 18. avgusta kao jedinstveni kulturno-edukativni projekat u Srbiji, a okupiće više od 60 polaznika - instrumentalista, koji žele da usavrše svoje umeće.

U Kampu će sa polaznicima raditi priznati akademski profesori i eminentni izvođači: Ljubiša Jovanović - flauta, Vera Ogrizović - gitara, Rita Kinka - klavir, Marko Josifoski - violina, Zoran Rakić - harmonika, Đorđe Milošević - violončelo i kamerna muzika, Vera Gatalica – korepeticija, najavilo je Udruženje Srpski muzički centar iz Beograda, koje organizuje taj projekat u saradnji sa Osnovnom muzičkom školom “Stevan Mokranjac” iz Zaječara.

Kamp je otvoren za instrumentaliste svih uzrasta i nivoa znanja.

Dan će u Kampu započinjati jutarnjim vežbama za opuštanje, disanje i koncentraciju koje će voditi akreditovana instruktorka joge Marijana Milutinović, a nastava će se održavati u prostorijama Muzičke škole, gde će polaznici od ranih jutarnjih do kasnih večernjih časova raditi sa profesorima na razvijanju instrumentalne tehnike.



Uz svakodnevne javne časove, kako je najavljeno, poseban doživljaj za publiku i ove godine će biti Koncert pod zvezdama na letnjoj sceni palate Felix Romuliana, na kojem će nastupiti profesori predavači.

Polaznici Kampa će prirediti i završni koncert humanitarnog karaktera.

U okviru pratećeg programa, učesnici Kampa će posetiti Muzej grada, istorijski lokalitet Felix Romuliana, provoditi slobodno vreme na gradskom bazenu, a na završnoj velikoj žurci se družiti uz DJ-a i karaoke.

Kamp klasike je skreće pažnju na mlade talente i značaj njihovog profesionalnog razvoja, kao i na značaj klasične muzike kao večite vrednosti društva.

Kamp se održava pod pokroviteljstvm Grada Zaječara, uz podršku Narodnog muzeja u Zaječaru, Centra za kulturu i turizam (CEKIT) i hotela “Srbija Tis”.

(SEEcult.org)

Koncert-maraton u čast Satija



Pijanistkinja Branka Parlić iz Novog Sada predvodi grupu muzičara koji će 3. septembra u Orhusu u Danskoj izvesti koncertni maraton u čast Erika Satija (Erik Satie, 1886-1925), povodom 150-godišnjice rođenja tog uticajnog francuskog kompozitora, a koncipiran je kao program integralnog izvođenja njegove kompozicije “Vexations” (Uznemiravanje) koji je ranije već izveden u Beogradu i Novom Sadu u trajanju od oko 15 sati.

Publika Orhus festivala imaće priliku da prisustvuje integralnom maratonskom izvođenju Satijeve kompozicije “Vexations”, u kojem će učestvovati muzičari solisti i grupe različitih žanrova, najavila je za SEEcult.org Branka Parlić, vođa projekta “Koncertni maraton - Erik Sati”.

Projekat u Orhusu koncipiran je jednako kako je 2001. godine bio izveden u Studentskom kulturnom centru u Beogradu i potom 2006. godine na festivalu Exit u Novom Sadu. Oba puta je trajao 14-15 sati.

Umetnici koji učestvuju sviraju kompoziciju “Vexations” na način kako žele, uz uslov da zvuk klavira ostane neprekinut svih 14 ili 15 sati.

Na koncertu u Orhusu učestvovaće i mlada pijanistkinja Nataša Penezić, kao asistentkinja Branke Parlić, sa kojom je, uz Nadu Kolundžiju, učestvovala i na koncertnom izvođenju svih 20 etida američkog kompozitora Filipa Glasa (Philip Glass) na festivalu Ring Ring 2015. godine u Beogradu, a potom i u novosadskoj Sinagogi.

Prema instrukcijama Satija, kompozicija “Vexations” izvodi se tako što se to jednominutno delo svira 840 puta bez prekida, što znači oko 14 sati neprekinute klavirske muzike. Promena muzičara i grupa različitih žanrova, koji u kontinuitetu izvode kompoziciju “Vexations”, omogućava publici da tokom 14-casovnog koncerta doživi to delo u stalno novim i neočekivanim verzijama interpretacije.

Kompozicija “Vexations” premijerno je integralno izvedena u Beogradu 2001. godine u SKC-u, a Branka Parlić bila je inicijatorka i jedna od organizatora i učesnika tog koncerta.

Branka Parlić posvećeno se bavi delom kontroverznog i uticajnog kompozitora Erika Satija još od 70-ih godina, istražujući i izvodeći kasnije godinama i dela Filipa Glasa i drugih savremenih autora nove muzike.

Satija je počela da istražuje kada je malo ko znao za tog kompozitora na tlu tadašnje Jugoslavije, osim uskog kruga profesionalnih muzičara.

Objavila je 1986. godine, u izdanju M Produkcije Radija Novi Sad, ploču “Initiés” (Posvećeni) koja je u potpunosti posvećena Satiju. To je bila prva ploča u bivšoj Jugoslaviji sa Satijevim klavirskim kompozijama. U saradnji sa Mitrom Subotićem Subom (1963-1999), tada mladim studentom muzike, snimila je u to vreme i kompoziciju “Thanx Mr. Rorschach - Ambijenati na muziku Erika Satija”, koja se nalazi na njegovoj ploči “Disillusioned”.

Krajem 90-ih objavila je album “Initiés ’88 - Initiés ’99”, nastavljajući da izvodi i istražuje Satijevu muziku.

U čast rođendana Satija, 17. maja 2001. godine u beogradskom SKC-u održan je veliki koncert “Description Automatiques” (Automatski opisi), nazvan prema kompoziciji koju je Sati kao rođendanski poklon posvetio sam sebi, a u okviru tog poduhvata je prvi put u zemlji i regionu intregralno izvedena i kompozicija “Vexations”. Svakih pola sata za klavirom su se smenjivali učesnici, među njima je bilo, ne samo muzičara i izvođača umetničke muzike (Miša Savić, Maja Rajković, Miloš Petrović, Nada Kolundžija, Branka Parlić), nego i džez i rok muzičara (Dragan Ilić i Dragan Jovanović Krle, članovi Generacije 5, Dušan Šević, Igor Malešević, Margita Stefanović Magi...), kao i studenata kompozicije sa Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Na Exitu 2006. godine desila se novosadska premijera integralnog izvođenja kompozicije “Vexations”.

Inače, ta kompozicija je, kako je Branka Parlić objasnila ranije, zapravo jedna tema sa dve harmonizacije, koju prema Satijevom uputstvu treba ponoviti 840 puta. Kako nije bila izvedena za njegovog života, različita su tumačenja tog uputstva. Prvi put ju je integralno izveo Džon Kejdž (John Cage) sa još desetoro pijanista u Njujorku 1963. godine u trajanju od gotovo 19 sati.

Festival u Orhusu, koji počinje 26. avgusta, nudi do 4. septembra intenzivan program izložbi, koncerata, predstava, uličnih performansa, ali i diskusija o migrantskoj i izbegličkoj krizi.

Između ostalog, najavljena je izložba britanskog umetnika Grejsona Perija (Grayson Perry), dobitnika Tarnerove nagrade 2003. godine, kao i danske umetnice Jete Gejl (Jette) “Nešto je trulo u državi Danskoj”, te američkog fotografa Roberta Mepltorpa (Mapplethorpe) sa portretima njega samog, kao i slavnih ličnosti njujorške scene 70-ih i 80-ih, uključujući pank-rok ikonu Peti Smit (Patti Smith), njegovu muzu i srodnu dušu.

(SEEcult.org)

Krcat Taš u Noći muzike



Regionalna dečja filharmonija (United Children’s Philharmonic Orchestra) nastupila je 26. avgusta na krcatom stadionu Tašmajdan u Beogradu, a s obzirom da je ulaz bio besplatan i da je interesovanje publike prevazišlo kapacitet koncertnog prostora, nekoliko hiljada ljudi ostalo je ispred ulaza.

Posebna gužva bila je tribinama, gde je cirkulacija publike nastavljena i tokom koncerta, zbog pokušaja onih koji su uspeli da uđu da ipak pronađu “bolje mesto”.

Koncert 80-člane Regionalne dečje filharmonije, nazvan “Noć muzike”, počeo je pesmama o Beogradu, a usledili su hitovi iz filmova “Lovac na jelene”, “Ratovi zvezda”, “Roki”, “Pirati sa Kariba” i drugih, te nastup mlade violinistkinje Marije Radovanović i potom i najuspešnijih stipendista Fondacije “Deca deci” u 2016. Na bis su izvedene pesme o Beogradu koje je publika horski pevala, a dirigenti su bili Bojan Suđić i Vera Ilić, dirigentkinja Dečje filharmonije.





Regionalna dečja filharmonija, koju čine deca muzičari iz Beograda, Ljubljane, Zagreba, Sarajeva i Skoplja, nastavila je tim koncertom turneju u okviru koje je prethodno nastupila u Ljubljani i Zagrebu.



Manifestaciju “Noć muzike” otvorio je član Gradskog veća Dragomir Petronijević, navodeći da je Tašmajdan “decenijama unazad bio mesto lepih sećanja, emocija, mesto koje sve Beograđane asocira na lepe uspomene”.

“Od večeras ćemo imati trenutak kojeg će se sećati i nove generacije. Neko kao ovi mladi umetnici imaće mogućnost da se seća da su nastupili pred 10.000 lјudi i zato svaka čast za Beograd i za Beograđane, svaka čast za ove divne mlade lјude. Mi ćemo nastaviti da budemo otvorenog duha, da slušamo ove mlade i kreativne lјude koji su imali ideju da jedan ovakav spekatakularan koncert podare Beogradu”, rekao je Petronijević.





Regionalnu dečju filharmoniju osnovala je Fondacija “Deca deci” u cilju razvoja muzičkog znanja dece iz regiona i doprinosa kulturnoj razmeni među najmlađima.

Manifestacija je održana uz finansijsku podršku Grada Beograda, Ministarstva pravde Srbije, Piraeus banke, kompanije Polimark, SRC Tasmajdan i drugih sponzora.

(SEEcult.org)

Radulović i Rajskin na Kolarcu



Beogradska filharmonija nastupiće 2. i 3 septembra sa violinistom Nemanjom Radulovićem i dirigentom Danijelom Rajskinom u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, uoči koncerta koji će 6. septembra održati u Moskvi na otvaranju nove sezone Moskovske filharmonije.

Ulaznice za “Predmoskovske večeri”, kako su nazvani beogradski koncerti Radulovića i Rajskina sa BGF uoči gostovanja u ruskoj prestonici, rasprodate su još pre tri meseca, i to za samo dva dana.

Proslavljeni violionista Radulović, koji živi i radi u Francuskoj i nastupa širom sveta, nije do sada svirao u Moskvi, a Beogradska filharmonija je poslednji put gostovala pre više od 20 godina.

Beogradska publika imaće priliku da čuje repertoar pripremljen za moskovski koncert koji će biti održan u Sali “Čajkovski”.

Reč je o slovenskom repertoaru koji počinje “Fantazijom na srpske teme” Nikolaja Rimskog-Korsakova, a kruniše ga Simfonija br. 9 “Iz novog sveta” Antonjina Dvoržaka, saopštila je BGF. Radulović će interpretirati i jedno od najpopularnijih dela pisanih za violinu - Koncert za violinu i orkestar Arama Hačaturijana.



Povodom debija u Moskvi, Radulović je izjavio da ga izuzetno raduju predstojeći nastupi, budući da je na repertoaru Hačaturijanov koncert koji je vrlo virtuozan i vatren, a sa druge strane krajnje liričan.

“Ta muzika me uvek inspiriše na poseban način”, naveo je Radulović, koji je izazvao ogromno interesovanje publike i koncertom koji je u aprilu održao sa BGF na Kolarcu, što je bio njegov prvi nastup sa tim orkestrom posle 17 godina nastupa. Tada je nastupio pod vođstvom japanskog dirigenta Eiđija Ouea, koji ga je opisao kao jednog od najboljih savremenih izvođača klasične muzike, navodeći da ga poštuju i kolege, i kritika.

Radulovićevom harizmom oduševljen je i Rajskin.



“Sarađujem sa ovim neverovatnim umetnikom prvi put i posebno je uzbudljivo što ćemo nastupiti pred dve različite publike. Koncert Beogradske filharmonije u Moskvi ujedno je i otvaranje koncertne sezone Moskovske filharmonije što za nas predstavlja veliki izazov, ali i težak zadatak”, izjavio je Rajskin, prenela je BGF u saopštenju.

Rajskin je ponosan što će u svojoj domovini predvoditi orkestar Beogradske filharmonije koji smatra najznačajnijim predstavnikom srpske kulture.

Beogradska filharmonija bila je na turnejama u bivšem Sovjetskom Savezu 1963. i 1978. godine.

*U PRILOGU: biografije Rajskina i Radulovića

(SEEcult.org)

http://www.seecult.org/files/Danijel-Rajskin-biografija.pdf

http://www.seecult.org/files/Nemanja-Radulovic-biografija.pdf

Ovacije za BGF i Radulovićev debi u Moskvi



Beogradska filharmonija i violinista Nemanja Radulović, pod vođstvom dirigenta Danijela Rajskina, ispraćeni su stajaćim ovacijama posle rasprodatog koncerta u dvorani Čajkovski u Moskvi, kojim je 6. septembra otvorena nova sezona Moskovske filharmonije.

Radulović je, kako je saopštila BGF, fascinirao publiku izvođenjem Hačaturjanovog Koncerta za violinu i orkestar, a i sam je oduševljen reakcijama na svoj debi u Moskvi.

“Koncert je bio divan, kao i ugođaj u prepunoj sali u kojoj nam je bila čast da nastupimo. Uživali smo od prve note do poslednjeg takta, a za bis smo odsvirali kolo Pašonu koje je doživelo više nego topao prijem. Sve vreme sam osećao kako publika divno slušaja i upija!” rekao je Radulović, dodajući da mu se čini da nikad nije dobio više cveća, prenela je BGF koja je prethodno održala dva raprodata koncerta sa Radulovićem i Rajskinom u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, predstavljajuci program pripremljen za Moskvu.



Pod vođstvom Rajskina, Beogradska filharmonija trijumfovala je pred moskovskom publikom simfonijom Iz novog sveta Antonjina Dvoržaka, a nakon Hristićeve Grlice, izveden je i Marš na Drini Biničkog.

“Nemamo više biseva, ali ćemo zato brzo doći sledeći put”, rekao je dirigent Rajskin publici koja je bila na nogama.

“Orkestar je ostvario izuzetan uspeh i predstavio se u najboljem mogućem svetlu. Ovo je fantastičan početak nakon dvadeset godina od poslednjeg nastupa, i već se otvaraju planovi za budućnost za koje sam siguran da će se ubrzo realizovati”, izjavio je Rajskin.



I organizatori su, kako je prenela BGF, izrazili veliko zadovoljstvo njenim koncertom, rasprodatom dvoranom u večeri kada je u Moskvi vladala velika muzička konkurencija, te prisustvom mladih ljudi u publici i nesvakidašnjom atmosferom.

BGF je istakla i da joj, nakon američke turneje 2014. godine, koncert u Sali “Čajkovski” predstavlјa najvažniju međunarodnu prezentaciju.

Koncertu su prisustvovali ambasador Srbije u Rusiji Slavenko Terzić i predstavnici diplomatskog kora u Moskvi.

Proslavljeni srpski violionista Radulović, koji živi i radi u Francuskoj i nastupa širom sveta, nije do sada svirao u Moskvi, a BGF je poslednji put gostovala pre više od 20 godina. Prethodno je bila na turnejama u bivšem Sovjetskom Savezu 1963. i 1978. godine.

*Foto: Sputnik/Vladimir Vlatkin

(SEEcult.org)

Nova sezona i porudžbine BGF



Nova koncertna sezona Beogradske filharmonije pod nazivom “Samo muzika – jer doživljaj nema cenu”, počinje 23. septembra u Kolarčevoj zadužbini koncertom iz ciklusa “Za zaljubljene”, a obeležiće je pet porudžbina srpskim kompozitorima kojima BGF želi da doprinese razvoju savremene domaće muzike.

Prva od njih je kompozicija “10 000 stvari” Aleksandre Vrebalov i Džona Kinga, stvaralačkog i partnerskog dua, koju će BGF izvesti na otvaranju sezone pod vođstvom dirigenta Danijela Rajskina.

Repertoar prvog koncerta nove sezone obuhvata i dela Šrekera i Čajkovskog, kao i Sibelijusov violinski koncert u izvođenju Kolje Blahera, nekadašnjeg koncertmajstora Berlinske filharmonije.

Aleksandra Vrebalov je među autorima različitih generacija i stilskih opredeljenja od kojih je BGF naručila nove kompozicije, a stvorili su dela u skladu sa tematskim ciklusima koji će obeležiti njenu koncertnu sezonu 2016/17.

Kompozitorka Aleksandra Vrebalov, koja živi i radi u SAD, i američki kompozitor Džon King, sa kojim je stvorila delo “10.000 stvari”, rekli su tim povodom da su želeli da “istraže ideje o autorstvu, svojini i kreativnom procesu bez definisanog ‘ja’, preispitujući koncept individualosti i ličnog stila u umetnosti”.



“Naše zajedništvo je tako postalo suštinski deo metoda rada na komadu”, naveli su autori, kojima je, kako je saopštila BGF, posebno uzbudljiva bila činjenica da će se njihovi individualni muzički izrazi stopiti i stvoriti sasvim nov, poseban jezik.

“Suštinski kvaliteti koje smo negovali u procesu stvaranja ‘10.000 stvari' su prihvatanje, poverenje, radoznalost, mašta, otvorenost i radost”, rekli su Aleksandra Vrebalov i Džon King.

Osim njihove kompozicije, publika na otvaranju nove sezone BGF uživaće i u “Nokturnu” iz opere “Udaljeni zvuk” Šrekera, kao i u simfonijskoj interpretaciji tragične sudbine “Frančeske da Rimini” Čajkovskog, ovekovečene u Danteovoj “Božanstvenoj komediji”. Sibelijusov Koncert za violinu i orkestar predstavlja jedno od najlepših dela za taj instrument, a čuveni Kolja Blaher će ga izvesti na svom “stradivariju”.

Osim ciklusa “Za zaljubljene”, BGF u novoj sezoni, koja je kao i proteklih nekoliko godina unapred rasprodata, sviraće i “Za početnike”, “Za znalce”, “Za avanturiste” i “Za megalomane”.

BGF i u ovoj sezoni, nakon velikog uspeha sa ciklusom ponovljenih koncerata “Filharmanija - zato što jednom nije dovoljno”, ponovo predstavlјa i svoj izbor najinteresantnijih programa.

Beogradska filharmonija predstavila je nedavno i svog budućeg šefa-dirigenta Gabrijela Felca iz Nemačke, koji stupa na tu funkciju od koncertne sezone 2017/18, a trenutno je angažovan kao generalni muzički direktor Dortmundske opere i šef-dirigent Dortmundske filharmonije.

Felc je kao glavne cilјeve naveo jačanje međunarodne reputacije orkestra i širenje repertoarskog dijapazona - poseban akcenat će staviti na barok i rani klasicizam, kao i na dela savremenih kompozitora. Veoma je zainteresovan i za stvaralaštvo srpskih kompozitora, naročito nakon upoznavanja sa muzikom Milana Ristića, čijom je Simfonija br. 2 posebno impresioniran.

U novijoj istoriji Beogradske filharmonije funkciju šefa-dirigenta obavlјali su: Muhaj Tang (2010-2015), Dorijan Vilson (2006-2007) i Uroš Lajovic (2001-2006).

Sajt BGF je bgf.rs, a program nove sezone nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: Marko Đoković

(SEEcult.org)

42. NIMUS krajem oktobra



Niške muzičke svečanosti (NIMUS) ponudiće od 26. oktobra do 10. novembra devet koncerata na kojima će nastupiti renomirani domaći umetnici, ali i gosti iz evropskih zemalja, među kojima su Rita Kinka, Darko Brlek, Branka Parlić, Miroslav Matejka i Bledar Zajmi, Igor aleksić, Vangelis Trigas i Nikos Kacikis…

Na otvaranju 42. NIMUS-a nastupiće novosadska pijanistkinja Rita Kinka, u pratnji članova Niškog simfonijskog orkestra, pod dirigentskim vođstvom Jozefa Suilena iz Holandije, a na programu će biti kompozicije Rahmanjinova, Dvoržaka i Bizea.

Rita Kinka, pijanistkinja poznata širom Evrope, prvi put će nastupiti u Nišu.

Festival će biti natavljen dva dana kasnije nastupom klavirskog dua Miše Dacića i Ivana Novakovića, koji će se predstaviti publici delima Rahmanjinovog, Dike i Ravela, a 1. novembra nastupaće mladi muzičari - novosadski violinista Dušan Panajotović, kao i pijanisti Bojan Mladenović i Kristijan Vučković.

Za 2. novembar najavljen je koncert novosadske pijanitkinje Branka Parlić, koja će izvesti program “Hladni komadi i vežbe: Omaž Eriku Satiju”.

Slovenački klarinetista Darko Brlek nastupiće 3. novembra u pratnji Gudačkog kvarteta Niš (violinisti Stanislava Alađozovski i Vladan Veljković, violistkinja Saška Stojanov Krstić i violončelistkinja Ana Stanković), a publici će se predstaviti izvođenjem Mocartovih dela.

Bivši učenici Muzičke škole u Nišu izvešće 4. novembra dela Baha, Šopena, Lista, Rahmanjinova i Skrjabina – na koncertu nazvanom “Profesoru s ljubavlju”, koji će biti izveden u čast 35 godina rada pijaniste i profesora Borivoja Mladenovića, direktora Muzičke škole.

Organizatori NIMUS-a najavili su za 7. novembar nastup flautiste Miroslava Matejke i violončeliste Bledara Zajmija, članova Praške filharmonije, koji će s niškim pijanistom Andrijom Mamutovićem izvesti kompozicije Mocarta, Šumana, Dvoržaka i Vebera.

Pretposlednje festivalsko veče povećeno je jubileju profesora violine Igora Aleksića sa Fakulteta umetnosti u Nišu, koji obeležva 30 godina umetničkog rada. Na koncertu "Igor Aleksić i prijatelji" publika će 8. novembra moći da čuje kompozicije Vivaldija, Mocarta, Stojanovića i Pjacole.

Festival će biti zatvoren 10. novembra nastupom buzukista iz Grčke - Vangelisa Trigasa i Nikosa Kacikisa, a dirigovaće Makedonac Saša Nikolovski Đumar. Program se sastoji od filmske muzike Zorana Simjanovića i kompozicija Teodora Broudzakisa.

Iako budžet NIMUS-a iznosi skromnih tri miliona i 70.000 dinara, organizatori kažu da su zadovoljni učinkom.

“Budžet festivala je jako skroman u odnosu na druge festivale. Ipak, kada se uzme u obzir suma sa kojom raspolažemo, jako smo zadovoljni renomiranim umetnicima koji će nastupiti na manifestaciji”, rekla je umetnička direktorka NIMUS-a Vesna Bratić na nedavnoj konferenciji za novinare.

Organizatori iz Niškog simfonijskog orkestra i Niškog kulturnog centra očekuju i prihod od prodaje ulaznica od oko 350.000 dinara.

Ulaznice neće biti u prodaji u kompletu, već pojedinačno, po ceni od 400 dinara.

Osim za veče otvaranja, studenti, đaci i penzioneri će karte moći da kupe po ceni od 250 dinara.

Nevena Ranđelović / SEEcult.org

Kulenović izvodi Kulenovića



Beogradska filharmonija započinje ciklus “Za megalomane” porudžbinom “Boreas, Bog severnog vetra” Vuka Kulenovića, pod dirigentskom palicom njegovog sina Vladimira Kulenovića 7. oktobra u Kolarčevoj zadužbini.

Kulenovićeva kompozicija “Boreas, Bog severnog vetra” jedna je od pet porudžbina Beogradske filharmonije u koncertnoj sezoni 2016/2017. Spoj i igra između programskog i apstraktnog još uvek opseda i privlači kompozitora Kulenovića: “Muzici dajem da kaže ono što reči u nazivu kompozicije ne mogu da iskažu, a rečima da nazovu ono što samo muzika može da kaže. A šta sam to hteo da kažem – ne znam ni ja sam. Tako i u ovom slučaju, ostavlјam muzičarima i slušaocima da pronađu ono što ne znam”, naveo je Kulenović povodom premijere svog dela, saopštila je BGF.

Iako je i ranije dirigovao očeva dela, Vladimir Kulenović prvi put izvodi premijeru očeve kompozicije.

“Najveći deo rada dirigent posvećuje upoznavanju kompozitora kako bi se identifikovao sa njegovim delom a u ovom slučaju je ta stepenica automatska, radi se o jeziku čiju svaku reč razumem”, naveo je Vladimir Kulenović.



Solisti Beogradske filharmonije sviraće i muziku Mocarta, a program zaokružuje Tako je govorio Zaratustra Štrausa.

Koncertantnu sinfoniju, jednu od velikih zagonetki istorije muzike - zato što postoji sumnja da Mocart nije njen autor, interpretiraće oboista Bojan Pešić, klarinetista Mihailo Samoran, hornista Nikola Ćirić i fagotista Sava Đurić. A najveću zagonetku smisla života i prirode univerzuma Beogradska filharmonija će otkrivati u Štrausovom Zaratustri, naročito popularnom i po čuvenom filmu Stenlija Kjubrika “Odiseja u svemiru 2001”.

“Mocart je bio prvi megaloman, vizionar i muzički revolucionar koji je postavljao onaj naredni korak, a Štraus je, iako na drugačiji način, otišao i korak dalje. Neophodno je biti megaloman ako želimo da budemo mehanizam evolucije, moramo praviti veliki planove za sve ono što je hrabro i plemenito”, naveo je mladi Kulenović povodom koncepta koncerta.

Sledeći koncert u ciklusu “Za megalomane”, koji je namenjen publici BGF koja očekuju “nešto više, veće, dalje”, biće 25. novembra Uroš Lajovic, nekadašnji šef-dirigent BGF.

Nova koncertna sezona BGF pod nazivom “Samo muzika – jer doživljaj nema cenu”, počela je 23. septembra ciklusom “Za zaljubljene”, a obeležiće je pet porudžbina srpskim kompozitorima kojima BGF želi da doprinese razvoju savremene domaće muzike.

Sajt BGF je bgf.rs, a program nove sezone nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Jesenji omaž Šopenu



Beogradski Šopen fest i ove jeseni slavi velikog romantičara, “pesnika klavira”, kompozitora Frederika Šopena (1810-1849), nudeći od 14. do 18. oktobra koncerte vrsnih mladih pijanista u Kragujevcu, Beogradu i Tuzli.

Kao specifična manifestacija u Srbiji i regionu, Šopen fest već petu godinu promoviše klasičnu muziku i pijanizam, a fokusiran je na mlade talente.

Tradicionalno će obeležiti i 167. godišnjicu smrti Šopena – koncertima mladih talenata u Kragujevcu, Beogradu i Tuzli.

Mladi pijanisti - pobednici takmičarskog programa petog Beogradskog Šopena festa, dolaze iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.

Na koncertu u Skupštini grada Beograda 17. oktobra nastupiće dvoje perspektivnih mladih pijanista Galina Nikolin i Nenad Živojinović.

Takođe, afirmisani pijanisti mlađe generacije Nevan Šobajić, Ana Kovačević i Mihajlo Zurković, nastupiće 16. oktobra u Kolarčevoj zadužbini.



Jesenji program Šopen festa počeće 14. oktobra u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji koncertom “Odjeci”, koji će dan kasnije biti održan u Muzičkoj galeriji Kolarčeve zadužbine, a u njenoj Velikoj dvorani 16. oktobra biće priređen koncertni omaž Šopenu u izvođenju Nevena Šobajića, Ane Kovačević i Mihajla Zurkovića.

Za 17. oktobar najavljeno je predavanje “Šopen iz zlatne ere pijanizma”, uz razgovor sa prof. Dragoljubom Katuncem u MŠ “Stanković”, a potom će u Skupštini grada Beograda biti održan pijanistički resital Galine Nikolin i Nenada Živojinovića.

Za 18. oktobar najavljen je koncert iz ciklusa “Odjeci” i u Međunarodnoj galeriji portreta Tuzla.

Beogradski Šopen fest i jesenjim programom želi da doprinese popularizaciji pijanizma kao vrhunske umetnosti i vrednosti, što je od presudnog značaja za razvoj mladih i formiranje njihovog ukusa i pogleda na svet.

Festivalski sajt je belgradechopinfest.com, a program oktobarskog programa nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Oproštaj od Suzane Šuvaković Savić



Komemorativni skup povodom smrti soprana Suzane Šuvaković Savić biće održan 21. oktobra u Narodnom pozorištu u Beogradu, a sahrana je istog dana na groblju Lešće.

Komemoracija počinje u 11 sati na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, a opelo na groblju Lešće počinje u 13.30 časova.

Suzana Šuvaković Savić, prvakinja Opere Narodnog pozorišta, preminula je 18. oktobra u Beogradu u 47. godini, posle teške bolesti.

Tokom uspešne karijere otvarila je niz prvih uloga iz lirskog sopranskog faha na matičnoj, kao i raznim prestižnim scenama u inostranstvu.

U aktuelnom repertoaru Narodnog pozorišta pevala je uloge u operama “Karmen” (Mikaela), “Don Đovani” (Dona Elvira), “Boemi” (Mimi), “Pajaci” (Neda, Kolombina), “Evgenije Onjegin” (Tatjana), “Madam Baterflaj” (Ćo Ćo San), “Adrijana Lekuvrer” (Adrijana Lekuvrer), “Toska” (Toska)...

Dobitnica je prve nagrade na Međunarodnom takmičenju "Petar Konjović", a za Dan Narodnog pozorišta, 22. novembra 2015. godine, dobila je Nagradu za izuzetno značajan ukupni umetnički doprinos.

Nekoliko sezona bila je angažovana u Narodnom pozorištu i kao vokalni pedagog u Operskom studiju “Borislav Popović”.

*Foto: Narodno pozorište

(SEEcult.org)

Filharmonija za decu



Beogradska filharmonija najavila je od 20. do 28. oktobra ciklus koncerata za decu predškolskog uzrasta kojoj će, sa dirigentom Aleksandrom Kojićem i glumicom Vladislavom Vacom Đorđević u ulozi naratora, izvoditi program “Zdravo, mi smo orkestar” o posvađanim instrumentima, prema scenariju Mine Ćirić.

Uz muzičke numere australijskog kompozitora Šona O’Bojla, mališani iz beogradskih vrtića će pratiti priču koja im na duhovit i njima prilagođen način donosi zanimlјivosti o orkestarskim instrumentima i približava im klasičnu muziku, saopštila je BGF.

Stvaranje originalnog scenarija je novina kada je u pitanju planiranje filharmonijskih programa za decu, te je mlada dramaturškinja Mina Ćirić napisala priču “Zdravo, mi smo orkestar” o Kompozitorki i njenim prijateljima iz orkestra - instrumentima koji su se posvađali, zbog čega ona mora da nađe način da ih pomiri da bi koncert mogao da se održi.

“Moj zadatak je bio da osmislim tekst koji će dvadeset kratkih kompozicija Šona O’Bojla povezati i obuhvatiti u jednu priču. Svaka od njih predstavlja mali monolog instrumenta tako da sam na postojaće likove iz orkestra dodala lik Kompozitorke koja nam prevodi jezik svojih prijatelja koji govore muzikom. U 'Zdravo, mi smo orkestar' muzika i tekst se prožimaju i vode dijalog”, navela je Mina Ćirić, dodajući da je kroz taj tekst spojila dve stvari koje najviše voli – muziku i pisanje za decu.

Kompozitorku koja pokušava da pomiri posvađane instrumente i da upozna publiku sa njihovim “problemima” glumiće Vaca Đorđević, koja će deci predstaviti kapricioznu gospođicu Pikolo flautu koja se često pravi pametna, Udaraljke i njihove žalopojke da su premalo zastupljene u kompozicijama, Fagota koji se trudi da bude shvaćen ozbiljno, a svi ga doživljavaju kao klovna, mirnu i samostalnu Obou koja se uvek pravi da je “kul”…

Programom “Zdravo, mi smo orkestar”, Beogradska filharmonija nastavlјa tradiciju ciklusa koncerata za decu koji je u oktobru posvećen predškolcima. Druga polovina marta rezervisana je za mlađe školarce.

Koncerti za predškolce biće održani svakog radnog dana od 10 i 12 časova u filharmonijskoj sali (Studentski trg 11).

(SEEcult.org)

42. NIMUS – Ritam grada



Festival Niške muzičke svečanosti (NIMUS) predstavlja u 42. izdanju od 26. oktobra do 10. novembra renomirane evropske umetnike, među kojima su Rita Kinka, Darko Brlek, Branka Parlić, Miroslav Matejka i Bledar Zajmi, Vangelis Trigas i Nikos Kacikis…ali je deo programa posvetio i mladim muzičkim talentima.

Na otvaranju 42. NIMUS-a nastupili su 26. oktobra Niški simfonijski orkestar i Rita Kinka, pod vođstvom holandskog dirigenta Jozefa Suilena, a to je bio prvi niški nastup te renomirane novosadske pijaniskinje i profesorke Akademije umetnosti u Novom Sadu. Suilen je imao priliku i 2015. godine da se upozna sa niškim simfoničarima i publikom, a uoči novog koncerta izrazio je zadovoljstvo izborom kompozicija na programu (Rahmanjinov, Dvoržak i Bizjak), kao i vedrom atmosferom na probama.

“Moj posao dirigenta sličan je slikarskom pozivu: kao što on uklapa različite boje da bi stvorio sliku kakvu želi, tako i ja uklapam različite muzičke elemente”, izjavio je Suilen na konferenciji za novinare uoči početka 42. NIMUS-a, na kojem će 28. oktobra nastupiti klavirski duo Miše Dacića i Ivana Novakovića, profesora Fakulteta umetnosti u Nišu, dok će 30. oktobra održati koncert mladi domaći muzičari, violinista Dušan Panajotović i pijanisti Bojan Mladenović i Kristijan Vučković.

Istaknuta pijanistkinja i profesorka Akademije umetnosti u Novom Sadu Branka Parlić nastupiće 2. novembra programom “Hladni komadi i vežbe” za koji, prema navodima organizatora, vlada posebno veliko interesovanje publike. Na programu su tri Hladna komada Erika Satija i Etide br. 2, 6, 11, 16, 17 i 20 Filipa Glasa, kompozitora kojima je Branka Parlić već godinama posvećena.



Slovenački klarinetista Darko Brlek nastupiće 3. novembra u pratnji Gudačkog kvarteta Niš (violinisti Stanislava Alađozovski i Vladan Veljković, violistkinja Saška Stojanov Krstić i violončelistkinja Ana Stanković), a publici će se predstaviti izvođenjem Mocartovih dela.

Bivši učenici Muzičke škole u Nišu izvešće 4. novembra dela Baha, Šopena, Lista, Rahmanjinova i Skrjabina – na koncertu “Profesoru s ljubavlju”, u čast 35 godina rada pijaniste i profesora Borivoja Mladenovića, direktora Muzičke škole.

Za 7. novembar najavljen je nastup flautiste Miroslava Matejke i violončeliste Bledara Zajmija, članova Praške filharmonije, koji će s niškim pijanistom Andrijom Mamutovićem izvesti kompozicije Mocarta, Šumana, Dvoržaka i Vebera.

Pretposlednje festivalsko veče povećeno je jubileju profesora violine Igora Aleksića sa Fakulteta umetnosti u Nišu, koji obeležava 30 godina umetničkog rada i deceniju od osnivanja kamernog orkestra Konstantinus. Na koncertu "Igor Aleksić i prijatelji" publika će 8. novembra moći da čuje kompozicije Vivaldija, Mocarta, Stojanovića i Pjacole.

Tradicija da NIMUS počinje i završava se nastupom niških simfoničara biće poštovana i ove godine, pa će 42. izdanje tog festivala biti zatvoreno 10. novembra u Domu Vojske nastupom Niškog simfonijskog orkestra i buzukista iz Grčke Vangelisa Trigasa i Nikosa Kacikisa, pod dirigentskim vođstvom Saše Nikolovskog Đumara iz Makedonije. Program se sastoji od filmske muzike Zorana Simjanovića i kompozicija Teodora Broudzakisa.

Ulaznice za 42. NIMUS, koji organizuju Niški kulturni centar i Niški simfonijski orkestar, koštaju 400 dinara, a za povlašćene kategorije (studenti, đaci i penzioneri) 250 dinara.

Većina koncerata održava se u sali Niškog simfonijskog orkestra.

Festivalski sajt je nimusfest.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

Nevena Ranđelović / SEEcult.org

Simović za kraj 48. Bemusa



Violinista Roman Simović, koncertmajstor Londonskog simfonijskog orkestra, koji se proslavio i kao kamerni muzičar i solista, nastupiće 1. novembra na 48. Beogradskim muzičkim svečanostima (Bemus) u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, a njegovim gostovanjem taj festival biće svečano i završen.

Simović se posle 11 godina vraća na Bemus, a predstaviće se kao solista i umetnički vođa Orkestra Škole za muzičke talente u Ćupriji, jedinstvene obrazovne institucije takve vrste u Srbiji, koja postoji više od 40 godina.

Orkestar Škole za muzičke talente u Ćupriji i Simović izvešće kompozicije Bartoka, Betovena i jedno od najpoznatijih Mocartovih dela, Koncertantna simfonija za violinu, violu i orkestar KV 364, gde će, kao solistkinja na violi nastupiti i Milena Simović.



Koncertantna simfonija je nastala 1779. godine, kao rezultat poigravanja Volfganga Amadeusa Mocarta sa, kako i sam naziv sugeriše, žanrovima simfonije i solističkog koncerta, koji se i prožimaju u toj kompoziciji.

Solističke deonice slobodno razmenjuju muzički materijal i uglavnom vode dijalog, svirajući naizmenično, sastajući se tek na krajevima odseka. Poznato je da je viola bila Mocartov omiljeni instrument, te se nagađa da je njenu deonicu pisao za sebe. Prvi stav napisan je klasičnom sonatnom obliku, sa prisutnim dramsko-lirskim sukobom. Drugi, lagani stav u c-molu je u elegičnom tonu sa neočekivanim melodijskim obrtima, a Rondo finale u presto tempu pokazuje Mocartovu sposobnost da muzikom iskaže životnu radost.

Roman Simović, osim kao koncertmajstor Londonskog simfonijskog orkestra, često nastupa i kao kamerni muzičar i solista sa najvećim svetskim orkestrima i dirigentima, među kojima su Valerij Gergijev, Antonio Papano, Danijel Harding, Kristijan Jarvi, Jirži Belohlavek i drugi. Gostovao je na vodećim svetskim scenama, kao što su Boljšoj teatar i Konzervatorijum Čajkovski u Moskvi, Marijinski teatar u Sankt Peterburgu, Velika operska kuća u Tel-Avivu, dvorane Viktorija u Ženevi, Rudolfinum u Pragu, Barbikan u Londonu, Centar umetnosti u Seulu… Redovno nastupa i na naujglednijim festivalima klasične muzike.

Ulaznice za koncert su u prodaji na blagajni Kolarčeve zadužbine po ceni od 600, 800 i 1000 dinara.

Fetivalski sajt je bemus.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

BUNT ponovo u Beogradu



Festival klasične muzike BUNT predstavlja od 2. do 14. novembra u Beogradu raznovrstan program domaćih i stranih kompozitora, u izvođenju renomiranih umetnika, ali i mladih talenata, ukazujući i četvrtim izdanjem na vrhunske umetničke vrednosti i važnost njihovog očuvanja u vremenu sveopšte estradizacije i tabloidizacije kulture.

Među učesnicima četvrtog BUNT-a najavljeni su francuski violončelista Mark Kope (Marc Coppey), koji će nastupiti u završnici sa Novim simfonijskim orkestrom Makris i dirigentom Predragom Gostom, zatim Kvartet TAJJ, New Trinity Baroque, Gudači Lola klasik, The Beastbeat, kao i brojni drugi umetnici, kao što su kompozitorke Isidora Žebeljan i Milica Ilić, sopran Katarina Jovanović, te Ljubiša Jovanović, Dominik Vagner (Wagner), Iva Ikon, Bora Dugić, Vlada i Bajka, Nikola Ćirić, Rade Radivojević...

Program počinje 2. novembra u Skupštini grada Beograda koncertom Gudača Lola klasik, Dominika Vagnera, Nikole Ćirića i Ljubiše Jovanovića, istaknutog flautiste i profesora Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, koji je i jedan od inicijatora i organizatora BUNT-a.



Četvrti BUNT otvoriće mlada fagotistkinja Milena Veličković manifestnim tekstom inspirisanim tim festivalom, koji je pokrenut 2013. godine kao izraz podrške visokim umetničkim vrednostima, profesionalnim kriterijumima i civilizacijskim dostignućima XXI veka, odnosno kao izraz stava da su upravo te umetničke, profesionalne i civilizacijske vrednosti važne i da ne smeju biti zapostavljene i narušene.

I Milena Veličković ukazuje u svom tekstu na važnost uvažavanja visokih umetničkih vrednosti, stvorenih mukotrpnim radom umetnika, koji ne dobija zasluženu pažnju i često se smatra nebitnim.

“Viđala sam pod ovim zvezdama razne ljude, umetnike prave, predstave razne, duše kamene i nežno kamenje. Ali nikad nisam shvatila kako da ti bude svejedno šta taj genije stvara, kako da ti bude nečujno i nevidljivo, šta se to u ljudima desi pa takve stvari dobiju status nebitnog? Ima li taj aplauz cenu, to umeće žrtvu, krije li ta hrabrost strah da među neljudima postaneš čovek, među sebičnima onaj ko daje, među neukima umetnik? I ima li u nama imalo ljudskosti, imaju li naše zveri dušu i sluh? Može li naše sve postati vidljivo i čujno, sav naš talenat, umetnost i trud. Nemoj da se buniš, suprotstavljaš i boriš sa jačima jer gubiš.

A ko ti je uopšte dozvolio da ćutis, ko ti je dozvolio da u tišini stvaraš, kako si se samo usudio da se povlačiš, pred kim se bojiš i budiš iz sna, ko uopšte sme da ti zabrani da sanjaš? Tvoji snovi su tvoj hram, tvoje znanje tvoja moć i tvoja tvrđava, tvoja volja tvoje oružje, a njihov sram. Ne zamerite mi uzvišena elito odevena u tuđi novac, ali potreban je talenat da se shvati talenat, potrebna je noć bez sna da bi se sanjao san i potrebno je da imate ono što nemate i da nemate ono što imate da bi vi i mi postali isto”, poručuje mlada umetnica.

U nadi da će možda nekad “ostati ono što vredi i vredeti ono što ostane”, Milena Veličković poziva na aplauz kao izraz bunta.



Program četvrtog BUNT-a biće nastavljen 3. novembra u Dvorani Lola koncertom orkestra New Trinity Baroque, pod vođstvom dirigenta Predraga Goste.

Jedan od centralnih programa četvrtog BUNT-a je triler opera “(A)mantis Religosa” kompozitorke Milice Ilić koja je napisala i libreto sa Christianom Lujanom, u režiji Lucije Dedić. U tom delu igraju: Helene Bracke, Christian Lujan, Charlotte Panouklia/Frasquita, Denzil Delaere i Sarah MCourt, a biće izvedeno 4. i 5. novembra u Mikser hausu.

Za 5. novembar najavljena je i promocija CD-a “Momenti” i koncert Kvarteta TaJJ sa sopranom Katarinom Jovanović u Dvorani Lola, gde će i dan kasnije biti održan koncert Radeta Radivojevića i VIS Neboder “Zajedno, rekoše mi budi…”

Frulaš Bora Dugić predstaviće 7. novembra u Galeriji Kolarčeve zadužbine knjigu i CD “Bal-kan”, a u istom prostoru 8. novembra biće izveden program “Poezija noći” sa Šekspirovim sonetima za sopran i gitaru.

Za 9. novembar u Zvezdara teatru najavljen je koncert posvećen Bitlsima kao velikoj inspiraciji beogradske muzičke scene, koji će imati dobrotvorni karakter, budući da je prihod od ulaznica po ceni od hiljadu dinara namenjen za kupovinu violine mladom talentovanom umetniku Nemanji Beleju.



Nastupiće The Bestbeat, Rastko Ćirić, Nebojša Ignjatović, Iva Ikon, Sanja Marković i Vlada & Bajka.

BUNT će 10. novembra u Galeriji SANU predstaviti kompoziciju “Klin čorba” akademika Isidore Žebeljan, a za završnicu, 14. novembra u Sava centru, najavljen je koncert “Magija violončela”, organizovan u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji, u okviru Francuske muzičke jeseni.

Nastupiće Novi simfonijski orkestar Makris (Makris New Symphony Orchestra) sa violončelistom Markom Kopeom i dirigentom Predragom Gostom.

Gosta je i osnivač i umetnički direktor tog orkestra, koji je prvi koncert priredio početkom 2015. godine, a okuplja prvenstveno mlade talente. Ujedno je zvaničan orkestar Nove beogradske opere, osnovane u martu 2014. godine, i deluje pod pokroviteljstvom Fondacije Makris iz SAD, te stoga nosi ime američkog kompozitora grčkog porekla Andreasa Makrisa (1930-2005).

Program koncerta “Magija violončela” obuhvata dela Makrisa (Trilogija za orkestar), Mocarta (Uvertira iz opere Don Giovanni), Ramoa (Svita iz Les fêtes d’Hébé), Baha (Koncert za violončelo u A-duru, Wq 172) i Hajdna (Koncert za violončelo u C-duru, Hob. VIIb:1).



Zvezda koncerta, Mark Kope, privukao pažnju ljubitelja muzike kada je sa 18 godina dobio dve najveće nagrade Bahovog takmičenja u Lajpcigu. Ubrzo počinje njegova solistička karijera u Moskvi, pa u Parizu, gde svira s Nacionalnim orkestrom Francuske, Filharmonijskim orkestrom Radio Frans, Pariskim orkestrom i većinom francuskih orkestara, ali i evropskim i svetskim. Uporedo, Kope skladno radi i na solističkoj karijeri, te predaje na pariskom Visokom nacionalnom konzervatorijumu i vodi master kurseve u celom svetu. Umetnički je direktor festivala Les Musicales u Kolmaru, a od 2011. i orkestra Zagrebačkih solista. Svira na violončelu Mateo Gofriler (Venecija 1711).

Oko projekta BUNT (Beogradska umetnička nova teritorija) okupili su se umetnici koji smatraju da muzika predstavlja diverzitet, bogatstvo različitosti formi, učesnika, ansambala, izvođača, dela i njihovih autora, kao i različitosti stilova, epoha, pravaca, ideja i ukusa.

“Muzička umetnost se i dalje povija pod udarima svih vrsta kriza, politike, nemaštine, nemara, i, iznad svega, svesnog i/ili nesvesnog zanemarivanja svega onoga što je u umetnosti suštinski važno. BUNT je dao primer kako se može raditi drugačije, s entuzijazmom, s pravom na različitost i uz primenu kriterijuma koji su isključivo visoko profesionalni i umetnički. BUNT je i dalje BUNT. On nastavlja svoju misiju iako, kao i upredhodne tri godine, nema podršku države”, istakli su organizatori, uz poruku: “Čiji BUNT? Naš BUNT!”

Festival je, inače, najavljen atraktivnim video spotom koji je realizovala grupa studenata Fakulteta dramskih umetnosti (Aljoša Dakić, režija; Marko Milošević, kamera; Olga Košarić, montaža; Antonio Andrić, dizajn zvuka), mladih muzičara i učenika muzičkih škola (Sofija Milenković, Anja Baštanin, Maša Paligorić, Milena Veličković, Nemanja Belej, Marija Milenković), koji se svega par sati nakon objavljivanja na društvenim mrežama pojavio i na uticajnom blogu posvećenom umetničkoj muzici Slippedisc.com.

Festivalski sajt je bunt.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

BGF, Stiven Kovačević i Oue



Beogradska filharmonija nastavlja ciklus “Za početnike” 3. i 4. novembra u Kolarčevoj zadužbini koncertima na kojima će kao solista nastupiti legendarni pijanista Stiven Kovačević, a dirigent je Eiđi Oue iz Japana.

Kovačević će izvesti Mocartov Klavirski koncert br. 24, a publika će čuti i Betovenovu Petu simfoniju, te naručenu kompoziciju Draška Adžića Talus kojom se i zatvara serija porudžbina BGF u koncertnoj sezoni 2016/17.

Prema rečima kompozitora, “Talus, katalog oronima za simfonijski orkestar” je muzika o svim onim asocijacijama koje se pobuđuju na pomisao o dalekim i nepristupačnim planinskim masivima.

Inspirisan imenima planinskih venaca i njihovim vrhovima, Adžić istražuje poetiku kojom zrače, kao i paganska verovanja po kojima se na “vrhovima brda nebo oslanja na zemlјu”, saopštila je BGF.

Dirigent Eiđi Oue, čest gost BGF i jedan od miljenika beogradske publike, predvodiće otvaranje ciklusa koji će i ove godine “početnicima” odškrinuti vrata simfonijske muzike kroz kapitalna simfonijska ostvarenja.

“Ciklus ‘Za početnike’ BGF nas na duboko promišljen način podseća da smo uvek početnici pred neponovljivom lepotom muzičkog iskustva. Tu širu sliku jasno vidimo kroz programsku koncepciju ovog koncerta koji istražuje različite vrste ‘početaka’. Remek-dela kao što je Betovenova Peta simfonija, važno je izvoditi da bi se nova publika uvela u magični svet klasične muzike. S druge strane, svi smo početnici kada su nove kompozicije u pitanju, privilegovani da po prvi čujemo svetsku premijeru kao što je delo mladog Adžića”, rekao je Eiđi Oue, poznat po autentičnom stilu dirigovanja i jedinstvenoj energiji.

Prvi put sa Beogradskom filharmonijom nastupa jedan od najcenjenijih muzičara starije generacije, Stiven Kovačević, koji će izvesti Mocartov Klavirski koncert u c-molu.

Kovačević je nastupao sa mnogim najbolјim svetskim orkestrima i dirigentima, kao što su Kurt Mazur, Sajmon Retl i Đerđ Šolti, zasluživši veliki uspeh i divlјenje muzičkog sveta svojim nastupima.

Beogradska filharmonija nastavlja i ove sezone projekat ponovljenih koncerata “Filharmanija – zato što jednom nije dovoljno”.

Uvodeći pet novih termina četvrtkom, “Filharmanija” sledi praksu najbolјih svetskih orkestara koji ponavljaju svoje programe. Tom produkcijskom novinom rešava se i problem velike potražnje za ulaznicama, koje su rasprodate znatno pre početka sezone.

*Foto: Marko Đoković

(SEEcult.org)

BGF započela Filhademiju



U Beogradskoj filharmoniji počela je prva orkestarska akademija – “Filhademija”, pokrenuta na inicijativu muzičara, u nameri da pruži profesionalno usavršavanje i praksu mladim kolegama i uvede ih u finese orkestarskog muziciranja.

“Filhademija” je otpočela uz odvojene sekcijske probe sa mentorima - filharmoničarima, nakon kojih će uslediti zajedničke orkestarske probe sa dirigentom Fabrisom Bolonom, koji će predvoditi i završni koncert 15. novembra u Sali Beogradske filharmonije.

“Filhademičari” će sa članovima orkestra Beogradske filharmonije izvesti na završnom koncertu Sedmu simfoniju Betovena i Žar pticu Stravinskog.

Na “Filhademiju” su mogli da se prijave studenti i svršeni studenti muzičkih akademija starosti do 27 godina. Komisija sačinjena od koncertmajstora i vođa relevantnih sekcija izabrala je 49 muzičara koji su na prethodno organizovanoj audiciji prikazali najviše potencijala i kvaliteta neophodnih za jednog orkestarskog muzičara.



Polaznici mogu da očekuju savete kako da sarađuju u orkestru, kako da prate instrukcije mentora, kao i instrukcije vođe deonice i, na kraju, dirigenta, saopštila je BGF.

Filharmoničari su, kako je saopšteno, ponosni što će svoje znanje preneti mlađim kolegama, kao i na činjenicu da se BGF, i na taj način približila svetskim trendovima.

Učešće u prvom izdanju orkestarske akademije je besplatno.

Ulaznice za završni koncert “Filhademije” mogu se kupiti na biletarnici Beogradske filharmonije i preko njenog sajta.
http://www.bgf.rs/

(SEEcult.org)

BGF gostuje u Budimpešti



Beogradska filharmonija gostovaće 20. novembra u Budimpešti prvi put posle više od 30 godina, a u Palati umetnosti (MUPA), pod upravom Fabrisa Bolona, nastupiće s violinistom Krištofom Boratijem.

Za nastup Beogradske filharmonije u toj prestižnoj dvorani vladalo je veliko interesovanje, pa su ulaznice rasprodate.

Beogradska filharmonija će pred više od 1.500 ljudi najpre izvesti Tajčevićevih Sedam balkanskih igara za orkestar. Paganinijev Prvi violinski koncert i Ravelovog Ciganina sa orkestrom BGF izvešće Krištof Borati, jedan od najznačajnijih mađarskih umetnika svoje generacije koji je redovni saradnik BGF. Borati će zaokružiti koncertno predstavljanje BGF uz magične zvuke Žar ptice Stravinskog.

MUPA predstavlja najmoderniju instituciju kulture u Mađarskoj. Više od deset godina tokom koncertnih sezona nudi događaje vrhunskog kvaliteta, a kroz različite žanrove uvodi nove i moderne trendove u spoju sa mađarskom i evropskom tradicijom.

Dvorana MUPA, zamišljena kao savremena gotska katedrala, čuvena je po vrhunskoj akustici i tehničkim mogućnostima. Odmah nakon inauguracije, uvrštena je u prvih pet dvorana na svetu, što su ubrzo potvrdili umetnici svetskog renomea.

Poziv iz te prestižne institucije za Beogradsku filharmoniju predstavlja izuzetnu čast i priliku za međunarodnu promociju na kojoj orkestar aktivno radi, kao i za prezentaciju Srbije.

BGF je u svojoj istoriji nastupala u Budimpešti samo u tri navrata, a poslednji je bio 1980. godine.

(SEEcult.org)

Završnica 4. BUNT-a



Francuski violončelista Mark Kope i Novi simfonijski orkestar Makris, pod upravom Predraga Goste, nastupiće 14. novembra u Sava centru na završnom koncertu četvrtog Festivala klasične muzike BUNT, koji će obeležiti nekoliko premijernih izvođenja u Beogradu.

Publika će imati priliku da prvi put čuje Parisku uvertiru - delo koje se pripisuje Mocartu, kao i kompozicije Žan-Filipa Ramoa. Notni tekst tih dela festivalu BUNT besplatno je ustupio čuveni ansambl Les Art Florissant.

Biće izvedene i Makrisove Fanfare za orkestar, Bahove Svite za violončelo u C-duru i Hajdnov Koncert za violončelo.

Violončelista Mark Kope (Marc Coppey) privukao je pažnju javnosti kada je sa 18 godina osvojio dve najveće nagrade Bahovog takmičenja u Lajpcigu – prvu i specijalnu nagradu za najbolje tumačenje Baha. Od tada počinje njegova blistava muzička karijera internacionalnog soliste, pedagoga i kamernog muzičara.

Kope predaje na pariskom Visokom nacionalnom konzervatorijumu i vodi master kurseve u celom svetu. Umetnički je direktor festivala Les Musicales u Kolmaru, a aktivan je i u našem regionu - osim što je veliki prijatelj beogradske muzičke scene, već nekoliko godina deluje kao muzički direktor ansambla Zagrebački solisti.



Novi simfonijski orkestar Makris, formiran početkom 2015. godine, okuplja mlade talente i pod upravom Predraga Goste, svog osnivača i umetničkog direktora, za kratko vreme je prepoznat kao važan činilac muzičke scene, posebno po repertoarskim iskoracima – bilo da je u pitanju savremeni, ili barokni repertoar.

Završni koncert BUNT-a deo je programa Francuske muzičke jeseni, pomognut od Francuskog instituta u Beogradu i banke Societe generale.

BUNT na kraju četvrtog izdanja, kako su istakli organizatori, još jednom dokazuje svoju posvećenost visokim umetničkim vrednostima koje se, uprkos odsustvu pomoći države, mogu ostvariti entuzijazmom, energijom mladosti i drugačijim pristupom.

Oko projekta BUNT (Beogradska umetnička nova teritorija) okupili su se umetnici koji smatraju da muzika predstavlja diverzitet, bogatstvo različitosti formi, učesnika, ansambala, izvođača, dela i njihovih autora, kao i različitosti stilova, epoha, pravaca, ideja i ukusa.

Festivalski sajt je bunt.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Take Over festival na Kolarcu



Kolarčeva zadužbina organizuje od 17. do 20. novembra Take Over festival, koji je posvećen klasičnoj muzici, a predstavlja simboličan završetak aktivnosti koje je Savet mladih te ustanove kulture realizovao u okviru istoimenog projekta u protekle dve godine, prepoznajući i osmišljavajući programe koji doprinose razvoju upravo mlade publike.

Take Over festival posvećen je promociji klasične muzike na način kako je mladi vide i doživljavaju, a pored aktiviranja novih prostora Kolarčeve zadužbine, otvaranje festivala biće i u znaku početka rada Digitalne galerije koja će od 17. novembra biti otvorena za sve posetioce Kolarca.

Kolarčeva zadužbina ugostiće tokom festivala i mlade iz Italije, Grčke, Poljske i Velike Britanije, odakle dolaze partnerske organizacije projekta Take Over podržanog u okviru programa Kreativna Evropa.

Festival Take Over počeće performansom “Druga strana normalnosti” Saveta mladih Kolarca i Udruženja Prostor, koji se bavi odnosom "ludila" i kreativnog stvaralaštva, kao i odnosom društva prema ljudima koji imaju neku psihijatrijsku dijagnozua. Učesnici su glumac Željko Maksimović, pijanitkinja Sara Mandić, bariton Marko Pantelić, te Isidora Goncić i Marko Čelebić, koji potpisuju režiju, Nina Džuver (dramaturg) i Miloš Jovanović (muzički saradnik).

Gostima će se prethodno obratiti direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević i Stefan Jovčić ispred Saveta mladih, a festival će otvoriti direktorka Britanskog saveta u Beogradu Kler Siris.



Za 18. novembar najavljeno je predavanje “Opera i digitalna umetnost”, te performans “11123213221” Milice Ilić i Aleksandre Alivojvodić, a potom i prezentacija kvantnog klavira i koncert LP Dua, odnosno koncertna promocija projekta “Kvantna muzika” (Quantum Music) kojom ujedno počinje festival Keyboard Days.

Pijanisti Sonja Lončar i Andrija Pavlović, koji nastupaju kao LP Duo, predstaviće projekat “Quantum Music” sa profesorom kvantne fizike na Univerzitetu Oksford Vlatkom Vedralom i elektroinženjerom Draganom Novkovićem. Publika će imati priliku da upozna novi instrument hibridni klavir, koji je u okviru projekta “Kvantna muzika” proizveo i dalje ga razvija tim inženjera iz Srbije u saradnji sa LP Duom.

Profesor Vedral održaće i predavanje 19. novembra o kvantnoj muzici sa kvantnim fizičarem Klausom Molmerom sa Univerziteta u Arhusu.

Celodnevni program Take Over festivala 19. novembra počinje prepodnevnim koncertom za bebe (Baby Artish), te “Malom školom bontona” o slušanju koncerta, koju vodi Miloš Mjilovanović i koncertom Kvarteta SensArtika koji će izvesti program “Fauna Sacra”.

Najavljena je i radionica sintisajzera Nenada Antanasijevića Antanasa, te panel diskusija “Zašto je važna klasična muzika?” u kojoj učestvuju Tijana Krstić, Natalija Jović, Katarina Đorđević i Mario Perović kao moderator, kao i vođenje kroz izložbu “Svet zvuka” (Nikolina Mladenović).

Biće održano i predavanje “Zašto se sluša koncert?” Miloša Jovanovića iz Saveta mladih Kolaračeve zadužbine, a u završnici pretposlednjeg dana festivala biće održan koncert Orkestra amatera.

Završni dan Take Over festivala počinje dodelom godišnjih nagrada Kolarčeve zadužbine i koncertom Klavirskog kvarteta Turina, a biće održana i radionica “Muzika otvorenog koda” posvećena realizaciji audio instalacija pomoću otvorenog hardvera i softvera. Vodiće je elektroinženjeri Dule Petković i Miloš Sekereš.

Najavljena je i koncertna promocija albuma elektronske muzike “Inversum” Jovan Iljadića, kompozitora i elektroinženjera, te koncert Catch pop string strong u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, nakon kojeg sledi završni festivalski parti.

Pod sloganom “Nova žica”, Savet mladih u okviru projekta Take Over već dve godine radi na Kolarcu, prepoznajući u saradnji s mentorima sa Kolarca programe koji najbolje komuniciraju sa mlađom publikom i kreirajući nove programe.

Projekat Take Over ima za cilj razvoj mlade publike u institucijama i organizacijama u pet evropskih gradova, a zasnovan je na konceptu metodologije “od publike ka urednicima”. Takav sistem je u drugoj godini rada na projektu dao prve vidljive rezultate koji se ogledaju u ostvarenim novim programskim sadržajima na Kolarcu i posetiocima koji su povodom tih programa prvi put posetili tu ustanovu. Pored toga, programi u okviru projekta Take Over rezultat su prethodne mentorske komunikacije i podrške urednika programa Kolarčeve zadužbine i predstavljaju nove programske inicijative kako u pogledu teme, tako i u načinu medijske promocije i komunikacije sa publikom.

Kroz različite vrste programa koje su direktno organizovali članovi Saveta mladih Kolarca, kao budući profesionalci i kulturni lideri, Kolarčeva zadužbina pokazala je spremnost da se otvori ka novoj publici i mladima kao kreatorima sadržaja. Tako su predstavljeni programi u oblasti umetničke muzike, vizuelnih umetnosti i filmske umetnosti, bili samo početne naznake koncepta festivala Take Over, kada je Kolarac domaćin partnerskim organizacijama.

Sajt Kolarčeve zadužbine je kolarac.rs, a program festivala Take Over nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Novogodišnji koncerti BGF



Beogradska filharmonija završava godinu tradicionalnim novogodišnjim koncertima u Kolarčevoj zadužbini 29. i 30. decembra, koji su rasprodati za svega dva dana, a izvešće džez i brodvejske standarde sa dirigentom Fabrisom Bolonom i mladim kineskim džez pijanistom Aom Buom.

BGF će na novogodišnjim koncertima, koji su se potvrdili kao najtraženiji nastupi tog orkestra, dočarati stil i atmosferu Amerike u prvoj polovini 20. veka, kada su kulturnom scenom vladali džez i brodvejski mjuzikli. To je doba Velikog Getsbija, prohibicije i radijskih nastupa vrsnih muzičara. Uz pomoć radijskih aparata, prvi nastupi čuvenih džezera, kao i pesme iz popularnih mjuzikala preselјeni su iz malih džez klubova u hilјade kuća i na taj način doprli do mnogobrojne publike.

Tako će Beogradska filharmonija za publiku najpre izvesti Divertimento Leonarda Bernštajna i pokrenuti koncertnu atmosferu u ritmu bluza i sambe.

A Bu, 17-godišnji džez pijanista, nastaviće sa članovima BGF u ritmu čarlstona u Geršvinovom Koncertu in F. Svoju fascinaciju džezom pokazaće i u kompoziciji Ja imam ritam istog kompozitora koja se danas smatra jednim od džez standarda. Finale novogodišnjih koncerata biće jedan od omilјenih komada orkestara, ali i publike širom sveta - Šostakovičeva Džez svita br. 2, u kojoj se orkestru pridružuju i saksofoni, gitara, harmonika, dva klavira i mnoštvo perkusija.

Novogodišnji koncerti, kako navodi BGF, predstavljaju idealnu priliku za iskakanje iz klasičnog žanra i upuštanje u muzičko-scenske eksperimente.

“Klasičniji u odnosu na prethodne, program ovog ‘filharmonijskog dočeka’ publiku će vratiti u neka, lepša i bezbrižnija vremena, uvodeći u ono najlepše praznično raspoloženje kakvo se danas može videti u starim filmovima”, saopštila je BGF.

(SEEcult.org)

BGF i Mandeal izvode Bruknera



Beogradska filharmonija posvetila je prvi koncert u 2017. godini grandioznoj Sedmoj simfoniji Antona Bruknera, koju će 13. januara u Kolarčevoj zadužbini izvesti pod vođstvom dirigenta Kristijana Mandeala.

U okviru ciklusa “Za znalce”, publiku očekuje intenzivnih 70 minuta muzike, koja u četiri opsežna stava pokazuju širok spektar lјudskih emocija - od duboke patnje do trijumfalne radosti, od tragike do životne vedrine.

Nakon više od deset godina pauze, Beogradska filharmonija izvodi tu monumentalnu kompoziciju u kojoj 85 orkestarskih muzičara imaju ulogu jedinstvenog solista. Ovom prilikom, centralno mesto među njima pripada rumunskom dirigentu Mandealu, redovnom gostu BGF više od tri decenije i iskusnom poznavaocu Bruknerove muzike.

“Veoma me raduje izvođenje ove simfonije sa Beogradskom filharmonijom koje nam predstavlja veliki izazov. S jedne strane, sve orkestarske grupe su maksimalno angažovana te svaki muzičar pojedinačno ima veoma zahtevnu ulogu. S druge, cilj nam je stvaranje tima, odnosno tog jedinstvenog i monumentalnog simfonijskog organizma, što je glavna ideja Bruknerovog stvaralaštva”, rekao je Mandeal koji Bruknera, inače, smatra najvažnijim simfoničarem u istoriji muzike.



Sedma simfonija je Brukneru donela najveće priznanje koje je dobio za života, a i danas je ostala jedno od njegovih najpoznatijih dela.

Bruknerov simfonijski opus karakterišu bogatstvo zvuka, polifona struktura i značajno proširen obim i trajanje dela.

Prema navodima BGF, zato je Sedma simfonija, najpopularnija među njima, idealni izbor za drugi koncert ciklusa “Za znalce”.

Naredni koncert u okviru tog ciklusa zakazan je za 3. februar, pod palicom Gabrijela Felca, budućeg šefa-dirigenta Beogradske filharmonije.

*Foto: Marko Đoković

(SEEcult.org)

Akiko Suvanai ponovo sa BGF



Japanska violinistička zvezda Akiko Suvanai ponovo će nastupiti sa Beogradskom filharmonijom 19. i 20. januara u Kolarčevoj zadužbini, nakon više od deset godina.

Pod dirigentskim vođstvom Danijela Rajskina, najavljen je ne tako često izvođen koncert britanskog kompozitora Vilijama Voltona, a na programu je i simfonijska muzika Mocarta i Bramsa.

Najmlađa pobednica Međunarodnog takmičenja Čajkovski, Akiko Suvanai ostvarila je uspešnu međunarodnu karijeru. Sarađuje sa najpoznatijim svetskim orkestrima i dirigentima, kao što su Valerij Gergijev, Vladimir Aškenazi, Seiđi Ozava i drugi. Dobitnica je brojnih nagrada, a veoma je tražena zbog širine svog repertoara, pa će publiku BGF provesti kroz različita raspoloženja Voltonovog koncerta na Stradivarijevoj violini staroj više od 300 godina.

Danijel Rajskin, koji stupa na funkciju stalnog gostujućeg dirigenta BGF od sezone 2017/18, već je sarađivao sa Akiko Suvanai i raduje se što će održati dva nova koncerta – jedan u okviru redovne filharmonijske sezone i ciklusa “Za početnike”, kao i pretpremijerno u okviru ciklusa dodatnih termina “Filharmanija – zato što jednom nije dovoljno!”

“Fasciniran sam činjenicom da su sezone Beogradske filharmonije rasprodate unapred, i to mnogo pre samog početka. To je u svetu klasične muzike apsolutni fenomen jer se mnoge renomirane evropske i svetske kuće ne mogu pohvaliti ovakvom popularnošću. Zato me raduju dodatni termini za odabrane koncerte pogotovo kada je u pitanju zvezda kao što je Akiko Suvanai koju je i dva puta malo slušati”, rekao je Rajskin, saopstila je BGF.

Dve večeri zaredom publika će, pored violinističkog umeća japanske umetnice, uživati u poletnoj Mocartovoj simfoniji br. 32, kao i Bramsovom prvom simfonijskom ostvarenju kojim je dao svojevrstan omaž Betovenu.

*Foto: Kiyotaka Saito

(SEEcult.org)

Tasovac ponovo direktor BGF



Dugogodišnji direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, bivši ministar kulture i informisanja Srbije, ponovo je došao na čelo BGF odlukom Vlade Srbije, na osnovu konkursa na kojem mu je jedini protivkandidat bio profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, poznati flautista i nekadašnji član BGF Ljubiša Jovanović.

Tasovac je bio na čelu BGF od 2001. do 2013. godine, nakon čega je postao ministar kulture prilikom rekonstrukcije Vlade Srbije.

Upravni odbor BGF jednoglasno je nedavno predložio Tasovca za direktora, na “osnovu predloženog programa rada, poznavanja poslovanja muzičkih ustanova, rukovodećeg iskustva u ustanovama kulture, utiska na intervjuu, kao i mišljenja zaposlenih o predloženim programima rada kandidata”.

Odluka Vlade Srbije, kako je saopštila BGF 26. januara povodom ponovnog izbora Tasovca, u apsolutnom je skladu sa mišljenjem zaposlenih u toj utanovi, koje je i “UO ozbiljno uvažio imajući u vidu da je Beogradska filharmonija zajednica, a odnos direktora i zaposlenih posebno značajan za uspeh ove ustanove”.

Beogradska filharmonija saopštila je i da se za vreme Tasovčevog mandata “pozicionirala kao najbolјi orkestar u regionu i ansambl koji predstavlјa osveženje na međunarodnoj koncertnoj sceni”.

“Uspeo je da od BGF napravi najuspešniju instituciju kulture u Srbiji, svojim zalaganjem za bolji tretman talentovanih ljudi koji je čine, kao i originalnim načinima promocije. Za to vreme znatno je unapređena i institucionalna regionalna saradnja kroz originalne i jedinstve koncepte koji kroz muziku promovišu etničke i verske različitosti (ciklus Nove godine), i regionalna saradnja tri nacionalne filharmonije Srbije, Hrvatske i Slovenije (projekat Pika-Točka-Tačka)”, navedeno je u saopštenju, u kojem se ističe i da je Tasovac pokretač Fondacije Beogradske filharmonije Zubin Mehta 2004, koja se smatra začetnikom i glavnim promoterom modela finansiranja kulture kroz saradnju privatnog i državnog sektora u Srbiji.

Vlada Srbije razrešila je Tasovca dužnosti direktora BGF u septembru 2013. godine zbog njegovog izbora za ministra kulture i informisanja u rekonstruisanoj vladi.

Tasovac je bio ministar kulture do avgusta 2016. godine, a v.d. direktora BGF u tom periodu bio je Darko Krstić.

BGF je raspisala bila konkurs za izbor direktora i 2014. godine, a na njemu je takođe učestvovao i Tasovac. UO BGF je i tada predložio Tasovca za direktora, ali je on odlučio da ostane ministar kulture i u novoj Vladi Srbije, formiranoj posle vanrednih parlamentarnih izbora.

Odluka UO BGF da sada ponovo predloži Tasovca za direktora izazvala je burne reakcije u stručnoj javnoti, a posebno oštro negodovalo je Udruženje kompozitora Srbije, koje je ocenilo da je za vreme proteklih mandata naneo veliku štetu nacionalnoj muzičkoj kulturi i da ima Ljubiša Jovanović ima daleko bolje profesionalne rezultate.

Kriterijumi za bodovanje kandidata bili su rukovodeće iskustvo, profesionalna biografija, kvalitet predloženog programa rada i razvoja, te rezultat glasanja zaposlenih i utisak na intervjuu, a na osnovu njih, Jovanović je dobio 43, a Tasovac 96,5 bodova.

(SEEcult.org)