Zanimljivosti iz sveta klasične muzike

Baš štima

I pored velikog muzičkog talenta, Hendl je često bio meta raznih neslanih šala.

Na primer, bilo je poznato da Hendl nije mogao da podnese zvuk štimovanja instrumenata. Kad god je dirigovao, naređivao je da svi instrumenti budu naštimovani pre nego što on dođe. Jedne večeri u dvoranu se ušunjao šaljivdžija koji je pre početka koncerta raštimovao sve instrumente.

Kada je Hendl počeo da diriguje, publika je čula užasnu kakofoniju kakvu samo može da proizvede 50 nenaštimovanih  instrumenata.

Hendl je podivljao. Zgrabio je ogromni kontrabas i bacio ga, a zatim je podigao timpan i svom snagom ga zavitlao na prvog violinistu. Pri tome mu je odletela perika, a publiku je uhvatio nekontrolisani smeh dok je Hendl jurio sa scene.

~~~

honorar

Pjetro Maskanji je bio zamoljen da diriguje na nekoliko gostovanja u Milanskoj Skali.

– Sa zadovoljstvom – rekao je – i ja neću da se raspravljam oko honorara. Sve što zahtevam je da za svako izvođenje dobijem  jednu liru više od Toskaninija.

Direkcija se saglasila i posle prvog izvođenja direktor mu je pružio zatvorenu kovertu. On ju je otvorio i u njoj je bio ček na jednu liru.

– Šta je ovo? – upitao je Maskanji.

Direktor se lukavo nasmejao. – Znate li, sinjor Maskanji, maesto je smatrao velikom čašću da diriguje u Skale – i on nikada nije uzeo novac.

~~~

Nisam prisutan

Dirigent Hans fon Bilov se veoma grubo odnosio prema lovcima na autograme, novinarima, roditeljima nadarene dece, mladim kompozitorima i drugim nametljivcima. On je o vrata okačio cedulju sa natpisom:

– Pre podne nisam kod kuće. Popodne sam izašao!

~~~

Muzika, na primer

Na prvom izvođenju Tristana i Izolde u Beču Vagner je posle drugog čina poslao zajedničkog prijatelja kod Hanslika (tada najmoćnijeg muzičkog kritičara u Beču) da sazna kakvi su njegovi utisci.

– Dakle, gospodine profesore – upitao je prijatelj – kako vam se sviđa?

– Mnogo toga mi se zaista sviđa – odgovorio je Hanslik – a mnogo toga mi se ne sviđa!

– Šta Vam se na primer ne sviđa? – raspitivao se dalje prijatelj.

Hanslik je razmišljao nekoliko trenutaka i žustro odgovorio:

– Na primer – muzika!

~~~

„sposobna“ pevačica

Rosinijeva opera Ciro in Babilonia sadrži jedan muzički raritet: ariju koja se sastoji od samo jedne note.

Na probama ove opere u Ferari kompozitoru je saopšteno da seconda donna, mlada dama sa dosta šarma, ali na žalost sa malo pevačkih kvaliteta, insistira da dobije vlastitu ariju i direktor koji se veoma zalagao za nju, podržavao je ovaj zahtev. Rosini jo podrobno ispitao mladu pevačicu i došao do zaključka da ona osim podnošljivog srednjeg b ne može da izvuče iz grla nijedan drugi razuman ton. Sa druge strane, utvrdio je da je ona zanosna osoba koja nipošto nije štedela svoje draži. Naravno, takvom talentu treba pomoći u životu, čak i ako je priroda nije obdarila naročitim kvalitetom i bojom glasa.

Zato je Rosini, koji je uvek bio spreman da pomogne, napisao ariju u kojoj je solistkinja trebalo da peva samo jednu notu – i to baš onu b, dok je orkestarska pratnja uz pomoć silnih varijacija ariju učinila zanosnim komadom. Burni aplauz koji je na premijeri pozdravio ovu originalnu ariju bio je dovoljan dokaz da je Rosinijeva zamisao uspela i da trud šarmantne sinjorine nije bio uzaludan.

Poslušajte ovu ariju:



Izvor