Magija (gatanje, bajalice,sujevjerje, amajlije itd.)

Nastavak



SVETSKA SATANISTIČKA INTERNACIONALA



Sedamdesete godine su demonologiju uvele na velika vrata popularne kulture: filmovi "Rozmerina beba", "Predskazanje", "Isterivač đavola" bili su kinoimpulsi koji su mnoge naveli da se zainteresuju za tu oblast. Veliki i mali ekran počeli su da tonu u moru čudovišta, svireposti i užasa nadahnutih knezom tame i njegovim vojskama. Rokmuzičari su otvoreno izjavljivali svoju "ljubav" Veelzevulu... Danas je satanizam postao epidemija svetskih razmera.



Vudu magija


O vudu - magiji se mislilo kao o egzotičnom, primitivnom haićanskom kultu koji nema veze sa savremenošću. Međutim, obnova zanimanja za mešavinu afričkog paganstva i rimokatolicizma, koju su napravili robovi iz Crne Afrike i koja se kao santerija, palomajombe, vudu, umbanda i kvimbanda održala na prostorima juga SAD, Brazila i već pomenutog Haitija, krenula je, kao i uvek, od antropologa i istoričara kulture i religijskih verovanja. Oni su odavno prestali da razlikuju duhove, i metodom "horizontalnog čitanja" izjednačili Hrišćanstvo sa najprimitivnijim oblicima religioznosti.

Američki antropolog Maja Deren posetila je Haiti sa željom da izuči vudukultove. Dok je gledala ritualne plesače, poželela je da se i sama prepusti "ludom ritmu" i lepoti "belog mraka" (sintagma je njena - beli je zato što je "lep", a mrak je zato što plaši.) Čim je odlučila da se uključi u ritual, osetila je kako je obuzima neka sila.

"Beli mrak" je ušao u nju. Osetila je neku ogromnu, tuđinsku silu kako je opseda. Činilo joj se da će joj koža prsnuti, i da će joj lobanja pući. Molila je tu silu za milost, a umesto toga je u sebi začula divlju pesmu neke afričke boginje. Izgubila je razum i osvestila se posle nekoliko sati. Vudu vrač joj je rekao da ju je "zajašila boginja Erzuli", koja je i Venera i "majka Isusa". U transu je sebe okitala poput Erzuli, i flertovala sa nekoliko muškaraca (bar je samo to priznala u knjizi "Božanski konjanici") Nakon ovoga, vudu je za nju prestao da bude sujeverje i postao religija sa "moralom koji nadahnjuje". Vudu ju je oduševio jer je panteističan - nema jasne razlike između boga i stvorenog sveta. Štaviše, u vuduu vernik postaje bog, kad ga bog "obuzme", "opsedne", itd.

U Brazilu je razvijena makumba: dugotrajnim igranjem, ritmičkim bubnjanjem i hiperventilacijom, čime se izazivaju promene u mozgu, vernik ulazi u stanje kad ga duh obuzima i vodi. U tim stanjima on je kadar da hoda po smrvljenom staklu, gasi vatru ustima i pije ogromne količine alkohola, a ne napija se. Kult kvimbande podrazumeva poklonenje Luciferu, koga obožavaju kao "kralja Eksu", skupa sa svom njegovom vojskom.

O vudu - magiji se naročito čulo kad je na vlast ostrva Haiti došao lekar Fransoa Divalije - Papa Dok. Godine 1957, kad je počeo da vlada, oko sebe je okupio grupu domaćih intelektualaca, koji su smatrali da vudu treba da postane zvanična državna religija. "Papa Dok" je u vladu uveo vudužrece, i počeo da vlada na krvožedan način, nezapamćen u dotadašnjoj istoriji zemalja blizu SAD. "Papa Doka" narod je smatrao "baronom Samedijem", gospodarem groblja (drugo ime za satanu); ludi vladar je upražnjavao krvave rituale i tvrdilo se da političke protivnike ubija magijskim načinom.

Pukovnik američke mornarice Robert Hajntl je sa svojom suprugom Nensi bio na Haitiju do 1963, kad je penzionisan.

Vratili su se u SAD i počeli da opisuju strahovladu Papa Doka i njegove žene Dimon. Knjiga je trebalo da se zove "Pisano krvlju". Bračni par Hajntl je iz novina haićanskih emigranata saznao da je knjiga prokleta od strane udovice Papa Doka, koji je umro 1971. Rukopis knjige se prvo izgubio na putu ka izdavaču; dok je kopija rukopisa koričena, mašina se pokvarila. Novinar "Vašington Posta" koji je trebalo da ih intervjuiše prebačen je hitno u bolnicu, sa upalom slepog creva. Godine 1979. Robert Hajntl je umro od infarkta, na ostrvu Sent Bartelmi, blizu Haitija.

SAD su za vudu saznale kao za svoj krvavi problem kada je na ranču Matamoros, blizu američko meksičke graice otkriveno šta je radila banda Adolfa de Hezus Konstanca, 26godišnjeg šefa narkomafijaša, koji je poginuo u obračunu sa policijom, skupa sa još nekim članovima grupe, u Meksiko Sitiju.

Jedan od uhvaćenih odveo je policiju do ranča Santa Elena koji je bio smešten u pustoši doline Rio Grande. Policajci su otkrili sveće, boce tekile, cigare, glavice belog luka. U jednom crnom kotlu su našli ljudske kosti i ostatke mozga, plus kozje noge, kornjačin oklop, kokošje glave i potkovicu. Ovo je bio "čarobni napitak" koji je trebalo da bandu štiti od policijskih zamki u narkodilerskim operacijama. Nađeni su grobovi 15 ljudi, od kojih je jedan bio dečak od četrnaest godina. Žrtve su ubijane mačetama, sakaćene i usmrćivane batinama, vešane, spaljivane. Odsecali su im uši, polne organe, vadili srce, mozak i oči... Jedna od žrtava bio je vrhunski student Teksaškog univerziteta, Mark Kilroj. U stanu Sare Marije Alderte, koja je bila žrec kulta, studentkinja na koledžu u Braunsvilu i vrstan sportista, nađena je dečja odeća umrljana krvlju. Ubice su bile naročito tetovirane, i smatrali su da su nepobedivi. Policajac Oren Nek je, posle saslušanja bandita, izjavio: "Neverovatno! Šalili su se i cerekali opisujući svoje zločine!" Zanimljivo je napomenuti da ih je Konstanco "napaljivao" puštajući im holivudski film "Ritual", koji pokazuje bogate porodice kako se od zla štite prinoseći ljudske žrtve.

Krajem 1996, "Dnevni telegraf" doneo je vest (u broju 346) da je u kući jednog osumnjičenog u Amsterdamu holandska policija pronašla mumificirane ostatke novorođenčadi u vudu - lutkama. Uhapšeni Fric R. je optužen zbog silovanja Marselije de Grot, koja je umrla pod neobičnim okolnostima. Utvrđeno je da su i on i ona upražnjavali vudurituale. Ćerka pokojnice i njeni susedi su potvrdili da je uhapšeni bio vudu vrač, kome se Marselija obratila za pomoć - da iz nje "istera zle duhove". Ona je, potpavši pod njegovu vlast, napustila porodicu i pridružila mu se. Umrla je u zagonetnim okolnostima, tvrdeći da je probodena iglom u vudu - ritualu (mislila je na probadanje lutke s njenim likom.)

Krajem 1996, u Beogradu, na Dušanovcu, desilo se vuduubistvo. Dve devojke, koje tek što su završile XI beogradsku gimnaziju, iskasapile su, sa preko 130 udaraca nožem, baku jedne od njih, a pokušale su da ubiju i majku. Prethodno su vežbale na vudulutkama. Policija je ovaj slučaj objasnila "lezbejskom vezom" i "sladostrašćem nasilja". Nisu se usudili da saopšte pravu prirodu ubistva... Istina je u javnost izašla tek krajem 1997 i početkom 1998, pošto je sudski proces postao javan.



RUSIJA


Pravoslavlje u Rusiji je najugroženije upravo od strane raznih sekti, među kojima je sve više satanističkih. U gradu Rjazanju, prema pisanju tamošnjeg lista "Ruska pravda" (1/97), otvoreno deluje "Ruska satanska crkva vere luciferske", koja ima i svoj list "Ne daj Bože!" Prema pisanju moskovskih novina "Megapolis" od novembra 1994. u gradu Simferopolju, dok se narod pričešćivao u hramu Svete Trojice, satanista, koji je prišao oltaru, počeo je da kriči i riga bogohulstva. Sledećeg dana, trojica satanista sa psom pokušali su da uđu u oltar, ali ih je sveštenik sprečio. Na sveštenika su nahuškali psa. Pretili su da će zapaliti hram i da će uništavati pravoslavne crkve, ali ih je u nameri omela policija. Iste, 1994. u Sevastopolju su satanisti potpalili hram za vreme službe - vernici su jedva uspeli da se spasu. U oktobru 1996. grupa satanista upala je u podvorje Valaamskog manastira u Petrogradskoj oblasti. Pretukli su dvojicu monaha i poslušnika, uništili nekoliko ikona. Lokalne vlasti znaju gde se satanisti okupljaju, ali ništa ne preduzimaju tim povodom. U samom SanktPeterburgu oni se hvale da imaju katakombe ispod lavre Svetog Aleksandra Nevskog, gde obavljaju crne mise dok se u hramu služi Liturgija.

Satanizam je prodro čak i u provinciju. U Dnjepropetrovskoj oblasti, u selu Novojazovskoje 1997. ubio se mladić, koji je pripadao satanističkoj sekti "Sinji lotos". U svoje vreme završio je kurs magije u Kijevu, što ga je dovelo do daljeg zanimanja za okultizam i ritualnog ubistva 11godišnjeg mališana iz istog sela. Kada je sumnja da je ubica pala na njega, on se uplašio i digao ruku na sebe. U magijskom dnevniku koji je vodio policija je našla njegovu svečanu zakletvu da će u ime satane ubiti deset hiljada ljudi i spisak žrtava koje je prve imao u vidu. Među tim žrtvama su bili i njegovi roditelji. Pored dnevnika, nađen je i statut sekte kojoj je pripadao, kao i pornografska literatura koju je čitao. Nadao se da će sredstvima koja mu ostanu posle smrti roditelja podići centar "netradicionalne medicine" ("Pravoslavna Rusija", br. 14/1996.)



VATIKAN


Prema pisanju "The Christan News" od 27. aprila 1997, za vreme rimokatoličkog kongresa "Fatima 2000" nadbiskup E. Miligo, član pontifikalnog saveta za pitanja emigranata, istupio je povodom satanističkih rituala koji se praktikuju u samom Vatikanu. Godine 1996. poznati rimokatolički autor Malahi Martin objavio je knjigu "Windswept House" u kojoj opisuje crnu misu u kapeli Svetog Pavla u Vatikanu, za vreme koje neki od visokopostavljenih sveštenih lica polažu zakletve satani da će rušiti Rimokatoličku crkvu.



RUMUNIJA


U Bukureštu, Đorgeni i Tulči otkriven je niz zagonetnih samoubistava gimnazijalaca, za koje je kasnije utvrđeno da su pripadali satanističkim sektama. Maloletna M. V. iz Tulča, koja je posle smrti majke živela kod tetke, srela se sa mladićem Kostelom Greca koji je postao njen dečko. Ispričao je da je izgubio veru u Boga i da je postao satanista. Saopštio joj je takođe da je sklopio sporazum sa đavolom i da 29. februara treba da izvrši samoubistvo. Dogovorili su se da sačekaju 17. mart, njen rođendan, i da se onda ubiju zajedno. Iznajmili su jednu sobu u hotelu u Tulči, pili i probali da oduzmu sebi život. Samo Kostel je uspeo, a devojku su spasili.

U Trgovištu satanisti drže svoje noćne skupove u parku, koji se zbog toga zove "park satanista". Tu se momci i devojke okupljaju, žrtvuju životinje, čitaju svoje knjige i nadahnjuju se za nove "podvige". U Pjatra Njamcu 1996. učenik Pintja Radu je probao da ubije svoju devojku, jer je to od njega tražio satana koji mu se javio. U Konstanci, Piteštiju, Ploeštiju nekoliko dece je pokušalo da se ubije ili da ubije svoje roditelje. Devetnaestogodišnji Đelu Pampu u Tulči se obesio pred grupom svojih drugova - satanista, prinoseći sebe na žrtvu Luciferu. U zatvoru se nalazi satanista Čoklu Flavijus, i to zbog krađe. On je već nekoliko puta hteo da se ubije, na čelu je urezao 666, broj antihrista. Svakodnevno se moli satani i sebe pozleđuje da bi mu prineo krv... Veruje da će uskoro doći dan satanine presude. (Adrijana Pavlović, "U Rumuniji sve više "đavolje dece"", Svedok, 7. 01. 1997.)


Revija 92, br. 177



ITALIJA


Optuženi za "nasilno lišavanje slobode s ciljem vršenja bludnih radnji, seksualno zlostavljanje maloletnika, te povredu groblja" - Marko Dimitri (32), predsednik, Pjerđorđo Bonara (20), njegov zamenik i Đenaro Luongo (24), član sekte "Satanina deca", konačno su dospeli u istražni zatvor. Njihovo lišavanje slobode, međutim, uzbudilo je ne samo žitelje Bolonje (u kojoj je sedište njihove "organizacije"), već se i čitavo Apeninsko poluostrvo najdrastičnije suočilo sa ogoljenom i surovom istinom o delovanju i ritualima satanista na njihovom tlu.

Sedamnaestogodišnja Lidija (potpun identitet je, razumljivo, van domašaja javnosti), prva se odvažila da uperi prst u satanski trio - obelodanjujući da su je sva trojica silovali tokom jedne crne mise - i tako ih, u januaru ove godine poslala, u zatvor. Posle samo dve nedelje, na žalost, usled nedostatka dokaza sud je oslobodio pomenutu trojicu, a Lidija pokušala da izvrši samoubistvo. Spašena i oporavljena, ponovo je progovorila - prekinuvši zaveru ćutanja i razotkrivajući još mračnije detalje.

Uprkos tananim dokazima, istražni organi su ipak sasvim ozbiljno pristupili poslu, nastavili sa prikupljanjem dokaza i svedočenja, te malo po malo sklopili mozaik - mnogo strašniji nego što se na, prvi pogled, moglo i zamisliti. Otkriveno je, pre svega, da su i sasvim mala deca korišćena kao zamorčići silovana i surovo mučena u slavu satane. Teatar zločina bila je iznajmljena vila na periferiji Bolonje, u kojoj su Dimitri, Bonaro i Luongo pohapšeni, a na teret im je konkretno stavljeno silovanje trogodišnjeg dečkića kojeg su, potom, stavljali u kavez sa kosturom i primoravali da učestvuje u opskurnim ritualima "prinošenja žrtve". Lidija je pristala da svedoči kako je dete u sektu dovela izvesna rođaka kojoj je mališan poveren na čuvanje, čak se i zaklela da je lično videla kada su ga satanisti seksualno oskrnavili olovkom

Dodatno važan detalj za istragu bila je i činjenica da su i roditelji primetili izmenjeno ponašanje deteta.

"Prošlog leta, između juna i avgusta, naš sin je postao čudan. Govorio je o groblju i nadgrobnim spomenicima, imao jake napade straha i nije mogao da zaspi. Ni muž, ni ja, nismo uspeli da shvatimo šta se događa i izgledalo je kao da ga hvata ludilo. Sina smo, zato, odveli u crkvu na blagoslov i tek posle toga shvatili da je prisustvovao razornim ceremonijama. U januaru, kada sam u novinama pročitala da je naš sused iz zgrade, Luongo, uhapšen i osumnjičen za seksualno zlostavljanje tokom satanskog rituala, počela sam da povezujem činjenice. Sve ono što je ispričao moj sin, na žalost, pokazalo se kao istina, iako je čak je i policija u početku s rezervom primala naše sumnje. Na kraju su, međutim, i oni shvatili ozbiljnost onoga što se mome detetu događalo" - posvedočila je majka nesrećnog mališana, koji je čuvarima reda i sam prepričao perverzne doživljaje tokom čudnih rituala.

Dečak je, čak, spomenuo i ime gomile kostiju koju je bio primoran da dodiruje ("Margerita"), što je - uz podatak da ga je zlostavljao "jedan mladić duge kose" - dodatno ukazalo istražnim organima da su na pravom putu.

Pojavili su se, međutim, i glasovi odbrane. Flavija Kantu (31), studentkinja filozofije i književnosti - koja je članica milanskog ogranka sekte "Satanina deca" postala još 1994. godine, posle televizijskog nastupa Marka Dimitrija, bivšeg čuvara, a danas predsednika pomenute sekte sa sedištem u Bolonji - drhtavim glasom i prilično konfuzna, pokušava da demantuje optužbe protiv trojice monstruma. Prepričava, istovremeno, i sve ono što zna, i što je lično doživela tokom brojnih rituala kao odana članica sekte. Ipak, iako ostrašćeno brani svoje istomišljenike, priznaje da se ne može zakleti za ono što nije videla svojim očima.

"Duga kosa nije nikakav trag. Koliko mladića danas nosi dugu kosu, pa ne znači da su svi oni zlikovci. To ne može biti dokaz. Ja ne znam od koga potiče ta prijava, ali sam ubeđena da je to urota kako bi se nanela šteta "Sataninoj deci". Od kada sam učlanjena u sektu, nikada nisam videla ništa ilegalno: posebno ne decu u sedištu sekte. To je čista ludost, a ako su se takve strahote zaista i dogodile, tvrdim sa apsolutnom sigurnošću da za to nisu odgovorni Marko i Pjerđorđo. Budu li osuđeni, i oni će postati žrtve, kao i to siroto dete..." - gotovo u dahu je ispričala Flavija Kantu i posebno obrazložila stav koji njena sekta ima prema mališanima: "Mi smo prvi koji poručuju - teško onome ko dirne decu! Deca su ljudi budućnosti, simbol čistote, pa se i mi međusobno zovemo decom jer nam je namera da budemo čisti. Tu čistotu, istinu i snagu, međutim, ne tražimo na nebesima, već u nama. Zašto satana? Zato što je on i materija, i zemlja, a samo na ovoj zemlji čovek može naći snage da se oslobodi svoga ropstva".

Ovako predstavljena, ideologija sekte "Satanina deca" mnogima ne deluje opasno, ali je nevolja u tome što su se (još od osnivanja ove "organizacije") Dimitri i njegovi kompanjoni dovodili u vezu sa pričama o seksualnim odnosima sa maloletnicima, masovnim orgijama, o zaklinjanju krvlju...

Tokom nedavno otvorene istrage, Marko Dimitri i druga dvojica optuženih negirali su sve optužbe. Tvrdili su da je sve to "plod nečije bujne mašte", a njihovi branioci su odmah zahtevali unakrsno ispitivanje svedoka optužbe - tvrdeći da se prejudiciranjem krivice nanosi šteta nedužnima. Na istoj "talasnoj dužini" bilo je i Flavijino dodatno svedočenje. Ona je ponovo poricala postojanje bilo kakvih obreda unutar sekte, podsećajući da je Dimitrija prvi put videla na televiziji, te da je kasnije stupila u kontakt sa njim i krštena "imenom satane". Vođa joj je, veli, dao neki papir da potpiše i to je bilo sve. Nije morala ništa da plaća i po tome se "Satanina deca" razlikuju od drugih sekti - pristup je slobodan i besplatan. Bilo kakvim obredima nikada nije prisustvovala i zbog toga što živi u Milanu, a sedište sekte je u Bolonji. Osim što nije imala mnogo vremena da ih posećuje, istakla je i da nije bilo potrebe da se okuplja sa ostalim satanistima: sve je radila sama, zatvorena u svojoj sobi, skoncentrisana na ono što hoće.

Još jedan svedok, koji je želeo da ostane anoniman, tvrdi da Marko Dimitri, osim što obožava satanu, nikada nije učinio ništa loše. Jedino je u poslednje vreme, otvorio svoju grupu za sve koji žele da ga slede s ciljem da upražnjavaju seks. Upravo te seksualne slobode, izgleda da su privukle mnoge da pristupe satanistima, mada je u mnogim intervjuima Dimitri sve negirao: "Telesno spajanje, tokom obreda posvećenja, čisto je simbolično". Sekta je, inače, zvanično upisana u Trgovinskoj komori Bolonje pod skraćenim imenom "BDS" (Bambini di Satana - satanina deca), i sa kapitalom od 20 miliona lira. O delatnosti i orijentaciji, najbolje govori sama registracija sekte: za širenje znanja putem televizije, te distribucija didaktičkih i ezoteričnih materijala, te publikacija vezanih za magiju... U zvaničnom sedištu "organizacije", u Bolonji, zaplenjeni su svi flopi diskovi na kojima je predsednik "BDS" memorisao imena i podatke o gotovo 600 članova. Posle toga, istrazi je preostalo samo da sklapanje mozaika tehnički privede kraju, pa je na potezu sud.


Revija 92, br. 17




SJEDINjENE AMERIČKE DRŽAVE SATANIZAM KAO EPIDEMIJA


Godine 1985. sva američka javnost bila je šokirana emisijom TVkuće ABC "20/.20". U njoj su objavljene činjenice o ritualnom zlostavljanju dece u satanskim grupama. Učestvovali su roditelji zlostavljane dece, bivši satanisti, itd. Među intervjuisanima bila je Sendi Galant, inspektor sanfranciskanske policije i izvesni Uarnk, bivši arhižrec satanizma. Evo dela te emisije:



Voditelj: (glas u pozadini): ... seksualno zlostavljanje ima za cilj uništenje vere u Boga. Opisuju ga brojna deca.

Pitanje: Kakve su paralele između onoga što su vam rekli dečaci i obožavanja satane?

Tpeha majka: Pre svega, seksualno zlostavljanje, pornografija, što izgleda uvek ide ruku pod ruku. Dečaci su pričali da su ti ljudi zaista govorili: "Mrzim Boga", i da su to govorili veoma dubokim glasom...

Voditelj: Kanibalizam. Teško je verovati, ali u svakom od slučajeva koje smo istražili, deca to opisuju.

Baka: Srca su vađena, i decu su prinuđavali da žvaću komade dečijih srca, komade njihovog mesa.

Voditelj (gospođi Galant): Da li je kanibalizam deo rituala?

Galantova: Deca su o ovome govorila skoro na svakom nivou. Takođe ljudski izmet, ili ispijanje mokraće ili ljudske krvi.

Voditelj: To je deo rituala? Galantova: Tačno to.

Uarnk: Na svom zglobu imam stari, tri inče dugačak ožiljak na mestu gde su moji prijatelji sekli moju ruku, sipali krv u čašu i ispijali to pomešano sa vinom i urinom četiri puta godišnje, u okviru ceremonije posvećene satani (kraj citata iz emisije).

Zvaničnici Mek Martinove škole u Kaliforniji otkriveni su zlostavitelji preko stotinu učenika!

"Njujork Dejli Njuz" od 24. maja 1987. objavio je vest o devojčici čiji je otac(!) izveden na sud jer ju je dva puta silovao - prvi put kad je dete imalo samo četiri godine, i to pošto joj je poklonio lutku i pušku za rođendan.

Otac je nevenčano živeo sa majkom, i često napuštao kuću. Bio je povezan sa nekom Anom, u čiju kuću je vodio svoju kći. Dženi je rekla da su u toj kući njen tata i drugi muškarci i žene nosili crne odore i maske, a zatim imali polni odnos jedni sa drugima, da bi posle svega silovali decu. Odrasli su prinuđavali decu da jedu izmet i piju životinjsku krv. Na kraju, kaže Dženi, njen "otac" je ubio Aninu decu...

Godine 1984. Srednji Zapad je potresao slučaj koji je otkrila policija: 24 roditeljska para, satanisti, seksualno su zlostavljali sopstvenu decu i decu suseda.

Uglavnom ubijaju decu koja se kidnapuju, i koja nikad ne budu nađena.

Autor knjige "Kultovi, sekte i Novo doba", Džejms Dž. Le Bar pokušao je da dođe do odgovora na pitanje "zašto?"

"Većini koji ovo čitaju i prate savremeni razvoj događaja i širenje satanizma iskrsava pitanje: kako i zašto se to dešava. Da li su neke od teorija koje kruže ispravne? Postoji li veza između satanizma i manjka religioznog vaspitanja među mladima? Šta da se kaže o uticaju rokmuzike na sadašnje pokolenje?

Odgovor na sva ova pitanja je "da". Ali otkriti razlog "zašto?" je mnogo teže.

Um je čudesni dar Božji. Naučnici kažu da smo posle mnogo hiljada godina postojanja čovečanstva na zemlji, razvili veoma mali deo mogućnosti našeg uma. Neki od gurua i lidera kultova pokušali su da iskoriste ovu informaciju i obećali su velike stvari svojim sledbenicima, ali niko do sada nije postigao takve ciljeve.

Možda se odgovor ne može naći u religiji, nego u nauci. Za poslednjih dvadesetak godina naučnici koji se bave ponašanjem bili su zainteresovani i uzbunjeni mogućnošću da se poruke nečijem umu prenose podsvesno. Podsvesne, ili subliminalne poruke postale su predmet nekolikih ogleda u toku poslednje decenije i nešto više, i kad se to poveže sa sve većim stepenom satanističkih aktivnosti kakve su vandalizam i samoubistva, uz izvesne vrste rokmuzike, može se izgraditi veoma konzistentna teorija.

Pedesetih je otkriveno da neke poruke mogu biti elektronski ugrađene u ploče i vizuelno u filmove. Njih svesni um ne može da primi, ali podsvesno može. U prvi mah na to se gledalo kao na čudnu, izuzetnu mogućnost, ali uskoro su počeli da ovo smatraju stvarnošću.

Ovde, u sažetoj formi, donosimo neke izveštaje i rezultate. Prema Džejkobu Aranci i njegovoj knjizi "Demaskirano maskiranje unazad" ("Backward Masking Unmasked", Hunington House, Sheeverport, LA, 1984.):

"Bitlsi" počinju da koriste maskiranje unazad na svom "Belom albumu" u pesmi "Revolucija broj devet". Ponavljaju se stihovi: "Number nine, number nine, number nine ("Broj devet, broj devet, broj devet")..."

Kad se pusti unazad, to postaje: "Turn me on, dead man turn me on, dead man turn me on, dead man turn me on, dead man " ("Otkači me, mrtvače...") Zašto? U to vreme "Bitlsi" su pokušavali da uvere javnost da je Pol Makartni mrtav, što je bio reklamni trik" (str. 6).

Tada, između pesama "I'm so tired" ("Tako sam umoran") i "Blackbird" ("Crna ptica") postoji neka vrsta pesme - mumlanja. Kad se pusti unazad, čuje se: "Pol je mrtav čovek. Pusti ga, pusti ga, pusti ga".

Dok navedeno može da izgleda bezazleno, čak i pomalo zabavno, oni koji su7 primenili ovu tehniku nisu se igrali niti su imali nameru da nekog zabave. Antihrišćanske i mrziteljske poruke ubačene su na zvučne zapise nekih rokalbuma. Neki su pokušavali da ovako ili onako objasne ovaj fenomen, ali većina ih je izbegla ono očito, da je reč o smišljenim akcijama preduzetim da se neka osoba navede na zlo.

Džejkob Aranca u knjizi gore citiranoj navodi nekoliko primera ranog maskiranja unazad. Dovoljno će biti da ovde citiramo samo jedan: "Grupa "Stiks" uzela je svoje ime po legendarnoj reci koja teče kroz pakao. Njihova pesma "Snonjblind", kada se pusti unazad, ima poruku: "Satano, pokreći naše glasove" (strana 7).

Ako je ovo tačno, onda ovakvi dodaci muzici i pesmama rokenrola imaju većeg značaja za nas. To više nisu zabavni trikovi, nego je reč o propagandi naročitih poruka koje bi većina ljudi na prvi pogled odbacila.

Neka od naučnih istraživanja pokazuju da se ima zbog čega zabrinuti. Jer um ne prima samo svesne poruke koje mi želimo, nego takođe prima i podsvesne i subliminalne, čak i nepoželjne. Studije dr Lojda Silvermana objavljene su 1982. u časopisu "Psihologija danas". Njegov metod se naziva "subliminalna psihodinamička aktivacija". Ona se sastoji od kratkotrajnog obasjavanja slike, a zatim verbalne poruke na ekranu male kutije u koju klijent usredsrećeno gleda. U članku koji je napisala Virdžinija Adams, njegova delatnost je opisana kao "tehnika za istraživanje nesvesnog".

"U svojoj laboratoriji, on subjektima pokazuje poruke kakve su: "Mama i ja samo jedno"...i "Premlaćivati tatu je u redu", predstavljajući ih subliminalno, što je, ukratko, poruka koja ne može biti svesno registrovana. Silvermanov cilj je da testira psihoanalitičke ideje uzburkavajući podsvesne anskioznosti, želje i fantazije, i zatim osmatrajući efekte svega toga na ponašanje.

Silverman veruje da je dostigao cilj. Do danas, računa on, pedesetak studenata je pokazalo da je subliminalna prezentacija emocionalno nabijenih poruka može da postane "okidač" za podsvesne pomisli čime se menja ponašanje uglavnom za najkraće vreme - na načine koji su predvidivi psihoanalitičkom teorijom." (strana 24).

Priča se nastavlja na ogled koji je 1956. sproveo Džejms Vajkari, istraživač tržišta, koji je dokazao moć podsvesnog reklamiranja. Njegov ogled se sastojao od emitovanja reklama "Pijte koka kolu" na ekranu u 1/24 delu sekunde svake sekunde (to je dužina trajanja jedne sličice filma koji se emituje na ekranu.) Sledećeg dana na isti način je emitovana reč "Kokice". Trećeg dana, nije radio ništa. Prodaja "Kokakole" skočila je za 18 procenata, a kokica za 59 procenata.

Mada mnogi psihijatri nisu prihvatali ove teorije 1982, drugi ogledi dali su potvrdu realnosti subliminalno indukovanih ideja.

Neke radio - stanice su pravile oglede sa subliminalnim porukama, pa je čak i Federalna komisija za komunikacije vlade SAD reagovala, sprovela saslušavanja, i zabranila tu praksu ne prosuđujući stvarnost upliva. Oni koji se bave reklamom i emitovanjem su se složili, uklanjajući praksu zbog mogućih opasnosti.

Subliminalne poruke izgledaju moguće, ali šta je sa maskiranjem unazad? Neki istraživači su istakli da mozak ne prima poruke samo u logičkom poretku. Mozak ima zapanjujuću moć da prima informacije, obrađuje ih, i da ih privremeno uskladišti ili odmah upotrebi. Neki sede u stolici gledajući TV, neki leže na kauču ili na patosu. Čak i kad osoba leži okrenuta na stranu gledajući TV - ekran, mozak ne sagledava TVekran kao iz 45 ili 90 stepeni izmenjenog položaja u odnosu na normalan položaj. Osoba koja gleda TVprogram u ovom položaju vidi normalan TVekran i može da uživa u programu."

Džejms Dž. Le Bar zatim navodi čitav niz slučajeva povezanosti rokbendova, njihovog načina mišljenja i stihova koje pevaju sa nasiljem i okultnim. Neke od najpopularnijih grupa imale su direktne veze sa svim onim što današnje mlade ljude privlači zlu. Na primer, poznati bend "Eagles" ("Orlovi") ime je uzeo po najvažnijem duhu indijanskog spiritizma, Orlu, opisanom u delima Karlosa Kastanede. Momci su redovno uzimali pejotl, drogu za "proširenje svesti" kod indijanskih šamana. Njihova najpoznatija pesma, "Hotel California", opisuje mladića koji, vozeći noću kroz pustinju, zastaje pored hotela. Nije siguran da li je hotel raj ili pakao. Ulazi unutra, naručuje vino; čuje zagonetne glasove i užasnut saznaje da nikad ne može otići. Gizer Batler iz "Blek Sabata" je sa sebe govorio da je sedmi sin sedmog sina, to jest Lucifer, i da njegov bend opeva satanizmu zato što živimo u "satanističkom svetu". Džejms Dž. Le Bar navodi mnoge slučajeve zanimanja za hevimetal muziku koji su potpomogli zanimanje za okultni satanizam. U maju 1986 u jutarnji TV program jedne televizije javio se tinejdžer koji je rekao da je satanopoklonik više od deset godina. Sad sa radošću čeka poziv velikog žreca sekte da se preda satani. Žrec će mu u telo urezati pentagram i obrnuti krst, a kad rane zarastu, biće čas da izvrši samoubistvo kako bi bio sa satanom. Na pitanje da li njegovi roditelji znaju za to, odgovorio je da oni misle da je to njegov trenutni hir. Takođe, rekao je da satima sluša hevimetal, i da mu to daje više zadovoljstva nego porodica, prijatelji, bilo ko ili bilo šta drugo.

Autor nastavlja: "Satanizam koji smo opisali ima malo veze sa klasičnm ili tradicionalnim "religioznim satanizmom". Većina od mladih koji se vandalski ponašaju ne traži mogućnost da se poklanja demonu. Oni žele da imitiraju rokzvezde. Rokzvezde sa svoje strane mogu znati kakav je puni upliv njihovih delanja, ali mogu i da to ne znaju. Ali njihove izjave čestu indiciraju ne samo svest o satanističkoj aktivnosti, nego i želju da se stekne moć komuniciranja sa đavolom lično, ako je to moguće.

Izgleda da postoji još jedan elemenat koji treba uzeti u razmatranje kad su u pitanju subliminalne poruke, sugestivna muzika i sklonost mladih da odbiju bilo šta što im stariji kažu povodom ovoga. Ovaj elemenat bi mogao obezbediti odgovor na naše pitanje. Pre mnogo godina, kad su ljudi pažljivo izučavali nauku svoje religije, i napamet učili moralne zapovesti, imali su čvrstu veru. Mogli su da odole pritisku, suprotstavljanju, pa čak i progonu. Progoni su uglavnom služili da se vera učvrsti./.../ Danas nije tako. Izgleda da su mnogi ljudi izgubili svoju veru u Boga, u domovinu, u same sebe. Mnogo je primera da ljudi izdaju prijatelje, iskorištavaju članove porodice, i nastoje da sebi obezbede udoban život ne obazirući se ne ni na koga.

Da bismo ponudili jedan mogući (i, nadamo se, prihvativ odgovor) za takvo stanje stvari, zamislimo mozak kao spremište. U našem primeru, negda je spremište bilo puno informacija, znanja i motivacije, tako da, kada je "tuđinska poruka" pokušavala da uđe unutra, bivala je odbijena. Na taj način je mozak veoma brzo odbijao poruku tipa "satana je gospodar". Danas, međutim, bez čvrste vere u Boga i u to da je Hristos Gospod, mozak koji prima "satansku" poruku, pažljivo razgleda tražeći prihvatanje ili odbijanje te poruke, i ne nalazeći razloga da je odbije (to jest, nema suprotstavljanja u prethodno uskladištenoj memoriji), on skladišti ovu informaciju, ne morajući obavezno da je prihvati. Kasnije, kad neki drugi stimulans počne da donosi poruku "satana živi" ili "satana je gospodar", mozak ne oseća nikakvo suprotstavljanje novim porukama jer se ceha informacije koju je već primio, i sada počinje da je usvaja zbog dodatne akumulacije sličnih poruka.

Posle izvesnog vremena, uz stalne poruke sličnog sadržaja koje se primaju (na primer, putem neprekidnog slušanja amoralnih stihova izvesnih pesama), mozak će da se suprotstavlja onome što je prethodno bilo normalno. Na našem primeru, sadržaj muzike postaje norma, a roditeljske primedbe postaju izvor otuđenja.

Još jedan elemenat koji ovde ulazi u igru je ritam muzike. On uznemirava roditelje; tinejdžeri ga brane. Repetitivni ritam, uvek sviran na glasan način, bio je nazvan hipnotičkim mnogo puta. U svojoj knjizi "Rokenrol: đavolska diverzija", Bob Larson navodi primer protestantskog misionara koji je sobom u Afriku poneo ploče sa poluklasičnom i hevimetal muzikom. Pustio je obe vrste muzike pripadnicima jednog plemena. Dok su slušali poluklasičnu, reagovali su osmesima i klimanjem glava, bili su tihi i mirni. Bez upozorenja, misionar je pustio rok. Njihovi izrazi lica odmah su se promenili, postali su zbunjeni i uznemiren. Neki su dograbili svoja koplja".

(Na ovom mestu, potpisnik redova koje čitate sa svom odgovornošću tvrdil da je ključ za lomljenje ostataka duhovne kičme našeg naroda bio pronalazak turbofolka, koji je doneo kombinaciju azijatskih ritmova i melodija, najvulgarnijeg čulnog izgleda i ponašanja turbozvezda, uz tekstove koji se u prethodnim fazama novokomponovane muzike nisu pojavljivali. Skoro da nema teksta koji ne pominje ime Božje u nekom sumanutom kontekstu (pre svega, kletve na račun one/ onoga koji ostavljaju dragog/ dragu), do direktnih poziva na posećivanje vračara, gatara ili upućivanja na đavola. (Tako, na primer, Šaban Šaulić peva: "Ako ima pakla, ja ću tamo biti,/ sa đavolom crnim kolo ću voditi./ Kolovođa đavo, a na kecu ja,/ sudbina se moja od rođenja zna.") Ovo izgleda kao prostački komercijalni trik, ali uzmimo u obzir činjenicu da mnogo TV i radio stanica emituje takve pesme i spotove za njih, a naročito ne zaboravimo na koliko se svadbi i drugih veselja po kafanama, restoranima i pod šatrama od orkestara naručuju ovakve pesme. "Laki satanizam" popularne turbofolk podkulture doprinosi konačnom sakaćenju duša i umova. Tom problemu trebalo bi posvetiti posebnu studiju...)

Da je problem povezanosti rokmuzike sa destrukcijom i autodestrukcijom ozbiljan, vidi se iz činjenice da je Američka pedijatrijska akademija koja se, inače, suprotstavlja cenzuri, u februaru 1989. preporučila:

Da javnost, i roditelji naročito, budu obazrivi kad je u pitanju muzika sa seksualno eksplicitnim, na narkomaniju podstičućim, ili nasilnim stihovima na pločama i trakama.

Da muzička industrija bude samokritična i pažljiva kad bira muziku koju će puštati u javnost na odgovarajućim nosiocima zvuka.

Podsećati rokmuzičare da bi trebalo da služe kao pozitivni modeli za podražavanje deci i tinejdžerima.

Roditelji bi trebalo da preuzmu aktivniju ulogu u praćenju onoga što im deca slušaju.

Lokalne zajednice pedijatara, prosvetnih radnika i roditelja treba da raspravljaju o uticaju medija na decu.

Treba istraživati uticaj rokmuzike na ponašanje adolescenata i predadolescenata.

Slične preporuke date su i kad su u pitanju video - spotovi.

Takođe, američki stručnjaci su uočili uticaj određenih društvenih igara na decu kada je u pitanju njihovo zanimanje za okultizam. Patrišija Puling iz Ričmonda u državi Virdžinija osnovala je 1983. godine društvo "Zabrinuti zbog "Tamnica i zmajeva"" da bi upozorila javnost na moguće opasnosti takozvanih fantastičnih igara na ranjive tinejdžere. Godine 1982, njen 16godišnji sin izvršio je samoubistvo pošto je ta društvena igra uvedena u odelenje za talentovanu decu od strane profesora lokalne srednje škole. U poruci koju je ostavio, sin Pulingove je zapisao da oseća kako je postao zao i da želi pre da ubije sebe nego da drugom nanese zlo.

Godine 1974. ova igra se prvi put pojavila. Ona je načinjena na osnovu ranijih igara sa tehnikama preuzimanja uloga koje se koriste u nekim psihoterapij ama. Igra je puna "mač i magija" okultizma. Igrači se podstiču da se poistovete sa svojim ulogama. Tokom igre, vešt igrač osvaja poziciju "Gospodara tamnice", koji pravi scenario za igru - proces programiranja traje nekoliko sati - i nadzire svaki aspekt igre osim postupaka drugih igrača. On ima vlast nad životom i smrću pojedinih karaktera sa kojima se igrači poistovećuju, i može se rešiti da uništi neki od tih karaktera. Cilj ovih igara je opstanak, a sva sredstva su dopuštena: pljačka, silovanje, mučenje, ubistva, kao i okultna sredstva: proklinjanje koje izaziva bolest, samoubistvo ili smrt. Ove aktivnosti, koje su neprihvatljive u društvu, u igri su sasvim "podobne" jer je, rekosmo u pitanju "borba za opstanak".

Problem sa igrom nastaje kad igrač izgubi iz vida da je reč samo o igri. Igrači veoma često doživljavaju ono što se dešava kao da se zbiva u stvarnosti. Igra je tako složena da igrači moraju satima da se pripremaju za svoje uloge, iščitavajući knjige o okultnom i slično. Uočeno je da je ona uzročnik najmanje 125 smrti mladih ljudi. Magijske formule koje se koriste su prave, preuzete iz udžbenika magije. Prizivaju se demoni, izmeću ostalog i Asmodej.

Psihijatar Džonston 1989. napravio je razgovor sa dvojicom tinejdžera koji su opisali obrede grupe "dablera" (diletanata) koji su sami formirali svoju grupu. Oni se skupljaju preko vikenda u kući nekog od njih, crtaju na podu magijski krug. Koriste drogu i čitaju "Nekronomikon", u kome se nalaze invokacije demona. Zatim ritualnim nožem porezuju ruku, sipaju krv u čašu sa vinom i to ispijaju, posle čega slede orgije. Imaju nameru da se ozbiljno bave satanizmom - da žrtvuju ljude!

Dakle, satanistička grupa ne mora biti pripadnik neke veće svetske organizacije (OTO, recimo). Ona može nastati kad se nekoliko mladih "buntovnika bez razloga" skupi i reši da "pravi lom".

Nastavak


"SATANINA CRKVA" ANTONA ŠANDORA LA VEJA



Anton Šandor La Vej rođen je u Transilvaniji 1930 godine. Još kao mali, slušao je priče o vešticama i vukodlacima, a tvrdi da je u petoj godini pročitao romane "Frankenštajn" i "Drakula". U dvanaestoj godini, usred II svetskog rata, igrao se figurama olovnih vojnika i počeo da izučava priručnike vojne veštine. Tada je, nasuprot hrišćanskoj Bibliji, zaključio da zemlju neće naslediti krotki, nego moćni.

Studije je zanemario i izučavao je okultizam. Ušao je u "Klajd Biti cirkus" (preselio se u SAD), gde je postao asistent ukrotitelju zveri, a zatim svirač na klaviru. U osamnaestoj godini je napustio cirkus i pridružio se mađioničaru, od koga je naučio hipnozu. U 21 godini se oženio i počeo da pohađa Gradski kriminološki koledž San Franciska. Postao je policijski fotograf. Snimao je ubijena i unakažena tela. Suočivši se sa takvim zlom, pitao se: "Gde je Bog?" Napustio je i taj posao, i ponovo postao pijanista u noćnim klubovima, nastavljajući okultističku praksu i okupljajući sledbenike. Sabirao je literaturu o srednjovekovnom satanizmu, ali nije verovao u lično postojanje đavola - tvrdio je da je to psihička sila u čoveku.

U toku "Valpurgijine noći", 30 aprila 1966 godine, obrijao je glavu i osnovao prvu "crkvu satane". Počeo je da se oblači kao sveštenik. Iako nije verovao u ličnog đavola, ovaj se očito radovao: to je bila prva legalizovana "đavolja crkva" od kada postoji Hrišćanstvo.

La Vej je svoju veru zasnivao na tvrdnji da ljudi, umesto duhovnog, čemu ih uči Hrišćanstvo, treba da se sasvim okrenu telesnom, čulnom, da uživaju u hrani, piću i seksu. Obredi sekte su orgijastički. Uz to, postoji ritual zajedničkog proklinjanja neprijatelja. U svojih "Devet sataninih zapovesti" on satanu predstavlja kao vitalnu silu i mudrost, umesto uzdržanja i duhovnih iluzija o drugom svetu; poziva na osvetu umesto na praštanje, na uživanje u svim gresima, itd. Prema La Veju, koji je dosledan darvinista, "čovek je samo životinja, katkad bolja, a najčešće gora od onih koje hodaju na sve četiri noge, jer je čovek, zbog božanskog intelektualnog razvoja", postao najopakija od svih zveri.

Roman Polanski, filmski režiser sklon igranju sa satanizmom, pozvao je La Veja da mu bude stručni savetnik prilikom snimanja filma "Rozmarina beba", u kome se satanizam propagira otvoreno. La Vej je to sa zadovoljstvom prihvatio. Kasnije, 1969, drugi satanista, Čarls Menson, sa svojom bandom ubio je Polanskovu ženu Šaron Tejt i njeno društvo na žurci u kući popularne glumice. Zanimljivo je da je druga glumica, Džejn Mejnsfild, kratko vreme pošto je prišla La Vejevoj družini, doživela saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula staklo automobila odseklo joj je glavu, koja nikad nije nađena.


DNO PAKLA



Dr Ronald Samit, psihijatar i profesor psihijatrije, jedan je od prvih koji su upozorili Amerikance na činjenicu da je bitan cilj satanista - zlostavljanje i skrnavljenje dece. U početku, javnost nije verovala Samitu, ali sa svih strana SAD počeli su da pristižu vapaji očajnih roditelja, čija su deca gotovo istovetnim rečima opisivala slučajeve nasilja od strane u crno odevenih ljudi, u krugu sa pentagramom i svećama unaokolo.

Sumnje su nestale kada je u Santa Kruzu uhapšen Stenli Bejker, pod optužbom za ubistvo u stanju sužene svesti. Kod njega su našli jedan ljudski prst, ostatak žrtve ritualno prinete u kultu kome je pripadao. U istrazi je rekao: "Imam problem. Ja sam ljudožder". Priznao je da ga je u kult uvukao student u Vajomingu, i da je u početku učestvovao u ritualima ispijanja krvi. U Kaliforniji je ušao u satanističku sektu koja ga je podstakla na ljudožderstvo. Neki članovi sekte pravili su orglice od dečjih prstića - kao amulete...

Dr Edvard Dž. Mudi, koji je izučavao satanističke grupe San Franciska, i to od 1965. do 1969. opisao je njihove obrede kao tipične "crne mise" koje su upražnjavane još u Srednjem veku. Ponoćna okupljanja uz crnu odeću i crne sveće, gola devojka u pentagramu, prizivanje ćavola, orgijanje - bili su elementi rituala. To razvija osećanje pripadnosti i podstiče želju da se zadovolje sva čula.

Mudi ističe da većina satanskih grupa nema svoje zvanično ime, a da imenovane u nazivu ne otkrivaju bit svoje vere. "Bratstvo belog hrama", "Manastir sedam zraka", "Škola blistavila", itd. Pre no što novog člana iniciraju u krajnje zlo, dopuštaju mu bavljenje nekom vrstom "zaštitne magije" ili "magije moći", koja veoma privlači početnike.

Satanističke grupe često osnivaju članovi nekih drugih sekti, koji su usavršili tehnike manipulacije u tim grupama i sad žele moć na drugom mestu. Tako su satansku "Crkvu poslednjeg suda" osnovali Robert Mur i Meri Eni Meklin, bivši pripadnici sajentološke sekte. Kakav način mišljenja nudi grupa, vidi se iz stava muškog člana porodice "De Grimston" (promenili su prezime pošto su osnovali sektu): "Hrist kaže: "Voli neprijatelje svoje. Hristov neprijatelj je bio satana, i satanin neprijatelj je Hrist. Ljubavlju se uništava neprijateljstvo..." Članovi sekte smatraju da čineći zlo (od orgijanja do ubistva) umnožavaju količinu zla u svetu i time ubrzavaju Strašni sud - što im je glavni cilj. Čarls Menson imao je dodira sa ovom sektom. Osnivajući svoju "porodicu", sastavljenu uglavnom od devojaka koje su ga obožavale kao "Hrista", usvojio je i njene principe, od kojih je najbitniji - "Što gore, to bolje".




ZLOČINI SATANISTA U SJEDINjENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA



Riki Kaso



Jula 1984. godine, stanovnici malenog mesta Nortport u državi Njujork bili su zapanjeni kada su saznali da se 17godišnji Riki Kaso obesio u svojoj ćeliji, gde je čekao suđenje zbog ritualnog ubistva svog vršnjaka, Rikija Louersa, s kojim je došao u sukob vezan za dilovanje droge. "Ejsid King" ("Kralj droge"), Kaso je, sa svojim mentorom, čovekom čiji je pseudonim bio "Pet Paganin" pokušao da u satanizam uvuče grupu vršnjaka kojima je prodavao drogu. Louersa je ubio, prethodno ga primoravajući da kaže kako "voli satanu".



Ričard Ramirez



Avgusta 1985, u Los Anđelesu je uhapšen "Noćno vrebalo", Ričard Ramirez, pod optužbom da je izvršio čitav niz ubistava, silovanja i drugih nedela. Na sudu je pozdravlja sa "Živeo satana" i pokazivao crnomagijski pentagram utetoviran na dlan leve ruke. Septembra 1989, posle suđenja koje je trajalo 14 meseci i u toku koga su saslušane stotine svedoka, od kojih su neki saopštili da ih je Ramirez prinuđavao da se kunu satani, Ramirez je proglašen krivim za 13 ubistava i 30 nasilja i osuđen je na smrt. Posle izricanja presude, Ramirez je rekao: "Ja sam sa one srane dobra i zla. Ne ponavljate greške Noćnog vrebaoca i nemojte imati milosti. Lucifer živi u svima nama".



Šin Silers



17-godišnji Šin Silers, stanovnik Oklahome, uhapšen je i optužen za ubistva u prvom stepenu krivice. Zbog želje za moći i magijskom silom, organizovao je satanistički kult okupivši grupu svojih vršnjaka, koji su se sabirali na napuštenoj farmi i izvodili rituale ispijajući krv životinja. Silers je izgubio zanimanje za školu i bavljenje sportom - osim borilačkih veština. Počeo je da ima zoofilne seksualne odnose; pio je i drogirao se. Ritualni žrtveni proces okončao je septembra 1985, ubivši iz vatrenog oružja trgovca koji je odbio da mu proda pivo. Izjavio je da je "ušavši u satanizam svim bićem, otvorio sebi nova vrata". Osuđen je na smrt.



"Pakleni kladenac"



1987, četvorica tinejdžera sa Srednjeg Zapada SAD formiraju satanistički kult. Na čelu je Džejms Hardi, predsednik seniorske grupe u svojoj srednjoj školi. Drugi član, Teron Roulend, svima izgleda kao "dobar dečko"; međutim, potiče iz problematične porodice, i govori svojoj majci da bi voleo da bude sa "momcima isto tako lošim kao što sam ja". Dečaci su sveske ispunili satanskim simbolima i poezijom. Napravili su svoje rituale, koristeći materijal okultističke literature, horor - filmova, hevi - metal muzike. Stalno su upotrebljavali drogu. Jedne noći, otišli su u pustu oblast van grada i žrtvovali mačku. Zatim su nasrnuli na svog drugara, Stivena Njuberija, pretukli ga na smrt bejzbol - palicama i ubacili ga u rezervoar koji su nazvali "pakleni kladenac". Roulend je izjavio da mu je satana naredio da ubije. Osuđeni su na doživotne robije, bez prava žalbe.



Tomi Saliven



Januara 1988 godine, Tomi Saliven, 14-godišnji dečak, stanovnik Nju Džersija, iskasapio je svoju majku skautskim nožem, verovatno posle pepirke zbog njegovog preteranog zanimanja za horor filmove, hevimetal muziku i satanizam. Pošto mu nije uspeo pokušaj da ubije oca i brata, Saliven pali kuću i beži. Našli su njegovo telo sutradan, u susednom dvorištu ubio se, prerezavši sebi grkljan i vene. Njegovi su drugovi rekli da je Tomi pričao kako mu je lično satana zapovedio da ubije roditelje i da propoveda satanizam.



Ostala nasilja



Januara 1988 godine tri tinejdžera obesila su 15-godišnju Terezu Samjons u državi Džordžija - bila je to ljudska žrtva prineta satani. Maja iste godine, Kliford St. Džouzef, vođa sadomazohističkog satanskog kulta u San Francisku, osuđen je na doživotnu robiju zbog ritualnog ubistva; u oktobru, tinejdžer sa Floride, koji se četiri godine bavio satanizmom, optužen je za ubistvo majke; u novembru, dve devojčice iz Merilanda, 12 i 13 godina, sklopile su ubilačko - samoubilački savez, čiji je cilj bio - susret sa satanom. U decembru, 14-godišnji đak iz Ilinoisa iskasapio je trojicu učenika i dvojicu teško ranio, zato što su mu se podsmevali zbog njegovih satanističkih sujeverja.

Lorens Troustl, policajac iz Los Anđelesa, uočio je da će broj ovakvih pojava rasti, s obzirom na evoluciju omladinske subkulture od nenasilne, narkomistične hipifaze ka nasilničkoj, koja podrazumeva fascinaciju satanizmom, zlostavljanjem životinja i skrnavljenjem grobalja. Pojavljuje se i zanimanje za nacističku simboliku i Hitlera kao okultnog vođu. On je 1986 godine istraživao 66 mladih "ljudi sa ugla", i utvrdio njihovo interesovanje za hevi - metal muziku, crnu magiju, veštičarstvo, itd.



Istraživanja psihijatara



Viler, Vud i Heč sproveli su istraživanje (1988) među psihijatrima mesta Provo, država Juta, i utvrdili da je 62 od 92 psihijatra (67%) imalo slučajeve mladih duševnih bolesnika koji su se bavili satanizmom. "Kanadski psihijatrijski časopis" (april, 1988) donosi podatke o tome da je od 250 mladih koji su tražili psihijatrijsku pomoć u određenom vremenskom periodu 8 bilo u dodiru sa satanizmom. Javili su se na lečenje zbog samoubilačkih sklonosti, anksioznosti, agresivnog ponašanja, depresije, samopozleđivanja, drogiranja, i homicidnih pomisli.

Pisci knjige "Satanizam i nasilje povezano sa okultnim", navodeći ovih nekoliko slučajeva, insistiraju na tome da se oko satanizma u SAD na sme praviti panika, i da se moraju iznositi precizne i tačne činjenice, jer se u suprotnom može izazvati sasvim suprotan efekat - da istinski slučajevi ne dobiju zasluženu pažnju zbog onih koji su plod domaštavanja i preterivanja.

Tekst koji sledi, međutim, je ukratko izložena knjiga Lorin Stratford "Satanino podzemlje", koja govori o pravom paklu satanskih sekti koje se kriju od lica javnosti, i za koje ne zna čak ni policija. Strafordova je bila žrtva jedne takve sekte; njena ispovest je strahotna, zapanjujuća, neverovatna - a ipak jedne od sve većeg broja sličnih.

Čitalac treba da čuje i tu drugu stranu; satanizam je, na žalost, i među nama sve ozbiljniji problem. Protiv njega se treba boriti dok ne bude kasno.



SATANIZAM KOD NAS



Na prostorima bivše Jugoslavije o satanizmu se prvi put nešto više čulo kada je 1986 počeo sudski proces Aleksandru Milesu, bibliotekaru Nacionalne i sveučilišne biblioteke SR Hrvatske. U to vreme, u državnu biblioteku je smeštena i Metropolitana, knjižnica zagrebačke nadbiskupije, u kojoj su se nalazili mnogi vredni rukopisi i knjige hrvatskog Srednjeg veka. Uskoro su se mnoge od tih knjiga i rukopisa naše kod antikvara, prodavane po malim cenama. Otvorena je istraga i na sud je izveden već pomenuti bibliotekar.

On je odmah priznao sve što je učinio: knjige je iznosio, spaljivao, bacao u vodu ili za male pare prodavao minornim antikvarijatima u Austriji i Nemačkoj. Od istrage se sklanjao dok nije obavio ono što je želeo, a zatim... Bilo mu je svejedno. Izjavio je da je sve to uradio po nalogu svog gospodara satane, da se ne kaje i da sve što je učinio smatra svojim životnim uspehom, da takvih kao što je on ima mnogo i da svi imaju svoj cilj, da mu je satana javio da će uskoro doći njihov čas i da će iz tame izaći na svetlost dana.. Zanimljivo je napomenuti da je njegova sestra Maja Miles, novinarka "Starta", bila prva koja je od crnih hronika napravila ozbiljan novinarski žanr: detaljno je opisivala zločine i zločince, davala analize njihove ličnosti i ponašanja. Zatim je izvršila samoubistvo...

U to vreme, u Zagrebu je došlo do niza samoubistava mladih pripadnika "darkerske" podkulture, pa se proširila fama o tome kako je iza svega toga satanska samoubilačka sekta "Crna ruža". Po mišljenju jeromonaha Jovana (Ćulibrka), koji je dobro poznavao zagrebačku kontrakulturnu situaciju tog vremena, postojanje sekte je čista mistifikacija - ali mistifikacija se uskoro pretvorila u nešto opipnovi (možda je unekoliko sličan primer mistifikacije "fama fraternitatis", Manifesta rozenkrojcera, koji je napisao Johan Valentin Andrea, ali koji je postao dokumenat oko koga su rozenkrojceri kao ezoterička grupa kasnije stvarno i nastali.) Zanimljivo je pisanje časopisa "Novo doba" (specijalno izdanje broj 1, izdavač "Vito di Serđo", Beograd), posvećenog špijunskoj aferi "LabradorOpera" (veoma brzo posle ovog broja, "Novo doba" je prestalo da izlazi.) Ova afera je potresala JNA u raspadu, ali je veoma uspešno zataškana. Jedna od ključnih ličnosti afere, bio je saradnik KOSa Radenko Radojčić, rođen je od oca oficira - Crnogorca i majke Jevrejke u Zagrebu. Izvesno vreme je radio u kabinetu Vladimira Bakarića. Bio je dobar poznavalac tajnih društava. Sebe je smatrao crnim magom. Gledao je u tarot karte i proricao sudbinu. Svirao je bas gitaru u nekim slovenačkim alternativnim bendovima i prisustvovao crnim misama. Autori članka smatraju da je on učestvovao u nastanku "Crne ruže". Bio je hapšen u Srbiji zbog učešća u aferi. Oslobođen je, a zatim je pokušao - bezuspešno - da u Beogradu osnuje Univerzalnu gnostičku crkvu. Kasnije je uhapšen i izveden na sud u Zagrebu... Toliko se o ovome moglo saznati iz novina; šta se zaista dešavalo, samo Bog zna. Bilo kako bilo, u Srbiji danas ima mnogo nerasvetljenih samoubistava mladih ljudi, od kojih se neka vezuju za "Crnu ružu", mada ne treba gubiti iz vida da je samoubistvo jedan od najviših žrtvenih darova satani, i da može postojati i u drugim satanskim sektama, ali i kod tzv. "uradi sam" demonopoklonika.

U ratu na prostorima bivše Jugoslavije učestvovali su i satanisti. Kako i koliko - piscu ovih redova nije moguće da utvrdi. (Zanimljivo je da je za jednu od najuspelijih ratnih fotografija u Hrvatskoj bila proglašena ona na kojoj je snimljen hrvatski vojnik kako sedi na kamenu pod punom ratnom opremom, a iza njega je srušeni zid vukovarske kuće sa obrnutim pentagramom u krugu i brojem 666). Fenomenom ritualnih zločina na našoj teritoriji bavili su se više Rusi nego Srbi. L. Simonovič i K. Dušenov, koji su izučavali pojavu na osnovu dokumentarnog materijala dostupnog u Rusiji, došli su do zaključka: "Postoji dokumentarni film po nazivu "Jama". Film je bio prikazan prilikom poslednjeg praznovanja dana slovenske pismenosti i kulture. Na sve koji su ga videli proizveo je utisak paklenog užasa. U filmu je pokazana karta: NDH na čijoj teritoriji je označeno oko 500 prirodnih kraških jama u planinama, dubine oko pet stotina metara. U te jame je bacano od 500 do 10 000 ljudi. Tehnologija je bila takva: sve su ih skupa vezivali konopcem, ubijali dvoje prvih i bacali u jamu. Ostali su živi leteli za njima. Umirali su tako, gušeći jedan drugog./.../ Zatim su tamo bacali žive pse, koji su proždirali ljude./.../ Upravo to navodi na pomisao da bi i ovo mogla biti vrsta ritualnog žrtvoprinošenja ljudi. U istoriji antihristovskih kultova je poznato da su onde, gde su klali hrišćane, obično bacali mrtvog psa. On je označavao mrtvog Hrista".

Ruski istraživači dalje nastavljaju, smatrajući da su pored ustaša delovale i druge mračne sile: "Istorija zna mnoštvo paganskih kultova, neverovatnih po svojoj surovosti. Treba dobro upamtiti: svaki paganski kult je u sebi sadržao satanizam. I svi ti kultovi su imali svoja žrtvoprinošenja, katkad nevina, beskrvna, a katkad veoma strašna. Šta su, na primer, bahanalije? To je ritual koji je obavljen u slavu boga Bakha/.../ Svi drevni bogovi imali su svoje misterije na koje nisu bili pozivani "spoljašnji" pripadnici kulta, nego samo posvećenici. Ti su rituali često bili strašni, protivni ljudskoj prirodi, sa raznim izopačenostima - blud sa osobama istog pola, sa životinjama, demonima, duhovima. Mnogi od tih kultova su sadržavali ritualna mučenja, pa i ljudske žrtve. Forme ritualnih ubistava bile su razne/.../

Kod Kartaginjana bio je poseban gvozdeni idol (Moloha, nap. prir.) sa rukama pruženim ispred sebe; raspalivši vatru u njemu do usijanja, žrec bi od neke nesrećne majke otimao odojče i stavljao ga ne ruke idola, gde bi ono počinjalo da se peče, a zatim padalo u plamsajuću unutrašnjost i tamo potpuno sagorevalo... Pri čemu je majkama najstrože bilo zabranjeno da plaču za svojom decom; naprotiv, u vreme samog žrtvovanja moali su sumanuto da plešu uz zaglušujuće zvuke grubih muzičkih instrumenata!!!

Jedan od najsurovijih kultova je bio actečki. Država je svake godine na žrtvu prinosila 20-30000 ljudi, a Španci su u samo jednoj od zgrada za vršenje obreda u gradu Tenočtitlanu našli 136 000 ljudskih lobanja. Stvar je u tome što je paganizam najvišom vrednošću smatrao ljudski život. Više vrednosti paganstvu su nepoznate. Odnos pagana sa njihovim bogovima građen je po principu "ti meni, ja tebi". Zato je prirodno što su oni želeli da pruže nešto najdragocenije i da zbog toga dobiju maksimalnu pomoć. Zato su na žrtvu prinosili ljude, najčešće decu, pogotovu bebe, čista, nevina bića, što je povećavalo vrednost žrtve./.../ Žreci, koji su se svim tim stvarima bavili bili su veoma dobro upućeni u tajne crne magije i mistike. To su bili ljudi koji su realno stupili u kontakt sa demonskim svetom, mogli da izazovu neku pojavu, predskažu ovaj ili onaj događaj, da pomognu ili naškode čoveku, sve ono što sad rade ekstrasensi, magovi, itd. To su naši preci zvali mađijama. I to se zasnivalo upravo na ritualnim žrtvovanjima./.../ Demon pomaže čoveku u zamenu za nešto. Za šta? Za telo i krv deteta? Ne, nego zbog toga što čovek svesno čini zlo. Radi prodaje duše đavolu ne treba pisati krvlju po pergamentu. Učinišvi svesno zlo, čovek već potpisuje ugovor sa đavolom./.../ Što se tiče "neobičnih ubistava", o njima se može raspravljati. Nije malo onoga što može izmisliti fantazija sadiste opijenog mogućnošću da bude nekažnjen. Ali postoje fotografije koje pokazuju da je među ustašama bilo stvorova - kako ih nazvati, ljudima se ne mogu nazvati - stvorova koji su vršili žrtvovanja ljudi.

Evo dve veoma važne fotografije iz 1941. godine. Na njima su dve varijante jednog istog sižea. Ustaše drže mladog Srbina, u jednom slučaju vojnika, u drugom - civila. U rukama jednog od dželata je čudan dugačak tanak nož, a drugi dželat kraj grla Srbina drži teglu. Čovek bi mogao da ne poveruje svojim očima, ali ispod slike piše: "Dok se jedan od ustaša sprema da prereže grlo žrtvi, drugi drži posudu za skupljanje krvi." To već nije sadizam. Od tih slika na kilometar se oseća da je reč o satanskom ritualu." Zatim su Simonovič i Dušenov analizirali fotografije neke od ubijene dece iz Vukovara 1991: "Pogledajte njihove rane na golenima i podlakticama./.../ Ta dva deteta su otkinuta sa krsta. Rane su takve jer decu nisu skidali sa krsta nego su ih otkidali. Sa mesom... Odatle rane na golenima. Pogledajte ranice na vratu i na slepoočnicama. To je učinjeno oštrim predmetom, šilom, ili specijalnim nožem, veoma zašiljenim pri vrhu, koji se naziva kopljem. Evo traga od udarca kopljem u rebra, takozvanog probijanja kopljem. A evo ovde samog udarca pod mišku radi sabiranja krvi. Ako pogledate uz jako uvećanje, vidi se da su jednom od dečaka odrezani palci, nanet udar u glavu oštrim predmetom, izvađene oči, razrezana usta, oštećena slepoočnica.

Svi ti znaci su dobro poznati i kažu nam da nije u pitanju obično sadističko iživljavanje. Ovde nema nikakvog sadizma. Ubistvo je sasvim hladnokrvno, mirno, izvršeno po određenom ritualu. On se sastoji u tome što decu raspinju onako kako je bio raspet Gospod naš Isus Hristos. Zatim ih krajnje surovo, zverski muče. Nanose im određeni broj udaraca u određenoj konfiguraciji (uglavnom po 12, koji se nazivaju "12 kušanja kopljem"), i trinaesti, konačan. (U Optinoj pustinji 1994. ubijen je mladi poklonik Georgije sa dvanaest udaraca iglom u grudi, i trinaestim, u srce, nap. prir.) Nanose se rane radi isticanja krvi, koja se zatim skuplja. Jedan od znakova rituala je i to što se telo obavezno baca, a ne sahranjuje. To se radi zbog izrugivanja. Čega? Ne prosto telu tog deteta, razume se, nego zbog izrugivanja hrišćanstvu, Gospodu našem Isusu Hristu. Izrugivanje se sastoji u tome što se telo raspinje (to je simvoličko raspinjanje Hrista), i drugo, što se ne sahranjuje. Taj običaj - nesahranjivala kao poruge - bio je poznat mnogim narodi. Skupljanje krvi je najvažnije. To je suština rituala uopšte. Pošto krv istekne i kad se sabere, nad njom se proiznose zaklinanja, kojima se ne proklinju mrtvi, nego živi ljudi, pripadnici one religije protiv koje se satanisti bore. U ovom slučaju - pravoslavne. To se čini zato da bi svi sledbenici Pravoslavlja bili, savremenim jezikom rečeno, hipnotisani, a govoreći jezikom Pravoslavlja, "začarani". To znači da će ti ljudi ćutati i plašiti se onih zločinaca koji su sve ovo izvršili, i nikad protiv njih neće istupiti, niti će govoriti protiv njihovih zločina. To je sasvim definisan magijski metod, i obavlja se upravo nad krvlju...

Šta se ipak dešava u Jugoslaviji? Rat. Kao i svaki rat - složen je, sa mnogo aspekata, nema jedan uzrok i cilj, nego ceo niz razloga i ciljeva. Bilo bi neozbiljno tvrditi da su ga otpočeli satanisti - oni prosto koriste rat da bi upražnjavali svoje krvave rituale. Druga je stvar - otac njihov, đavo. Ako se rat posmatra van političkih, ekonomskih, nacionalnih aspekata, on će se pred nama pojaviti u svom dubokom, skrivenom značenju, kao projave večne borbe zla protiv dobra i tame protiv svetlosti..."

Tako Simonovič i Dušenov. Izgleda da su neke ustaše, po konfesiji rimokatolici, "intuitivno" došli do satanizma u najopakijem vidu. Ili im je neko u tome pomagao? Dobro je poznato da je na teritoriji Hrvatske još pre rata devedesetih bilo mnogo satanista koji su složno radili na rušenju i razgrađivanju svega ljudskog u svom narodu. Kod nas se niko nije bavio ovom pojavom, niti je kome palo na pamet da sprovede istragu u tom smislu. A satanista je u Srbiji sve više, i za mnoge od njih se ni ne zna. Ko su? Šta rade? Kakav im je cilj? To je pitanje koje se da razmatrati u konačnom ishodu, ali šta će se dalje dešavati u konkretnoj primeni planova satanista - nije poznato.

To sigurno nije ništa dobro.

To će sigurno biti ogromna opasnost po Crkvu, narod i državu. Zamislimo satanistu koji čuva magacin municije kao vojnik! A njemu nije ništa drugo na umu do da ispuni volju oca svog iz pakla, da ubije sebe i po mogućstvu što više drugih...



Satan Panonski



Satanizam kod nas ne bi se mogao zamisliti bez "svog muzičara", poznatog u andergraundkrugovima Satana Panonskog. Rođen je kao Ivica Čuljak. Hrvat je po nacionalnosti, a poreklom je iz Slavonije. Do 18 godine o njemu se ne zna mnogo. U Vinkovcima je izvršio ubistvo zbog čega je smešten u zatvorsku ludnicu. Puštan je na vikende, pa je u Vinkovcima napravio bend. Čuljak je uzeo pseudonim Satan Panonski.

Za svoj bend je pisao tekstove, u kojima, pored očajanja i pankerske no future ideologije, nude i satanističke poruke otvorenog tipa. Sadržaj i naslovi pesama su morbidni. Pošto nije imao zvaničnog izdavača, snimke sa običnog kasetofona pankomladina je umnožavala i širila po celoj bivšoj Jugoslaviji. Nervno labilne ličnosti su nalazile sebe u tekstovima koji su podržavali incest, ubistva, narkomaniju. Mnogi su ga slušali iz radoznalosti, ali su, malopomalo, ulazile na "frekvencije" tih poruka i možda se "lepili" za njih. Epicentar njegovog "stvaralaštva" bio je Beograd. Kasete sa pesmama Satana Panonskog prodavale su se ispred SKCa. Album pod nazivom "Nuklearne olimpijske igre" doživeo je veliku popularnost, a neke privatne radiostanice emitovale su pesme "Lepi Mario", "Trpi, kurvo", "Odrežite sise bezdušnoj majci", "Hard Blood Shock". Iz ludnice su ga čak puštali na koncerte, tako da je sa svojim bendom držao i turneje. Na jednom od koncerata svojim fanovima je pokazao da se "ne šali" - odsekao je sebi žiletom uvo i krvlju se mazao po celom telu.

Kada je počeo rat u Hrvatskoj, Satan Panonski je pušten iz ludnice i otišao da se bori za "lijepu njihovu". Pre nego što je stupio u borbu, sebi je na čeklu ispisao satanske poruke, obukao hrvatsku uniformu i - u prvim bitkama poginuo. U znak zahvalnosti, "Croatia records" izdaje mu ploču "Kako je hrabri panker branio Hrvatsku".

Kakav je tip tekstova Satana Panonskog?

Pesma "Čaj od maka" glasi ovako:

"Čaj od maka/ baš je džaba/ zasijala stara baba/ stara baba čaja sije/ nema murije/ u vrijeme influence/ kad radosti više nema/ ja sam srećan sad se smijem/ meni baka čajče sprema".

Nastavak


UZROCI ZANIMANjA ZA SATANIZAM



Zanimanje za satanizam ima različite uzroke: počev od pubertetskog buntovništva, preko želje da se stekne moć i ugled u društvu, sve do... Sve do izvlačenja zaključaka iz susreta sa svakodnevnim okruženjem. Nikad neću zaboraviti da se na predavanju u jednoj srednjoj školi, posle govorenja o Hrišćanstvu, javio učenik prvog razreda, dakle šesnaestogodišnjak, koji je rekao: "Ja sam sada ateista... Inače, bio sam satanista, u osnovnoj školi." Na moje zapanjeno pitanje kako je stigao da bude satanista u tim godinama, odgovorio je: "Verovao sam da će u borbi Boga i satane pobediti satana zato što se služi svim sredstvima."

Ta logika se ne može steći drukčije do posmatranjem onoga što se oko nas dešava. U zemlji u kojoj je porodica razorena, u kojoj vlada bračno neverstvo i preljuba, u kojoj vlast i moć imaju najgori, a ne najbolji, u kojoj kriminalci žive dobro i bivaju proslavljani kao "crni biseri" i "heroji sa asfalta", u zemlji u kojoj je običan čovek ponižen i pogažen ovako se može razmišljati na osnovu metafizički pogrešne ali, na prvi pogled empirijski uverive, logike.

"Đavo se služi svim sredstvima" i oni koji mu podražavaju na sličan način delaju u ovom svetu, zagaćujući izvore smisla i svega onoga što mladom čoveku može biti potpora. Mladi brzo zaključuju i brzo skidaju maske socijalne mimikrije - njima nije stalo do obrazine kojom će prikrivati takvu logiku. Idu do kraja... Ako je zlo tako nezaustavivo, ako dobro ne pobeđuje...

Da, zaista živimo u satanističkom vremenu. Treba samo otvoriti dnevnu štampu, bilo koje novine, i uveriti se u to; uključite TV: od vesti do muzike, pune vulgarne čulnosti, sve ide po volji oca laži... "Zli ljudi i varalice napreduju, varajući i varajući sami sebe", rekao bi Apostol Pavle. Sile dobra su krhke, i njihov glas ne dopire daleko...

U knjizi Majkla Langona i Linde Blad, koja se smatra klasičnom studijom o satanizmu ("Satanizam i nasilje povezano sa okultnim: šta treba da znate") autori daju ovakvu definiciju satanizma: "Formalno ili neformalno obožavanje satane ili bića jednakih i povezanih sa satanom, uz nasilje, surovost i rušilaštvo; praktikovanje crne magije - upotreba magijskih sila za razne ciljeve; opsednutost literaturom, ritualima, simbolima povezanim sa satanizmom i crnom magijom; učešće u seksualnim činovima i kriminalnim radnjama povezanim sa poklonenjem satani i crnom magijom".

Prema njima, vrste satanista su:

Eksperimentatori, koji u satanizam ulaze preko dostupnih knjiga, hevimetala, itd;

Samostalni, satanisti - psihopate, zainteresovani za nasilje i zločin;

"Religijski" satanisti uključeni u zvanično priznate grupe;

4. "Satanski kultovi", dobro organizovani i prikriveni, koji mogu biti uvučeni u kriminal.

Većina satanista su deca od 9 do 19 godina, koja eksperimentišu (žrtvuju životinje, piju krv, koriste drogu, itd.). Mogu biti uvučeni u krađe i vandalizam. Uglavnom su to tinejdžeri koji imaju problema sa agresivnošću i samoubilačkim naklonostima. Potiču, najčešće, iz razorenih porodica. Može se desiti i da su nadareni, ali ne uče i u školi imaju uglavnom slab uspeh. Uglavnom su hedonisti i nihilisti, zainteresovani za droge i hevimetal, što vođa grupe može iskoristiti da ih uvuče u rituale za koje sami oni možda ne bi ni bili spremni.

Satanizam privlači zbog moći koju nudi preko crne magije. Kombinacija darvinizma, makijavelizma i ničeanske "volje za moć", uz žrtvene rituale, nude "izmenjena stanja svesti", vizije demona, razne glasove... Odrasli praktikuju grupni satanizam radi sticanja moći. Osećaju se kao "elita". Oni se bave trgovinom narkoticima, pornografijom (uključujući i dečju), prostitucijom i trguju belim robljem. Skloni orgijanju i svim vrstama nemorala. Ima ih raznih - od ljudi sa ulice do uglednika.

Linda O. Blad, koautor knjige, je bila članica satanske sekte "Setov hram", u kojoj su proklinjali svoje neprijatelje i u mislima ih prinosili na žrtvu. Satanista može biti fanatičan u svojim verovanjima, smatra Bladova. U sekti se uči kako normalno živetu među "humanoidima", kako se nazivaju "neinicirani", to jest svi ostali ljudi - a normalno živeti znači činiti svoje i ne biti uočen. Mnoge stvari o satanizmu nisu otkrivene, kao što je bio slučaj i sa nekim drugim tajnim organizacijama. Mreža "Koza Nostre" je decenijama postojala u SAD, a otkrivena je tek sredinom šezdesetih. Poklonici boginje smrti Kali, koji su vekovima žrtvovali na stotine hiljada ljudi, od strane britanskih vlasti otkriveni su tek posle dvadeset godina prebivanja Britanaca u Indiji. Pa ipak, ne treba praviti paniku kad je satanizam u pitanju, nego svim podacima treba pristupati pažljivo i oprezno...

Iz perspektive pravoslavnog Hrišćanstva, trebalo bi uočiti da se neki mladi ljudi za satanizam opredeljuju zato što, poput pramajke Eve, prime klevetu na račun Boga i Crkve kao istinu. Ta kleveta izgleda ovako: "Bog je strašni sudija, a Crkva - to je gomila zakona i zabrana, koja propoveda uzdržavanje od svih pravih stvari, a naročito od seksa i droge... Niko ne može da ispuni sve zapovesti da bi ugodio Bogu. Uostalom, zašto bi Mu neko ugađao kad je takav kakav jeste? Zašto se ne okreneš onome koji daje svaku slobodu, da možeš da radiš šta hoćeš, a uz sve to daje i moć? Zašto ne potražiš neko poznato lice u paklu kad već u raju nemaš prijatelja?" I tako, proradi mehanizam mladalačkog bunta. Zato je neophodo svedočiti mladima da je Bog Otac, da je Njegova ljubav prema čoveku neizmerna, da se spasenje "ne zaslužuje" robovanjem, nego sinovskom ljubavlju, da Bog jedva čeka da oprosti ljudima i primi ih u svoj zagrljaj (Priča o bludnom sinu), da greh nije zakonski prestup nego razaranje sopstvene ličnosti. Čak ni pakao, po učenju Crkve, nije ništa drugo do ljubav Božja koja će večno grliti one što večno mrze svog Oca, đavole i njihove saveznike... U čemu se sastoji pakao? U tome što Bog večno voli one koji Ga večno mrze. Dostojevskijev starac Zosima u "Braći Karamazovima" o paklu veli sledeće[1]:

"Oci i učitelji, razmišljam: "Šta je pakao?" I sudim ovako: "Patnja zbog toga što se više ne može voleti.



Vrste ponašanja satanističkih grupa



1. Upražnjavanje postojećih ili spontanih rituala, u skladu sa satanističkim "kalendarom". Rituali se mogu upražnjavati u napuštenim zgradama, na grobljima, u vikendica ma, čak i u stanu ili kući ako roditelji nisu prisutni. Takođe, tinejdžer ih može samostalno obavljati u svojoj sobi, sklonivši se od pogleda roditelja.

2. Upražnjavanje rituala u kojima se priziva satana, uz davanje zaveta i obećanja njemu, uglavnom pisanih svojom ili krvlju člana grupa.

3. Mučenje i žrtvovanje životinja, čija se krv pije i prosipa po telu.

4. Porezivanje sebe i drugih i ispijanje svoje i tuđe krvi, često pomešane sa telesnim izlučevinama.

5. Upražnjavanje grupnih seksualnih aktivnosti; tzv. "crna venčanja", kada se ženski članovi grupe "udaju" za satanu. Već deca od 12-13 godina mogu biti uvučena u ovo.

6. Upražnjavanje ceremonija uz upotrebu droge i alkohola, što smanjuje inhibicije i prethodi orgijama, žrtvovanju životinja, ispijanju izlučevina tela.

7. Izvođenje obreda koji su povezani sa smrću - na grobljima, u grobnicama, kraj napuštenih hramova. Korišćenje delova leševa ili kostura prilikom tih rituala.

8. Upražnjavanje gatanja i vračanja: spiritizam, tarotkarte, Ji Đing, sve zbog predviđanja budućnosti.

9. Proklinjanje ličnih i zajedničkih "neprijatelja", sa ciljem da im se dogodi zlo. Zazivanje demona da im naude.

10. Pevanje magijskih formula tokom rituala. Cilj je izmena stanja svesti.





POSLEDICE BAVLjENjA SATANIZMOM



Opsesija satanizmom i pripadnost satanskoj sekti sklonoj nasilju mogu navesti osobu da stvori "racionalno tumačenje" antisocijalnih aktivnosti kakve su nasilje, vandalizam, žrtvovanje životinja, silovanje, pijančenje i narkomanija, krađa, ucena, samoubistvo i ubistvo. Tinejdžeri koji se zanimaju za satanizam od strane odraslih satanista mogu biti uvučeni u opasne kriminalne radnje.

Satanizam je izazivač velikog broja samoubistava među mladima. Neki su iza sebe ostavljali beleške da su se ubili kako bi sreli satanu, koji im nudi reinkarnaciju - da u budućem životu budu moćna bića što će vladati demonskim vojskama. Neki prave savez sa đavolom i obećavaju mu da će određenog dana ubiti. U nekim slučajevima, tinejdžeri uvučeni u satanizam petili su roditeljima da će se ubiti ako ih budu sprečavali u ritualnim delatnostima.

Uvučenost u satanizam razara veze sa porodicom i prijateljima. roditelji i prijatelji govore o velikom stepenu otuđenosti kod članova satanističkih sekti, što se ponekad manifestuje kroz otvorenu mržnju i nasilje. Neki od mladih satanista ubili su jednog ili oba roditelja.

Satanizam podstiče strah, mržnju, otuđenje od društva. Sekte crnog toka propagiraju haos, nasilje, rušenje svih autoriteta, i podstiču kriminalne i antisocijalne radnje.

5. Članovi ovih sekti veruju da stiču moć, ali u stvarnosti gube slobodnu volju i vlast nad svojim životima putem straha, razih iluzija, narkotika, nasilja, podložnosti ucenama, kriminalnih radnji. Članovi često mogu postati robovi moćnih vođa putem straha, iluzija o njihovoj moći, kao i bojeći se posledica nezakonitih radnji u kojima su učestvovali.

Tinejdžeri koji su uvučeni u ovu vrstu sekti veoma brzo gube intelektualne mogućnosti. Često gube zanimanje za postizanje ciljeva nekim drugim putem osim magijskog.

U satanskim sektama naglašava se mržnja, nasilje, i moć nad okruženjem što inhibira pozitivna, nežna osećanja prema drugima; teško se oblikuju bliske veze van sekte.

Javljaju se psihička oštećenja, naročito ako se koriste droga ili alkohol.

Psihotični slomovi, samopozleđivanje, halucinacije, napadi paničnog straha, osećanje krivice, razgrađivanje identiteta, paranoja, pokušaji samoubistva - najčešći su psihički problemi osoba uvučenih u satanizam.

Većina sekti odbacuju lične i društvene kulturne vrednosti, pošto satanisti naglašavaju agresiju, hedonizam, orgijastičnost, žeđ za nezarađenim bogatstvom. Članove podstiču da formalizuju prekid sa svojom prošlošću potpisujući ugovor sa đavolom svojom krvlju i/ ili izvođenjem nekog zločina.

Satanisti napadaju, terorišu i zlostavljaju bivše članove; svima koji uđu u sektu preti se smrću ako je napuste i pričaju o onome što su činili. Preti se advokatima koji se bave satanističkim kriminalom, novinarima koji o tome pišu, psihijatrima koji leče bivše sataniste.


ZNACI UVUČENOSTI U SATANIZAM



Američki stručnjaci ističu da su ovi znaci moguć, ali ne i obavezan znak pripadnosti satanskoj sekti. Nužno je ne žuriti sa donošenjem zaključaka, nego sačekati da se vidi celina ponašanja i svi načini na koji deluje onaj na koga se sumnja da je došao u vezu sa poklonicima zloga.

1. Sabiranje satanističkih parafernalija (knjiga o satanskim obredima, crnoj magiji, dela Alistera Kroulija i njegovih sledbenika, knjiga o veštičarstvu i okultizmu), noževa i sličnog oružja, bičeva, crvenih ili crnih sveća i odeće, kostiju, postera koji prikazuju seks, nasilje i okultne simbole. Simboli poput obrnutog pentagrama (petokraka sa rogovima okrenutim nagore), obrnuti krstovi, broj "666" ili "fff" (šesto slovo abecede), svastike, paukovi, zmije. Grafiti kakav je "natas" (obrnuto "satan"), "nima" ("Amin" unazad), "kill the priest" ("Ubij sveštenika"), "Satan rules" (Satana vlada), itd. Crtanje lobanja, lica demona, čudovišta, jarčeve glave, noževa sa kojih teče krv, scena nasilja ili sakaćenja. Tetovaža sa ovakvim znacima takođe je moguća. Neki tinejdžeri u svojim sobama prave satanističke žrtvenike.

2. Najpoznatiji satanski simboli su: obrnuti pentagram (u koga se može upisati jarčeva glava), koji se često naziva "bafomet"; "krst zbrke" (krst koji je nadole produžen u obrnuti znak pitanja) je stari simbol za dovođenje u pitanje vrednosti Hrišćanstva; dvosekla sekira okrenuta naopako - u uspravnom položaju, dvosekla sekira je rimski simbol pravde, u satanskom, obrnutom - simbol bezakonja. "666" je broj antihrista iz Otkrivenja Jovanovog (Otk. 13, 18). Obrnuti krst je simbol negiranja i ruganja Hrišćanstvu.

3. Korišćenje satanskih simbola na odeći, nakitu, ili ispisanih u sveskama, na stranicama knjiga ili na zidovima. Neki put su simboli ispisani ili urezani u kožu. Jedan nokat na prstu ruke može biti obojen u crno. Satanisti mogu jedan drugom pokazivati "roge", znak rukom koji se, međutim, često koristi među mladima, zato što ga na koncertima publici pokazuju rokzvezde.

4. Opsednutost knjigama, filmovima i muzikom čija je tema okultizam, nasilje, samoubistvo, smrt. Opsednutost okultnim videoigrama, spiritizmom, tarotkartama, itd. (Sve ovo treba pažljivo motriti, ali još ne znači da je dete satanista.)

5. Znaci ritualnog ranjavanja: na levom ramenu ili grudima, naročito ako je trag u vidu nekog okultnog simbola.

6. Potpuna nezainteresovanost za školu.

7. Vandalizam, pljačkanje, surovost prema životinjama, sklonost paljevinama, stalna lažljivost, bežanje od kuće, pljačkanje grobova, upadanje u tuđe stanove...

8. Posedovanje "knjige senki", ritualnog dnevnika u kome se beleže obredi i druge aktivnosti, kakva je, na primer, slanje demona na osobu kojoj se želi nauditi i rezultati toga.

9. Ekstremne izmene detinje ličnosti, kakve su promena ponašanja, nedostatak humora, agresivnost, smračenost, tajanstvenost i krajnja arogancija.

10. Preokupiranost smrću, naročito njenom morbidnom stranom. To može biti izraženo verbalno, odećom, crtežima, poezijom, muzikom.

11. Znaci da dete misli o samoubistvu: razdeljivanje onoga što poseduje, udaljavanje od roditelja, prijatelja, pričanje o suicidu.

12. Sklapanje pakta sa đavolom da bi se dobila moć, novac, slava, uspeh. Dogovor sa članovima sekte da se određenog datuma izvrši ubistvo, samoubilački dogovori između članova sekte.

13. Usvajanje čudnih nadimaka, povezanih sa okultnim, hororfilmovima, itd.

14. Dete veruje da je "opsednuto".

15. Izbegavanje članova porodice, mržnje prema hrišćanskim verovanjima ukućana. Agresivnost prema porodici, nastavnicima, sveštenim licima.

16. Izražavanje mržnje prema Hrišćanstvu i nesatanskim verovanjima.

17. Napuštanje starih prijatelja i aktivnosti; tajanstvenost kad su u pitanju novi prijatelji i aktivnosti.

18. Neočekivana nestajanja, naročito noću, posebno oko ponoći, kada se održavaju rituali.

19. Nagoveštaji o ispijanju krvi; posuđe u kojima se drži krv, ostaci životinja; neki put čak i u frižideru.

20. Drogiranje i alkoholizam, ako su povezani sa drugim simptomima uvučenosti u satanizam.

21. Izražavanje rasističkih stavova.



HRISTOS ME JE VASKRSAO

(ispovest bivšeg sataniste)



Ako moje iskustvo može biti od neke koristi onim ljudima koji traže "duhovni život", a nalaze, kao i ja, "duhovnu smrt", onda ću ispričati svoju "priču". Samo, nisam spreman da otkrijem svoj identitet. Prvi, i najvažniji razlog je taj, što je moguće da mi se satanisti osvete, u čiji red sam bio iniciran, i položio zakletvu na vernost; a drugi je što sam još uvek slab da se javno suočim sa svim posledicama koje nosi jedna ovakva ispovest, duhovno sam ranjiv i osetljiv, i još se oporavljam od užasnih posledica svog uplitanja u demonska učenja, čije poreklo ni cilj nisam uopšte poznavao.

Dakle, zovite me Pera.

Zašto sam se uključio u red OTOa (Ordo Templi Orijentis)? Pa... oduvek sam želeo da budem ratnik, borac. Ova grupa mi je pružala tu mogućnost da postanem jedan od vitezova Bafometa, tajnog reda OTOa, i da tim putem realizujem duhovne potrebe i ambicije koje sam imao. Učenje OTOa me je u početku oduševilo kao mistično, tajanstveno, ono što pruža neslućene mogućnosti prodiranja u svet onostranog, zadobijanja čudesnih moći, spoznaje tajnih znanja. Nudi stvarnost sasvim drugačiju od ove realne, besmislene.Suština samog učenja je: skup raznih magičkih, okultnih, istočnjačkih i teozofskih učenja, i drugih tehnika i metoda satanističkih znanja.

Prozor u svet mistike donekle je bila i naša duhovna stvarnost u ono vreme ratne krize i haosa koji je u društvu zavladao. Časoisi "Treće oko", "Tajne", "Horoskop", "Šesto čulo," zatim nude proroke, iscelitelje, astrolote, ekstrasense, vidovnjake i druge spasioce koji ljudima nude pomoć. Posećivao sam često, kao i moji prijatelji, gatare, vračare i ostale alternativce, tražeći načina da se zaštitim od tolikog delovanja zlih sila, od magije i propasti koja preti sa svih strana. Oni su me poučavali kako da to učinim. Poučen od njih ulazio sam sve dublje u svet mistike. Sad vidim kako demon lukavo plete mrežu: on je taj koji izazove paniku i strah, pa ti ponudi "lekara" koga lično šalje da ti da "lek" koji je, u stvari, otrov.

Nisam uopšte poznavao svoju pravoslavnu hrišćansku veru, osećao sam nesvesno veliku duhovnu prazninu, neznanje, i želeo da ga nadoknadim nekim višim smislom. Imao sam jaku potrebu za duhovnošću. U to vreme, uvod u satanizam su donekle bili i moji unutrašnji duševni konflikti, nezadovoljstvo sobom i potreba da se menjam.

Inicirao me je mladić koji pripada višem stepenu, a koji je još uvek aktivan u OTOu. Mislim da ni on ne zna u šta veruje i kome zapravo privodi ljude. Većina ljudi koji se tamo nalaze su zavedeni, prevareni lažnim obećanjima i nejasnim ciljevima. Dok otkriješ gde si i šta radiš prođe mnogo vremena, mnogo izgubljenog vremena sa strašnim posledicama. Neki ljudi duševno obole, drugi osakate svoju ličnost, i u najgorem slučaju izgube ljudsku prirodu priklonivši se demonskoj. To sam kasnije jasno razumeo, iako je već tada bilo dosta upozoravajućih činjenica, ali ja nisam razumeo opominjujući glas savesti.

Naprimer, čitam knjigu koja daje uputstva šta je sve potrebno da sledbenik OTOa učini kako bi došao do najvišeg stepena, da bi na poslednjem 33em, od njega bilo zahtevano da se odrekne - Hrista! Zamisli šta on mora sve da prođe do tada, često u uverenju da čini dobro, da bi nadomak željenog cilja ili sve napustio, ili zauvek prodao svoju dušu.

Međutim, svakom čoveku u određenom momentu postane jasno kom gospodaru služi, i od njega se traži da se svojom voljom za to opredeli. Satana mu se pokaže na razne načine, i zahteva da sebe potpuno preda, a kako će postupiti - samo od čoveka zavisi. Možda neko ovoga nikad ne postane svestan, ali to je retkost.

Šta je bilo u početku? Ovako... Odabrani, posebno nadareni članovi vrbuju ljude. Najčešće one koji su uspešni, sposobni, koji su na raznim društvenim pozicijama. Takvi im trebaju da bi širili efikasnije svoje učenje uticajnim ljudima i kanalima, i da bi kao grupa bili jači. Posle određenog testiranja rado prihvataju mlade, nesvesne sebe, koji "obećavaju". I ja sam bio jedan od tih. Spreman ne sve! U ime Boga! Ali, u ime Boga Svevišnjega! Nisam znao da postoji neki drugi "bog". Sad znam da je najveći uspeh Satane da te uveri da on ne postoji, da je samo neki bezliči simbol, metafora, kosmička energija. Tad si u njegovoj vlasti bez otpora.

Želeo sam celim bićem da uđem u "red", da služim, da budem sa njima, da im pripadam, i u tome sam uspeo. Proveo sam četiri godine trudeći se - uzalud. Nije važno šta sam radio... Radio sam svašta u smislu duhovnih tehnika... Ne volim da se sećam, da pljujem, jer me to naknadno emocionalno povređuje, radije bih da sve zaboravim... Bitno je učenje, zabluda koja sledi u svim sferama života, da ljudi razumeju u šta su se upustili...

Ubace ti "program" u glavu, u nesvesno, učenjem, čitanjem knjiga, poukama, razgovorima sa mentorom, i nekim tajnim putevima prosto neverovatnim (direktnim delovanjem demona iz duhovnih sfera tame, prim. aut.) Ti postaješ kanal te energije, imaš zadatak da je širiš, da privedeš nove sledbenike jer tako napreduješ u hijerarhiji, da predano i bez ostatka služiš.

Ono što sam ja osvestio od nesvesno ubačenog programa:

* Ubij Patrijarha!

* Mrzi sveštenika!

* Bludniči!

* Drogiraj se!

Ako ovo ne ispunjavaš, zaštitni deo "programa":

* Jao, poludeću!

* Ubij samog sebe!

Kao da se u čoveka uselio neko drugi ko diktira njegovom umu. Osećaš da "nisi sam". Toliko si u njihovoj vlasti da ti svi ovi užasi postaju normalni. Meni se desilo nešto neverovatno: bio sam na službi u hramu Svetog Arhangela Gavrila, gde je naš Patrijarh služio liturgiju. Čujem jasno unutrašnjim sluhom naredbu: Ubij Patrijarha! Ubij Patrijarha! Ubij Patrijarha! Nagon koji je van mene tera me da ovo činim. Zgrozim se... borim se sa sobom... jauknem u sebi: Ne! Ne! Neću! Pre bih sebi oči iskopao nego da to učinim. Istrčavam napolje...

Zamislite, molim vas, šta biva kad ličnost podlegne ovakvim iskušenjima, napadima, ne znam šta je to, ili još gore... Ako nisi u stanju ništa od ovog da uradiš, što svaki normalan čovek nije, onda: Ubij sebe! Neki tako i završavaju.

Jedan od veoma važnih momenata na ovom "putu prosvetljenja" jeste - gubitak svakog morala. Moral je relativna kategorija. Bludničenje je prirodno... Ranije nikad nisam na taj način gledao na osobe suprotnog pola. Znale su se moralne granice koje se ne prelaze. Devojka mog druga, na primer, za mene nije postojala... a sad, sve ti je dozvoljeno! U glavi mi se roje bludne slike i misli, koje ne mogu ni da izgovorim. Nestane svako merilo vrednosti... Tebi je moguće i ono što je nemoguće, što je u svim drugim prilikama nedopustivo.

Bio sam fizički veoma jak. Mozak mi radi "dvesta na sat". Gordim se umom, lucidnošću, jasno proničem u sve situacije, ljude, strašno sam priseban, koncentrisan. Ali, strogo razumno, bez srca, bez duše. Bezdušnost i nemilosrdnost su veoma važna osećanja koja treba negovati. Naravno, oni to ne zovu ovim imenom, to se zove "transcendiranje emocija", prevazilaženje niskih, sentimentalih raspoloženja u cilju prosvetljenja. Jer, kad upleteš srce, ljubav, osećanja - gubiš moć i silu.

U tom smislu se umesto ljubavi nudi - erotika, samoljublje. Ma kakva erotika, nije ni to, nego - samomučenje kroz blud. OTO je naglašeno seksualnomagijski red. To je jedan od osnovnih mamaca za mlade, neiskusne ljude, i druge neoformljene ličnosti, koje i ovim putem traže sebe. Mentor, bez koga ništa ne preduzimaš, uvodi te u tajnu seksualne magije, nauči te kako ćeš se izabranicom putem polnog opštenja, ili bolje rečeno kroz nju, kao kroz nebesku kapiju, skerletnu ženu, doći do viših duhovnih sfera i fascinantnih spiritualnih doživljaja. Otvaranjem energetskih centara (čakri), primanjem kosmičke energije u seksualnom činu, uzdižeš svoju fizičku energiju u spiritualnu i njenu snagu, oličenu u kundalini, usmerio ka najvišem cilju. Vrhunski cilj je - prelaz peko Bezdana i nestajanje u emanaciji božanstva!

Kažu ti da je Hristos, i drugi učitelji, ništa u odnosu na Velikog Učitelja Alistera Kroulija. Stupaš njegovim putem, proverenim i sigurnim, moćnim i nenadmašnim. (Alister Krouli, satanista - crnomagijaš, stupio u kontakt sa kosmičkom inteligencijom Ajvazom koji mi je izdiktirao "Knjigu Zakona" i "Knjigu laži", sve potrebna objašnjenja i uputstva za njegove sledbenike. Koristio jake droge da bi dostigao prosvetljujuće efekte, na kraju života poludeo. To je njegov put (prim. aut.)

Sve mogu, sve činim, sve mi je dozvoljeno - a u suštini sam potpuno nemoćan i zarobljen, ništa nemam i ne mogu. Ništa stvarno ne postoji - i ja ne postojim! Ništavilo.

O, Bože, kakav užas! To može da oseti samo onaj ko je tim putem prošao. Nikom ne želim da njime krene. I zato svesno sebe "raspinjem na krst" ispovedanja ne bih li i druge upozorio. Ja dobro znam koliko svačija duša pati. A najviše onima koji su u neznanju. Krst Hristov je lak, mnogo lakši nego onaj užasni krst propasti. Mi se bojimo da priznamo poraz, poniženje, da se pokajemo - a to je u stvari put spasenja, izlaz iz onog lavirinta mračnog. Sve je suprotno demonskoj gordosti koje ti razvija lažan osećaj da si "bog".

Imam moć, ali nemam život. Naprimer: predskazujući snovi, manja predviđanja događaja, čitanje misli, poneko čudo, kao ovo: sretnem čoveka koji mi se ne dopada i oborim ga (energetski). Počinjem da viđam demone, naoružan znanjem krećem u borbu - i vidim demona majmunskog izgleda kako mi se ruga. Kao da mi kaže - nemoćan si. I ja osećam to, poražen sam, gubim borbu, i shvatam da bez Boga nema pobede. Ni u duhovnoj, ni u fizičkoj borbi. Bez Boga je nemoguća bilo šta učiniti.

Padam sve dublje. Vidim, nema kraja propadanju i očajanju... nepodnošljivom užasu! Haos, beznađe, mrak...

Gde je izlaz odavde? Gde pravi život? Nada... milost... Milost! Zavapim jedva živ, jedva čujno iz dubine svog bića. I, šta se desilo? Čudo. Pravo čudo. Milost me je podigla. Božanska milost koju nisam poznavao me je spasila. Gospod me je pomilovao... Po drugi put sam oživeo. Hristos me je mrtvog vaskrsao u život!

Postepeno sam počeo da dolazim sebi, osvestio sam se, progledao, i video svoj očajni položaj. Pa ja ne služim Svevišnjem, ne idem stazom spasenja, već duhovnom stazom tame, ja sam u zamci đavolskoj. Zgrožen i uplašen od svega u šta sam se upleo, odbacio sam učenje, spalio "diplome", napustio sve, bukvalno pobegao. Dugo vremena sam bio izgubljen, mrtav čovek. Dušom mrtav iako telom živ. Svestan da nijedno dobro nisam učinio, nikakav poseban napor da se spasem, nego me Gospod Isus Hristos svojom bezgraničnom milošću izbavio iz pakla.

Kako nas Bog voli! Kad bi ljudi to znali! Nikad ne bi činili ništa suprotno Njegovoj volji.

Posle tog preokreta usledile su neobične stvari. Kao što sam ranije, dajući svoj pristanak "ocu laži", poklanjajući veru lažnom učenju primetio kako je život brzo počeo da mi se menja, sad se dešavalo isto, samo u suprotnom smeru.

Okolnosti postaju drugačije. Srećem ljude koji mi pružaju pomoć, doktora koji pomaže da se iščupam, sveštenika koji me poučava Sv. Pismu, odlazim u Crkvu... Tamo čujem za Hristov Drugi dolazak i potpuno poverujem u Vaskrsenje, u momenat kad će Bog sa slavom doći da sudi živima i mrtvima... Za to se treba pripremiti, čoveče.

Verujem da se nisu dešavali slučajno preokreti u mom životu na hrišćanske praznike: na dan Svetog Đorđa (moja krsna slava) donosim odluku da sve napustim, na Spasovdan dajem konačni otkaz, na Vaskrs odlučujem da tražim pomoć.

Našao sam svoj mir... Iako ga povremeno gubim, i opet s mukom zadobijam, ali sad znam da se borim za nešto važno, najvažnije na svetu i to mi daje snage da izdržim. I - već sam pobedio. Mogu sve da mi oduzmu, život, zdravlje, ali ne mogu: Oče naš... To je moj mač molitve, sa kojim sam nepobediv. Samim tim ne mogu dušu da mi uzmu. A sve drugo ima cenu, samo duša nema. Hvala Bogu Živome i Istinitome. Amin.



Tekstovi preuzeti sa sajta Svetosavlje.

Nema čoveka koji vam neće reći da su u današnje vreme amajlije i talismani izašli iz mode, da u njih više niko ne veruje, niti ih koristi. Ipak, nije baš tako!
Setite se samo iznad koliko ste vrata zapazili zakačenu potkovicu koju vlasnici stavljaju za sreću.
Gotovo da nema automobila na čiji retrovizor nije zakačen neki privezak u vidu amajlije, u cilju zaštite, za koji će vlasnik reći da je ukras.
Ili, šta u stvari predstavlja buket cveća i burma koje mladoženja poklanja svojoj nevesti prilkom venčanja? Činjenica je da se i danas, gotovo isto kao i pre više hiljada godina veruje u amajlije i talismane kao donosioce sreće ili zaštitnike od raznih zala.
Azbučnim redom ćemo vam predstaviti vrste najčešće korišćenih amajlija i talismana kroz vekove, za koje se odvajkada verovalo da donose sreću ili štite od uroka i nesreća.


• ABRAKADABRA je reč koju su drevni narodi ispisivali na komadiću pergamenta i vezivali ga oko vrata. Verovalo se da će tako biti zaštićeni od urokljivih pogleda i zlih duhova. Reč se ispisivala na sledeći način:

ABRAKADABRA
BRAKADABR
RAKADAB
AKADA
KAD
A

Ovu reč je moguće čitati i vodoravno i ukoso, odnosno i uzlazno i nizlazno.


• BAMBUS I ZMIJA je vrlo stari talisman koji se sastoji od prstena razdeljenog na trouglove. Preko prstena ispružena je zmija, a ispod nje, popreko, leži bambusov štap sa sedam čvorova. Presten predstavlja večnost, jer se krug nikada ne završava; svaki trougao ima tri stranice i predstavlja trojstvo; bambus sa sedam čvorova predstavlja sedam stepeni učenosti koju su morali da poseduju svi učenjaci; zmija je odvajkada predstavljala mudrost. Ovaj talisman nose obično osobe željne da se proslave na polju nauke.

• BIK ili samo njegova glava nošeni su kao simbol snage, muževnosti i odlučnosti.

• BUBAMARA je prihvaćena kao amajlija iz dva razloga: jedno je da njeno sletanje na čoveka označava dolazak gostiju, a drugo da će predskazati finansijski uspeh pod uslovom da je niste ubili ili oterali. Danas se bubamara nosi obično u vidu privezaka na lančiću.

• GRIVNA je simbol star gotovo isto koliko i prsten. Označava da će osoba koja je nosi biti 'rob' onoga koji joj je poklonio.

• DABAR odnosno njegov zub je talisman koji svaki kockar ima uz sebe. Smatra se amajlijom, jer stalno raste, uvećava se, pa će se tako uvećavati i njihova dobit na kocki.

• DELFIN je tretiran kao mitološko biće i pripisivan je Apolonu, pa je prihvaćen kao amajlija ljudi sklonih muzici, umetnosti uopšte i književnosti.

• DETELINA je jedna od najpoznatijih amajlija, pogotovo ako je sa četiri lista. Jedan list donosi slavu, drugi bogatstvo, treći vernost, a četvrti zdravlje. Ovu amajliju prvi su upotrebili stari druidi, a danas je vrlo popularna kao privezak na lančiću.

• ŽIR vuče korene još od vremena normanskih osvajanja Britanije. Tada je postojao običaj da svako nosi po jedan sasušeni žir, jer će time produžiti mladost (seksualnu moć). Takođe, veruje se da žir pomaže da se vrati odbegla ljubav.

• ZVONO se koristi kao amajlija jer se veruje da njegov zvuk rasteruje zle duhove (još i dan danas pred nevreme zvonjavom se pokušavaju razbiti i oblaci). Zbog toga se zvona ili samo praporci stavljaju domaćim životinjama oko vrata, a ljudi ih još nose jedino u vreme verskog praznika Vrbica.

• ZMIJA je od pradavnih vremena smatrana simbolom mudrosti, posebno medicinske. Oko štapa boga medicine Eskulapa obavijena je zmija. Amajlija i nakit u vidu zmije nose se hiljade godina, posebno ako se želi steći zaštita od boleština.•

KLJUČEVI su u staroj Grčkoj simbolizovali život. Danas se nose, obično, tri ključa kao talisman; jedan za ljubav, drugi za bogatstvo, treći za zdravlje. Pretpostavka je da ključevi otvaraju vrata iza kojih se kriju ova dragocena svojstva.

• LIRA je instrument pripisivan bogu Apolonu i nosi se kao amajlija sa željom da i vlasnik iste bude obdaren vrlinama koje su krasile Apolona.

• NOVČIĆ je talisman za očuvanje i sticanje bogatstva. Mora biti iskovan u prestupnoj godini, jer jedino tako deluje uspešno.

• OGRLICA je amajlija koja se od davnina smatra kao zaštitnik od raznih bolesti. Štiti posebno decu. Najcenjenija je ogrlica od korala.

• OKO predstavlja Sunce, jer je ono 'oko dana' i simbolizuje vrhunsku inteligenciju. U početku je bilo prikazivano stilizovano kao krug sa tačkom u sredini i smatralo se da štiti od uroka, neprijatelja, bolesti i svakovrsne nesreće. Talisman koji ima simbole Sunca i Meseca, odnosno levo i desno oko, mora da bude načinjen u vreme mladog Meseca u znaku Lava ili Raka - jer, to su znaci Sunca i Meseca. Osim toga, Sunce je tada blizu letnje dugodnevnice što znači da tada ima najveću snagu. Po nekim verovanjima postoji i sličan talisman nazvan 'urokljivo oko' koje neprekidno vreba na nas ne bi li nam donelo nesreću. Da bi predupredili nesreću mnogi ljudi nose baš ovu amajliju računajući na to da će jedno 'urokljivo oko' potreti snagu onog drugog.

• PČELE su odvajkada korišćene kao motiv u nakitu jer se smatra da će vlasniku dati marljivost, istrajnost i trgovačku veštinu.

• POSTELJICA štiti od svih vrsta nedaća i smatra se da dete rođeno sa posteljicom na glavi ili preko lica mora biti izuzetno srećno. Smatra se kao zaštita od svih vrsta nesreća na moru ili vodi.

• POTKOVICA je verovatno najrasprostranjeniji talisman i da bi delovao mora se staviti tako da ispupčeni deo bude okrenut naviše. Smatra se da donosi sreću onome ko je zakuca iznad vrata, pogotovo ako je ta potkovica pronađena na putu.

• PRASE se koristi u današnje vreme kao kasica. To je dovoljno objašnjenje da predstavlja amajliju koja donosi novac. Međutim, nosi se kao amajlija jedino neki deo praseta: njuška, noga ili rep. Ovi delovi praseta vas čuvaju od nesreće i pomažu u poslovima vezanim za trgovinu.

• PRSTEN prikazuje večnost jer nema kraja. Simbolizuje vernost jer simbolizuje alku koja se nekada davno stavljala robovima oko vrata. Ne preporučuje se da se venčani prsten (burma) ikada skida. Tada se pretpostavlja da može doći do raskida braka.

• RIBA je simbol blagostanja zbog svoje velike plodnosti. Danas se često viđa kao privezak na lančiću. Sunčeva riba, zvana, Dagon, bila je božanstvo kod Sirijaca, a u stvari je predstavljala sirenu, mitološko biće, pola ženu pola ribu. Reč Dag na hebrejskom znači riba, pa je riba kao talisman veoma popularna i kod Hebreja.•

ROG IZOBILJA je legendarni rog iz kojeg su u beskraj izlazili voće i povrće, pa se i amajlija pravi u vidu malog roga, jer se smatra da ko nosi ovu amajliju neće nikada imati problema materijalne prirode.

• RUKA ili šaka je amajlija koja predstavlja šaku Fatime. To je bila Muhamedova kćer i simbolizuje gostoljubivost, plemenitost, snagu, dobrotu i mudrost. Smatra se da imalac amajlije mora imati i sve ove osobine i nije čudo što je ta amajlija veoma popularna kod muslimanskih žena, naročito na Istoku.

• SEKIRA se nosila oko vrata kao zaštita od urokljivih očiju, a pravljena je u vidu priveska.

• SIDRO se oduvek smatralo kao simbol nade, bezbednosti i sreće i amajlija je koju nosi skoro svaki mornar. Mnogi, čak, sidro tetoviraju na podlakticu.

• SOVA je vrlo stari simbol znanja i mudrosti i ovu amajliju nosili su ljudi zainteresovani za nauku.

• SRCE kao amajlija potiče još iz starog Egipta. Egipćani su verovali da će na dan vaskrsnuća svačije srce biti izmereno a potom upućeno u raj ili pakao. Srce je simbol ljubavi, pa se nosi i kao ukras na lančiću ili kao ukras na nekom delu odeće.

• STRELA odnosno njen vršak, koristi se kao amajlija još od pradavnih vremena. Sada se nosi minijaturni vršak strele u vidu priveska, a služi kao zaštita od uroka. Smatra se da je još bolje ako se pronađe pravi vrh strele.

• TAU - je univerzalni simbol, a javlja se u mnogobrojnim varijantama. Najjednostavniji je onaj koji se sastoji od samo dve linije od kojih je duža postavljena vertikalno, a kraća preko njenog vrha horizontalno. Veruje se da ova amajlija štiti od kožnih bolesti.

• UGALJ, odnosno jedan njegov grumen, donosi sreću samo kad je nađen, nikako ako je kupljen. Ako vam na dan Nove godine prag prekoroači čovek koji radi sa ugljem, onda vam predstoji plodna godina.

• UGAO nacrtan u obliku slova L smatran je još kod starih Grka kao koristan amulet jer pomaže boljem rasuđivanju i sticanju znanja.

• ČVOROVI predstavljaju dva komada užeta i znače zajedništvo dve osobe. Nikada se ne razvezuju.


Bilo kakav predmet nađen na neuobičajenom mestu takođe se smatra nekom vrstom amajlije, a sam vlasnik mu određuje značenje.


The Conoplja News

Ču ano kolako o mišjako kokore

Da se uspije u ljubavi Romkinje preporučuju ovaj recept:

Od ječmenog brašna zamjesi se mali kolač u koji se stavi i neki dio od slijepog miša. Kolač se osuši s rupicom u sredini. Nakon što se kolač osuši, kroz rupicu se pogleda željena osoba i kod nje će se u vrlo kratkom vremenu pojaviti ljubavni osjećaji.


Maramicom do udaje

Halida iz Preševa odrasla je u familiji u kojoj su svi ženski potomci poznavali tajne neobičnih iscjelivanja i ubjeđenja da se čovjek može izboriti sa svakim zdravstvenim problemom.

-Ako osoba živi po božijim propisima, vrijedno radi i poštuje bližnje, a ništa joj ne polazi za rukom, normalno je da će pomisliti da je žrtva crne magije. Ukoliko se tome dodaju besparica, svađa sa ukućanima ili zdravstvene tegobe kojima se ne može da utvrdi uzrok, sasvim je opravdano posumnjati u urok. Međutim, ljudi nisu tako često žrtve sihira kao što sami misle. Čim nešto krene po zlu, svi odmah svale krivicu na zavidnu svekrvu, jetrvu ili komšinicu. Ne treba ogriješiti dušu i sumnjati na nekog ukoliko nismo sto posto sigurni da nam želi zlo. Za svaku muku postoji iladž, a ja znam mnoge rituale koji mogu da otjeraju bolest i riješe ljubavne i novčane probleme“, ističe ova Romkinja.

U slučaju da ukućani često oboljevaju a da za to ne postoji razumno objašnjenje, Halida predlaže sljedeći ritual: „Domaćica mora ustati prije svih u zoru, stati pored otvorenog prozora okrenutog prema istoku i zapaliti svijeću. Sačekati da plamen gori nekoliko minuta, ugasiti ga, a onda zamjesiti pogaču. Kada je pečena, uzeti svijeću, opet je zapaliti i obići njome oko pogače. Domaćica mora da otkine komadić i pojede ga, a zatim da svakom od ukućana ponudi manji komad pogače. Ono što preostane, treba ostaviti ispod nekog zimzelenog drveta. Ukoliko se utvrdi da je bolest posljedica sihira, treba uzeti četiri kamena bjelutka i ostaviti ih da prenoće kod ulaznih vrata. Ujutro se poprskaju sa izvorskom vodom i rasporede po glavnim uglovima kuće. Nakon sedam dana bjelutke treba baciti u rijeku“, objašnjava.

Veliki broj ljudi suočava se sa teškom finansijskom situacijom, Halida kaže da joj se mnogi žale da im novac klizi iz ruke i da nikakve fajde od njega nemaju. -„Svako može da isproba neke od brojnih ciganski rituala za privlačenje bogastva, a da pritom ne mora ništa da uloži osim dobre volje. Na primjer, nakon čišćenja kuće metlu uvijek treba okrenuti tako da drška bude na zemlji, a širi dio okrenut na gore. Mrvice kruha sa sofre ili stola nikada ne treba sakupljati prstima, već obavezno istresti stolnjak, jer u protivnom u kući nikada neće biti para. A da bi se poboljšala materijalna situacija, kad stigne plata, prvo treba kupiti nešto slatko – šećer, bombone, čokoladu, da bi se novci „zasladili“ i umnožili. Pretpostavljam da svi znaju da novac nikada ne treba trošiti čim stigne, već ga ostaviti da prenoći u kući“, kaže Halida.



Ciganskom magijom do ljubavi

Mnoštvo usamljenih djevojaka, usprkos ljepoti i pameti, ne mogu da pronađu momka i ubjeđene su da su sihiri i uroci krivi za njihovu zlu sudbinu. Halida ima lijeka i za to:
-„Ako neko nema sreće u ljubavi, ne treba odmah da krivca traži u nečijem zlu. Za sve ima iladža pa i za to. Djevojka koja želi da se uda, mora da sa sobom uvijek nosi bijelu, svilenu maramicu. Prije nego krene na počinak, poslije umivanja, treba njome da obriše lice i kaže ovu basmu: „Ova svila od Boga mi bila. Ja se umivala, a dragog snivala. I on mi doš'o, čim mjesec proš'o.“ Ovo ponavljati 40 dana i pravi će sigurno doći. To isto važi i za muškarce koji žele da se ožene, samo što basmu izgovaraju u muškom rodu.



Hamajlija od tisovine

Fejra Čutur, narodna vidarka iz Preševa, rješava mnoge probleme pomoću kamenčića uzetog na obali rijeke, koji bajanjem pretvori u moćnu hamajliju. Njen amulet nosi se u džepu, a kako tvrdi, donosi sreću u svakom poduhvatu.

Pomoću bajalica i basmi neke naše žene mogu da izlječe nesanicu, nervozu, jačmer, razne osipe...Stara sam, pa mogu da pričam, ali žena koja želi da se bavi ovim poslom mora to dobro da čuva za sebe. Ako znanje nekom prenosi, to mora da čini isključivo usmeno jer ne smije da se zapisuje. To je staro pravilo kod nas. Meni je svekrva pokazala kako se liječe osipi na koži: u šalicu se stave dvije-tri kašike ulja, doda malo ružmarina i bosiljka, pa se onda sve dobro izmješa. Potom se donese do tekuće vode i doda se kap uz izgovaranje bajalice: "Što bilo, ne bilo, što vidjela, ne vidjela, što boljelo, ne boljelo. A sada idi, sve tako niz vodu, juriti te neću, idi traži kuću veću". Ova se bajalica mora naučiti napamet. Potom se smjesa namaže na dijelove kože pod osipom, pa se posuda u kojoj je sve to stajalo, baci preko glave niz rijeku ili potok. Za nekoliko dana, ukoliko se sve uradi kako valja i ako nije nastalo zbog nekog drugog zdravstvenog problema, crvenilo će nestati", objašnjava Fejra i otrkiva recept za još jednu moćnu hamajliju: "U crvenu krpu staviti komadić tisovog drveta, crveni končić i zrno pšenice, tkaninu preklopiti u trougao, zašiti i nositi uvijek uza se. Djevojkama savjetujem da u ovu hamajliju stave i malo bosioka kako bi što prije privukle suđenog".

Fejra ističe da je došlo neko čudno vrijeme, da ljudi gledaju da samo naštete jedni drugima. - "Ima u narodu svega i svačega, i magije, i zlih misli, i drugih nevolja. Treba se od toga zaštititi, a u tome može pomoći i hamajlija od bijelog oblutka, koja je naročito dobra za novi početak. Kamenčić mora da bude savršenog oblika, bez ijedne tačkice i oštećenja, bijel kao mlijeko. Prvo se ostavi ispod oluka da bi ga oprala kišnica, sutradan se uzme, osuši i drži u džepu. Sigurno pomaže kada je u pitanju važan sastanak ili početak nekog posla. Tada se kamen tri puta protrlja u ruci i vrati u džep. Važno je da bude uz vas, nikako da ostane u tašni, ili nekom kaputu dok ste na sastanku ili ispitu" tvrdi Fejra.

Ova vremešna Romkinja za kraj otkriva još nekoliko magični upustava: "Kada kreneš na spavanje, a prethodnog dana te nije htio posao, prevrni pidžamu na sebi, ako želiš da ti sutrašnji dan počne kako treba. Sol također može da pomogne. Prije spavanja uzme se prstovat pa se pospe po stepeništu i kućnom pragu, a istovremeno se izgovara kratka basma: "Uzmite soli, sokolići moji, Vama eto soli a meni lijepog dana, od sutrašnjeg svitanja" Kada se to napravi i izgovori nije poželjno sa nekim razgovarati nego je najbolje šuteći otići u krevet".



Oslobađanje od ljubavnika

Da se oslobodite dosadnog ljubavnika ciganske vračare savjetuju da se prije Mladog Mjeseca zapali napolju velika vatra. Nekoliko dana ranije treba u bašti nabrati dvije šake vrbene ponavljajući ime ljubavnika. Pošto se lišće osuši baci se u vatru govoreći: "Evo mog bola, uzmi ga i razbuktaj ga. Odlazi od mene sada, i nemoj da mi više dosađuješ".

Ponovite ovo tri noći za redom. Ljubavnik vam se nakon toga neće više pojavljivati.


Gatanje o suđeniku

Da mlada Romkinja sazna kada će se udati ona srijedom skupi onoliko žirova koliko ima udvarača, plus jedan koji će u gatanju simbolizirati nju. Onda vrhom noža na svaki žir ureže početno slovo imen aili inicijale svakog mladića ponaosob.

Pošto napuni jednu posudu vodom, uzme žirove u obje ruke, pomisli na svoju želju, te potom otvori ruke i baci ih u vodu. Onaj žir koji bude najbliže plutao prema njoj predstavlja tojest otkriva suđenika. Nakon toga, izvadi sve žirove i baci ih osim onog koji je pretskazao suđenu osobu i onog drugog koji je predstavljao nju.

Mlada Romkinja će uzeti dva dva žira u ruke, prisloniti ih na srce i reći: "Gana, Gana, kada će to biti?

Zatim baci ta dva žira natrag u vodu i posmatra njihovo kretanje: ako ostanu da plutaju jedan blizu drugog (do oko sedam centimetara udaljenosti), onda će stupiti u brak u toku godinu dana. U suprotnom period zaruka će da bude dug.


Ljekovita moć basmi

Aida Horić iz Preševa počela da baje još kao djevojčica, a ovom vještinom, koja nije nikakvo čudo u njenom okruženju, vladaju gotovo sve žene u naselju. Njoj je znanje prenijela nena, pa je Aida već sa deset godina umijela da uklanja bradavice, zanoktice i otoke na nogama i rukama.

-To je kod nas Roma tradicija. Vjerujemo da žene lakše nauče basme, valjda zato što češće imaju ovakve probleme nego muškarci. Mnogi ljudi dolaze kod mene i traže pomoć za razne probleme, a ja im uvijek kažem da nauče basme, jer će tako pomoći i sebi i drugima, objašnjava Aida.

Ukoliko neko ima natečene noge ili ruke, Aida savjetuje sljedeće: "Osoba treba da sjedne na prag, stavi noge u lavor sa mlakom vodom u koju se dodala sol. Zatim treba da izgovori sljedeću basmu :"Vodo, rječice, idi malo prečice, pa odagnaj vodu ovu što mi smeta do studenca, pa će onda laka biti, i zdravljem se nazdraviti.

To treba ponavljati tri dana zaredom i otoci će nestati. Ovo ne važi za trudnice, one ne smiju nikako da sjede na pragu, da ne bi teško rađale. trudna žena treba da ode na neku rijeku ili izvor, okrene se nizvodno, zagazi u vodu i tri puta ponovi basmu. To, takođe, treba činiti tri dana zaredom. Ovu basmu preporučujem i onim ženama koje su trudne i koje nemaju problema sa otocima, ali treba da se uskoro porode. Tako će se lakše da odvoje od ploda, jer je voda svemoguća, tvrdi Aida.

I bradavice na ruka, po njenim riječima, uspješno se skidaju uz pomoć basmi. U svitanje treba kazati: "Zorice, sestrice, evo me dođoh, da noći dadem ovo sa ruke, a tebi dajem sestrice mila da sve to staviš na tvoja krila".

Nakon toga se objema rukama zahvati malo šećera i baci ispred sebe. Moja nena je govorila da se sa "šećerom hrani zora" pa da bradavice brže nestanu. One mogu nastati ako se radi nešto oko cvijeća ili uopće oko zemlje, pa se zatim pomiluje mačka ili pas. Veliki problem su i zanoktice na rukama, a one se najlakše skidaju kada je mjesec pun. Samo treba pogledati u njega, a onda tri puta puhnuti u ruke i zanoktice će nestati, objašnjava Aida i dodaje da se zanoktice dobijaju i ako se nokti sjeku na praznik.

U noći punog mjeseca, prema kazivanju bajalice Aide, mogu se prizvati novci ali i voljena osoba:

-Treba uzeti jednu novčanicu i dok se gleda u mjesec njome preći nekoliko puta preko brade, a zatim kazati: "Mlad rođače, plaćam ti osmijeh a kupujem dukate", ovo ponoviti tri puta.

A ako se želi privući željena osoba, valja se okrenuti ka mjesecu, pa reći: "Mjeseče mladi, dođi mi dragi. Ja sam ti sama, k'o suha grana. Ti dođi k meni, pa me oženi". Vrlo je važno, dok se to izgovara, zamišljati lik voljene osobe. Mnoge djevojke koje su ovako basmile kažu da im se lik budućeg u mjesecu pokazao, pripovijeda Aida. Ona tvrdi da će basma pomoći ako se nešto silno želi i da je treba prenijeti drugima, jer ne pomaže samo ona basma koju niko ne zna.

Ciganski običaji oko poroda


Kada se dijete rodi, “uvodi” se u svijet presijecanjem pupčane vrpce.

Prvo mu se na glavu stavlja crvena krpa, a zatim mu se crveni vuneni konac

vezuje oko ruke i pravi mu se crvena hamajlija. Sve se to radi da mu se osigura

srećno djetinjstvo i da se zaštiti od uroka. Poslije sedam dana suđaje ili urme

određuju sudbinu djeteta i majka ne smije da spava te noći, “da djetinja sreća

ne bi zaspala”. Prema predanju, suđaje žive na dvoru kraljice Kasali, koja “tka

košulju dobre sreće”. Zajedno s kraljicom one su sagradile dvorac gigantske

ptice Carani, koju proguta vatra svakih 999 godina, a ona se onda ponovno

rađa iz pepela, kao feniks. Novorođenče treba najprije da posisa desnu dojku,

zato što je u romskoj tradiciji desna strana “dobra strana”, sretna, prava

strana. Mnogobrojni običaji prate život djeteta do puberteta, kada se raznim

obredima uvodi u svijet odraslih. Zajednička im je odlika da jednako uvažavaju

i novorođenče i onu koja ga je na svijet donjela – majku. Čin rođenja, otac

proslavlja tako što se obilazeći rodbinu sa prijateljima, veseli sa njima.

Romi obično imaju tri imena. Prvo zna samo majka. Daje se djetetu pri

rođenju. Cilj je da se zbune zli duhovi tako što će se od njih skrivati pravo ime

djeteta. Drugo se koristi u zajednici, a treće je često muslimansko ili kršćansko

i koristi se samo pri kontaktu sa neromima.


Seksualna ciganska magija

Kad ciganka želi zapaliti strast u srcu svog budućeg ljubavnika, onog kojeg želi zavesti, ona će uzeti desnom rukom šaku soli i baciti je u vatru koju je zapalila negdje napolju, tom prilikom će reći ove riječi:



Ovo ne gori sol u vatri već srce moga voljenoga,

ne mogao uspokojiti svoju dušu i tijelo

dok ne došao do mene!

Čarolija se radi po tri puta u tri petka koji se računaju oko punog Mjeseca tojest u vremenu dok on raste. Inače, ove čari spadaju u seksualnu magiju. Prilikom trećeg bajanja ciganka malo izmjeni riječi bajalice pa kazuje:



Ovo ne gori sol u vatri već srce moga voljenoga,

neće si naći mira ni spokoja

dok mi ne dođe!

Kako to tvrde romske vladarice magije u toku od nekoliko nedjelja od završetka čaranja željeni će biti one koja mu je radila navedenu čaroliju.


Zvijezdo, zvijezdo, zvijezdice...

Rumunjska ili kako se to u Srbiji pogrešno naziva „ vlaška“ magija zapravo je ciganska magija.Naime, poznato je da su Cigani u Rumunjskoj bili dugo vremena izloženi položaju robova te da danas u toj zemlji čine populaciju od dva miliona. Iako potlačeni i u teškom položaju uspijeli su opstati vijekovima i njegovati svoja magijska učenja koja su vremenom zaživjela po cijeloj Rumuniji a i šire.

Jedan od rituala cigansko-rumunjske magije opisuje kako uz pomoć krpene lutke i sedam igli djevojka može omađijati željenog momka. Ritual počinje ponedjeljkom navečer kada djevojka izađe van i pogledom izabere zvijezdu na nebu i gledajući u nju baje:



Zvijezdo, zvijezdo, zvijezdice

sve su zvijezde zajedno,

samo ti moja zvijezdo

kreni i nebo preleti, na zemlji n.n.nađi

zabljesni ga i meni dovedi.



Nakon tih riječi ona će zabosti jednu iglu u srce lutke. Isti ritual ponavljati će svako veče do nedjelje kada izbodenu lutku, uvijek u srce, treba odnijeti do potoka ili rijeke i baciti u vodu.


Cigansko gatanje u grah


Ciganke rado gataju bilo da je u pitanju proricanje u dlan, karte ili grah. Za razliku od lokalnih gatara kod ciganki je redom sve do jedne pravilo da se novac za gatanje daje unaprijed. To su pravilo vješto ukomponirale u svoja gatanja pa onom ko želi da mu se zaviri u sudbinu sugerišu da im da nešto novca, obično jedna kovanica, koju pomješaju sa devet zrna graha a zatim sve to bace iz ruku pred sebe na stol ili zemlju. Ciganki kovanica predstavlja pitaoca kako bi se lakše fokusirala na kombinacije zrna i dovela ih u vezu sa njim. Prostor ispred sebe ciganka označi kao sadašnjost a onaj malo udaljeniji ispred sebe sa budućnošću. Dva, tri ili više zrna poredani zajedno za nju označavaju jednu moćnu silu koja može promjeniti ili ispuniti neko pitaočevo nadanje. Ako zrna formiraju ravnu liniju gatara je protumači znamenjem puta ili ceste dok kriva linija nezaobilazno ukazuje na prepreke i kašnjenja. Zrna formirana u veliki trokut predstavljaju ženu a 4 zrna u obliku kvadrata označavaju muškarca. Ako ciganka vidi da su zrna formirala petokraku zvijezdu protumačit će je kao znak sreće, šetokraka zvijezda, pak, najavljuje uspjeh u poslu. Međutim, formiraju li se zrna u znak romba predstoje problemi sa zakonom...


Meseč jakha, tut dikhen


Ciganske vračare posebnu su vezane za potoke i rijeke koje smatraju kultnim mjestima za izvođenje raznih mađijanja ali i liječenja. Ta povezanost sa rijekom nije slučajna, naime, ona ima svoje jako uporište u hinduističkoj vjeri iz njihove pradomovine Indije. Njome se služe i one ciganske žene koje nemaju magijske moći ali žele, na primjer, saznati da li je uzrok dječije bolesti i nemira nečiji zao pogled. Majka noseći dijete zagazi u potok ili rječni plićak držeći dječije lice nekih desetak centimetara iznad površine vode tiho bajući: „Vodo, vodo, požuri! Pogledah gore, pogledah dolje, neka toliko vode padne na urok koliko bilo pogledano na tebe i neka on isti tren nestane!“.

Izustivši ovu kratku bajalicu majka osluškuje žubor tekuće vode, ako joj se u tom trenutku učini da je šum postao jači to je pouzdan znak kako je dijete urečeno. Ako, pak, voda i dalje teče istim ritmom i bez šuma dijetetu nisu naudile nečije urokljive oči.



Ciganski strah od uroka i zlih pogleda jasno se ogleda u podužem spisku hamajlija koje ih prema njihov uvjerenju mogu zaštititi od tog zla. Urok ne može nauditi osobi koja uza se ima malo soli u džepu ili komadić željeza u džepu, mačiju ili zečiju šapu, jednu ježevu bodlju, zub neke divlje životinje poput medvjeda, lisice ili vuka, čavao iz potkove, ogledalce...Takođe zaštitu stvaraju i određene biljke ako se nose uza se poput bosiljka, čička, anisa, komorača, bijelog luka, lipe, pelina, odoljena, koprive ili lješnika. No, ako neko od njih ne poštuje takvo pravilo i bude urečen onda stvar u svoje ruke uzima Drabarni ili kako se to još može čuti Šuvani tojest mudra žena.



Da bi uspješno demonstrirala svoje volšebno umijeće ona odlazi do rijeke ili potoka sa praznim kotlićem. U njega će zagrabiti vode ali pri tom pazeći da to učini tako da je zahvati nizvodno. U kotlić će potom baciti sedam ugljenova, sedam šaka brašna i sedam česni bijelog luka, učinivši sve to kotlić stavlja na vatru strpljivo čekajući da voda prokuha. Kada se i to desi uzet će već pripremljen štap sa tri grane i njime mješati vodu govoreći ovu bajalicu:



Meseč jakha, tut dikhen,

Te ion kate mudaren!

Te atunsi efta: koka;

Te kaven miseče jakha,

Miseč akha tut dikhen,

Tet ion kate mudaren!

But prahestar e jakha;

Atunči koeres tavena,

Miseč jakha tut dikhen,

Te ion kathe mudaren!

Pčabuvena pčabuvena

Andre develeskero jahka!


Zanimljivo je reći kako se ciganska fobija od uricanja kosi sa mišljenjem drugih naroda u čijim zemljama oni obitavaju. Naime, mnogi narodi smatraju da urokljive oči zapravo imaju sami cigani, zbog njihove duboke ogrezlosti u vračanja i gatanja, pa im u strahu od uricanja daju milostinju. Takav stav nije rjetkost pošto se ovim nomadima pripisuju i druge magične moći poput sposobnosti da nekog prokletu ko im učini zlo. I danas se često može čuti konstatacija kako je baš ciganska magija najopasnija od svih drugih.


Bajanje Mjesecu

Prema vjerovanju, ciganke svoju mističnu ljepotu duguju magiji.Kako bi postala što ljepša ciganka se kupa pod mjesečinom, u noći punog Mjeseca.Dok se kupa ona prati hoće li neki oblak natkriti Mjesec pošto bi to onda bio loš znak za njenu magiju.No, ako Mjesec ostane čist to znači da će ona svakim danom postajati sve ljepša.

Dok se kupa ciganka baje:

Mjeseče, Mjeseče, prekrasna Luno,

pogledaj me, osmjeh mi daj.

Mjeseče, Mjeseče, prekrasna Luno,

daj mi ljepotu za mnogo godina.


Čudesna mandragora

Korijen mandragore zbog svog čovjekolikog oblika kod mnogih naroda, pa i onog romskog, izazivao je blago divljenje i navodio na pomisao da se u njemu krije neka magična sila te je stoga i postao jedan od najpoznatijih rekvizita u magiji.Mnogi cigani korjen mandragore nose kao zaštitni amulet ali navode kako im može privući i ljubav.

Da bi se "programirao" u tu namjenu drži se iznad dima vatre koja je zapaljena od grana smreke i johe.Dok se drži u dimu govori se:

Jek, duj, trin,

Jek, duj, trin.

Neka moje sreća započne,

zaštiti me i brani cijeli dan,

donesi mi istinsku ljubav,

obraduj moje srce.

Šui, dik, te rig dre zi!.




Ciganski talisman ljubavi



Ovo je jedan od ciganskih talismana za čiju se izradu koriste prirodni elementi.Potraži se okrugli, glatki kamen.Što je plosnatiji, to bolje.Opere se u riječnoj vodi i ostavi da se osuši.Sa jedne strane kamena se napišu imena ljubavnika a sa druge ovi simboli sa slike.Sve se to radi dok je Mjesec u fazi rasta.Kada bude noć punog Mjeseca kamen treba položiti na zemlju ali tako da je strana sa imenima okrenuta ka gore.Oštrim nožem malo si razreže prst i pusti da nekoliko kapi krvi padne po kamenu.On se potom stavi u lijevu ruku i podigne ka Mjesecu.Nakon nekoliko minuta kamen se okrene na drugu stranu i opet podigne ka Mjescu, kako bi ga dobro obasjala mjesečina i tako "napunila".

Kamen se potom stavi u desnu ruku i prisloni uz srce.Pogleda se u Mjesec i kaže:

Mapdis ratti kati te mande

piramni mende duy si jek.

Time je obred završen.Kamen se stavi pod jastuk do narednog punog Mjeseca a onda nosi uza se ili skrije na neko sigurno mjesto.


Cigansko gatanje na nož


Kod cigana koji su od davnina vični gatanju i vračanju postoji mnogo načina saznavanja i odgonetavanja sudbine.Jedan od njih je i putem okretanja noža.Na drvenu ili kartonsku ploču/podlogu nacrta se krug i na njegovim rubovima ispiše se u kvadratiće jedan od ovih 15 odgovora.Kvadratić uobičajno se iscrtava u promjerima 5 cm u dužini i 2.5 u širini.

Način gatanja - nož se postavi na sredinu ploče i zarotira se tri puta postavljajući pitanje.Na kojem se kvadratiću zaustavi vrh noža u njemu stoji odgovor.Ako se nož zaustavi na jednaku udaljenost između dva kvadratića postupak treba ponoviti.


Odgovori na pitanja:

1.Da

2.Ne

3.Moraš imati strpljenja

4.Čuvaj se lažnih prijatelja

5.Morat ćete pričekati dobre vijesti

6.Čekate pismo ili glas

7.Uspjeh u poslu

8.Neočekivani gost/i.

9.Ljubav

10.Suze radosnice

11.Vijesti iz daljine

12.Novi obožavatelj

13.Susret

14.Putovanje

15.Važna vijest


Bajanje od ciganskih očiju

Ako na ulici sretneš ciganina, čim dođeš doma reci ovu basmu tri puta nad čašom vode i umij se njome:

Jaše cigan na konju,

na safjanom sedlu,

konj se ritnu

u zlo oko pretvori

ali meni ništa ne bude

od ciganskog konja.

Amin



Ljubavni amulet

Kako bi zarobila nečije srce ciganka gleda da dođe do malo njegove kose.Nju obavije crvenom vrpcom ili svilom i zaveže u čvor govoreći:

Kai o kam avriavel

kai mange lele bešel

kai o kam tel avel

kija lelakri me bešav.


Tako zavezan čvor ona nosi u medaljonu blizu srca.Vračanje se obavlja u noći dok Mjesec raste.



Protiv opadanja kose

Prema ciganskoj narodnoj medicini odlična biljka protiv opadanja kose i za njen rast jeste ružmarin.Ciganka od njega pravi napitak tako što 30 grama osušenog ružmarina stavi u 0,5 lit.vode i prokuha pet minuta.Kada se tekućina ohladi njome masira tri puta kožu glave i tom prilikom govori:

Te del amen o gulo

del ei mesčibo na omara čoribo.


Ovaj se ritual radi kada je Mjesec u fazi rasta.


Čini za impotenciju

Ako je čovjek impotentan, prema ovom ciganskom receptu, treba uzeti zemljani vrč i sa njim otići do rijeke.Tu se svuče nagolo i zahvati vode vrčem iz rijeke ali pazeći da to učini u pravcu toka rijeke a ne uzvodno.Zatim uzme po grančicu od tri različita drveta i ubaci ih u vrč govoreći:


Pani, pani tove mandi vušer

Naflipen šav ma muk mandi sasti!


Iza toga vodom se opere a ostatak prolije niz rijeku.


Ciganske čarolije

Da zaštite stoku od krađe Cigani ovako vračaju - puste da tri kapi krvi iz prsta malog djeteta padnu na komad kruha kojeg onda daju stoci da pojede uz ovu bajalicu:


Dav tute trinen rata

Ternes te laces avna

Ko tut čorel, adaleske

Hin rat te mas shutyardye!



Kada rate te rata

Paltire per avna

Yakh te yakh te bare yakh

Sikoves ćat te ćal

Ko kamel tut te ćal.


Gatanje o krađi

Da bi saznali u kojem se smjeru nalazi ukradeni konj cigani nose dijete koje još sisa do potoka, stave ga u vodu i baju:


Pen mange, oh Niveseya

Čaveskro vasteha

Kay hin m'ro gray

Ujes hin čavo

Ujes sar o kam

Ujes sar pani

Ujes sar čumut

Ujes sar legujes?

Pen mange, oh Nivaseya

Caveskro vastcha

Kay hin m'ro gray?



ili u prijevodu:



Reci mi o Niveseha

ovim djetetovim rukama

gdje je moj konj?

Dijete je čisto

čisto kao sunce

čisto kao voda

čisto kao mjesec

čisto kao najčišće.

Reci mi o Niveseha

ovim djetetovim rukama

gdje je moj konj?


Čini za plodnost

Ciganske vračare u Mađarskoj ženi nerotkinji preporučuju ovaj obred kako bi osjetila čari majčinstva.Vračara je upućuje da ode na grob žene koja je umrla u toku trudnoće, sa djetetom u sebi, te da sa tog groba pojede malo trave i tom prilikom govori:

Dui rika hin mire

Dui yara hin leskro kor

Avnas dui yek jelo

Keren akana yek jeles



Bajanje od uroka

Za urok je dobro svezati djetetu u kapu krilce ili nogu od slijepog miša. Kad hoće da djetetu nabajaju radi uroka, da mu skinu urok, kažu: „Vuk sjedi na prtini, batinom se podbočio, a mesom se založio. Nit’ vuk sjedi na prtini, nit’ se batinom podbočio, nit’ se mesom založio, nit mog sina ima urok. Hu, hu, urok u potok!”. Kad žena zlog pogleda pogleda nekog lijepog čovjeka, može da mu „naškodi od očiju”. Ako na djevojku padne zao pogled, ona od toga plače, pa makar to i ne htjela. Ona baci ugalj u vodu i umiva se time, pa vodu izlije na psa da više ne plače


Čini za brak

Kako bi se bračni drug naveo na vjernost ciganske vračare savjetuju da se uzmu dva velika krompira, operu i očiste, pa se presjeku po pola po dužini.Nožićem urezati svoje ime na jednoj polovini jednog krompira a ime supružnika na polovini drugog krompira.Zatim ih postaviti licem ka licu kako bi ličili na jedan krompir.Probosti nov ekser dužine oko 5 cm ali pazeći da glava eksera bude na strani na kojoj je napisano supružnikovo ime, potom, sve to zamotati crvenim svilenim koncem i na mjesečevoj svjetlosti zakopati u zemlju, u neku rupu duboku barem 20 cm.Sve dok taj krompir bude na miru biće i brak.


Magija ogledala

U ciganskoj magiji postoji raznih čarolija namjenjenih emotivnom ispunjenju, njihov krajni cilj je da osvoje srce i dušu željene osobe i podčine je drugom biću.Ako se želi navesti voljena osoba da razmišlja o vama onda vam je potrebna njena slika i malo ogledalo.Fotografija se stavi licem prema dolje uz prednju stranu ogledala, zamota crvenom tkaninom, i čvrsto spoji tako da se ne može razdvojiti.To sve odnijeti u kuću voljene osobe i ostaviti na neko skriveno mjesto.

Gypsy magic blog

Svako može biti svoj carobnjak. Potrebno je to da želi i pažljivo da procita naša uputstva. Amajlije, cije recepture ovdje prezentiramo, dio su tajnih znanja, kojim su se služili srednjovjekovni magovi.



Prema arapskoj predaji u amajlijama se kriju magične moći, a njihovo podrijetlo navodno vodi još od Adama. Mogu biti od različitih prirodnih materijala - papira, pergamenta, svile, drveta, školjki, poludragog kamenja, olova, srebra, zlata, itd. - a njihova blagotvornost i zaštitnička moć najviše ovisi o njihovim mističnim sadržajima. U Egiptu su se mumije prekrivale amajlijama od zlata, bronce, kamena i keramike da bi štitile besmrtnost umrle osobe. Na njima su najčešće citati iz svetih knjiga, imena Božijih poslanika i anđela, mistični i astrološki znakovi, šifrirane fraze i numerološk vrijednosti Lijepih Božjih imena, imena vjerovjesnika, magični kvadrati (vefkovi), figure...

Moć osobnih amajlija

Prema vjerovanjima, amajlije privlače i okupljaju sve sile, djelujući na svim kozmičkim planovima, te čovjeka postavljaju u središte tih sila, uspostavljajući odnos između njega i tajanstvenih sila koje utječu na njegov život. One su ‘korespodencija’ između čovjeka i duhovnih bića, a ovisno o njihovom sadržaju, smatralo se da mogu očuvati zdravlje, sreću i blagostanje, te darovati snagu, životnu svježinu, mudrost, svijest i život bez stresa.

Amajlije se dijele u dvije grupe – osobne i opće.

Među osobnim amajlijama na najvećoj su cijenjeni bile amajlije koje su štitile od bolesti i zaraze; čuvale i razvijale prirodnu snagu i spolnu aktivnost. Među njih su spadale i one koje su štitile trudnice, čuvale ih od pobačaja, stimulirale im lak porođaj i normalan dotok mlijeka nakon porođaja. Osobne amajlije su morale biti dovoljno moćne da bi nadvladale urokljive oči i osujetile sve nasrtaje zlih duhova, koji su smatrani za uzročnike teških bolesti, zaraza, nesreća i propasti.

Među opće amajlije ubrajale su se one koje su skrivane u temeljima i zidovim kuća, koje su postavljane na ulazima u sela, koje su štitile imanja i stoku. One su vrlo često pravljene od olova i obično su imale neograničen vijek trajanja.

U mnogim zemljama svijeta ne može se ni zamisliti život bez amajlija, a djeca ih dobijaju čim navrše 40 dana. Obično se nose u kožnim kesicama ili medaljonima oko vrata, ruke, pasa ili bedara i rjetko se skidaju. Sanjati amajliju – uspjeh; nositi je u snu – ljubavni doživljaj.
Odlučili smo da svoje čitaoce obznanim ''recepture'' nekoliko jednostavnih primjera kako sam sebi načiniti amajliju, koje će vas štititi od zla ili vam omogućavati da ispunimo neke svoje želje u da u životu budete sretni.

Za ljubav
Stavite ključ na crvenu platnenu traku koju ćete uvijek nositi sa sobom.
ili
Napravite maleni crtež ptice crtajući ga pravim perom i tintom (mastilom) u koji ćete staviti nekoliko kapi ružinog ulja. Stavite crtež u svilenu crvenu vrećicu i nosite je sa sobom.

Za sreću
Nosite pero od sove ili medvjeđi zub na sredini leđa ili unutar jakne.

Za zaštitu
Nosite sa sobom minijaturni mač od zlata ili srebra. Moze se napraviti i kao privjesak koji ćete nositi na lančiću.

Za dobro zdravlje
Nabavite nekoliko ptičjih kostiju i uvijek ih nosite u svojoj odjeći.



Za otkrivanje lopova
U trenucima kada ste sami, u potpunoj tišini, nacrtajte na papir crtež (gore), a zatim ga stavite u lijevu cipelu i nosite ispod pete.



Košulje cudesnih moci

Bogati i uvaženi roditelji, najcešce krunisane glave, svojoj su djeci narucivali košulje hamajlije, još dok su bila u besici ili prije njihovog rodjenja. One su ih tokom života štitile od svih zala, obezbjedujuci im zdravlje, srecu i blagostanje!



Među neprocjenjivim magijskim draguljima Orijenta spadaju i jedinstvene kosulje hamajlije, koje su se u proslosti pravile rijetko i u izuzetnim prilikama. One su bile namijenjene samo za licnosti od posebne vaznosti i znacaja – za princeve i careve, sultane i kraljeve, raðe i maharaðe, kalife i vojskovoðe... Onaj ko ju je nosio, tvrdi se u brojnim svjedocanstvima, bio je za cio zivot zasticen od svih nepodobstina – od urokljivog pogleda i neimastine pa sve do dzinnskih udara i neprijateljskog kursuma!
Bogati i uvazeni roditelji, najcesce krunisane glave, svojoj su djeci narucivali kosulje hamajlije jos dok su bila u besici (kolijevka), ali cesto i prije samog roðenja. Kada bi je dijete jednom obuklo, ono se od nje nije odvajalo cijeli zivot. Onog casa kada bi mu postala pretjesna, on bi je nosao u posebnim spremistima, najcesce u specijalnim dzepovima na odjeci ili zasivenu u postavi prsluka ili kaputa.

Snažna zaštita
U Bosni i Hercegovini, u kojoj su hamajliju kosulju imali rijetki begovski i velikaski sinovi, taj je obicaj bio nesto drugaciji.

“Kosuljica u kojoj bi se dijete rodilo”, svjedoci Muhamed Garcevic, “roditelji bi odnijeli nekom cuvenom spravljacu zapisa i hamajlija, koji bi na nju napisao probrane kur’anske izreke i razne dove (molitve), sto bi vlasnika te kosulje ubuduce stitile od svih bolesti i ostalih nedaca. Ove ispisane kosuljice zamotane u musemu (vostano platno), stavljale bi se uz dijete, dok je jos bilo u besici, a i kasnije, kao odrastao covjek, vjerovao bi vlasnik te skupocijene hamajlije da ga ona, s Bozijom pomocu, stiti od zlog trenutka i svih nesreca. U slucaju da vlasnik negdje izgubi ovu hamajliju, pa mu se nakon toda dogodi neka nesreca, cvrsto se vjerovalo da je to uslijedilo zbog gubitka hamajlije kosulje.
Neki bi, opet, ovako ispisane kosuljice smotali u sto manji smotuljak i stavili djetetu, dok je jos sasvim maleno i u besici, u mali razrez na misici desne ruke, tako da sa zarastanjem razrezane kozice zaraste i ispisana kosuljica na ruci djeteta. Za nosioca takve hamajlije cvrsto se vjerovalo da ga ne moze, s Bozijom pomocu, ni neprijateljsko kursum prostrijeliti!..."

Negdje. ocetkom Drugog svjetskog rata, Hrvatski drzavni muzej u Banja Luci, nabavio je rijedak i vrijedan eksponat. Radilo se bas o kosulji hamajliji, izuzetno bogate izrade, koja se posljednjih decenija nalazila u vlasnistvu imucnog banjaluckog posjednika Jusufbega Filipovica. Jusufbegova supruga, gospoða Hajrija, svjedoci Garcevic, posebice je bila sentimentalno vezana za tu neobicnu hamajliju. Njeno djevojacko prezime bilo je Gradascevic i s pravom je tvrdila da je kosulju hamajliju nekoc, u ljutim bojevima s Turcima, kao svojevrsnu mocnu zastitu od neprijateljskog nauma, nosio plemeniti i odvazni Husein-kapetan Gradascevic - Zmaj od Bosne!

Uzaludna potraga
Iako sam pokusavao da istrazim i saznam gdje se danas nalazi taj vrijedni predmet bosnjacke etnografske bastine i da li je prezivio dva uzasna ratna pustosenja, nikakvu korisnu informaciju nisam uspio doznati do zakljucenja ove knjige. Postoje samo pretpostavke. Prema nekima kosulja hamajlija Husein-kapetana Gradascevica prebacena je tokom Drugog svjetskog rata u Zagreb s mnogim drugi muzejskim eksponatima i pohranjena u skrinje Hrvatskog drzavnog etnografskog muzeja gdje se, navodno, i dan-danas nalazi, a prema drugim informacijama, ostala je u banjaluckom Muzeju i unistena je kao “ocigledni primjer muslimanskog praznovjerja”, dolaskom neukih komunista na vlast. Postoji i treca pretpostavka, koja nas ponovo vodi u glavni grad Hrvatske, gdje je posljednje godine svoga zivota proveo dr. Stanko Sielski, znanstvenik izuzetnoga istrazivackoga senzibiliteta, znatizelje i obrazovanja, covjek koji je za zivota posjedovao najbogatiju privatnu zbirku hamajlija na tlu Balkana.
Vrijedilo bi, svakako, sve tri pretpostavke do kraja istraziti i pokusati vratiti Bosni i Hercegovini ono sto joj pripada.

No, iako je, pretpostavljam, sasvim neizvjesna sudbina kosulje hamajlije Zmaja od Bosne, mi o njoj danas znamo gotovo sve bitne pojedinosti. Znamo da je njena duljina, kada se uracunaju “prsa” i “leða”, ravno 105 centimetara, da je sirina na mjestu gdje su naramenice 85 centimetara, da je prednji razrez dug 42, da su rukavi-naramenice dugi 16, a siroki 18 centimetara, da su prednja i straznja strana kosulje, kao i naramenice, ispisani brojnim blagotvornim magijskim zapisima, dok je unutrasnja strana cista i neispisana. Na straznjoj, unutrasnjoj strani (leðima), nalazi se nekoliko vecih i nekoliko manjih mrlja za koje se dugo vremena vjerovalo da poticu od Zmajeve krvi, ali je detaljnom analizom izvrsenom u Higijenskom zavodu u Banja Luci 1941. godine, pouzdano utvrðeno da se, ipak, ne radi o ljudskoj krvi, vec o mrljama nepoznatog porijekla!
Po svemu se cini da kosulja hamajlija nikada nije koristena u svojoj osnovnoj namjeni, da je mozda samo nekoliko puta bila nosena, i da, u sustini, predstavlja hamajliju neobicnog oblika ali i sasvim neizvjesnih magicnih moci.

Rijetka dragocijenost
Slicne platnene kosulje hamajlije veoma su rijetke u nasim krajevima. To i nije cudo, jer je njihovo spravljanje bilo tezak i veoma mukotrpan posao, koji je nesumnjivo trajao mjesecima. Taj slozeni i naporni trud zahtijevao je i visoku nagradu, a to sebi nije mogla priustiti obicna siromasna raja. To su bili u mogucnosti samo najimucniji i najuticajniji, prije svih pase i begovi, te najbogatiji veletrgovci, vojskovoðe i proslavljeni ratnici, kao sto su, nesumnjivo, bili slobodoumni i plemeniti Gradascevici.
sta su sadrzavale hamajlije kosulje? Kakve magijske zapise?

Boraveci svojevremeno u Siriji, gdje na tajna magijska znanja i ucenja, vlast ne gleda blagonaklono, uspio sam “ispod ruke” da doðem do jednog vrijednog djela o sufitskim dometima u oblasti tajnih vjestina. U knjizi, cijelo jedno poglavlje posveceno je spravljanju kosulja hamajlija, a on sto je najvrednije jeste cinjenica da se u tom poglavlju govori o spravljanju kosulja hamajlija razlicitih magijskih dometa. Tako se tamo govori o kosuljicama hamajlijama za tek roðene bebe, koje djecu stite od uroka i bolesti; zatim o kosuljama hamajlijama namjenjenim djeci starijoj od jedne godine; pa kosuljama hamajlijama za djecu koja prolaze kroz godine puberteta; pa kosuljama hamajlijama za mladice i djevojke, itd.
Uz detaljan opis postupka (ritual, ceremonijal, protokol, magijski obred...) izrade kosulje hamajlije, precizno se navode i magijski zapisi i njihovo mjesto na kosulji: kur’anski ajeti i sure, imena 363 eshaba Bozijeg poslanika Muhammeda a.s., vefkovi (magicni kvadrati) neobicno snaznih magijskih sadrzaja, pentagrami, heksagrami, neka od 99 Lijepih Bozijih imena, dijelovi pojedinih dova, te brojne fraze (zikr) uz pomoc kojih su sufijski sejhovi postizali cudesne (nad)prirodne moci.

Danas su kosulje hamajlije rijetkost. Prije svega, zbog toga sto jos samo rijetki spravljaci poznaju protokole i sadrzaje spravljanja ovih jedinstvenih magijskih dragocijenosti, a i oni se nerado prihvataju ovog zadatka, jer to od njih zahtijeva izuzetan mentalni napor. S druge strane, cijena njihove izrade ne moze biti popularna i pristupacna kao izrada obicnih hamajlija, pa samim tim potraznja za kosuljama hamajlijama je potpuno splasnula i postala prava rijetkost.


Čuvar Zmajevog života


Hamajlija-košulja Husein-kapetana Gradašcevica, imala je u svojim magijskim sadržajima mnoge manjkavosti, ali mu je ipak pomogla da kroz krvave bojeve prodje bez ranjavanja...

Moje traganje za kosuljom hamajlijom Husein-kapetana Gradascevica, popularnog Zmaja od Bosne, koji se za zivota nije od nje odvajao, nije urodilo plodom. No, iako se danas nista ne zna o njenoj sudbini, o njoj i njenim magijskim sadrzajima – zahvaljujuci Muhamedu Garcevicu – zna se gotovo sve.
“U vrijeme kada je nastala”, smatra Garcevic, “u Bosni i Hercegovini, po svoj prilici, nije bilo izuzetno vjestih i znamenitih spravljaca zapisa i hamajlija. Ovim su se vjestinama bavili, izgleda, ljudi skromnog obrazovanja, neuki i neupuceni u tajne vjestine i ucenja, koji cak nisu dobro poznavali ni inspirativne sadrzaje Kur’ana, a da ne govorimo o arapskom jeziku, islamskim misticnim tradicijama, zvjezdoznanstvu, numerologiji, mocnim Bozijim argumentima i kreiranju vefkova, pentagrama i heksagrama... sta vise, i ono sto su mogli da prepisu iz starih knjiga i rukopisa, prepisivali su aljkavo i pogresno, s mnogo jezickih i slovnih gresaka, ispustajuci znacajne odlomke, izreke, magicne formule i citave rijeci.”

Zamjerke i odbrana
Ove teze potvrðuje i kratka biljeska ispisana arapskim pismom, koja odreðuje vlasnistvo kosulje-hamajlije. Na donjem rubu, ispod desne naramenice, na prednjoj strani, crnim murekjebom (tusem), autor hamajlije je napisao: “Fatime hanim Husein”, sto u slobodnom prijevodu znaci da je Fatima-hanuma kci Huseinova. Da je kojim slucajem autor bio ucen i obrazovan covjek napisao bi pravilno na turskom: “Fatime hanimin Husein”, ili na arapskom jeziku “Husein bin Fatime”, sto nepogresivo odreðuje da je kosulja-hamajlija Huseina sina Fatime.

Analizirajuci, izmeðu ostalog, obrazovanje i ucenost sastavljaca kosulje-hamajlije Husein-kapetana Gradascevica - Zmaja od Bosne, Muhamed Garcevic je dosao do zakljucka da se radi o podosta neukom spravljacu, koji navodno nije znao ni turski, a kamoli arapski jezik:
“Kao los ðak neke bosanske medrese kome znanost nije isla u glavu, latio se ovog zanata u kome je mogao svoje povrsno znanje unosno upotrijebiti, jer je pravilno sastavljanje zapisa nedovoljno poznata vjestina, pa je rijetko ko mogao do kraja da provjeri sta je on napisao...”

Odajuci da je Zmajevu kosulju-hamajliju spravio Hadzi-efendija Fadil-pasa serifovic iz Brckog, ovoj se Garcevicevoj tvrdnji suprostavlja ugledni bh. spravljac zapisa Vehib Pekaric, koji u svojoj knjizi “Spoznaja duhovnog svijeta i lijecenje dusevnih bolesti” kaze:
“Kod nas je prije oko 150 godina zivio Hadzi-efendija Fadil-pasa serifovic, koji je lijecio kur’anskim ajetima mnoge bolesti i dovama iskao od Boga ostvarenje raznih potreba. Tako je cuvena njegova voda potekla poslije proucene dove. Nacinio je i kuosulju-hamajliju Husein-kapetanu Gradascevicu. Kada je ovaj vodio razne bitke, nikad nije bio ranjen, iako je sedam konja na Sarajevskom polju ispod njega poginulo. On nije bio ni ogreban.

Čitajuci razne komentare o toj hamajliji, koji su bili mahom kriticki, ne mogu a da je ne spomenem i da ne naglasim njenu velicinu, kao i velicinu sejha Hadzi-efendije...”
Ipak, Garcevic je konkretan u svojim zamjerkama...

Bogati sadržaj
Za begovsku porodicu Husein-kapetana Gradascevica moglo bi se s pravom reci da je bila vjerski naobrazena, ali je, izgleda, imala toliko povjerenja u sastavljaca hamajlije, pa cak ni ona nije uocila da u tekstu Ajetu-l-Kursijje manjka citava jedna rijec, a da su i drugi tekstovi manjkavi, te da su ispisani vefkovi izraðeni posve nepravilno i pogresno.

“Po nacelima nauke o zapisima” - istice Garcevic - “Ona hamajlija, koja nije ispravno napisana, ne valja i od nje se ne moze ocekivati pravo djelovanje...”
Ali, mi necemo o tome. Mi cemo o magicnim sadrzajima, koji ispunjavaju cijelu povrsinu Husein-kapetanove kosulje.
Na polukruznoj kragni, crnim tusem na crvenim vodoravnim crtama, ispisano je 110. kur’ansko poglavlje Nasr:
“Uticem se Bogu od prokletog sejtana. U ime Boga opceg dobrocinitelja milostivoga.
Kada Bozija pomoc i pobjeda istine doðe, i kad budes vidio kako ljudi, odjel po odjel, stupaju u Boziju vjeru, hvali i velicaj Tvoga Gospodara Boga, i moli Ga za oprost, jer zaista On prima kajanje iskrenih pokajnika.”

Na prednjoj strani, pokraj razreza, u vertikalnom nizu, na obje strane, nanizano je po deset istovjetnih krugova, oivicenih zlatnom bojom. Podloga na kojoj su krugovi obojena je crveno i modro, i to tako da su lijevi dijelovi crveni, a desni modri. Magicni krugovi na crveno-modroj podlozi nastavljaju se vodoravno i uspravno po samim rubovima prednje i zadnje strane kosulje, sve do ispod pazuha - ukupno 38 krugova!
U svakom od tih istovjetnih krugova ispisano je po nekoliko imena Pejgamberovih eshaba, ali je nemoguce utvrditi da li se pominju svi - njih 363. Ovdje je, mozda, citocu potrebno objasniti ko su, zapravo Pejgamberovi eshabi. Prem islamskom vjerovanju Boziji poslanik Muhammed Pejgamber a.s. bio je okruzen s 363 vjerne sluge u trijumfalnoj i presudnoj bici na Badru, zbog cega je Bog svima oprostio sve grijehe i darovao im, nakon smrti, dzenet (raj). Od tada, prema mnogobrojnim islamskim vjerskim knjigama, imena odanih i cestitih eshaba, “onih sa kojima je Allah zadovoljan”, posjeduju posebnu i, dakako, neupitnu moc da ljudima donose zdravlje, blagostanje i srecu, te da svesrdno pomazu svima koji su u nevolji i koji trebaju Boziju pomoc.

U ime Boga...
“Kada bi se imena ovih eshaba” - pise Muhamed Garcevic - “izgovorila nad bolesnikom, s pomocu Bozijom, bolesnik bi odmah ozdravio. Ako bi ta bolest bila smrtna, ucenje ovih imena, djelovalo bi da bolesnik lakse preda dusu. Pojedinci pricaju za ova imena, kada bi se ucili pri nekoj vaznoj odluci, s Bozijom pomoci, stvar bi uspjela, i ne bi se moglo naci brzeg sredstva za uslisenje te molitve kod Svemoguceg Boga.

Imadu ta imena jos mnogo drugih vrlina, koje se navode u raznim knjigama o tajnim znanjima i ucenjima. Narocito opsirno tumacenje o djelovanju izgovaranja i pisanja tih imena, nasao sam u jednom rukopisu pisanom turskim i arapskim jezikom u kome se detaljno opisuju djelovanja ucenja i pisanja raznih kur’anskih poglavlja i dova (molitvi). Tamo su sva eshabska imena ispisana abecednim redom i govori se o njihovom blagotvornom djelovanju...”

Na kosulji-hamajliji Husein-bega Gradascevica, najcesce pominjanje imena zapocinje ovako:
“Haza esma-i, Bismillahir-rahmanir-rahimi, Muhammed sallel-llahu alejhi ve sellem...”, sto u prijevodu znaci: “Ovo su imena, u ime Boga opceg dobrocinitelja, milostivoga, Muhammed, neka je na Njega Boziji spas i blagoslov...”

U prvom krugu, u donjem dijelu, napisao je jos nesto, sto izgleda kao ime meleka (anðeo) Dzebraila (Dzibril, Gabrijel, Gavrilo...). Poslije toga imena slijedi, u donjem krugu, opet izreka - “Neka je na njega Boziji spas i blagoslov” - a zatim su u ostalim krugovima, odozgo prema dolje, vrlo necitljivo ispisana imena pojedinih eshaba, uvijek s nezaobilaznim nastavkom “radijellahu”, to jeste “Da je od njega Bog zadovoljan!”, kako je to, inace, obicaj u svim popisima imena Pejgamberovih eshaba. Neke stare knjige i drevni rukopisi upucuju da ponavljanje tog dodatka nakon svakog imena - pozuruje ispunjenje molitve i svake zelje, koju biste zeljeli da se ispuni.

Bosnic.com

Vlaska magija je jedna od naj jacih magija na svetu. Magija se mnogo koristi na nasim prostorima, mnogo vise nego sto se moze zamislit. Da se ucini zlo covjeku, u vlaskoj magiji se koristi naj cesce delovi od mrtvackog sanduka, delovi odece i mrtvacke opreme, zemlja sa groblja, itd, itd.... Kad je osoba pod dejstvom magije, ona se obrati vracari, a ona joj skine cini, tako sto izvrsi bajanje vode...... U posudu se naspe voda u jednom cugu, tkz ne naceta voda, uzme se strucak bosiljka i zeljezno sjecivo ( kosjer ) Sa kosjerom i bosljkom se sece povrsina vode, i izgovaraju se bajalice, bajalica se mora izgovorit 9 puta.. Poslije toga, u vodu se saspe uzareni ugljen..... Tom vodom se umije osoba sa koje se skidaju cini magije, a malo te vode i popije... Ostatak vode vracara uspe u flasu, koju osoba ponese sa sobom, i kod kuce se svaki dan umiva i pere, a jedan dio i pije, dok sve ne potrosi.....

"Čuda vlaške magije"
Kako žene vezuju muškarce

U ovako tešku situaciju muškarca dovodi žena koja uz pomoć vračare baca čini (zbog posesivnosti, strašne ljubomore ili osvete) i vezuje svog muža ili ljubavnika", piše Zorica Divac i navodi reči jedne svoje sagovornice iz Gamzigradske banje kod Zaječara. "Mog prijatelja je ljubavnica vezala gvožđem, kako je ne bi varao sa svojom suprugom. Čovek se čak i šlogirao. Nijedan lekar nije mogao da mu pomogne. Tek kad je saznao za magiju, ljubavnica ga je, pod pretnjom, odvezala i on se oporavio".

Postoje i primeri kada žena vezuje svog muža da bi dobila slobodu za raznovrsniji ljubavni život. I to obično obave vlaške vračare koje, za razliku od drugih, ovu vrstu čini ne nazivaju crnomagijaškom. One ne boluju od takvih predrasuda, jer smatraju sebe pozvanima da pomognu svakome ko im se obrati za pomoć.

Svoje psihičke moći vlajne za ove potrebe upotpunjuju raznim korisnim rekvizitima poput konca, igle, biljaka, ljudske krvi, pepela, balege. Bitni brojevi u bajalicama koje izgovaraju dok vračaju su trojka - simbol seksa, sedmica - broj ljubavi i devetka, - kontakt sa višim zlim silama. Od boja se koriste crna koja upija i crvena koja ograničava, svejedno, štiti li od upada pozitivne ili negativne energije. Izbegavaju samo zelenu koja oslobađa.

Blaži oblik vezanosti muškarac može da doživi i ukoliko je bio žrtva zanimljivog magijskog rituala sa prstenom. Po zapisu dr Aleksandra Nicić i dr Jovan Protić, žena sa kojom ima seksualni odnos, pogleda ga dok spava kroz prsten zamočen u menstrualnu krv. Muškarac nakon toga oseća stalnu potrebu za njom, žiganje i trnjenje ispod pleksusa. Razvezivanje se vrši na kućnom pragu kada vračara muškarcu veže noge konopcem i onda ih munjevitim pokretom razveže.

Vlaška magija jedna je od retkih, kažu, koja vezuje i na daljinu. Kada ošacuju muškarca koga žele, a sa njim još uvek nisu stupile u fizički kontakt, žene u Rudnoj Glavi služe se obredom sa crnim koncem. Sačeka se da željeni naiđe i dok skoncentrisano gleda u njega, na koncu vezuje devet čvorova uz određenu basmu.

Najjače dejstvo među rekvizitima za izazivanje impotencije, međutim, imaju predmet uzeti sa pokojnika. To su maramica na kojoj se sakupljala izlučina iz usta umrlog u periodu između smrti i ukopa, prsten sa njegove ruke, igla i konac. Do njih se teško dolazi jer pokojnika rodbina budno čuva, baš zbog moguće zloupotrebe njegovog energetskog stanja za "nečiste" radnje. Ali se vračare, vođene domišljatošću, ipak snađu. Ušunjaju se i neprimetno u odelo umirućeg zabodu špenadlu. Vade je kada bolesnik umre i još dugo nakon toga koriste je za obrede. Ženi koja bi da veže ljubavnika vračara da iglu i ova treba da svog dragana bocne u stražnjicu i to u trenutku orgazma kada on tu bol neće osetiti. Mađija, kažu, počinje odmah da deluje a da žrtva kasnije ne zna da objasni šta joj se to tako neobično desilo i kada je to "vezana". Bez tog podatka, međutim, retko da ga koja vračara može osloboditi pritiska.

Najupornije vračare za odvezivanje muškaraca traže pomoć i od svete deve Marije. Ipak su im za svaki slučaj pri ruci i užarci kojima započinju obred, gvozdeni nož da iseku vezu, tamjan da oteraju zle demone i beli luk da spreči dela. Vračare se trude da otkriju bar neki detalj o osobi koja je čini naručila i potom nesrećnika nateraju da pođe u potragu za njom. To je uglavnom badava posao, pa se muškarci često služe pretnjama ili silom prema partnerki za koju sumnjaju da ih je vezala. Tada može doći čak i do tragedija.

Po zapisu Zorice Divac, jedan mladić je često posećivao stariju žiteljku sela Šarbanovac kod Bora. Nakon izvesnog vremena shvatio je da je opčinjen. Nije mogao da opšti ni sa jednom drugom ženom iako su one bile i mlađe i lepše. Tek nakon teških batina, baba je priznala da je vezivne čini zaista napravila i beleg odavno bacila u baru. Jadnik ju je ubio i nakon toga završio u zatvoru. Ali se njegova muškost, nažalost, ni tada nije povratila.

I deca "običnih" roditelja mogu biti vrlo vidovita. Za prepoznavanje postoje pouzdani znaci poput boje posteljice. Njihove moći, ako se sačuvaju od demona Babica, mogu izuzetno ojačati kada odrastu. Pupčana vrpca jedna je od najjačih amajlija koja rasteruje zlo.

Od običaja kojih se pre i nakon rođenja bebe pridržavaju roditelji zavisi, kako kažu vračare s Timoka, ceo daljni tok života. Ne samo mališana, kasnije odraslog čoveka, već posredno i čitave zajednice. Jer, iako se to retko dešava, Suđenice, tri demona sudbine u koje veruju Vlasi, određuju čovekovu kob, a nekada su prinuđene da detetovu sudbinu vežu za neke predznake ili okolnosti pod kojima je rođeno. Na taj način nekim bebama se priznaje da su od Boga date, posebno obdarene, i da su dobile moć da vladaju mislima i osećanjima svoje okoline.

Ako se takvom daru pridruži loš uticaj zlih demona Babića, onda dete postaje psihički prejako i opasnost za celu zajednicu. Ona se, međutim, obično otkriju prekasno. Jer zli demoni deluju prikriveno. Njihovi uticaji uopšte se ne prepoznaju u životu deteta, ne održavaju se direktno ni na njegovo zdravlje, ni na život. U tim slučajevima novorođenče, po verovanju Vlaha, dobija posebno svojstva na koja roditelji ne obraćaju pažnju, a dete se sa njima, kad malo odraste, služi bez sopstvene svesti. Ne kontrolišući ih, tim moćima može čak i da naškodi drugima.

Kako osoba da zna da li je omađijana ili ju je neko urekao?

Evo i jedan tekst na tu temu


Osoba pod uticajem crne magije ne može gledati drugim ljudima izravno u oči, štaviše, teško podnosi i vlastiti izgled u ogledalu. Lice takve osobe je i pri bleštavom svetlu nekako tamno, sivo, pa se stiče utisak kao da ima stalno uključenu neku potkožnu lamopu! Pogled joj je silno 'zamagljen' i mutan, a oči neprestano 'beže'. Osim toga, može joj pojaviti crvenilo u zenicama. Često ima dojam kako joj neko stalno stoji iza leđa, panično se boji znojenja šaka, pa čak i samog mirisa znoja! Bezrazložno se plaši domaćih životinja, zatvorenog i mračnog prostora, poput lifta, vožnje u tunelu, preko mosta i slično, zatim je proganja strah od pada sa visine, utapanja u vodi, itd... Prilikom boravka u nekom prostoru oseća se vrlo neugodno, premda ne pronalazi valjane razloge za tako nešto. Dakle, danonoćno je može proganjati strah i izazvati njenu nesigurnost, zabrinutost, plačljivost i tugu (češće je to slučaj kod žena). Bezrazložni nastupi jeze i drhtavice samo pogoršavaju stanje u kom se nalazi. Katkada pati od vrtoglavice, nesvestice ili nesanice, a može se dogoditi i obrnuti slučaj pa je stalno i bezrazložno snena.
Ni noću nema mira, jer sanja košmarne snove, groblja ili pokojnike. Zbog svega toga iz dana u dan gubi snagu, neraspoložena je, 'pritiska' je ogroman bol u duši, pa razmišlja kako je neko ugnjetava, nema volje ni ustati, a kamo li raditi.
Njoj ništa ne ide onako kako bi trebalo, pa joj bukvalno sve ispada iz ruku, večito kasni, ni u čemu ne uspeva, a uz to nije u stanju organizovati vlastiti život. Ona se, jednostavno, ne ume naći u pravo vreme na pravom mestu. Stalno nekuda žuri, pokušava brzo govoriti, neočekivano menja temu razgovora, kojem, u pravilu, nedostaje logike. Vrlo se teško koncentriše, pa neretko ne pamti ono što je kazala samo minutu ranije. Čak i kada je posve mirna – ne možete se oteti dojmu kako će u svakom trenu skočiti i pobeći. 'Bacaka' se amo-tamo po 'reci života', kao da pliva protiv struje i vrtloga, uverena da se kreće u ispravnom smeru, premda sve vreme izgleda kao da se nalazi barem pola sata ispred sebe, u budućnosti!
Oseća dugotrajnu slabost i nemoć u rukama, premda svakodnevno ne radi teške poslove ili stiče utisak kako ima 'olovo' u nogama, što joj otežava kretanje, pa se brzo umara, čak i u laganoj i kratkoj šetnji ili prilikom uspona po stepenicama. S vremena na vreme nosi se mišlju da bi najradije napustila sve, otišla negde bez traga, a u najgorem slučaju spopada je misao kako je život besmislen i da je jedini izlaz – u samoubistvu!
Naravno, magijsko delovanje može kod čoveka izazvati i posve drugačije simptome, poput pojave i proganjanja, odnosno opčinjenosti različitim fiks – idejama, zatim vršenje nekih nerazumnih postupaka, česta i snažna razdražljivost, agresivnost i bes. U krajnje nepovoljnim okolnostima – žrtvi crne magije prilikom molitve, pogleda na svete slike i predmete ili tokom obreda u crkvi – padaju na pamet bogohulne, odvratne i grešne misli.

a ovde je cela prica o tome

http://www.conopljanews.net/simptomi_crne_magije.html

Znam za jedan istinit slucaj. Jedna osoba je govorila svoj dozivljaj i neugodnost koju je dozivio...... Jedna devojka se kladila sa muskarcima, da ni jedan muskarac ne moze sa njom da ima sex... Opklada je bila u veliki novac... Javio se jedan zenskaros i kurvar, i opkladio se sa zensom..... Pocele su pripreme za sex, i kad je trebalo da pocne, taj muskarac je iznenada izgubio erekciju, sta to bi odjednom?... To mu se nikad nije desilo... Tako su isto prosli i svi ostali koji su se kladili... Posle odredjenog vremena, taj muskarac je pitao tu zensku, u cemu je caka.... Ona mu je rekla da u grudnjaku ima mrtvacku iglu, tako kod muskarca je potencija mrtva, a to se moze neutralisat, tako sto se u postelju zabode ostar metalni predmet, tad se erekcija odmah vraca........

Malo mi nejasno dal ta "mrtvacka igla" deluje samo kad je grudnjak na njoj il i kad ga skine Odnosno, ako se sex ne doganja na krevetu, gde se zabode taj ostar metalni predmet

Najbolje u vesticu...

Razumem zabrinutost drugih ljudi za sebe, i mislima da li su pod crnom magijom ili nisu, ali strogo treba voditi racuna kome se obracati,
postoji vracara Zorica u Malom Mokrom Lugu, koja je u sekti, navlaci ljude svojim praznoverjem da joj ponovo dolaze, ne treba nikako ici kod nje

Sto je ekonomska kriza dublja, sto je veca nemastina i jad, to vise trljaju ruke prirednjivaci igara na srecu i gatare    Sad bi posao bio otvoriti agenciju za proricanje sudbine   Al kad nemam dara za to....   ostaje mi samo da i dalje rmbacim ko i dosad    

furija ::Sto je ekonomska kriza dublja, sto je veca nemastina i jad, to vise trljaju ruke prirednjivaci igara na srecu i gatare    Sad bi posao bio otvoriti agenciju za proricanje sudbine   Al kad nemam dara za to....   ostaje mi samo da i dalje rmbacim ko i dosad    

Imaju desetine hiljada agencija koje su registrovane, a ima isto toliko koje rade na crno... Magija, proricanje sudbine, to je masovna pojava u svakodnevnom životu... Problem je što većina tih gatara su prevaranti, jer sve se svodi na šablonsku priču.... Nekad davno je bilo pojedinih osoba koje su imale veliku moć, mogle su u detalje da opišu vaš problem, a isto tako mogle su da opišu uzrok problema... Toga više nema, sve se svodi na neku šablonsku priču... Ja sam kao klinac imao susret sa jednom vidovnjakinjom... Ona je bila hodžinica, kao devojčica je završila medresu.. Imala je knjigu na Arapskom jeziku staru više vekova... Ona otvori knjigu i u detalje ti govori sve, i prošlost, i budućnost, kao da je živila sa vama... Meni kad je počela govorit, ja sam ostao bez teksta, sve zna, sve vaše tajne, ono što niko ne zna.. Meni je svašta rekla, sve se ostvarilo potpuno, a ono što je ostalo da se desi, ja lično ne verujem, ali videće se.... Kad mi je završila sa gledanjem sudbine, skinula je zlatnu burmu sa svog prsta i dala mi, rekla je: " nosi ovu burmu i niko ti neće moći učiniti nikakvo zlo, bićeš zaštićen od svakog zla.. Ja na žalost ne sačuva tu burmu, mladost ludost, a žena beše čudo od moći....

@sini_
Verujem što pišeš ali mi se čini da bi žena bila još moćnija da burmu nisi bacio, valjda je i u tome ženina moć.

Žena je bila veoma stara, imala je veliku moć, mogla je učinit sve što poželiš, imala je magiju u malom prstu... A sudbinu je mogla opisat u detalje... To što mi je poklonila zlatnu burmu je čudno, takve osobe to ne rade nikad... Verovatno je videla u meni nešto, možda svoga naslednika.. Mislim da sam sačuvao tu burmu, imao bih neke moći plus...   

Imaš ti i bez burme moći, možda je ovako najbolje.

Ne verujem u ovo   

Boze, Boze....   

Ja verujem samo u svoje travke pobrljavke...   

 
верујем да постоје они који имају мало осетљивија чула и неку другачију позицију у времену и простору,којом обухватају више од нас обичњака...само ми не иде било каква корист од тога,ни материјална ни она друга. 

Možda ti osetljiviji ne znaju koristiti svoje neobične sposobnosti jer zaista, kakva je korist ako ne koristi.