Magija (gatanje, bajalice,sujevjerje, amajlije itd.)

Boze mi pamet sacuvaj..

Vukota ::Boze mi pamet sacuvaj..

A ne no više od bože mi pamet sačuvaj...

A sta drugo covek da kaze...

Ja bih sve te babetine i lokalne vestice palio bacachem plamena...

A ja bih sve stavila u voz pa pravac na kopanje njiva, vađenje krompira, šta god, ima poslova koje ne može da zameni mašina.

Meni je pricao zet,inace gastos u svajcariji,da mu je neki drugar iz okoline Negotina pricao da kad se jedne veceri vracao kuci iz susednog sela na jednoj livadi pored raskrsnice video babu kako gola igra za vreme punog meseca...I on ti lepo sidje sa puta,ode do vestice pa bij,sutaj,gazi..Ode kuci i u neko doba pomisli da je mozda ubio,pa ode da proveri...Kad ono,odvuklo se djubre kuci

Ako ne veruje u gatanje i crnu magiju, zasto vam smeta da neko verije i "radi" to?

Verujem da postoji zlo...I da postoji djavo.Kao i ljudi koji su u stanju da nanesu zlo drugima prizivajuci demone i ostale gadarije...Daklem,sto se mene tice...

Inkvizicija je bila u pravu...

Vukota ::Inkvizicija je bila u pravu...

Grešiš Vule. Neka zabava mora biti i za naivne...

I to sto kazes...

SEKTE "OKULTNOG HRIŠĆANSTVA"


DA LI JE "UNIVERZALNI ŽIVOT" - SEKTA?


Kada su u našoj štampi počeli da se pojavljuju napisi o tome da je "Univerzalni život", na čijem čelu stoji "proročica" Gabrijela iz Vircburga, totalitarna sekta, predstavnik ove grupacije, profesor nemačkog jezika iz Beograda, Predrag Stanojev, odgovorio je: "Univerzalni život nije nikakva sekta. Sekta je mala verska zajednica koja se odvojila od neke velike verske zajednice i danas ta reč obično ima negativno i omalovažavajuće značenje. "Univerzalni život" je nastao 1977. u Nemačkoj i nije se odvojio ni od jedne velike verske zajednice, ni od katoličke ni od pretestantske crkve. UŽ je prahrišćanska verska zajednica ljudi koji se svakodnevno trude da u svim područjima života ostvaruju i sve više ispunjavaju Deset zapovesti i Besedu na Gori, Večni Božji zakon. Naši principi su jednakost, sloboda, jedinstvo i bratstvo." Stanojev je tvrdio da oni nemaju evidenciju o onima koji ih posećuju u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Kikindi, Kragujevcu, ali da funkcionera ima od 30 do 50. Isto tako, profesor nemačkog je ponudio podatak da u svetu već ima 74 miliona pripadnika ove grupe "prahrišćana" (!) Stanojev je tvrdio da je "Gabrijela sestra među ostalom braćom i sestrama", da su njene objave opšteg karaktera, da ne upravlja životima ljudi u UŽ. U sekti nikog "nije progutao mrak" (mada su novine o tome pisale!) On sam je radio u jednom UŽ-preduzeću tri meseca, i ništa mu nije bilo, primljen je bratski. Portparol UŽ je tvrdio da je njegova verska zajednica tolerantna prema ostalim vernicima, a kritična prema nemačkoj državi kad su u pitanju "ekologija, verske slobode, ekonomija i politika". Što se tiče nemačke štampe, ona je, kao i naša, po Stanojevu "puna ovakvih i sličnih izmišljotina" (časopis "Intervju", 3, XI 1995.)


Takve "izmišljotine" objavljuje i najugledniji nemački časopis za pitanje sekti, "Berlinski dijalog" 2/95. Nemački istraživač Jungen opisao je psihički teror i šikaniranja u "Univerzalnom životu". Skupio je i dokaze da se neki vitekovci bave antisemitskom propagandom. Jedan od vođa sekte javno je tvrdio da je holokaust Jevreja u nacističkoj Nemačkoj posledica njihove "loše karme". Oni su se pod Hitlerom našli zbog karme koja ih prati iz prethodnih života. Jungen je opisao nehumanost i totalitarizam sekte, mračne političke ideje i operacije, indoktrinaciju dece, ugrožavanje bolesnih kvazi-medicinskim postupcima. Sekta ima oko 40000 sledbenika, ali svojom propagandom utiče na milione. Negdašnji sledbenici Gabrijele Vitek svojim bližnjima koji se nisu oslobodili sekte obraćaju se porukom: "Ne ostavljajte razum na ulazu u "Univerzalni život"!"

Da vidimo šta se u sekti sanja, a šta se zaista događa.


UNIVERZALNI ŽIVOT - VITEKIZAM


Osnivač i nastanak


"Univerzalni život" (skr. UŽ) osnovala je Grabijela Vitek, dev. Maden, iz Vertingela. Rođena je 1933. god. Kao ćerka jednog krojača, odrasla je u tradicionalnoj katoličkoj sredini malog mesta. Završila je školu za kancelarijske službenice. Venčanje 1955. god. Godine 1964. rađa jednu ćerku. Od 1967. u Vircburgu. Posle majčine smrti 1970. gđa Vitek veruje da je i dalje u vezi sa majkom. Posećuje spiritističke krugove da bi uspostavila kontakt sa umrlom majkom. 6. 1. 1975. izbila je na videlo kod gđe Vitek "unutrašnja reč". Ona od tada, navodno, služi kao glasnogovornik "duhovnom učitelju bratu Emanuelu" i "Isusu Hristu". Od 1980. Gabrijela Vitek je jedina spona između Boga i sveta. Ona je, navodno, poslednja proročica koja može da prenese nove sadržaje; posle njene smrti treba očekivati samo ponavljanja. Ona, doduše, naglašava, da je samo "sestra među braćom i sestrama". Međutim, njene pristalice joj pripisuju jedno kvazimesijansko značenje. Jer, samo ona može da otkrije ono konačno važeće u svim životnim i verskim pitanjima.


Razvoj i istorijat


Od 1975. postoje, u Nirnbergu i Vircburgu, ćelije kasnije "Ustanove za povratak Isusu Hristu" (ili: "Povratišta Isusu Hristu". Glagol "heim holen", od kog je izveden naziv ustanove - ''Heim holungswerk'', znači "vratiti se kući; vratiti se nekome u okrilje". prim. prev.). Isprva su u "Povratištu" postojala četiri medijuma. Od 1980. preostala je samo gđa Vitek. Od tada se naziva "proročicom". Od tog vremena pojačavaju se i sinkretističko-hinduistički uticaji na "Povratište". Početkom 80ih godina gđa Vitek intenzivno putuje po zemlji i inostranstvu, gde svojim "otkrivenjima" pridobija nove pristalice. "Povratište" se širi. Pristup jednog minhenskog krupnog industrijalca obezbeđuje "Povratištu" potrebna novčana sredstva. Ipak, u Vircburgu i okolini propadaju, zbog otpora stanovištva, projekti zajednice koja je promenila ime u "Univerzalni život" (UŽ). Vircburg je, inače, centar pokreta. Ipak, UŽ ima mogućnosti da se razvija, tako da danas upražnjava raznolike privredne aktivnosti. UŽ se bavi biološkom zemljoradnjom i prodaje svoje poljoprivredne proizvode. Aktivni su i u oblasti alternativne medicine, preko "Hristove klinike" ("Hristusklinik"). U mestu Altfeldu UŽ ima svoj poslovni centar, sa najrazličitijim tzv. "Hristovim preduzećima". Preduzeća UŽ bave se, između ostalog, uzgajanjem i prodajom poljoprivrednih proizvoda, oblašću elektronske obrade podataka i porodičnom pomoći. Postoje i mnoga zanatska preduzeća: stolarska, tkačka, krojačka, baštovanska. Za UŽ naročito je važna oblast pedagogije. Pored dečjih obdaništa i dnevnih boravaka za decu, UŽ od 1991. ima i sopstvenu školu, čije se osnove zasnivaju na učenju UŽ. Početkom 1995. odgovornost o UŽ preuzima "Savezna komuna (ili: opština, prim. prev.) Novi Jerusalim". Reč je o unutrašnjem krugu pristalica, kojih ima oko 800, a koji žive u zajedničkim domaćinstvima sa strogo određenim pravilima.


Učenje i stav prema hrišćanstvu


Isusovo otkrovenje gđa Vitek, preko svog otkrovenja, koriguje, objašnjava i pruža na uvid. Nastanak zemlje i sveta posledica je otpadanja od prvobitnog jedinstva. Ovo kretanje u smeru pada preokrenuto je preko Hrista, koji je ušao u Isusovo telo. Na krstu je on trebalo da prenese u svaku ljudsku dušu božansku iskru. Od tada je mogućno još samo uzdizanje ka Bogu. Cilj je da se, kroz što je mogućno manje ponovnih otelovljenja, postigne prejedinstvo. UŽ nudi kurseve koji treba da oslobode "pogrešno upravljane" centre svesti. Kursevi se naročito zasnivaju na vežbama koncentracije i meditacije. Posle četiri (od ukupno sedam) stepena tog "unutrašnjeg puta čovek je oslobođen od zakona uzroka i posledice (zakona karme). Na kraju tog puta stoji jedinstvo duše i apsolutne svesti. UŽ za sebe tvrdi da je ostvarenje istinskog prvobitnog hrišćanstva, te da zapostavljenoj i pogrešno interpretiranoj Propovedi na gori (Mt. 57) vraća njeno prvobitno značenje. Svakako da je tekst Propovedi na gori protivno njegovom smislu razbijen dodavanjem otkrivenja Gabrijele Vitek.

UŽ tvrdi da objavljuje jedinu važeću istinu. Otuda i borba protiv svih onih koji se suprotstavljaju UŽ. Kritičari UŽ pokazuju samo svoju nisku svest. Mržnjom ispunjen, klevetnički i u istoj meri kukavički (anonimna pisma) odnos prema kritičarima stoji u očiglednoj opreci sa navodnim ciljem UŽ, da širi ljubav po svetu. UŽ se bori i protiv "zvaničnih crkava", naročito protiv kritičara UŽ u njihovim redovima, protiv neomiljenih pojedinaca i političara. Stalnim sudskim procesima UŽ pokušava da ih ućutka.

Svaka kritika prema UŽ mora biti odbačena, pošto je reč "proročice" gđe Vitek, kao otkrivenje koje sve nadmašuje, tačna u svim pojedinostima. Pošto se ona i njena objavljenja nalaze u središtu UŽ, odnos prema gđi Vitek odlučuje o stavu i odnosu čoveka prema Bogu. Učenje UŽ po svom sadržaju suprotno je, u svim bitnim tačkama, hrišćanskom učenju.

Jer: hrišćanstvo ne smatra da se Bog nalazi isključivo unutar čoveka, niti zastupa učenje o ponovnom otelovljenju/reinkarnaciji, niti učenje o "uzročno-posledičnom zakonu" karmi. Otuda je za UŽ lako da odgovori na teško pitanje o poreklu zla: svaki čovek i svaka grupa ljudi sami su odgovorni za nesreću koja ih snalazi, jer je duša grešna u ovom ili u nekom prošlom otelotvorenju. Tu više nema mesta za oproštaj i milost. Čovek koji živi potpuno u skladu sa propisima UŽ može biti siguran da će sopstvenom snagom postati savršen i božanski. Hrišćanski pojmovi koriste se, dakle, samo kao obične kulise. UŽ nije nikakva hrišćanska zajednica, već krivotvoreno hrišćanstvo.


Organizacija i širenje


UŽ je izgrađen po principu koncentričnih krugova stalno rastuće zavisnosti od pripadnosti. Važne su nekadašnje tzv. "Unutrašnje crkve duha Hrista" (UCDH), mesni priključci UŽ, današnje "Kosmičke životne škole", u kojima se pristalice okupljaju najčešće dva puta sedmično. Trenutno ih ima 91 na nemačkom govornom području, uz jasnu težnju prema jugu Nemačke, Austriji i Švajcarskoj. Međutim, UŽ je preko svojih UCDH kosmičkih škola života zastupljena i u Evropi, naročito na severu Italije, ali i u Peruu ili Zairu, na primer. Ipak, najvažnija organizaciona struktura u UŽ jeste "Savezna komuna Novi Jerusalim" (SKNJ). Ona obuhvata oko 800 pristalica UŽ koji žive u zajedničkim domaćinstvima u Vircburgu. U njima postoje najstariji, koji su odgovorni i nadležni za različite zadatke. U SKNJ postoje jaki odnosi zavisnosti i visok nivo uzajamne kontrole preko raznih grupa redara, rada u preduzećima UŽ, zabrane "svojevoljnih" privrednih inicijativa i težnje za odstranjivanjem finansijskih nejednakosti.


Ocena sa hrišćanskog stanovišta


UŽ je pokret čija se opasnost najčešće potcenjuje, a čije totalitarne crte sve više izlaze u prvi plan. Paralelno s tim, UŽ se sve više otuđuje od spoljašnjeg sveta. Njegove poslovne veze su neprozirne. Preduzeća UŽ u njegovih pristalica sve više rovare po Donjoj Franačkoj i graničnim delovima pokrajine Baden-Virtenberg. Takođe su sve brojnija zajednička domaćinstva i naseobine pristalica UŽ. Cilj UŽ jeste stvaranje jednog zatvorenog kružnog toka. Deca čiji su roditelji u UŽ rastu u UŽ - obadništima, idu u UŽ - škole, uče zanat kod UŽ - zanatlije i sklapaju brakove unutar UŽ. Totalitaran odnos UŽ prema svojim pristalicama treba da dođe do izražaja kod dece već od malena, da bi tako stasala druga generacija, nesposobna za bilo kakvu kritiku.

Ovo je krajnje zabrinjavajuće, kako sa društvenog tako i sa hrišćanskog stanovišta. Naime, jedno slobodno društvo mora, isto kao i jedna zajednica punoletnih hrišćana, da pruži mladim ljudima mogućnost da stiču sopstvena iskustva, umesto da ih steže u okvire totalitarnih normi. Zatvoreno društvo, kakvo hoće da stvori UŽ, označava se kao " prademokratsko", ali je, zapravo, nedemokratsko, pošto je jedina priznala osnova jedan strogi fundamentalizam, naime doslovno shvatanje "otkrivenja Gabrijele Vitek".

Dr Volfram Mirbah



"UNIVERZALNI ŽIVOT I "TREĆE OKO"


Jedna od apokaliptično - sinkretističkih sekti koje deluju na našem prostoru je i nemačka grupacija "Univerzalni život". O njoj smo počeli da saznajemo preko lista "Tpeće oko", najaktivnijeg od svih duhovnih zagađivača na našem prostoru. Tekstovi o nazovi proročici, Gabrijeli Vitek iz Vircburga, na osnovu čijih "otkrivenja" je sekta nastala, pojavljuju se u "Trećem oku" od početka 1990. godine.

Kada su tekstovi krenuli, nije ih bilo baš u svakom broju, ali je kasnije za Gabrijeline "propovedi" odvojeno stalno mesto u listu, na prednjim stranama (u proseku od četiri do pet strana). Nadnaslov je bio "Iz Univerzalnog života". Uz tekstove su skoro uevek išle reklame za knjige i predavanja, kao i obaveštenja "gde se braća i sestre iz Univerzalnog života okupljaju".

U avgustu 1995. godine po novinama se pojavilo nekoliko članaka u kojima se razobličava delovanje sekte i njena povezanost sa redakcijom lista "Treće oko". Tada je, po naređenju Kolegijuma odgovornih urednika NIP TV Novosti, čije je jedno od izdanja i "Treće oko", uredniku Vidanu Arsenijeviću naloženo da prestane sa objavljivanjem rubrike "Iz Univerzalnog života". Arsenijević je naređenje formalno izvršio, ali je materijale sekte nastavio da objavljuje pod drugim naslovima i nadnaslovima. Deo učenje sekte štampa u svojim uvodnicima "Šta da mislim, šta da radim". Na kraju citata iz sektaških spisa uvek navede izvornik: "Prema: Die Zehn Gebote Gottes, izdavač "Das Vort". Ako ce neko, zainteresovan za ono što stoji iza imena te izdavačke kuće, javi redakciji, sigurno će dobiti precizna uputstva. (Da ovo nije nikakvo naše učitavanje, pokazuje "Treće oko" od 15. aprila 1997. Na strani 14 nalazi se tumačenje "Deset Božjih zapovesti" u kome su sledeće rečenice: "U jednom velikom otkrivenju preko svog proroka ovog vremena (Gabrijele Vitek, nap. prir.), Hristos nam je objavio : "Slovo (reči Zapovesti) oživeće tek kada čovek počne i da ispunjava Zapovesti. Tako će on postepeno sazrevati u sveobuhvatni zakon ljubavi i života", itd. Na kraju članka susrećemo izdavača "Das Vort" i ono poznato: "Prema: "Die Zehn Gebote Gottes"." Jednom rečju, igra ce nastavlja. Igra sa dušama naivnih čitalaca; igra sa "otkrivenjem" i "proroštvima" koja ne potiču od Boga...

Prvi članak o "Univerzalnom životu" u "Trećem oku" pojavio se 1. februara 1990. Autor članka je bio dr Petar Vasiljević, propagator "Kursa o čudima" na našem prostoru. Vasiljević se, sam svedoči, našao u Zagrebu u februaru 1989, i tamo, u jednom hotelu, slušao direktan telefonski prenos glasa "savremene proročice" Gabrijele. "Sadržaj i ton glasa apsolutno je asocirao na biblijske proroke" (Vasiljević to kaže sa uverenošću čoveka, koji je, da Bog oprosti, čuvao stada sa prorokom Davidom). Zatim je Vasiljević shvatio da se nalazi među "prvobitnim, autentičnim hrišćanima". I zato je rešio da ih preko "Trećeg oka" reklamira.

Gabrijela Vitek je domaćica iz Vircburga. Živela je sasvim prosečno do 6. januara 1975. godine. Tog dana je sedela u svojoj baštenskoj sobi i osećala dubok mir. Iznenada, videla je pored sebe svetleći lik u beloj haljini, koji joj se odmah učinio kao "angeočuvar". Zahvalila mu je što je štiti, a on joj je dao nekoliko saveta i otkrivenja, koje je Gabrijela zapisala i pokazala svom mužu. Muž je kazao da to nipošto nije nešto što potiče od nje (i, naravno, bio je u pravu - poticalo je od onoga koji se, da bi obmanuo, prerušava u svetlog angela (đavola)). Od tada je Gabrijela počela da prima "otkrivenja", i napisala na desetine knjiga, od kojih su neke: "Prepoznaj se i leči se sam snagom duha", "Škola hrišćanskih misterija", "Zakon uzroka i posledice - zakon karme", "Hristova država", "Hijerarhija majstora i žrtva na Golgoti", "Lečenje snagom duha bez lekova i trava", "Blizu je vreme kad će pasti zidovi Vatikana", "Sve je svest, sve je vibracija", "Prepoznaj sebe kao božansko biće", itd, itd.

Važan elemenat novog "otkrivenja" je da je "Hrist" kada je umirao na Golgoti, umesto da bukvalno umre, u stvari, po Gabrijeli, promenio "smer rotacije elemenata duša ljudi". Do tada su mnoge duše rotirale u smeru suprotnom kazaljci na satu, što ih je pretvaralo u životinjske, biljne i mineralne duše. "Hrist je, pak, svojom ljubavlju, rotiranje duša (?) okrenuo u smeru kojim se kreće kazaljka na satu (u to vreme, koliko znamo, nije bilo časovnika sa kazaljkama, ali - proročica Gabrijela za to ne mari mnogo). To je doprinelo "napredovanju čovečanstva prema višoj svesnosti". Gabrijela, naravno, tvrdi da je to imalo veza sa boljom karmom čovečanstva, mada je zakon reinkarnacije ostao da važi. Pošto ni reči o tom zakonu reinkarnacije nema u Svetom Pismu, treba prepraviti Sveto Pismo.

I to je sledeći elemenat "Univerzalnog života". Gabrijela je dobila "otkrivenje" da je Biblija falsifikovana, kao i hrišćanstvo. Prvi koji je sa time počeo je, verovali ili ne, bio Savle, potonji apostol Pavle, koji je sprečio "efikasnost prvih hrišćanskih zajednica". (Po Gabrijeli, pravo hrišćanstvo je trajalo do 35. godine po rođenju Hristovom, dakle samo dve godine od Vaskrsenja - jer, 35. godina je ona u kojoj se Savle obratio i postao apostol neznabožaca.) Dakle, od 35. do 1975. nigde "prahrišćanstva". I tada, odjednom, jedna domaćica iz Vircburga postaje glasnogovornik istog. Njoj novi "Hrist" kaže: "Hrišćanstvo nije uspelo i to je razlog zbog koga će lažno hrišćanstvo odumreti". Zato njena otkrivenja uvek počinju sa: "Ja, Hrist, ispravljam i produbljujem reč". To jest, ispravlja i produbljuje "zastarela" evanđelja četvorice evanđelista, napisana pošto su one dve "zlatne godine" (do obraćenja Savla, ne zaboravimo!) prošle, i prema tome, nisu "autentična", jer u njima nema "reinkarnacije".

Na ovom mestu, umesno je setiti se kako ruski teolog Andrej Kurajev opisuje nastanak jednog okultno sinkretističkog sistema, koji za sebe tvrdi da je "autentično" ezoteran, i da poseduje čak "istinske tajne Hrišćanstva", koje su bile nedostupne "običnim smrtnicima. Evo šta kaže Kurajev: "Metod stvaranja okultnog sistema je prost kao klinčorba: pričaj šta hoćeš, prodajući svoju doktrinu kao "skriveno znanje", koje je došlo do nas iz drevnosti, a na bilo kakvu istorijsku kritiku odgovaraj: istorija ne može da potvrdi raširenost naše doktrine, i to upravo zato što je naše učenje bilo toliko tajno da nije moglo da ostavi istorijske tragove."

U "ezoteriju" možeš da uvališ bilo kakvu fantaziju, fantaziju po želji. Imajući takav "spoljašnji štit", ja, na primer, mogu bez ikakvih posledica da tvrdim da je u svim religijama sveta bilo jedno tajno, veoma tajno učenje o tome, da će se na kraju drugog milenijuma u zemlji Rusa javiti đakon Andrej Kurajev i objaviti istinu, jer će on biti pravi izaslanik Nebesa. Taj skriveni sadržaj svih veroučenja sveta je bio toliko tajanstven da se niko nije odlučio da ga zapiše. Ali, to što se niko nije usudio da ga javno saopšti - to ne znači da se ovo učenje nije razmatralo u svim religijama i narodima kao najvažnije u njihovim religioznim nadama. Guru, koji je u šumama Industana doveo učenika u stanje konačnog prosvetlenja, otkrivao mu je poslednju tajnu: "Doći će Kurajev!" Žrec plemena Zulu, umirući, podsećao je svog naslednika: "Čekaj Kurajeva!" Arhižrec Acteka, čupajući srce mladiću prilikom prinošenja ljudske žrtve, tešio se time da je to, ipak, samo senka budućih dobara, a da će istina zablistati kad dođe Kurajev."

Što se tiče "prvobitnog hrišćanstva" i učenja o reinkarnaciji, to su izmislice - ovog učenja niti je bilo, niti je moglo biti među ljudima koji su verovali u telesno Vaskrsenje Hrista i u vaskrsenje svih ljudi u Dan Njegovog Drugog dolaska. Uostalom, da je to učenje u Hrišćanstvu postojalo, zašto bi se moralo skrivati? Evo šta o tome kaže već citirani ruski teolog: "Uopšte nije jasno zašto bi se ideja reinkarnacije skrivala. Tu su ideju Evropljai u svim stolećima primali sa velikim entuzijazmom. To samo u Indiji sve religije - od budizma do krišnaizma - stenju pod teretom beskonačnih prevaplotenja i traže načina da pobegnu sa točka samsare. Ako neko dođe Indusu i kaže mu: "Znaš, mili moj, ti ćeš opet živeti, opet i opet ćeš se seliti u nova tela!", on će zajaukati: "Zbog čega?" Reinkarnacija se u Indiji naziva religijom smrti koja se vraća, a ne religijom života koji se vraća. A u Evropi - ako mu poveruju, na rukama će nositi onoga ko im je javio tu "radosnu vest".

Recite, koga su u dohrišćanskoj Evropi gonili zbog propovedanje reinkarnacije? Pa zbog čega bi to učenje onda moralo da bude tajno (ili da se skriva, nap. prir.)? Ili ga, možda, nisu krili od policije, nego od neprosvećenih masa? A zbog čega? Šta je u toj ideji tako neprijatno i tuđe za same te "mase"?

I "Treće oko" nastavlja da propagira "Univerzalni život", iz broja u broj. Jovo Marić, koji je početkom devedesetih postao šef deska u "Trećem oku", otvoreno hvali Gabrijelu: "Iz Božijeg carstva poslat nam je telegram, a emituje ga neprestano i naše svetlosno biće... Živite svesno moj Govor na Gori i Očevih deset zapovesti. Samo tako ćete spremni dočekati Moje carstvo na zemlji, koje se već uspostavlja", kaže njen "Bog". Od marta 1990. počinje serija članaka o samolečenju "eter - snagama", o lekovitoj moći rose i gledanja u vodopad; oboleli od raka, kaže Gabrijela, jutrom treba da šetaju rosnim pšeničnim poljem... Biljke koje čovek koristi za kuvanje lekovitih napitaka prethodno treba "moliti" da čoveku daju svoje darove, jer i u njima, kao i u čoveku, "teče duhovni život" ("Kopriva sa mesečinom", "Treće oko", 29. mart 1990.) - to jest, molite se koprivama i natrag u animizam! 10. maja 1990. saznajemo da je "Hrist" u martu te godine poručio ljudima da postanu svesni da su "kosmička bića". 24. maja se objavljuju prvi oglasi o tome gde se drže predavanja sekte: u Zagrebu (njihova dvorana), u Beogradu (dvorana bioskopa Fakulteta dramskih umetnosti), u Ljubljani - hotel "Holidej in". 5. jula 1990. saznajemo da sekta propagira kontakt sa duhom - zaštitnikom" (Tipična nju ejdžtehnika), i da se treba lečiti "pozitivnim mislima". 19. jula, Gabrijelin portparol Matijas Holcbauer objašnjava čitaocima "Trećeg oka" lepe strane života u sekti. Predlaže da se "Nojeva barka gradi u sebi", i svedoči da je jedini prihod sekte - dobrovoljni prilog članstva, plus prodaja knjiga i kaseta (ova nam je priča dobro poznata; na osnovu "dobrovoljnih priloga, knjiga i kaseta" Radžniš je nabavio 93 rolsrojsa). Holcbauer kaže da se "Univerzalni život" oslanja na učenje gnostika i bogumila (to su im prave preteče). Takođe, kao što smo već videli, za Gabrijelu i njega, reinkarnacija nije kazna, nego "pozitivna šansa". Kako Gabrijela dobija proročanstva? Holcbauer kaže: "Božija reč pronalazi put preko duhovnih ćelija do moždano-fizičkih i tamo se formira u reči"... Očito, " duhovne ćelije" su Gabrijeli prenele poruku da svoje obično, građansko prezime promeni u plemićku titulu: Vitekova je postala Gabrijela fon Vircburg, da bi tako njene " aristokratske" reči dobile na težini... I tako dalje: saznajemo da postoji Božji "sve-kompjuter", da je "duša vasionsko biće", da je rat u Zalivu nehrišćanski i da se treba klanjati Hristu, a ne zemaljskim vlastodršcima (sa bogumilskim naglaskom, naravno), itd, itd. U broju od 14. marta 1991. nalazimo čitavo "Veruju" "univerzalaca". Oni, pre svega, veruju u neku "kosmičku prasnagu", koju zovu "bezlični Bog", koja sva oživljava, i čija je manifestacija Otac (kako nešto bezlično i besvesno može da da ličnog Boga, Gabrijeli još nije "otkriveno"). "Univerzalci" veruju da je "Hrist" bio "otelovljen u Isusu iz Nazareta" (opet gnostički motivi), da je ključ njegovog učenja "Beseda na Gori" (u Gabrijelinom tumačenju, naravno), da se preko Gabrijele otkriva "Hrist Duh Božji za sve ljude", da je Hrist "naučavao zakon reinkarnacije", da je 15. juna 1990. on "unutarnju Duh-Hristovu crkvu uzdigao do moćne crkve koja uči, u kojoj Večni, preko svoje proročice, učiteljice i glasnika na zemlji uči apsolutnom zakonu sve ljude koji hoće da ga čuju i prihvate"... Bog je, kao nekad s Mojsejem, sklopio "zavet" sa ovom sektom, koja sebe zove "Novi Jerusalim" i koja propoveda "jednakost, slobodu, jedinstvo i bratstvo svih ljudi". Iz broja u broj "Trećeg oka", pored tekstova, daju se oglasi za kasete sa "prahrišćanskim meditacijama" i za predavanja, koja telefonom čak iz Vircburga, drži "velika proročica Božja u moćnom prelaznom vremenu" jer "Bog je govorio i govori kroz nju". Preko nje saznajemo da je Bog "Otac - Majka", da ne treba da imamo vojsku i da se od bilo čega branimo, jer je bitna samo naša duša, da je papa - "osudio Hrista na pakao" ("Treće oko" od 19. nov. 1991.)

Od početka 1992. u listu kreće Gabrijelina apokaliptka. Naravno, na udaru su masoni, iluminati, i uopšte svi zaverenici. "Hrist" je Gabrijeli o tome pričao u otkrivenju "Demonska država, njeni pomagači i njene žrtve". Ko će se suprotstaviti masonima, iluminatima i satanistima? Zna se - Gabrijela i njena družina. Evo šta nam poručuje "Treće oko": "Živo, delotvorno hrišćanstvo na tlu Nemačke okupljeno oko žive Hristove reči koju prenosi najveći prorok - učitelj današnjice, Gabrijela Vitek iz Vircburga, biće trn u oku novo-rimskoj inkviziciji. Nad Božjim svetim podvižnicima (ovde nam se nudi pravoslavna terminologija, nap. prir.) - koji postaju bogoljudi - ponoviće se srednjovekovni pogromi". Istu priču su pričale sve apokaliptične sekte: od Cima Consa, čijih se 930 sledbenika otrovalo u džunglama Gvajene, preko "Loze Davidijanaca", do "AUM Šinrikjoa", koja je početkom 1995. izvršila masovo trovanje putnika u tokijskom metrou. Šoko Asahara, vođa ove sekte, govorio je: " Dugo vremena ovim svetom manipulišu slobodni zidari ili masoni koji se mogu podeliti u dve vrste. Prvu vrstu sačinjavaju masoni koji veruju u predskazanja i čekaju Hristov dolazak". (Dakle, Asahara je Crkvu smatrao "masonskom ustanovom"!) Gabrijela, vođena "Hristom", iz broja u broj "Trećeg oka" podiže apokaliptičnu temperaturu, da bi na kraju (broj od 7. aprila 1992.) obećala da će "svetlost pobediti". Jer: "Sati demona i njihovih pomagača i žrtava su izbrojani." Uskoro nastupa "Hristova država" (ovo je, kao Carstvo Božije, obećavao i Asahara.) Treba vežbati meditaciju. 19. maja 1992. jedna takva meditacija je objavljena. Ona, delimično preneta, izgleda ovako: "Koncentrišem se na svoj dah. Pri tom se trudim da isključim sve misli (ispiranje mozga, zar ne?, nap. prir.) Moje disanje se odvija mirno i ravnomerno (to se ponavlja tri puta, nap. prir.). Ja sam potpuno miran (tri puta). Diše se kroz mene" (ko diše?). Dalje se opušta leva i desna ruka, leva i desna noga, krvotok, pleksus solaris, snage lečenja struje kroz telo, da bi se na kraju reklo: "Ja sam miran / mirna, zdrav/a, svež/a i slobodan i slobodna"...

U hotelu "Ekscelzior" u Beogradu i u hotelu "Novi Sad" u Novom Sadu godine 1992. sredom i petkom se objavljuje "reč Hrista" preko Gabrijele, koja se javlja direktno iz Vircburga, ali ne telepatski nego telefonski. Po njoj, sve je u rukama satane: od muzike do genetike, i samo "prahrišćani" znaju kako da pomognu. Na kraju se dolazi do paranoje: "Hrist" se u "Trećem oku" od 15. avgusta 1992. oglašava ovako: "Vidite i shvatite u svojim srcima. Mnogi od vas još imaju da jedu i piju. No da li znate šta sve neka jela sadrže u sebi? Da li znate šta sve u sebi sadrže neka pića? Moglo bi biti da hrana i piće već sadrže manipulaciju! Blago onome ko se ispunjavanjem unutrašnjeg života izdigne iznad ovih satanskih, iznad ovih demonskih stupnjeva vibracije". Lekari sa "Hristove klinike Univerzalnog života" se slažu sa ovim, i takođe upozoravaju čovečanstvo... Pa, kako se spasiti od otrovne hrane?

"Treće oko" od 8. septembra 1992. nam otkriva: "Poljoprivredom u duhu Hristovom". Gabrijela ima farmu "Gut cum leben" (setimo se Radžnišovih farmi u Oregonu!), i njeni proizvodi (naravno, iz ljubavi prema "Hristu", farmeri su sledbenici "Božje proročice") prodaju se u Frankfurtu, Nirnbergu, Minhenu, itd. (dakle, Holcbauer nas je lagao: izvor prihoda nisu samo dobrovoljni prilozi, knjige i kasete!) Hristova poljoprivreda podrazumeva da se ljudi koji rade na njivi moraju apsolutno slagati. Kad se krompir sadi u miru, proizvodnja je dvostruko veća nego kad se sadi u svađi! Kad čovek ima "vašljive" misli, u baštama se javljaju biljne vaši. Dokaz da si imao vašljive misli su (baštovanu, znaj to!) biljne vaši koje su se pojavile! Za tebe, pred Gabrijelom i njenom gardom angela čuvara neće biti opravdanja! Na farmi, plate su jednake i odluke zajedničke (baš kao u komunizmu, čijeg osnivača, Marksa, Gabrijela uopšte ne voli.) Ovde saznajemo da su "psi, mačke, konji i ovce" naši "subližnji", i da "univerzalci" ne jedu njihovo meso. Radnici uzajamno raspravljaju o temama poput "Problemi troše energiju preduzeća" ili "Pozitivne misli su najbolji predradnici"; naravno, o tome se razgovara kad se svi poslovi posvršavaju.

22. septembra 1992. smo saznali da "univerzalci", rukovođeni duhom Liobani, osnivaju "Otac - Majke kuće", u kojima vaspitavaju decu. Uče decu da su životinje "naši prijatelji, i da one imaju osećanja". Cilj je da deca "sazrevaju u ljude Novog Doba". 29. decembra nudi se još jedna meditacija za "osnaženje": "Ja sam slobodan. Ja sam skoncentrisan i usmeren na ono bitno. U meni struje snage svemira. Kroz mene deluje moćna snaga". U novoj seriji apokaliptičnih viđenja saznajemo da nam ključna opasnost preti od - Rusije, u kojoj idanas ima na "hiljade atomskih raketa spremnih za lansiranje". Mržnja prema Rusiji vidi se iz nastojanja da se ljudi uvere kako će se "Sovjeti prestruktuisati, reorganizovati i još više naoružati za konačan udarac Zapadu, da bi u godinama koje slede preuzeli vladavinu svetom". Ko je prvi na udaru? "Jadni Nemci", naravno: "Sovjetski Savez će preduzeti velike napore da Nemce odvoji od njihovih preostalih suseda sa Zapada, politički, vojno i psihološki". U ovim rečenicama se oseća dah 1933, i potreba da se zaštiti "Lebensraum", zar ne? Apokaliptika se i dalje bavi padom Vatikana; i dalje se, u hotelu "Slavija", nudi "božansko proročko lečenje", preko radija. Od 13. jula 1993. "Univerzalni život" objavljuje kritike na račun dalekoistočnih sekti. U istom broju "Trećeg oka", pod ovim datumom, saznajemo da njihove emisije prenose Radio Sombor i Univerzietski radio Indeks. Na pitanje zašto se njihove emisije na Radio Somboru prenose na srednjotalasnoj frekvenciji od 666 kiloherca, Gabrijelini sledbenici odgovaraju da i taj broj treba oteti od antihrista i vratiti "Hristu". Krajem jula je nagovešteno da se u Solunskoj broj 19 u Beogradu drži Drugi meditativni tečaj. "Lečenje snagom pozitivnog mišljenja" objavljeno je u nekoliko brojeva "Trećeg oka". U broju od 2. novembra 1993, tako smo saznali da je centar milosrđa u mozgu, centar strpljivosti u krajnicima, štitnoj žlezdi, dušniku i disajnim organima, dok je volja smeštena u (sic!) "bubrege sa mokraćnim kanalima, čmar i debelo crevo"...

Slom, slom, slom sveta je blizu! Propašće države, preduzeća, narodi! Spasiće se samo oni koji se obrate prahrišćanima, jer "prve Hristove klinike koje povezuju modernu tehnologiju dijagnostifikovanja sa sveobuhvatnom terapijom na bazi prirodne medicine, nudeći pri tome i razgovore o vođenju života po duhovnim zakonima već su nastale." Prahrišćani će, u doba propasti, ponuditi utočište svima koji su u "znaku jagnjeta" (dakle, koji prihvate Gabrijelu!), a " iz takvih ostrva sledbeništva Hrista izrašće u Novome dobu kopno Njegovog Carstva Mira, na čitavoj zemlji."

Apokaliptična buka se stišava 28. decembra 1993, kada saznajemo da "svako na nebu ima svoju božansku ženu, odnosno muža". Kasnije će duh Liobani objašnjavati načela nebeskog braka i zemaljskih veza... Plodovi sektaške delatnosti postaju vidljivi: od 8. marta 1994. "Treće oko" objavljuje da će se školovanje u skladu sa principima sekte početi, pored Beograda i Novog Sada, i u Somboru, Kragujevcu, Čačku, Podgorici i Skoplju. Radio Kruševac takođe objavljuje njihove poruke. I opet se, u aprilu 1994, propagiraju "Hristova preduzeća", koja će proraditi punom parom kad svet propadne. U njima nema "moje" i "tvoje", sve je zajedničko, sve je "Božje" (a šta od toga ima "Božja proročica" - ne kaže se)... Ako su, po Gabrijeli, "Crkve izneverile Hrista", onda su ostala "velika kosmička učenja Isusa iz Nazareta"; ali, uz sve to, 7. marta 1995. "Univerzalni život preporučuje: "Nikad ne jedite brzo" i kaže nam da su naši bližnji, pored ljudi, "životinje, biljke i minerali". Konačno tajna "univerzalaca" objavljena je 8. avgusta 1995: postoje vile i vilenjaci, duhovi vode, vazduha i vatre, kao i gnomi! "Vile i vilenjaci su najrazvijeniji oblici prirode"! I tako se "prahrišćanstvo" svelo na Grimove bajke...

Tako je "Treće oko" propagiralo, i još uvek propagira, jednu apokaliptičnu sektu... Kako ružičaste priče izgledaju u stvarnosti, saznajemo iz uspomena Dine Murati, koja je jedno vreme provela sa sledbenicima Gabrijele Vitek. Sudbina žrtve je, kao i kad su druge sekte u pitanju, strašna...


ISPOVEST DINE MURATI



Prve informacije o sekti Univerzalni život dobila sam čitajući časopis "Treće oko". Naravno, reč sekta se na stranicama ovog lista nijednom nije pojavila. Sve mi je izgledalo nekako privlačno i mnogo je obećavalo. Preko proročice iz Vircburga, a na stranicama "Trećeg oka", nuđeno je rešenje svih životnih problema. Koliko je sve to bila najobičnija propaganda, shvatila sam nešto kasnije, kada sam se našla u sedištu sekte, u Vircburgu...

Ali, pođimo redom. "Treće oko" čitam od prvog broja. Pored raznih neobjašnjenih pojava, ono mi je pružalo i nadu da postoji nešto i posle smrti, u drugom životu. Jednom prilikom pozvala sam telefonom redakciju, da pitam da li kod nas postoji neka ustanova ili pojedinac koji se bavi regresijom. Javio mi se lično glavi urednik Vidan Arsenijević i posle skoro dvosatnog razgovora, u kojem me je potanko ispitao u vezi s mojim problemima, dao mi savet da pažljivije pročitam o Univerzalnom životu na prvim stranicama "Trećeg oka". Kazala sam mu da mene religija ne zanima, ali je on rekao da to nije religija, nego "izvorno učenje o Hristu, koji se još uvek javlja preko usta Božje proročice Gabrijele".

Kada sam se sledeći put javila čini mi se da je gospodin Arsenijević bio još ljubazniji. Objasnio mi je da su braća i sestre iz Univerzalnog života našli svoj put smirenja, opisao je to i na svom primeru. Pozvao me je da dođem u redakciju i obećao mi nekoliko knjiga, koje će mi, kako je rekao, pokloniti. Na kraju, oslovio me je sa "sestro".

Kada sam se našla u Zagrebu, 1993, tražeći posao, pomislila sam da će mi, pošto nikog ne poznajem, pomoći "braća i sestre". U "Trećem oku", koje sam ponela našla sam adresu i obrela se u ulici Brešćanskog 4. Tu, na sastancima se okupljalo nekoliko desetina članova, iako se reč član nije smela upotrebljavati. Svi smo bili "sestre i braća", sem rukovodilaca koji su se zvali "apostoli". Oni su nas vodili, držali predavanja i seanse "lečenja".

Prvo neprijatno iznenaćenje za mene bili su odgovori "apostola" na pitanja koja sam postavljala. Pitala sam o suštini postojanja, o transcendentalnom i slično, a oni su me svaki put prekorevali zašto razmišljam. "Ne, ne i ne, ne razmišljaj, pusti da te Hrist i apostoli vode". Svakodnevno smo slušali kasete sa Gabrijelinim glasom, a ponekad i direktno, preko telefona sa zvučnikom.

Posle nekoliko nedelja rečeno mi je da se moram školovati, ako mislim da ostanem. Spolja, na izgled, nije bilo nikakve prinude, ali sada shvatam, pošto sam se "dobrovoljno" odrekla televizijskog programa, novina i u razgovoru svih "nehrišćanskih" tema, to je drugi svet, normalni ljudi koji gledaju filmove su "u vlasti satane". Kada sam jednom prilikom videla "apostola" kako se slatko smeje gledajući neku seksi komediju, pitala sam ga o tome, a on mi je rekao da su apostoli "imuni" na zlo i da bolje pazim šta radim i o čemu mislim!

Školovanje je započeto tako što sam kupila lekcije, skripte i knjige za dvesta nemačkih maraka. Sledeće su bile kasete, ne sećam se koliko sam dala za njih, ali cena je bila oko trideset maraka za video, i deset za običnu. Seminari van Zagreba plaćali su se posebno, od stotinu do trista maraka.

Kada je iz Beograda došla "veza", Predrag Stanojev, pitala sam ga kako to da mi je brat Vidan rekao sve najlepše o Univerzalnom životu, a ja sam sada u situaciji da prodajem ono malo nakita što mi je preostalo, kako bih samo platila školovanje i stanarinu (sto maraka za krevet u stanu jedne "sestre"). Odgovorio mi je da moram da izdržim ili da mogu i da odem, kad god to zaželim. Apostoli su mi objasnili da bi moj odlazak doživeli kao olakšanje, jer svojim nemirom utičem negativno na ostale "sestre i braću". Ipak, ponudili su mi da odem na doškolovavanje u Vircburg. Cela grupa iz Zagreba je pošla.

U Vircburgu nismo videli Gabrijelu, iako smo to želeli. Rečeno nam je da od toga nema ništa i da treba da se posvetimo školovanju. Onako umornim i iscrpljenim, držali su predavanja, pričali nam o Hristu... Vodili su nas po imanju i pokazali kako "prahrišćani" rade za dobrobit svih. Taman smo mislili da se dan završio i da ćemo spavati do jutra, probudili su nas nešto pre ponoći i odveli usred nekakve šume. Apostoli su nam dali po jabuku i rekli nam da na njihov znak moramo da se raziđemo po šumi i da idemo što dalje. Jabuku ne smemo da jedemo, ali moramo da je držimo u ruci. Osvrnula sam se okolo i videla ljude u uniformi. Na rukama su imali oznake - kukasti krst! Otelo mi se pitanje: "Šta je to?", ali mi je odgovorio: "Zaštita!"

Na dati znak, svi smo pošli. "Sestra Sandra, sa kojom sam se zbližila u Zagrebu, išla je pored mene i nije htela da se razdvajamo. Dogovorile smo se da se na zborno mesto vratimo kad nam je rečeno, ali da se ne udaljavamo. U pet ujutru, iscrpljene do krajnjih granica, našle smo se sa ostalima. Mislim da su svi koristili istu taktiku. Objašnjeno nam je da to što smo svi na okupu i što se niko nije izgubio, dokaz da nas je Hrist vodio. Rečeno nam je da pojedemo jabuku, a onda su nas ponovo vodili po imanju. To je trajalo nekoliko dana, a onda smo se vratili u Zagreb. Bila sam izmučena i bez novca. Zatražila sam od "braće i sestara" da mi nađu posao. Ponudili su mi da prodajem knjige, ili da radim kao konobarica. Platu bih davala njima, a ne bih plaćala stan i hranu. Rekla sam da pristajem i pobegla u Jugoslaviju.

Još ne mogu sebi da odgovorim kako sam upala u sve to sa Univerzalnim životom. Ponekad prelistam dnevnik koji sam vodila, i sreća je da on postoji, jer mi je tako lakše da sve shvatim.

Listajući dnevnik, sada vidim šta sam sve radila. U centru Zagreba, recimo, nudila sam prolaznicima letke i knjige. Direktiva je bila da pri tome ne smeš ništa da kažeš. Ako prolaznik navaljuje sa pitanjima, može da se kaže samo: "Mi smo prahrišćani u Univerzalnom životu, izvolite, dođite na predavanje!" Koliko se sada gadim i sebe i svoje naivnosti. Ili, seanse nazovi lečenja. Dovodili su nepokretne i govorili: "Ustani i hodi sa mnom". Međutim, nisam nikoga videla da je ustao. Onda su nas prekorevali da nam je slaba vera, morali smo da ponavljamo lekcije, a sve to se ponovo plaćalo, plaćalo i plaćalo. Najviše u nemačkim markama.

Sada sam u Beogradu, a uskoro se vraćam u rodni Novi Pazar. Pomalo me je strah sekte koju sam napustila. Jeste da mi niko nije rekao da ne smem da je napustim, ali, ipak, sada mi je jasno kakva je to organizacija. Spisak članova formalno ne postoji, ali znam da smo bar u Vircburgu svi popisani.

Sa zebnjom čitam "Treće oko", a kupujem ga samo da vidim na koliko se novih adresa okupljaju "braća i sestre". Nije to više samo u Beogradu, nego i u Novom Sadu, Somboru, Kragujevcu, Pančevu, Nišu. Osećam kako pletu mrežu. Nadam se da mi niko od njih neće zakucati na vrata. Razmišljala sam da tražim policijsku zaštitu, ali od čega? Samo bih ispala smešna. Jedno znam - bez para sam! Verovatno im takva i nisam potrebna.


"DECA BOGA" ("ISUSOVA REVOLUCIJA'' ILI "FAMILIJA")



Osnivač ove sekte je bivši američki pastor Dejvid Brant Berg (rođen 1918., umro 1993.), koji je promenio ime u "Mozes Dejvid" (Mojsije David). Učenje je nadahnuto verom u hiljadugodišnje mesijansko carstvo. Po njima, satana je zemaljski raj pretvorio u pakao, u kome ima mnogo siromašnih. Sirotinja se mnogo puta bunila protiv bogatih, ali ide vreme kad će se bogati uzajamno poubijati u atomskom ratu i kad će Bog pomoći siromasima da obnove "primitivno društvo". Cilj sekte je "Isusova revolucija", preobražavanje sveta preko preobražavanja ljudske duše.

Sekta je ustrojena hijararhijski. Članovi sekte su ovce kojima rukovode pastiri, biskupi, nadbiskupi, ministri (deca Dejvida Berga). Mozes Dejvid sebe nije stavljao na vrh lestvice, nego je tvrdio da je na njenom vrhu sam "Hrist".

Način vrbovanja je ulični prozelitizam. U zatvorenim grupama od šest do osam duša intenzivno se manipuliše članovima. "Deca Boga" žive u komuni u kojoj postoji promiskuitet. Majke se o deci staraju do dve godine, posle čega sekta počinje da se brine o njima. Zaduženja u sekti strogo su raspoređena. Izdržavaju se prodajom brošura, muzičkim koncertima i prošnjom. Pored Biblije, sveti spisi su im "Pisma Mozesa Dejvida Deci Boga".



Slučaj Dalve Linč



Dalva Linč, bivša novinarka iz Rio de Ženeira, pridružila se "Deci Boga" 1974. godine, odakle je isterana 1988. godine. Od tada se borila za slobodu svoje troje dece, koji su postali "svojina sekte". Godine 1990. javno se ispovedila, opisujući užase kroz koje je prošla u toj grupi.

Od najranijeg detinjstva sekta pitomce uči seksualnoj slobodi. Deca se podstiču da jedno drugo seksualno uzbuđuju, kao i da imaju odnose sa odraslima. Mozes Dejvid poriče telesne odnose sa decom (da, tobož, ne bi bila povređena.) Međutim, on je podsticao očeve da se u postelji "igraju" sa kćerima, u čemu majke treba da ih podržavaju. Berg se hvalisao kako spava sa ženom i snahom, a sekta je objavila knjigu o seksualnim "podvizima" njegovog sina od treće godine.

Deca Dalve Linč takođe su bila podsticana na takvo ponašanje. Uveče, pod kontrolom nekog odraslog, skupa su se molila, a zatim bivala raspoređena po parovima, da "vode ljubav". Kad se njen najstariji sin žalio da devojčice neće da se ljube sa njim, kontrolor ga je savetovao da bude agresivan i da "preuzme inicijativu". Devojčice se od malena vaspitavaju da se izazovno oblače. Decu od tri do dvanaest godina navode na striptiz plesove, aplaudiraju im i miluju ih. U kućama gde ima puno dece od osam do osamnaest godina drže se tzv. "sharing time", gde se po naredbi kontrolora, sparuju jedno s drugim.

Dejvid je svoje dejstvo počeo u doba hipi revolucije, u koje su vreme delovale mnoge grupe: "Revolucionari Hrista", "Mladi za Hrista", "Kršteni hipici", "Bolje Hrist nego hašiš". Razočaran u tradicionalni protestantizam, on osniva svoju sektu, propovedajući u početku moral i uzdržavanje uoči apokaliptičnih dana u koje ulazimo da bi kasnije objavio "slobodnu ljubav".


Slučaj Mari Kristin


Upoznavši se sa "Decom Boga", devetnaestogodišnja devojka je u sektu ušla svim svojim bićem. Čitala je Bibliju, prodavala brošure ("witnessing") po šest - sedam časova dnevno. Napreduje na hijerarhijskoj lestvici sekte - stvorila je komunu u Luksemburgu, zatim u Briselu i Amsterdamu. Počinje da rukovodi mnogobrojnom zajednicom, gde su osnovno sredstvo rukovođenja bila pisma Mozesa Dejvida, namenjena šefovima opština ili običnim vernicima.

Berg počinje da propoveda "sakralnu prostituciju" 1975. godine, da bi sekta bila materijalno obezbeđena. "Seksualna privlačnost "Dece Boga" može pomoći spasenju sveta", kaže on, i nudi im da se udvaraju bogatim ljudima (zove ih "velike ribe"), kako bi ih "upecali" i dobili novac za izvođenje "duhovne revolucije". Ovu prostituciju vođa naziva "flirty fishing" ("ribolov putem flertovanja"), a svoj stav pravda navodom iz Novog Zaveta, gde Hristos apostole poziva da budu " lovci ljudi".

Mari - Kristin je dobra i moralna devojka, i u prvih mah ne razume poruke Berga onako kako on hoće. Na kraju, stiže joj pismo u kome je crtež raspete nage žene, sa klinom zarivenim u polni organ. Berg počinje da daje otvorena uputstva o seksualnom ponašanju pripadnika sekte, naročito dok love "krupne ribe" - kako da se oblače, kako da se " opuštaju", šta da rade u postelji. Tvrdi da je predavanje sebe u polnom odnosu "najviši izraz ljubavi prema Bogu".

Meri - Kristin, opčinjena, odlazi u Madrid, da se uključi u "flirty fishing". Rukovođa grupe je upućuje šta da čini, zabranjujući joj da se zaljubljuje u partnere - "jer treba voleti samo Boga". Sekta ima vile - javne kuće, u kojima se prostituišu verne sledbenice kulta. Meri - Kristin u San Sebastijanu spava sa engleskim biznismenom četrdeset godina starijim od sebe. Oseća gnušenje, oseća se kao robot. Razočarana, vraća se porodici.

Jedna od kćeri Dejvida Berga napustila je sektu. Opisala je kako je njen otac pravdao seks, jedno od najvećih zadovoljstava koje je "Bog dao čoveku", čak i među članovima porodice. Ona je odbila odnos sa Bergom, iako je on tvrdio da tu zapovest "ima od Boga". Zato je njenu sestricu Fet, uverenu da je njen roditelj prorok, zlostavljao od malena. Njena majka je sve to znala i ćutala.

U sekti, Bergova kći je rodila osmoro dece. Zgađena njegovim sumanutim ponašanjem, kao i raznim vrstama polnih izopačenosti, ona je sektu napustila i objavila njenu najstrašniju tajnu.


SVEŠTENIK ALEKSEJ JANG

ŠTA JE MASONERIJA?





Većina Amerikanaca nije ni svesna da se na dolarskkoj novčanici, sa naličja, nalazi masonski simvol i da je Džordž Vašington, "otac zemlje", bio mason. Šta je masonerija? Većina ljudi znaju nejasan (i ne baš tačan) odgovor. To je, u stvari tajno udruženje u svetu, koje broji skoro šest miliona članova, među kojima su mnogi istaknuti ljudi iz sveta biznisa, politike i umetnosti.

Do nedavno, nisam nikada poznavao masona. U prvih šest godina moje svešteničke službe nikada nisam sreo pravoslavnog Hrišćanina koji je mason, niti sam ispovedao nekog ko je to bio. Očigledno da slobodno zidarstvo nije bilo privlačno za prosečnog američkog preobraćenika u Pravoslavlje, koji vidi masonsku ložu kao luckastu gomilu ljudi koji veruju u "hokuspokus" i "abrahadabra". Moje poznavanje je bilo čisto akademsko. Međutim, moje znanje je prestalo da bude samo "knjiško". Da pojasnim.

Jednog dana primio sam poziv od postarijeg Grka koji je želeo da se pripoji našoj parohiji. Ugovorili smo vreme za razgovor. Mada sam zapazio da je nosio neobičan prsten nisam primetio amblem dok on onako uzgred nije pomenuo da je bio član "Plave lože". Kada sam ga pitao šta je to, rekao je, "To je lokalna masonska loža". "Demetrios", odgovorio sam, "ne mogu vas pričešćivati ako ste mason, niti možete učestvovati u drugim Svetim Tajnama." "Zašto ne?" upitao je. "Zato što je slobodno zidarstvo protivno Hrišćanstvu i Grčka i Ruska Crkva osudila su ga u ovom veku." "To je smešno," rekao je, "jer ja poznajem mnoge pravoslavne koji su sa mnom u loži, čak i jednog vladiku!"

Ubrzo posle ovog susreta sa Demetriosom (odbio je da se odrekne masonstva, govoreći da ja jednostavno to ne shvatam), imao sam još jedan susret sa masonom. Tada sam odlučio da ubuduće pitam svakog novog parohijana da li ima veze sa masonima (ili nekim njihovim organizacijama "Old Fellows, Shriners, Demlau, Job`s daughters, Rainbow Girls" u skladu sa odlukom koju je doneo savet episkopa Ruske Zagranične Pravoslavne Crkve iz 1932. i koji je još uvek na snazi:

"Sveti sabor peporučuje svešteniku da ispita svaku osobu koja pristupa ispovesti da li je ta osoba član masonske organizacije i da li usvaja njene doktrine. Ako se ispostavi da je osoba član... objasniti joj da je učešće u ovim organizacijama u suprotnosti sa zvanjem Hrišćanina, sa bivanjem članom Crkve Hristove. Da mora doneti čvrstu odluku da raskine sa masonima i njihovim doktrinama; i ako to ne učini ne dozvoliti joj pristup Svetoj Tajni Pričešća; i ako odbije da se pokaje, isključiti je iz Svete Crkve".

Jake reči za nas koji gledamo masone kroz "Shriners" bolnice za decu, ali ne jake kao zvanična izjava Grčke Crkve 1933., godinu dana nakon što su ruski episkopi progovorili: "Masonerija... sačinjava mitološki sistem koji nas podseća na drevne neznabožačke misterijske religije i kultove iz kojih potiče i njihov je nastavak i obnova. Ovo ne priznaju samo istaknuti učitelji u ložama, već to izjavljuju sa ponosom, potvrđujući doslovce. Masonerija je jedini ostatak drevnih misterija i može se nazvati njihovim čuvarom. Masonske lože nisu ništa drugo do pećine i tama indijskih prašuma i neznane dubine piramida i kripte ogromnih hramova Izide", itd.

Tako grčke vladike zaključuju:

"Slobodno zidarstvo je misterijska religija sasvim različita, odvojena i tuđa Hrišćanskoj veri."

Sličnu izjavu protiv masona dala je Rimokatolička crkva (1738. i opet 1892.). Slično, neke protestantske grupe kao, na primer, luteranska crkva uči da je masonerija nehrišćanski kult. I čak i teološki liberalna crkva Engleske, posle istraživanja masonerije, nedavno je dala preporuku da anglikanci ne uzmu učešća u tome.[1] Ali, uprkos zvanične cenzure, mnogi Hrišćani, uključujući one koji pripadaju različitim pravoslavnim jurisdikcijama, ne vide suprotnost između njihove odanosti Loži i svojoj Veri. Većina od ovih ljudi složilo bi se sa poglavarem švedske crkve Svenom Lindegardom - gde su šest od trinaest biskupa masoni, koji je na kritiku da je članstvo u masonskoj loži nespojivo sa hrišćanskim uverenjima odgovorio: "To ne zaslužuje komentar... To je apsurdno." Zbog čega se Pravoslavna Crkva tako izričito suprotstavlja?

Većina masona, svakako oni koji proklamuju da su Hrišćani, tvrdilo bi da masonerija nije religija već samo bratska organizacija. Istorijski, slobodni zidari su ponikli iz srednjovekovnog zidarskog esnafa.Kada se esnafski sistem raspao, želja za očuvanjem odabrane grupe koja se međusobno podržava podstakla je četiri člana lože u Londonu da se povežu, i 1717. prva Velika Loža je oformljena. Za razliku od srednjovekovnih esnafa, Loža je od svog početka bila sačinjena od "spekulativnih masona" koji nisu imali nikakve veze sa obradom kamena, ali koji su uveli u svoje udruženje mnoge termine i simbole iz kamenorezačkog zanata. Ovo je činjenična istorija Lože, mada masonski izvori tvrde da ovo udruženje vodi poreklo još od cara Solomona i gradnje hrama u Jerusalimu, i proteže se unazad do "same kolevke ljudske rase". Loža tvrdi da prihvata ljude svih vera i da ih vodi putem moralne savršenosti do "Slobode, Jednakosti i Bratstva" (moto Francuske revolucije).

Postoje, međutim, izvesni masonski autoriteti koji otvoreno priznaju da svrha udruženja nije čisto bratska. Albert Pajk, u svom iscrpnom jezgrovitom delu "Moral i dogma" (Masonski izvor, 1871.), piše: "Svaka masonska loža je hram religije i njeno učenje je religijsko uputstvo" (str. 213). Da bi se bio član Lože potrebno je verovati u Vrhovno Biće (koje se oslovljava kao Veliki Arhitekta Univerzuma) i besmrtnost duše. Svaki sastanak počinje molitvom upućenoj ovom Vrhovnom Biću. Hrišćane uveravaju da se oni mogu moliti svom Bogu, mada je zabranjena rasprava o ličnim religioznim uverenjima, kao i bilo kakvo pominjanje Isusa Hrista (tobože iz razloga što masoni nastoje da ne povrede bilo čija lična religiozna uverenja).

Čak i posle površnog upoznavanja sa masonskim učenjem, da se shvatiti kako nepromišljen Hrišćanin može biti obmanut da poveruje da nije pogrešno biti mason. Ovu obmanu podupire jaka paralela između masonskih dogmi i Hrišćanstva iz koga su masoni preuzeli mnoge bazične koncepte - uzimajući neke direktno, moglo bi se reći namerno, iz Svetog Pisma. "Velika zapovest masona je ova: Novu zapovest vam dajem: da volite jedni druge" (Pajk, 18). Često se navodi Sv. Pavle: "Zar ne znate da ste hram Božiji i da u vama obitava Duh Božiji?" U "hrišćanskim" ložama, Sveta Knjiga (koja zajedno sa kvadratom i kompasom sačinjava nezamenljivi "nameštaj" lože) je Biblija. Masoni se čak "sa poštovanjem potkrepljuju učenjem Onog Ko je umro na Krstu".



Suparnička religija



Čak i letimično sagledavanje (proučavanje) masonske doktrine jasno pokazuje da "Veliki Arhitekta" masona svakako nije Hrišćanski Bog, niti Solomonov Jehova. Pajk ovo pojašnjava kada piše da zapisi Starog Zaveta o Bogu samo odražavaju "popularne pojmove o Božanstvu... ali takve nisu bile ideje nekolicine intelektualaca i prosvećenih među Jevrejima. Izvesno je da su posedovali znanje istinske prirode i svojstava Božijih, kao što ga je ista posedovala vrsta ljudi među drugim narodima: Zoroaster, Konfučije, Sokrat, Platon.

Ali njihove doktrine po ovom pitanju bile su ezoterične; nisu ih prenosili širokim masama, već samo nekolicini izabranih... upućenima. Komunikacija ovog znanja i drugih tajni... nastavlja se, pod drugim imenima, a sada pod imenom masonerije...

"Vrhovni, Samopostojeći, Večni, Svemudri, Svemoćni, Beskrajno Dobri, Sažaljivi, Blag i Milostivi Tvorac i Svedržitelj bio je isti, pa ma kojim imenom nazvan, mudracima i prosvetljenim ljudima svih naroda" (str. 207,208).

Ovo učenje bilo se precizno odrazilo u neprijatnom razgovoru koji je Demetrios vodio sa jednim od mojih parohijana. Kada sam saznao da je mason, značenje razgovora je odjednom postalo jasno. "Grci ne bi rekli da je Allah Bog," rekao je, "samo zato što ne znaju reč Allah; oni samo znaju grčku reč za Bog, "Theos" ali obe reči su iste." Kada je bio upitan za grčke pravoslavne mučenike koji su umrli samo zato što su odbili da izgovore ta dva samoglasnika, Allah, on je ćutao. To je dakle kiselo voće masonske "teologije", ekumenizam tako "dubokouman" da bi Bogom proslavljene Ispovednike Vere svrstao u neuke glupake.

Zaista, masoni podjednako poštuju Mojsija, Zoroastra, Isusa Hrista i druge, jer njihova najdublja istina je ekumenizam: "Univerzalnost je njihova hvala... na njihovom jeziku građani svake nacije mogu razgovarati; pred njegovim oltarima ljudi svih religija mogu se pokloniti; njihova uverenja važe za sledbenike svake vere... Hrišćani, Jevreji, muslimani, bramanisti, sledbenici Konfučija i Zoroastra, mogu se okupiti kao braća i ujediniti u molitvi... "Kao što su grčke vladike rekle 1933: "Masoni teže da obuhvate čitavo čovečanstvo postepeno i... obećavaju moralno savršenstvo i poznavanje istine... uzdižući sebe na poziciju nekakve nadreligije, gledajući na sve religije (ne izuzimajući ni Hrišćšanstvo) kao na inferiorne". Ova filosofija je identična sa modernim ekumenizmom, i upravo ova ideja je anatemisana od strane tradicionalnih pravoslavnih jurisdikcija kao mesto sabiranja svih jeresi, svih zabluda i idolatrije. "Stoga", izjavljuju grčki episkopi:

"Svi koji su postali uključeni u inicijacije masonskih misterija moraju od ovog trenutka prekinuti sve veze sa masonskim ložama i aktivnostima, budući sigurni da tako sa izvesnošću obnavljaju svoju povezanost sa našim jednim Gospodom i Spasiteljem koje su oslabile zbog neznanja i pogrešnog osećanja vrednosti... jer je jedino Hrišćanstvo religija koja uči apsolutnu istinu i ispunjava religiozne i moralne potrebe čoveka... Ne smemo otpasti od blagodati Hristove postajući učesnici drugih misterija. Nije zakonito pripadati u isto vreme Hristu i tragati za iskupljenjem i moralnim savršenstvom izvan Njega."

Masonerija obećava svim svojim vernim članovima spasenje i mesto u "Velikoj nebeskoj Loži" bez potrebe za Hristovom iskupljujućom Žrtvom na Krstu; obećava moralno savršenstvo bez potrebe za pokajanjem; tvrdi da će uvesti čoveka u spoznanje Boga i istina kroz razotkrivanje misterije, ne kroz Hrista koji je rekao: "Ja sam Put, Istina i Život; nijedan čovek ne može doći Ocu, osim kroz Mene" (Jovan 14:6). Same ove činjenice trebalo bi da uzbune Hrišćanina i ukažu mu da njegovo učešće u Loži nije ništa manje od duhovne preljube. Jer naš Bog je "ljubomorni" Bog, i opomenuti smo: "Ne vucite u tuđemu jarmu nevjernike; jer šta ima pravda s bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima vidjelo s tamom? Kako li se slaže Hristos s Velijarom? Ili kakav dijel ima vjerni s nevjernikom?"

Čak i da nije paganske, sinkretističke prirode masonskih učenja, verski obredi lože su nešto u čemu je svesnom, obaveštenom pravoslavnom Hrišćaninu nemoguće da učestvuje. Pravoslavlje znači ne samo "pravo verovanje", već i "pravo (ispravno) slavljenje Boga".

Stoga, pošto su ispravno verovanje i ispravno slavljenje Boga praktično istovetni u Pravoslavlju, nikada nije dopustivo za pravoslavnog Hrišćanina da učestvuje u nepravoslavnim religioznim obredima (i "masonerija je bogosluženje" - Pajk, 219). Kada pravoslavni Hrišćani priđu masonskoj loži (ili učestvuju u molitvama i obredima drugih religija) oni do krajnosti kompromituju čistotu svog svedočanstva, i teološki i liturgijski. Oni izdaju Veru kao što je Juda izdao Hrista. Oni postavljaju Pravoslavlje na isti nivo kao nepravoslavne vere, nehrišćanske pokrete, i čak drevne paganske misterijske religije koje je Hristos došao da porazi i uništi, a ne da ih uzdigne na nivo Istine! Obratimo pažnju: masoni hoće "sinkretičkog" Boga:

Prema masonima, Istiniti Bog "nanovo otkriven" je JahBulOn. "Jah je skraćenica Hebrejski naziv Boga Jahve ili Jehova; "Bul" ili "Bal" je asirijsko božanstvo Vaal; "On" je egipatski Bog sunca.

(iz L. James Rongatadt, Kako reagovati na... Ložu; Konkordia izdavačka kuća, 1977).



Ovde nemamo prostora da istražujemo do detalja doktrine i obrede masona ili favoritizam koji praktikuju masoni jedni prema drugima, elitizam, varvarske zakletve tajnosti, obmanu koja se upražnjava prema članovima, itd. Ali mi se nadamo da će ovo kratko objašnjenje poslužiti da otvori oči onima koji su bili zavedeni spoljnom dobroćudnošću masona i da pomogne drugima da ne upadnu u njihove zamke. Slobodno zidarstvo je očigledno majka modernog ekumenizma, i bez sumnje najistančanija i najopasnija jeres našeg doba. Ako hoćemo da ostanemo verni Hristu, moramo biti budni i "ispitivati duhove da li su od Boga, jer mnogi su lažni proroci izišli u svet" (I Jovan 4:1). Kako ćemo ovo da činimo?

A znamo da Sin Božji dođe, i dao nam je razum da poznamo Boga istinitoga, i da budemo u istinitome Sinu Njegovom Isusu Hristu. Ovo je istiniti Bog i život vječni. Amin.(1. Jovan 5:20)

Nastavak


SVEŠTENIK ALEKSEJ JANG

TEOZOFIJA


Prema J. K. Baalenu, "Teozofija ili Božanstvena mudrost je nezakonito dete spiritizma pomešanog sa budizmom. Daleko je komplikovanija i zamršenija od spiritizma; u isto vreme pogled na život i svet je potpuniji i fascinantniji" ("Haos Kultova").

Osnivač teozofije bila je Jelena Petrovna Blavatcki, poznata svojim sledbenicima kao madam Blavacka ili jednostavno "J. P. B."

Rođena je u Rusiji 1848. u porodici plemenitog porekla; bila je unuka kneginje i potomak, kroz porodicu Dolgoruki, svetitelja iz XII veka, Mihajla Černigovskog.

U svojoj mladosti odbacila je pravoslavno Hrišćanstvo i u stvari, tokom čitavog svog života tvrdila je da postoji "žestoka mržnja Hrišćanstva" (Marion Mid, Madam Blavacki: Žena za Mita).

Mada je jedan bivši teozof i obraćenik u pravoslavlje rekao ovoj spisateljici da je Blavacka umrla kao pokajnik i izmirena sa Ruskom crkvom u svojim poslednjim danima, ovo nije bilo potvrđeno. U stvari, istraživanje "karijere" J. P. B. je zastrašujući ako ne i nemoguć zadatak. Marion Mid, biograf, napisala je:

"Kada je (J. P. B.) imala četrdeset i pet godina, osvrnula se unatrag na četiri i po decenije ispunjene nemirom i napomenula: ''Čovek ne može prepraviti svoju prošlost, jedino je može poništiti shodno svojoj snazi''. Zapravo, ona je to pokušala i obzirom na neiscrpnu energiju, njeni napori nisu bili sasvim neuspešni. Poslednjih petnaest godina svog života, naporno je radila na svom presazdavanju. Brisala je pogrešne postupke, ubacivala novi materijal, neprestano predstavljajući sebe kao osobu kakva bi želela da bude" (Mid. ibid.). Po ovome Blavacka liči na osnivače kultova koji pokušavaju da eliminišu negativne aspekte svog delovanja.

Činjenice njenog života, kako su dokumentovane i rekonstruisane, pokazuju da je Blavacka u najmanju ruku bila psihološki poremećena a, povremeno, prava varalica i šarlatan. Danas, u naše "tolerantnije" doba, mnogi više vole da je posmatraju kao živahnog "ekscentrika", a i kao harizmatičnu preteču modernog "feminizma" i Pokreta Novog Doba. Ali sa objektivne, hrišćanske tačke gledišta, međutim, ona je bila po svoj prilici opsednuta nečistim duhom koji je često govorio i diktirao joj putem automatskog pisanja.

Na primer, J. P. B. je neprestano zasenjivala svoje učenike - neobičnim i raznovrsnim medijumskim tehnikama, i "čudima" maerijalizujući pisma nevidljivih "učitelja". Čak je i sama "stvarala" ova nadljudska bića. Telepatski "trikovi", glasovi, zvukovi, muzika i poruke: sve je to "dolazilo" na način koji se činio sasvim "čudesan" njenim sledbenicima, pa čak i skepticima.

U svojoj klasičnoj studiji "Pravoslavlje i religija budućnosti", pokojni jeromonah Serafim (Rouz) kaže da je medijum "osoba sa izvesnom psihičkom osetljivošću koja joj omogućava da bude sredstvo za manifestaciju nevidljivih sila ili bića... postignutih sredstvima izvesnih jasnih tehnika i psihičkih stanja koja se mogu kultivisati i sprovesti u upotrebu vežbanjem i koja nemaju nikakve veze sa Božijim delovanjem ili svetošću. Medijumska sposobnost može se steći ili nasleđivanjem ili prenosom putem dodira sa nekim ko ima dara ili čak čitanjem okultnih knjiga."

Zatim ističe kako su ovi medijumski "performansi" dobro poznati Pravoslavnoj Crkvi još od vremena Hrista, da su uvek bili opasni i da su iziskivali egzorcizam i molitvu, a ne divljenje.

Kao mlada žena, J. P. B. dva puta se udavala, kasnije je rodila bar jedno vanbračno dete. Bila je strastan pušač, koristila je drogu, a možda je bila i narkoman, mnogo je putovala( a putovanja su uvek bila propraćena skandalom) po Evropi, Severnoj Americi i iNdiji i tvrdila je da je inicirana u "više misterije" u Egiptu i na Tibetu. U Americi je prvo radila kao spiritista i medijum, a 1875. u Njujorku osnovala je Teozofsko društvo zajedno sa pukovnikom Henrijem Olkotom, veteranom građanskog rata.

Ova oniža, ugojena žena "guru" umrla je u Londonu 1891, a do tada su teozofske lože postojale u većim gradovima Evrope i Amerike. Mada njeno Društvo nikada nije imalo veliki broj članova, njegov uticaj na podzemni svet okultnog i danas tako popularnog Nju Ejdž mentaliteta je daleko prevazišao očekivanja osnivača. Teozofije je postala "moderna" čak i u vreme njenog života, a među poštovaocima bilo je pisaca (Jejts), pesnika, umetnika i političara.

Naslednik Blavacke bila je Ani Bezant (1847-1933), i ćerka i supruga anglikanskog sveštenika. U Indiji, godine 1925, ona je usvojila mladog Indusa, Krišnamurtija, proglašavajući ga "novim Mesijom", avatarom, ili "učiteljem sveta" za ovo doba. (Godine 1931. on se odrekao ovog naziva i napustio teozofiju, stvarajući novu grupu internacinalnih sledbenika koji su ga prihvatali kao svog "gurua" sve do njegove smrti u Rimu, pre nekoliko godina.)

Blavacka je "videla svoju misiju kao uzvišeno mesijansku: da spase svet... (teozofija) je bila udružena sa hrišćanskim gnostičarima, jevrejskim kabalistima i učenjima Jakoba Bemea i Paracelzusa. Teozofija madam Blavacke bila je ništa manje nego pokušaj da se sintetizuje bramanizam (vid hinduizma), budizam i okultizam u novu religiju. Zagovarala je univerzalno bratstvo, propovedala mudrace sa nadljudskim znanjem koji su živeli na Himalajima. Ona je bila ubeđena da su ovi ljudi nju obučili i poslali u svet sa dozvolom da obelodani neka tajna znanja koja bi mogla da rasvetle nemilosrdnu i neshvatljivu vasionu" (Mid).

Madam Blavacki je bila "čudesan" pisac (neka od njenih dela takođe dokazuju znatnu književnu krađu). Najznačajniji tekstovi teozofski su njena ogromna dela "Razotkrivena Izida" i "Tajna doktrina", koja pokazuju jak uticaj "rozenkrojcera". Kada je Gandi kao mlad čovek živeo u Londonu, čitao je "Ključ teozofije" od madam Blavacke. Ona je, rekao je, "podsticala u meni želju da čitam knjige o hinduizmu i oslobodila me je zablude koju su mi nametnuli hrišćanski misionari da je hinduizam krcat praznoverjem" (citat iz knjige Maron Mid). U trinaestoj godini, budući premijer Indije, Nehru, pridružio se Teozofskom društvu i tokom svoje političke karijere uvek je izražavao divljenje za učenje tog društva.

Ukratko - jer je "sistem" Blavacke vrlo složen i zakučast - teozofija veruje da je sve Bog i da je Bog sve. Stoga Bog je "univerzalan život, beskrajna svest... izvor svega što postoji. "Pošto ništa nije izvan Boga i ništa, čak ni zlo ne može biti odvojeno ili odsečeno od Boga, sledi da su sve religije u suštini jedno novodobstvo i treba da se ujedine radi punote istine (ekumenizam) kao što to interpretira teozofija.

Mada je Bog bezlično "To", teozofija uči da postoji vrsta "Trojstva" sila u Bogu, sa četvrtim, ženskim aspektom, Božanskom Majkom, nejasno povezanom sa Devom Marijom, koji predstavlja "Mudrost" ("Sofiju").

Teozofi su filosofski evolucionisti: putem uzastopnih "podrasa", čovečanstvo se razvija kroz milenijume na fizičkoj, mentalnoj i duhovnoj ravni. Čovek je božanska "iskra" ili delić Božanstva (kabalizam). Razvijajući se kroz reinkarnaciju (budizam), on putuje natrag svom izvoru ili poreklu, Bogu. Njegova sudbina nije nebo ili pakao već "nirvana" ili "blaženstvo" ništavila (budizam i hinduizam). Fizičko telo ima i "duplo eterično" i "astralno telo" (mediumizam), s tim što se ovo drugo telo može "projektovati" u snu ili stanjima poput transa.

Svaka naredna podrasa daje jedinstven doprinos evoluciji kroz avatara ili "vrhovnog učitelja sveta" koji preuzima već postojeće ljudsko telo. Tako, ovaj vrhovni učitelj posedovao je tela Bude u Indiji, Hermesa u Egiptu, Zoroastera u Persiji, Orfeja u Grčkoj i Hrista (u vreme Njegovog krštenja na Jordanu), uskoro će se ovaj avatar pojaviti ponovo u još savršenijoj formi. Krišnamurti, koji je već spominjan, trebao je da bude "taj jedan", ali kasnije je odbacio takvu ulogu (sa tačke gledišta pravoslavnog Hrišćanina ovo je jasno nagoveštavanje antihrista).

Sa svetskim štabom na velikom imanju u Adyry, Indija, Teozofsko društvo danas broji 4000 članova širom sveta (oko 5500 u SAD), sa centrima u šezdeset zemalja. Teozofi slave godišnjicu smrti J. P. B. osmog maja kao "Dan Belog lotosa".

Mada je brojne elemente teozofije asimilovao današnji "New Age Movement" (Poket novog doba), jedan od najneobičnijih i najopasnijih izdanaka teozofije je "Liberalna katolička crkva", osnovana posle II svetskog rata; osnovali su je teozofi koji su se otcepili od Starokatoličke crkve u Holandiji. Jedan od njenih osnivača, Čarls Nj. Ledbiter, zajedno sa Ani Bezant otkrio je Krišnamurtija, i u stvari starao se za odgajanje i obrazovanje dečaka.

Mada ne propoveda nikakva uverenja ili doktrine (otuda naziv "Liberalna katolička crkva") njena ekskluzivna upotreba obreda pre II vatikanskog koncila i ceremonija Rima učinili su da bude varljivo privlačna za naivne i neuke katolike i anglikance. Van Baalan upozorava da "ljudi naklonjeni liturgiji mogu ući u jednu od ovih 'crkava' i pratiti službu a da ne primete ozbiljno zastranjenje od vekovima starih načela Hrišćanske Crkve."

"Inicirani" su, mećutim, obično i članovi lokalne teozofske lože i proučavali su Lederbiterovu knjigu "Nauke o Sakramentima", koja propoveda bezbožnu teozofsku gnozu iza svakog ritualnog gesta i reči rimske liturgije.

Kao što je bio slučaj sa madam Blavacki, i Ledbiterov život je bio propraćen skandalima i nemoralom. Ali dok su teozofi - mnogi od njih bili su "slobodni mislioci" - mogli da ignorišu heteroseksualni promiskuitet njihove osnivačice, izbacili su homoseksualnog Ledbitera iz svojih redova kada je otkriveno da je podržavao masturbaciju među svojim "dečacima iz oltara" (Mid, str. 459). Posle tri godine progonstva, Ani Bezant ga je povratila u svoj "unutrašnji krug".

Koliko možemo da ustanovimo, Liberalna katolička crkva danas je podeljena u dve podgrupe u SAD, sa 23 "centra" ili "parohije".

Još jedan, manji ogranak teozofije je "Škola Arkane", koji je osnovala Alisa Bejli 1923. Godine 1918. Bejlijeva je prišla Teozofskom društvu u Kaliforniji, razvila je u mnogome medijumske veštine i čak je imala kontakt sa renomiranim psihoterapeutom Karlom Jungom koji joj je rekao da su njena "mistična" iskustva i "posetioci" bili jednostavno iz njene podsvesti. Nesumnjivo isto bi rekao za madam Blavacku.

Biograf J. P. B. zaključuje da je madam patila od "višestruke ili dezintegrisane ličnosti... izgleda prilično jasno da je posedovala histeričnu ličnost i tokom svog života periodično je patila od podvajanja ličnosti zajedno sa jasnim izmenama iste... da je Jelena bila obična varalica kako su je mnogi opisali ona bi prešla svoj beščasni put bez naročitih psihičkih zastranjenja... Ali ona je stvorila sebi akutnu psihološku dilemu - " samonametnutu šizofereniju".

Međutim, ako čak i eliminišemo očigledan poremećaj ličnosti ili očite prevare i sleparije, ostaje nam da sudimo o "plodovima" teozofije i njenih izdanaka: sumorna saga o desetinama hiljada duša koje su odvučene daleko od slobode u Hristu u tamu neverja, praznoverja, nemorala i čak veze sa demonimakao što je naročito evidentno u nesrećnom životu" J. P. B."

Midova nam govori da, kada je došlo do toga da se Blavacka obelodani kao prevarant, ona je tajno odlazila na liturgiju u rusku pravoslavnu crkvu u Parizu privučena nečim njoj neobjašnjivim. Tamo ona nije videla "svoje nevidljive tibetanske Mahatme, već nešto mnogo manje očekivano. Imala je osećanje da stoji ispred svoje drage majke, i onda je razmišljala koliko je godina prošlo od smrti majke i kako ona sada nebi prepoznala svoju ugojenu ćerku. Posle toga, napuštajući crkvu, ona se nasmejala i rekla da je glupa i nedosledna jer je dozvolila sebi da bude ophrvana pogledom na rusku crkvu". Nesumnjivo, Bog je dopustio njenoj pokojnoj majci da dopre do svoje ćerke, sada izgubljene u grehu, ali Helena je odbacila ovu mogućnost podarenu sa neba.

Možda najviše od svega govori, sa duhovne tačke gledišta, krajnje pomanjkanje jednostavne smernosti u životima Blavacke i njenih naslednika. Citirajući episkopa Ignjatija Brjančaninova, Otac Serafm opisao je ovo "nepogrešivo" stanje. Neka to nama bude krajnja reč u ovom poglavlju:

"Episkop Ignjatije piše da se izvesno "samopouzdanje i drskost" obično primećuju kod ljudi koji su u samoobmani (prelesti), pretpostavljajući da su sveti ili da napreduju u duhovnom smislu/ ''Posebna pompeznost se projavljuje kod opterećenih ovom obmanom: oni su takoreći otrovani sobom, svojim stanjem samoobmane... Oni su ogrezli, preplavljeni visokoumljem i gordošću'".

Nastavak


ANTROPOSOFIJA I VALDORFSKE ŠKOLE



Rudolf Štajner, autor preko stotinu knjiga i brošura, ponikao je iz teozofskog učenja Jelene Blavacke, a cilj mu je bio da stvori "hrišćanski okultizam". Danas antropozofski pokret ima čvrste korene u SAD i Nemačkoj, a u Rusiji otvaranje štajnerovskih "Valdorfskih škola" pri državnim školskim ustanovama odobrilo je Ministarstvo prosvete, koje je omogućilo pravu navalu okultnih sekti u ruske osnovne i srednje škole (munovcima je na upotrebu dato 2000 ruskih škola).

Štajner se rodio 1861. u Austriji. Stekavši titulu doktora, zainteresovao se za delo Johana Volfganga fon Getea, naročito za njegovo okultno učenje o svetu i čoveku. Sledeći Getea, on je tvrdio da kosmos prožima izvesna "sila", koju neki zovu " Bog". Sila je i i svetla i tamna, i pozitivna i negativna, i dobra i zla - "sve je jedno". Godine 1902. Štajner se učlanio u Teozofsko društvo i postao je sekretar društva za celu Nemačku. S radošću je prihvatio učenje o reinkarnaciji, a Hrista je proglasio "Gospodom karme". Istupa iz Teozofskog društva i osniva antroposofiju 1913. Posle deset godina, u Dornahu u Švajcarskoj sazdao je duhovi centar "Getenaum", koji je antroosofski štab do dana današnjeg.

Štajner je evolucionista, koji veruje da čovek do natčoveštva može da stigne upotrebom raznih okultnih tehnika - vizualizacije, prizivanja duhova, astralnih putovanja, itd. Meditacijom se otkriva staza poznanja. Štajner je negirao čovekov pad u greh po opisu Biblije, i ustvrdio da je čovek pao kad je izgubio "poznanje viših svetova". Svako se kroz niz inkarnacija, seleći se iz tela u telo, "vraća blaženstvu". Planeta zemlja takođe prolazi kroz evoluciju raznih vaploćenja: saturn (toplota), sunce (vazduh), mesec (voda) i zemlja (mineral). Evoluciju čoveka i sveta nadziru duhovna bića iz gornjih svetova. Trenutno se vodi "rat duhova" Sunca i Meseca, u kome će "sunčani duhovi" pobediti, donoseći sreću čovečanstvu.

Štajner je tvrdio da je "Hrist" nešto što se dostiže na mistički način, da Evanđelja mogu razumeti samo "inicirani", jer je reč o jednoj vrsti tajne nedostupne onima koji nisu posvećeni. Novi Zavet je za njega imao isti značaj kao i "Bhgavad Gita"; na kraju, Isus je samo najveća mera savršenstva do koje može doći "inicirani čovek".

Umesto drugog Hristovog Dolaska, antroposofija govori o dolasku Sunčanog Bića koje se još zove Skriveni. On je takođe "Hrist", samo druge forme ("Hristesencija"). Po Štajneru, Isus je stekao "Hristesenciju" kad je krštavan na Joradnu. Takođe, bila su dva Isusa - jedan iz Evanđelja po Mateju i Luki, a drugi "reinkarnacija Zaratustre". Telo Isusa su za pojavljivanje u ovom svetu pripremala duhovna bića, među kojima je bio i Buda. Što se vaskrsenja tiče, Apostoli su Isusa videli "u duhu", "trećim okom", što i mi možemo postići putem meditacije.

Pored Duge, jedan od antroposofskih simvola je i Zmija. Getenaumska zmija ima rep u ustima, što označava postajanje individualnog duha delom "duha makrokosmosa". Drugi simvol je kupola, koja je znamen dostignutog savršenstva i ujedinenje muškog i ženskog principa. Antroposofi su osnovali svoju "crkvu", koja se zove "Hrišćanska zajednica", i koja ima 350 sveštenika u SAD, Nemačkoj i Holandiji. Oni sledbenike poučavaju "preobražavajućim silama ljubavi", koje zovu "Hristimpuls". Imaju obrede koje je sastavio sam Štajner. Antroposofi veruju u postojanje gnoma, salamadara, silfa i ostalih mitskih bića, smatrajući ljudsko astralno telo delom "zemaljske sile". Imaju i poljoprivredne tehnike i rituale, koje zovu "biodinamika". Veruju u svetost krave, čija astralna aura neguje "gnome".

Valdorfske škole je podržao vlasnik fabrike cigareta Valdrof Astorija iz Štutgarta, pa se one zovu po njemu. Naravno, njihov plan i program takođe je osmislio Štajner. Jedan od osnovnih predmeta je euritmija, okultno igranje zasnovano na hindukonceptu da su Bog i čovek uključeni u kosmički ples, i da je energija svemira neprestano u pokretu. U školama se predaju nordijski mitovi, objašnjavaju se paganski paneoni, istorija Indije, Vavilona, Sumera, Persije i Egipta; govori se o shvatanju harmonije i muzike u drevnoj Grčkoj. Naglasak se stavlja na bajke i vilinske priče, a povesti Starog Zaveta, koje se takođe izlažu, smatraju se takođe nekom vrstom poučnih bajki.

Učenje o svetlosnim bićima i ljudskom prosvetljenju, kao i o Sunčanom Biću, srodno je učenju iluminata koji su, preko rozenkrojcerstva, sa Štajnerom bili duhovno povezani.

Antropozofa ima i u Srbiji. Izdaju svoj časopis.




ROZENKROJCERI


Pretpostavljeni osnivač rozenkrojcerskog pokreta je Kristijan Rozenkrojc (1378 - 1484), nemački učenjak koji se suprotstavio rimokatolicizmu, nudeći obnovu kulta ružinog, mističkog krsta. Od svog početka, rozenkrojceri naglasak stavljaju na okultno - mističku stranu Hrišćanstva. Od početka, takođe, bilo je to tajno društvo. Kasnije su rozenkrojceri došli u dodir s masonerijom, i masoni su od njih primali mnoge uticaje. Volter Martin o savremenom rozenkrojcerstvu kaže da to više nije samo "eklektički religijski sistem koji meša pagansku mitologiju sa judaizmom, i Hrišćanstvo sa tragovima induizma i budizma, nego sistem mišljenja koji nastoji da sintetiše osnovne istine svih religija i apsorbuje ih u vrhunski sistem." Pored simbolizma, antropoloških traktata, u rozenkrojcerstvu ima i alhemije, spiritizma, vere u reinkarnaciju. I oni tvrde da poznaju "mističnu so" Hrišćanstva, dostupnu samo gnostičarima.

Rozenkrojceri tvrde da je Bog bezlično biće, sastavljeno od sedam duhova, koji se javljaju kao Otac i Sin i Sveti Duh. Oni tvrde da je Sveti Duh - starozavetni Jehova. Za njih je Isus Hristos bio samo "prosvetljena osoba". On je sastavni deo evolucije kojoj pripada i princ Gautama Buda.

Čovečanstvo prolazi kroz nekoliko faza razvoja. Na primer, ostalim rasama su prethodili Lemurijanci, današnji Crnci. Belci su peta Rasa, koja potiče sa Atlantide.

Kod nas, rozenkrojceri deluju iz centra u Mađarskoj. Organizuju predavanja puna okultne zbrke i tvrde da su duhovni potomci bogumila. Neko im je, između ostalog, omogućavao da drže predavanja na Filološkom fakultetu u Beogradu. Inače, Klub inženjera i tehničara, koji je davao utočište raznim okultnim "alama i vranama" i dalje im povremeno pruža gostoprimstvo.



BAHAJCI


"Jedan Bog, jedna religija, jedno čovečanstvo, jedna planeta" - to je cilj jedne od glavnih Nju Ejdž - religija, koja ima oko 5 miliona sledbenika u svetu, od kojih 100.000 živi u SAD.

Bahajska religija počinje u Persiji (današnji Iran) od mladića koji je bio poznat kao Bab ("Kapija"). Bab je govorio o skorom dolasku novog Mesije, čiji je on propovednik, i koga čeka celo čovečanstvo. Islamske hodže Babovu poruku nisu prihvatile. Eliminisale su ga uz pomoć državnih vlasti. Bab je uhapšen, mučen i 1850. godine ubijen u gradu Tibri. Oko 200.000 njegovih sledbenika je pobijeno. Njegovi telesni ostaci se smatraju svetinjom i nalaze se u bahajskom centru u izraelskom gradu Haifi.

Njegov sledbenik Bahaulah, smatra se osnivačem bahajske vere. Bogat mladić kraljevske krvi postradao je u doba progona Babovih sledbenika, kad su ga muhamedanci lišili imovine. Godine 1863. on je sebe proglasio obećanim Mesijom koga je Bab propovedao; odmah zatim, bio je uhapšen i zatočen. U zatvoru je napisao niz pisama koja se danas smatraju bahajskom verskom svetinjom i Božjim otkrivenjem. Bahaulah je najavljivao svetski poredak i svetsku civilizaciju, kao i sjedinjenje svih religija.

Prema bahajskoj ''Izjavi mira'', Bahaulah je nastavljač verske tradicije učitelja kakvi su Avraam, Mojsej, Buda, Zaratustra, Isus i Muhamed. Istovremeno, on je "veći od njih", i konačno otkriva Božanske istine. Oni smatraju da nacionalizam mora da da mesto široj lojalnosti, "lojalnosti prema čovečanstvu kao celini". Bahaulah je govorio: "Zemlja je samo jedna država i čovečanstvo su njeni građani".

Bahajci pozivaju na emancipaciju žene, sveopšte obrazovanje, svetski mir, kao i usvajanje zajedičkih duhovnih načela. Oni kažu: "Prepoznavanje jedinstva čovečanstva je prva temeljna pretpostavka za reorganizaciju i administriranje svetom kao jednom državom, celinom čovečanstva".

Na kraju, bahajci pozivaju na rekonstrukciju i demilitarizaciju celog sveta, koji će biti ujedinjen verski, politički, jezički, pismom, mada će svaki narod sačuvati svoje "različitosti" manjeg značaja.

Na planini Karmil u Izraelu sagradili su ogromnu palatu koju nazivaju "Lađa", tvrdeći da će ona biti "duhovni zaklon čovečanstva". "Božji tron na planeti zemlji". U SAD imaju preko 400 škola, a bliski su im veliki edinburški vojvoda, princ Filip, koji je podržao pred Ujedinjenim nacijama njihov projekat izdavanja svetih tekstova čovečanstva. Sarađivali su i sa generalnim sekretarom UN Perezom de Kueljarom. Imaju veze sa centrom Martina Lutera Kinga za nenasilnu društvenu promenu, feminističkom grupom ''Nacionalni ženski komitet'' i ''Nacionalna organizacja žena''. Predavanja drže u rotari - klubovima, a imaju i simpatije masonerije.

Kažu da je istoričar Arnold Tojnbi pretpostavljao da će bahajci biti "svetska religija budućnosti". Lav Tolstoj, koji je samog sebe isključio iz Ruske Pravoslavne Crkve, nazivao ju je "najuzvišenijom i najčistijom od svih religijskih učenja". Nju Ejdž pokret u bahaizmu ima svog doličnog saradnika.

Bahajaca ima i u Srbiji.



KO SU MUNOVCI?


"Ako vam se već pružila prilika da u vreme kada, kao na žeravici, čekamo izbore u Bosni i Hercegovini da bi sankcije SR Jugoslaviji bile definitivno ukinute, provedete nekoliko dana u hotelu "Šeraton" u Vašingtonu i da se rukujete sa bivšim predsednikom SAD Džeraldom Fordom (1974-1977) i nama još bolje znanim bivšim predsednikom SAD Džordžom Bušom (1989-1993), upoznate sa visokim funkcionerom OUN gospođom Morin, ćerkom predsednika SAD Ronalda Regana i gospodinom Edvardom Hitom, bivšim britanskim premijerom, zagrlite srdačno, po meksikanski, sa bivšim predsednikom Meksika, starim znancem, Luisom Ečeverijom i "družite" sa stotinak ličnosti u čijim biografijama stoji da su bili ili da jesu predsednici država i vlada, šefovi stranaka, članovi parlamenata, guverneri i gubernatori, nećete odoleti prevelikom iskušenju da o svemu tome ne napišete nekoliko reči za "Politiku".

U Vašington me je doveo poziv Saveta za svetski mir na najvišem nivou, fondacije "Vašington tajmsa" i Federacije žena za svetski mir da prisustvujem inauguracionoj Svetskoj konvenciji Federacije porodica za svetski mir na kojoj su, uz ostalo, razmatrana globalna pitanja tzv. porodičnih vrednosti za 21. vek.



Moć propagande


Ako se već priča da su američki savetnici značajno doprineli Jeljcinovoj pobedi na proteklim izborima, što može ali ne mora da bude tačno, ovde smo videli da Amerikanci u propagandno-političkom smislu zaista mogu da postignu dosta!

Mamutsku konferenciju na kojoj su dominirale teme o tradicionalnim vrednostima porodice koje su na kraju 20. veka ugrožene sa svih strana, otvorio je svojom izvanrednom solo tačkom Bil Kozbi, junak čuvene TV serije, pričajući dogodovštine iz svog detinjstva, praćen gromkim smehom i aplauzom.

Džerald Ford, prvi govornik na prvoj sednici, prisećajući se vremena svog predsedničkog mandata i analizirajući sadašnju situaciju u svetu, ne zanemarujući poente skupa, osvrnuo se i na sudbinu dece razvedenih roditelja koja ni njega nije mimoišla.

Džordž Buš, prvi govornik na drugoj sednici, objasnio je da novi svetski poredak znači samo "više slobode, više demokratije", naglasio da Amerikanci ne žele da budu "svetski policajac" izuzev kada je reč o takvim slučajevima kao što je bila agresija Iraka na Kuvajt, ne propuštajući da pomene, u skladu sa temom skupa, da je 51 godinu u braku sa "najidealnijom" ženom na svetu, svojom Barbarom.

Edvard Hit, koji je u britanski Parlament ušao još 1950. godine, bio član Čerčilovog i Makmilanovog kabineta pre nego što će i sam postati premijer, nabrojao je današnjih pet velikih svetskih sila, možete se začuditi, ovim redom: SAD, Rusija, Japan, Kina, Evropska unija.

Luis Ečeverija je svetske prilike i probleme tumačio iz ugla trećeg sveta, izazivajući pažnju i razumevanje zbog svojih pogleda, ali i činjenice da, što se tiče porodice, ima osmoro dece i osmoro unučadi.

Koreta Skot King, udovica legendarnog Martina Lutera Kinga, osnivač Kingovog centra za nenasilje, dobila je najviše aplauza za lepo izrečene misli o potrebi tolerancije, razumevanja i angažovanja u borbi za svetski mir.

Predsednik Bostonskog univerziteta dr Džon Silber, gospoća Beti Vilijams, nosilac Nobelove nagrade, dugogodišnji urednik "Njusvika" i glavni urednik "Vašington tajmsa" Arno de Borhgrejv i mnogi drugi, izložili su dosta argumenata o stanju i prilikama u svetu na pragu 21. veka.



Neuništivi Korejac


Ali, neosporno, glavna ličnost na ovom skupu bio je Korejac prečasni Mun: čovek kome se 1935. godine na jednom brežuljku u Koreji ukazao Isus Hrist, tražeći od njega da nastavi njegovu misiju; čovek koji je proveo teške dane zatočenja i drugih iskušenja u doba tragičnog korejskog sukoba; čovek koji je u Reganovo vreme bio u američkom zatvoru, ne želeći da ga izbegne, premda je to mogao da učini, optužen za utaju poreza; čovek koji na skupove koje organizuje može da dovede najmoćnije i najuglednije ljude sveta.

Ko je prečasni Mun: utemeljitelj i lider Crkve ujedinjenja svih hrišćana; osnivač i vlasnik "Vašington tajmsa", akcionar mnogih velikih firmi i korporacija u SAD i Južnoj Koreji; inicijator mnogih svetskih organizacija i skupova, kao što su Samit svetskih medija, Savet za svetski mir na najvišem nivou, Federacija porodica, žena i uskoro mladih; inicijator zvaničnog obeležavanja Dana roditelja u SAD 28. juna svake godine itd.

Uz sve ostalo, prečasni Mun je čovek koji uživa visoki ugled u Južnoj Koreji, a posle srdačnog susreta sa predsednikom Kim Il Sungom pre desetak godina u Pjongjangu, mogao bi da pretenduje na mesto prvog predsednika Severne i Južne Koreje, ako dođe do njihovog ujedinjenja.

Prečasni, bogati, moćni, kontroverzni Mun govorio je više od dva sata na završnoj sednici konferencije. Svojim krajnje nekonvencionalnim ponašanjem na sceni i svojim krajnje nekonvencionalnim stanovištima o svakodnevnim i vaseljenskim temama nastojao je i uspevao da šokira zanemele slušaoce, navikle na uglađene govore i govornike.


I na kraju: zaboravili ste ko je bio Pet Bun! Setite se pedesetih i šezdesetih godina, kada vas je oduševljavao svojim sonornim glasom, ne zaostajući za Prislijem. Konferencija je okončana u znaku trijumfa porodičnih vrednosti njegovim izvanrednim šouom u kome su, pored njega i s njim, pevali još jedna od njegovih ćerki i jedna od njegovih unuka! Jer, Savet za svetski mir, Federacija žena za svetski mir, Federacija porodica za svetski mir su munovske orgaizacije. Mun, takođe, drži i "Vašington Tajms".


Dr Ranko Petković




Tako izgleda tekst iz "Politike" objavljen 12. avgusta 1996, u kome se govori o moći i uticaju Sun Mjung Muna, vođe jedne od najopasnijih totalitarnih sekti današnjice. Naša javnost je sa njenom delatnošću bila upoznata zahvaljujući slučaju Vuka Andrejevića, koji je početkom devedesetih iz Beograda otišao u SAD kao srednjoškolac, da bi u Njujorku bio zavrbovan za dvogodišnji rad u sekti. Majka i otac su ga izbavili, a zatim otkrili da je jedan od ljudi koji su sekti pomogli da se učvrsti na našem terenu bio Ljubiša Rakić, stručnjak za mozak, ministar bez portfelja u vladi Milana Panića. Objavljivanje podataka o delovanju sekte donelo je velike rezultate: njena aktivnost je smanjena. To, međutim, ne znači da ova sekta neće ponovo doći; to, takođe, ne znači da ova sekta nema uticaja u svetu, i to sve većeg i opasnijeg.

Zato je potrebno znati.

Znanje pomaže da se čuva duhovni oprez.

Nastavak


MUNOVA UNIFIKACIONA CRKVA


Zvanična doktrina "Munove unifikacione crkve" izneta je u dve knjige - "Objašnjenje Principa" - (Seul, 1957.) i "Tumačenje Principa" (Seul, 1966). Po doktrini, Princip je učenje koje je Sung Men Munu predao sam Bog. Mun je nosilac najvišeg otkrivenja; njegova religijska reformacija je poslednja, i sve konfesije će se ujediniti u njemu kao u mesiji, da bi se uspostavilo "Carstvo Božje na zemlji".

Po učenju Principa, Bog je prvouzročnik svega što postoji, ali iznad njega su još dve sile kojima se on "pokorava": Sung Sang i Hjun Sang. Sung Sang je pozitivno muško načelo, a Hjun Sang negativno, žensko. Ove ideje je Mun pozajmio iz starokineske mistike.

Munovci razmišljaju u duhu seksualne mistike. Prema njima, "Bog" je muž žene, koja je Materija. Iz "braka" Boga i tvorevine rodili su se Adam i Eva, kroz koje je Bog hteo da upozna "sreću i radost". Adam i Eva su od Boga otpali, i sada čovek Bogu može doneti i sreću i tugu, a dužan je da mu donosi samo sreću. Munovci su tu da situaciju "isprave" i učine Boga "srećnim", jednom zauvek. Pošto je "Bog - muškarac", a "materija - žena" (njihovi odnosi su slični odnosima Sung Sanga i Hjun Sanga), "Sveti Duh" je "druga Eva". Hristos je bio na zemlji, i doneo "duhovno spasenje", ali nije uspeo da uništi prvorodni greh, što može da učini samo Mun, i to stvaranjem "idealne porodice". Hristos je, kaže Mun, "pogrešio", pošto se nije ženio, i zato ga je satana " onemogućio" da uradi ono što je trebalo; pošto su Mun, njegova žena i deca - "idealna porodica", Mun tvrdi da je on značajniji od Hrista. Hristove reči o Drugom dolasku, smatra ovaj "učitelj mudrosti", odnose se upravo na samog Muna. Princip uči da je Mun drugi Hrist i treći Adam. On kaže: "Smirujući sebe pred Munom, služeći Munu, povinujući se Munu i voleći Muna, dostižemo spasenje kroz njega". Spasenje se shvata kao vlast nad satanom u materijalnom svetu. Posle ovoga, čovek postaje "idealna individua" nastaju idealne porodice, idealne nacije, idealan svet. Jedini metod je potpuno pokoravanje Munu i njegovoj organizaciji. Konačni čin spasenja biće ostvaren posle Trećeg svetskog rata, kad će nastati idealni mir "kosmičke ideologije". Mun veli: "Nama je potrebna nova ideologija, sposobna da ujedini sve religije i sve ideologije, koje su prisutne u svetu".

Unifikaciona crkva ima takvu ideologiju: klanjaj se Munu, služi Munu i bićeš srećan!



Ko je Mun?


Rođen je 6. januara 1920. godine u Koreji. Bavio se spiritizmom i pripadao nekoj ezoteričkoj grupi koja je čekala kraj sveta. Posle rata razradio je svoj religiozni sistem. Poznati istraživač sekti Volter Martin u svojoj knjizi "Carstvo kultova" kaže da je Munu tri puta suđeno: zbog seksualnih izopačenosti, dvoježenstva i neplaćanja poreza. Oženjen je četvrti put i ima dvanaestoro dece.

Crkva unifikacije ustrojena je po čisto vojničkom principu subordinacije. Državni zakoni se ignorišu, a život u sekti reguliše se unutrašnjim pravilima. Novac u Unifikacionoj crkvi igra ogromnu ulogu, i to u mističkom smislu. Po Munovom učenju, Hristos nije uspeo da pobedi satanu zato što nije stvorio porodicu i nije prihvatio zemaljsku vlast. Grešio je i u tome što se nije obraćao bogatim ljudima svog vremena, koji bi omogućili Njemu da postane car judejski i uništi Rimsku imperiju, koja je bila središte satanskih sila. Mun će to ispraviti. Evo na koji način (sam kaže): "Satanskim svetom upravljaju biznismeni; to znači da Bog mora poslati svog superbiznismena. Mesija mora biti bogatiji od svih".

Mun ima za cilj dostizanje takve finansijske moći koja će mu omogućiti stvaranje svetskog teokratskog društva. Sfera Munove ekonomske delatnosti prilično je široka: trgovina korejskim ženšenom, ribolov, industrija hrane, banke, hoteli, sredstva masovne informacije, industrija oružja. Radnici njegovih fabrika su sledbenici sekte, koji sve čine da bi ugodili Munu: robovska radna snaga donosi mu, zaista, ogromne prihode.

Mladići i devojke žive u odvojenim sobama, ali u istom stanu. Nisu zabranjeni samo intimni odnosi, nego i najmanje pokazivanje znakova simpatije. Narušavanje ovog principa se najstrože kažnjava. Malopomalo, sektaši se pretvaraju u bespolna bića. Javlja se nervoza, depresija, osećanje utučenosti i depersonalizovanosti, nemogućnost kritičkog razmišljanja.

Posle tri godine življenja u svojstvu "fandrajzera", u uslovima depersonalizacije i androginosti, nastaje nova ličnost, koja živi u skladu s Munovim učenjem. Tada se dobija dozvola za brak, koji podrazumeva rađanje dece - novih Munovih vojnika. Nije slučajno da je jedna od omiljenih pesama ovih nesrećnih robova "Pesma vojnika Principa".

U svetu, smatra se, ima oko 2 miliona Munovih sledbenika (mada oni tvrde da ih je sedam miliona.) Bračni parovi se biraju preko kompjutera, i to su mladić i devojka iz raznih zemalja, koji se uopšte ni ne poznaju pre stupanja u brak. Kad se brak ostvari, supružnici se šalju na misionarenje u treću zemlju. Čitav okolni svet se tumači kao plod dejstva satane, i nešto od čega se mora bežati. Munizam se bori protiv nezavisnosti država, i cilj mu je pretvaranje ljudi u bezlične robove buduće univerzalne teokratije.

Mun ima ogromne pare. U Rusiji je podmitio činovnike Ministarstva obrazovanja, koje je 1993/94. školske godine u peterburške škole (ukupno 80!) uvelo kao obaveznu knjigu "Moj svet i ja", koja je u stvari, prepričavanje Munovog "Principa"...


Šta stoji iza ovog ludila?



Kuda ono vodi?


Neka čitalac zaključi na osnovu zakletve Munovih sledbenika:

"Od ličnosti, Porodice, Društva, Nacije, Sveta i Kosmosa koji su spremni da okruže našeg Oca - izvorište mira, cpeće, slobode, svih ideala mi ćemo stvoriti idealni svet jednog srca u jednom telu... Postaću pravi sin (kći) vraćajući našem Ocu radost i zadovoljstvo... To je moja zakletva"...

Ideologija Unifikacione crkve sugeriše sledbeniku da je svet moguće iskupiti samo novcem. 1964. godine, Mun je osnovao specijalni Fond Iskupljenja objasnivši da "pali ljudi" jesu dužnici Božji, pošto je Juda prodao Hrista za 30 srebrnjaka. Svaki član sekte mora da daje novčane priloge Fondu Iskupljenja da bi se "dug" Bogu "otplatio". Kad daje novac, munovac treba da je pun skrušenosti i pokajanja. Svaki novoobraćeni mora da stvori određenu "finansijsku osnovu" da bi dobio Munov blagoslov. Radi toga, on mora proći kurs sirotovanja i "fundraising"-a (munovski termin; znači, bukvalno, "povećanje fondova"), koje se sastoji u prodavanju suvenirčića i slika na biblijske teme, izrađenih u Koreji. "Fandrajzing" traje najmanje tri godine, i tek posle toga čovek ima pravo da se ženi i da postane misionar (to jest, ako je žensko, da se uda i da postane misionarka.)

Fandrajzeri žive u grupama po - za to - specijalno opremljenim stanovima. Fandrajzere vaspitavaju komandiri. Oni rukovode kompleksom složenih psihotehničkih vežbi, čiji je cilj izmena sledbenikove svesti, kao i sabiranjem novca. U Rusiji je prva grupa fandrajzera počela da dejstvuje u Petrogradu 1993. Sada ih u gradu na Nevi ima oko stotinu, i svi rade pod komandom japanskih komandira, od 12 do 14 časova dnevno. Za dan, fandrajzer zarađuje 150.000 rubalja.

Novoobraćeni stalno živi u munovskom centru. Ne posećuje porodicu, napušta školu. Usvaja da će redovno ispunjavati sledeće obaveze: molitvu, meditaciju, post i skupljanje novca. Na početku, on sam sebi određuje obim obaveza, sa zadatkom da svaki dan učini nešto više. Na kraju, on nema vremena da misli, i potpuno se posvećuje prosjačenju za sektu. Pošto obaveze stalno rastu, javlja se kompleks krivice pred "Pravim Ocem", Munom, jer se obaveze ne daju ispuniti. Kad novi član sekte o svom osećanju krivice kaže komandiru, on mu nudi "dobrovoljne kazne": hladni tuš u trajanju od 20 minuta, tri dana nespavanja ili sedam dana potpunog gladovanja.



Kako pravoslavni mogu shvatiti pojavu Muna?


Očito je da sve počinje od njegove samoobmane, od prihvatanja demonskih pojava kao " Božjeg otkrivenja", što je bilo plod bavljenja spiritizmom. Mladom Jong Mjung Munu (Blistavi Zmaj Mun) neki duh se javio u njegovoj 16. godini, i predstavio se kao "Hrist", pozivajući mladića da nastavi ono delo koje Isus, tobož, nije uspeo da završi. Izučavajući Bibliju i razmišljajući u stanju duhovne obolelosti, Mun je, dok je pohađao školu u Japanu, polako formulisao svoj verski sistem, kasnije iznesen u knjizi "Božanski Princip". Posle II svetskog rata, u Severnoj Koreji pridružio se jednoj grupi pentekostalaca, koja je verovala u skori dolazak Mesije na zemlju, kao i u to da će Koreja biti Novi Jerusalim u kome će se Mesija javiti svetu. Mun je ta dva stava prihvatio i uneo ih u svoj "Božanski Princip". 1945. Mun je imao otkrivenje o početku Unifikacione crkve. U knjizi objavljenoj u Vašingtonu 1964. pod naslovom: "Poruka svetskoj unifikacionoj porodici", Mun taj događaj opisuje ovako: "Posle devet godina traganja i borbe, istina Božja predata je u njegove (Munove) ruke. U tom času, on je postao neprikosnoveni pobednik neba i zemlje. Čitav duhovni svet mu se poklonio na taj dan pobede, jer on nije samo potpuno oslobodio sebe od optužbi satane, nego je bio, od tada, kadar da satanu optuži kod Boga. Satana mu se totalno predao tog dana, jer je on sebe uzdigao u položaj Božjeg istinskog sina. Oružje za pokoravanje satane tada je postalo dostupno čitavom čovečanstvu".

Sumanuta gordost, lišena bilo kakvog dodira sa stvarnošću, osnova je Munovog "otkrivenja". Iz Žitija svetih pravoslavni znaju koliko su demonskim silama omiljeni ljudi koji sebe smatraju za nešto veliko, i koji žele da im Bog "javi" neku "apsolutnu istinu". Mun je pristao da ga đavo vuče za nos, i 1946. promenio je svoje ime u Sun Mjung Mun ("Blistavo Sunce i Mesec"), da bi označio preobražaj sebe u "Božjeg sina".

Komunisti koji su hapsili Muna dva puta u toku naredne tri godine optuživali su ga ne zbog vere, nego zbog bigamije. Pošto je pušten iz zatvora, Mun se prebacuje u Južnu Koreju, gde, u Seulu, 1954. godine osniva "Društvo Svetog Duha za unifikaciju svetskog hrišćanstva", to jest, sopstvenu "crkvu". Godine 1955. korejanske vlasti ga hapse zbog seksualnih izopačenosti. Džejms Bjornstad je u svojoj knjizi "Sun Mjung Mun i Unifikaciona crkva", objavljenoj u Mineapolisu 1984, zabeležio svedočanstvo jednog od dugogodišnjih Munovih sledbenika: "Sasvim je moguće da su seksualni rituali bili deo rane crkve u Koreji. Pošto je prvorodni greh ušao u svet preko ženinog (Evinog) odnosa sa Luciferom, preko koga je ona usvojila njegove loše osobine, sasvim je logično da obrtanje ovog, ženin odnos sa savršenim čovekom preko koga ona može dobiti savršene osobine istog, znači ukidanje prvorodnog greha. To znači da, kao što je Adam primio loše osobine Satane od Eve tokom seksualnog odnosa, muškarac može dobiti savršene osobine kroz odnos sa ženom".

Munova moć u Koreji je rasla zbog njegovog angažovanja u antikomunističkoj kampanji vlasti. On počinje da ulazi u SAD 1972. godine. Preko priloga svojih sledbenika stvara ogroman misionarski fond, koji, u vidu depozita, stavlja na čuvanje u Rokfelerovu Čejs Menhetn Banku. Unifikaciona crkva biva registrovana u SAD. Posle dugogodišnjeg praćenja njegovog rada u Americi, 1983. godine Mun biva izveden na sud i dobija 18 meseci zatvora zbog neplaćanja poreza. Njegovi sledbenici to doživljavaju kao "mučeništvo zbog vere". Po izlasku sa robije, Mun nastavlja da umnožava svoje bogatstvo i smatra se da je težak oko 15 miliona dolara.

Tako "bogati mesija" veruje da usrećuje čovečanstvo.

Jedan od najboljih načina za upoznavanje nečijeg učenja je osluškivanja onoga što sam učitelj poručuje. Ova Munova učenja bila su upućena njegovim sledbenicima, štono reč, "u četiri oka". Objavio ih je časopis "Tajm" od 14. juna 1976. godine. Evo Munovih razmišljanja na razne teme.



O religiji


"1. On (Bog) živi u meni, i ja sam njegovo vaploćenje. Čitav svet je u mojoj ruci, i ja ću osvojiti i potčiniti svet.

Bog sada uklanja Hrišćanstvo u čitavom svetu, i uspostavlja novu religiju, Unifikacionu crkvu. Svi Hrišćani sveta osuđeni su na to da budu apsorbovani u našem pokretu. Bilo je mnogo svetaca, proroka i religijskih vođa... u prošlosti... Učitelj koji je ovde veći je od svih ovih ljudi i od Isusa Hrista lično.

Kao Hrišćani, molimo se u Ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Sad treba da se molimo u ime Pravih Roditelja (Muna i njegove žene, nap. prir.). Dok god se naša misija sa Hrišćanskom crkvom ne okonča, moramo citirati Bibliju i objašnjavati je Božanskim Principom. Pošto primimo nasleđe Hrišćana, bićemo slobodni da poučavamo bez Biblije.

5. ... Predugo je svet bio protiv nas i ništa se nije dešavalo. Sad, kad je protiv nas, dobiće kaznu. Od ovog časa, svaka organizacija koja je protiv Unifikacione crkve će postepeno propadati ili će se drastično rušiti i nestajati. Mnogi od onih koji su protiv našeg pokreta pomreće.



O politici


1. U srednjem veku morali su da odvoje državu od religioznog polja, jer su u to doba ljudi bili iskvareni. Ali kad nastupi naše doba, moramo imati jednu automatsku teokratiju da bi vladala svetom. Zato ne smemo odvajati političko polje od religijskog... Odvajanje religije i politike je ono što satana najviše voli...

Ako, na kraju krajeva, možemo manipulisati sa sedam nacija, bićemo kadri da potčinimo ceo svet; SAD, Engleska, Francuska, Nemačka, Sovjetska Rusija i, možda, Koreja i Japan. Na Božjoj strani, Koreja, Japan, Amerika, Engleska, Francuska, Nemačka i Italija, upravo su zemlje na koje računam u zadobijanju čitavog sveta.

Imaćemo snažan svetski pokret. Zato moramo imati snažnu svetsku organizaciju.



O ekonomiji


1. Na ekonomskom planu, moramo zarađivati novac preko naših trgovinskih agencija u mnogim nacijama, sabirati pare i osnovati jednu međunarodnu banku, tako da bi gotovina mogla stalno da pritiče.



Strategija sekte


Oni koji prave politiku u pozadini jesu profesori. Mada oni takođe predstavljaju kulturno polje, ono što nam treba više od bilo čega drugog su stručnjaci na naučnom polju - na političkim, kulturnim i privrednim poljima. To je razlog zbog koga smo prošlog meseca 1972, nap. prev.) u Evropi otvorili "Konferenciju udruženih naučnika". Sledeći put ćemo imati "Konferenciju udruženih privrednika", i, posle svega, "Svetsku političku konferenciju". Preko našeg organizovanja "Svetske profesorske asocijacije" imaćemo ljude u svim oblastima koji će doći da nam se pridruže... U skoroj budućnosti ćemo sigurno uticati na politiku u čitavom svetu. Da bi to bilo efektivno, moramo imati svoje dobre univerzitete. Moramo ustanoviti univerzitet u najmanje sedam država - Koreji, Japanu, Americi, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji i Nemačkoj.

Posle toga, radi postizanja nečeg više od onoga što profesori mogu postići utičući na politiku država, radićemo direktno sa onim ljudima koji, pod svakom vladom, sada prave politiku - kongresmenima, senatorima i članovima parlamenta - stvarajući "Svetsko udruženje kongresmena". Naporno radimo na tome u Japanu.

3. Pamtite da ništa ne smete govoriti u političkim terminima. Morate reći: "Nas se ne tiče politika. Mi ovo ne radimo iz političkih, ngeo iz humanitarnih razloga".


Budućnost projekta


1. Dolazi vreme kada će, bez ikakvog mog zahteva u tom pravcu, moje reči služiti skoro kao zakon. Ako zatražim nešto, to će biti učinjeno. Ako nešto ne želim, to neće biti učinjeno. Ako preporučim izvesnog ambasadora za izvesnu zemlju, i posetim tu zemlju i kancelariju tog ambasadora, on će me dočekati sa crvenim tepihom.



Razmišljanja o braku i porodici


1. Ako vas neko pita: "Zašto ste rođeni?", odgovor je: Žensko: "Rođena sam zbog muškarca i zbog Boga". Muško: "Rođen sam zbog žene i zbog Boga".

Rođeni ste u satanskoj naslednoj liniji... U času kad primate blagoslov od Pravih Roditelja (gospodina i gospođe Mun) veliki je čas kad vaši okovi koji vas vezuju za satansku liniju pucaju i vi postajete deo nebeske linije. ("Dan Pravih roditelja iz istorijske perspektive", 18. april 1978.)

Nemojte misliti da ćete Božji i Očev blagoslov steći po niskoj ceni. Morate da potvrdite svoj blagoslov, inače vas čeka večna kazna" ("Božji dan", 1. januar 1987.)

Muško koje je lepše u gornjem delu lica mora se oženiti ženskim koje je lepše u donjem delu lica, tako da bi deca mogla da naslede ono što je najbolje od oboje. Možete zamisliti kako duboko moram da razmišljam u svakom slučaju. Čitava nacija i čak svet mogu biti pod velikim uticajem s obzirom na način na koji se vi ženite i udajete. Da li će svet napredovati ili nazadovati, umnogome zavisi od uspostavljanja dobro zasnovanih brakova."



Mun i politika


SAD su, uprkos činjenici da je Mun osuđiovan zbog utaje poreza, ovog "mesiju" rado primile, sa obzirom na činjenicu da je dotični uložio velike pare u borbu protiv komunizma, predstavljajući se kao vođa konzervativnih snaga. U spisu "Unifikacija otadžbine" (1. januar 1987. godine), Mun otvoreno kaže: "Komunizam će morati da ode, ili ako ne ode sam, mi ćemo ga istrebiti". U istom tekstu, Mun izražava sumnju u američki politički sistem i veli: "Moramo raditi na tome da postanemo uticajno telo u Americi. Ne možemo verovati Republikanskoj ni Demokratskoj partiji, jer će one postati plen komunizma". Munovci najavljuju vreme u kome će predsednički kandidati morati da imaju blagoslov "Oca" Muna. Da tu nešto ima, pokazuje Munova izjava iz 1988. godine: "Sada je naša fondacija toliko jaka da pukovnik Pak (Munova desna ruka, nap. prir.), može lako da se sretne sa Džordžom Bušom ili predsednikom Reganom. 1982. oni su znali od koga su primili pomoć u predsedničkoj kampanji. Sad Buš pita: "Mogu li dobiti nešto pomoći?" Ali pošto je Otac pomogao predsedniku Reganu, a ovaj nije ispunio obećanja, Otac je rekao Džordžu Bušu: "Ne!... Dok god ne ispuniš određene uslove!"

Zanimljiva je i činjenica da Mun u Francuskoj snažno podržava paganskog desničara Le Pena. U toku predizborne kampanje 1988. godine, francuski munovci su delili Le Penove knjižice, fotose i lepili njegove plakate. Veza između Muna i Le Pena postala je očita 1984, kad se na Le Penovoj listi za Evropske izbore pojavio M. Pordea, pofrancuženi Rumun, koji je dobrotvor Unifikacione crkve i čest govornik na njihovim skupovima. Na izborima 1988. godine, jedan od glavnih munovaca Francuske, Remi Blanšar, koji je svojevremeno bio na sudu zbog utaje poreza, učestvovao je kao kandidat, uz munovca Pjera Kejra, na listi Le Penovog Nacionalnog fronta. Mun Le Pena podržava uzdajući se u činjenicu da je njegov pokret, sa sloganom "Francuska Francuzima", najjači desni pokret u politici Evrope. (Svi podaci o ovome preuzeti su iz letnjeg broja časopisa "Fair News" za 1988. godinu.)


MUNOVSKI OBRED VENČANjA


Mun o svojoj supruzi kaže: "Moja gospođa, Hak - Ja Han Mun i ja smo roditelji celog čovečanstva. Mi gospodarimo Drugim dolaskom i mi smo mesije. Prostor na kome živimo je sveta zemlja".

Munovska teologija podrazumeva učenje po kome Hristova misija nije uspela, i Mun je dovršava. Stvarajući od čovečanstva jednu veliku i srećnu porodicu, njegov cilj je "masovno usvajanje sveta". Zato on nastoji da što češće organizuje masovna, kolektivna venčanja, koja će ljudima pokazati moć "Velikog Tate". Ljudi koji će u brak stupiti su raznih rasa i nacija - mlada i mladoženja se biraju putem kompjutera, i ne znaju jedno za drugo dok se ne sretnu na dan svadbe. Ova venčanja su, dakle, vid "usvajanja ljudskog roda", koji treba da dođe pod okrilje Munove porodice.

Broj učesnika ovih obreda rastao je: 1975. godine bilo je 1.800 parova, 1982 - 2.100 parova, 1988 - 6.516 parova. 1992 - 30.000 parova, a 24. i 25. avgusta 1995. u obredu je učestvovalo 360.000 parova.

Ne treba, međutim, zaboraviti da nisu svi mladenci bili članovi Munove unifikaicione crkve. Mnogi od ovih parova već su bili venčani, a tu su se pojavili samo atrakcije radi, i da bi se stekao utisak kako pokret ima mnogo više pripadnika nego što ih zaista ima. Mun je, naime, od svojih pristalica zahtevao da nađu još najmanje tri para za obred, bez obzira da li su u sekti ili ne. Svaki par, ako je u sekti, mora da rodi 12 "svetovne" i 12 duhovne dece.

Jedan od važnih elemenata rituala venčanja je tajni "krvni ritual". Kad je sekta osnovana, postojao je ritualni polni odnos sa "Novim Adamom", to jest Munom, što je postalo nemoguće kad je sekta omasovljena. Tada je uveden "sveti obred vina", pri čemu su partneri jedno drugom davali tečnost u kojoj su bili krv Muna i Njegove žene. Vino za venčanje u sebi sadrži 21 supstancu, kao i "Krv Pravih Roditelja". Dok žena i muškarac stoje jedno naspram drugog, Mun "sveto vino" daje supruzi, a ona ga daje svom novom mužu, čime mu postaje i žena i "majka". Cilj ceremonije je da se skupa preobraze u nove ličnosti. Pošto je zbog ogromnog broja parova, sada samom "mesiji" nemoguće da svima vino podari lično, to obavljaju njegovi izaslanici.

Da bi sektaši postali "deca prave majke", to jest Munove supruge, bio je uveden obred "hranjenja majčinim mlekom". Naime, kad su Mun i njegova žena dobili prvo dete, svim pristalicama su slali pomalo njenog mleka, koje je, zbog nedovoljne količine, bilo mešano sa kravljim.

Za vreme venčanja, svi učesnici bivaju posipani tečnošću koja se naziva "uljem" i "vodom": od toga časa, oni moraju biti spremni da svom gazdi služe još više. Njima se tada postavlja pitanje da li su voljni da zasnuju "večnu porodicu kojoj bi se Bog radovao" i da po munovskom modelu vaspitavaju decu, s tim što ''Idealna porodica'' mora da im bude preča od svega - od rodbine do kosmosa. Tek posle tri godine od sklapanja braka, dozvoljava se novovenčanima da polno opšte (rok se skraćuje ako su u pitanju stariji parovi.) Dobijaju se precizna uputstva za prve tri bračne noći, i podrazumeva se da su sva deca koja se rode Munova.

Bez obzira na stalnu propagandu porodičnog ideala, Munovi lični potomci, koji imaju mesijansku ulogu, ne ponašaju se sasvim u skladu sa učenjem svog tate. Tako je 1993. godine u Vestčester Kauntiju (SAD) Munovom sinu Hio Jinu oduzeta vozačka dozvola zbog jurcanja kolima u pijanom stanju. Hio Jin, najstariji potomak i ključna figura mesijanske misije budućnosti, razveo se od svoje prve žene Nan Sok (rođene Hong), sa kojom je imao petoro dece. Ona je pobegla od njega zato što je "mesija br. 2" uzimao kokain i alkohol i neprestano je tukao. Venčali su se 1981, kada je ona imala svega petnaest godina. Na venčanju koje je, naravno, bilo širom otvoreno za javnost, proklamovana je borba protiv droge i povratak moralnim vrednostima, građanskim vrlinama, kao i boj za socijalnu pravdu. Posle nastupa muževljevog narkomansko-alkoholičarskog ludila, Nan Sok je pobegla glavom bez obzira, izjavivši da je došla do tačke kada više nije mogla da izdrži.


MUN I SVETSKA POLITIKA



Kao jedan od bogatijih ljudi SAD, Mun je uvek nastojao da drži veze sa svetskim političkim establišmentom. CIA ga je svojevremeno koristila za antikomunističke kampanje, naročito na Bliskom Istoku, jer je on svagda isticao svoju vernost načelima demokratskog kapitalizma. Međutim, iako je deklarativno bio zakleti neprijatelj komunističke ideologije, to mu nije nimalo smetalo da održava veze sa diktatorskim režimom Severne Koreje. Grupa munovaca aktivna je u ovom bastionu komunizma od 1987. Gospođa Park, "oficir za vezu" Muna i kompartijske korejske vrhuške, vlasnik je Komercijalne i Severnokorejske banke, a sekta ima devetospratni hotel u Pjong Jangu. Aprila 1992, kada je slavljen osamdeseti rođendan Kim Il Sunga, na stadionu koji nosi ime severnokorejskog diktatora, u glavnom gradu, održana je svečanost, na kojoj je Sun Mjung Mun proglašen za jednog od sedam heroja antijapanskog otpora, mada sa tim otporom nije imao nikakve veze. Mun nije došao na svečanost ali je poslao gospođu (drugaricu?) Park i izdavača "Vašington Tajmsa". Mun je nudio Kim Il Sungu da, ako želi, svog sina Kim Jong Ila obrazuje na Zapadu kao njegovog, Munovog rođaka.

Narodna izreka "Para vrti gde burgija neće" na Munovom pokretu se pokazala naročito tačnom. On u SAD ima, u suštini, veoma mali broj članova - robova, koji prose za njega i rade u njegovim firmama, ali zato na svoja predavanja često dovodi ugledne javne ličnosti. Zahvaljujući sredstvima od privrednih delatnosti sekte, Mun poznatim ličnostima koje nastupaju na njegovim skupovima daje od 80 do 100.000 dolara. Tim parama za sat nastupa (nešto manje ili više) nisu mogli da odole Rozalin Karter, Koreta Skot King (udovica Martina Lutera Kinga), bivši kanadski premijer Brajan Malruni, bivši britanski premijer Edvard Hit, supruga Ronalda Regana Morin i nekadašnji predsednik Kostarike. Portparol bivšeg predsednika SAD Džeralda Forda svoje učešće na Munovim seansama obrazlagao je prethodnim učešćem Gorbačova. Mun je, da bi uticao na javno mnenje u SAD, kupio "Vašington Tajms". Na inicijativu svog gazde, ove novine su 16. aprila 1996. osnovale "Nagradu za nacionalnu službu", koja je dodeljena 154 američkih građana, čak i posthumno. Na dodeli je bilo 82 kongresmena, a ukupno 3.200 gostiju. Skup je otvorio protestantski fundamentalistički pastor dr Džeri Folvel, a bivši američki ministar spoljnjih poslova, i bivši čelnik NATOa, Aleksandar Hejg, odjržao je besedu u kojoj je istakao da su optužbe na Munov račun lažne, i nazvao ga "vodećom snagom međureligioznog dijaloga kad je u pitanju mir i stabilnost". Zanimljiva je sudbina poznatog komičara Bila Kozbija koji je, kad je primetio da je prevaren od strane Munovih organizatora za određenu svotu, pokušao da raskine ugovor sa sektom. Pod pretnjom sudom, morao je da nastupa pred jednom grupom Munovih sledbenika koji su, umesto da se smeju Kozbijevim šalama, hvatali beleške onoga što je govorio!

Naročite veze Mun održava sa bivšim predsednikom SAD Džordžom Bušom. Tako je, na primer, Buš sa suprugom u martu 1995. govorio na skupu Munove "Ženske federacije za svetski mir". Njegov portparol je 26. jula 1995. izjavio da Buš i njegova žena odlično poznaju pozadinu Munovog pokreta, ali da je cilj njihovih nastupa (a reč je o nastupima u Japanu) "razvijanje prijateljstva između japanskog i američkog naroda". U toj nameri, Buš je 1995. govorio pred 50.000 japanskih munovaca u Tokiju (a Mun je u Koreji "heroj antijapanskog otpora"). Kada se, međutim, situacija sagleda malo dublje, ispostavlja se da je bivši vođa SAD, čovek koji je, posle zalivskog rata, izgovorio sintagmu "Novi svetski poredak", u stvari od Muna dobio ogroman novac. Samo za jedno predavanje, održano u julu 1996, pred šest stotina članica "Ženske federacije za svetski mir", Mun mu je na račun prebacio 80.000 dolara. Beskrupuloznost američkog političara ne zna za granice, ali je njegova tobožnja želja da doprinese zbližavanja Japanaca i Amerikanaca pokazala svoje naličje kada su majke čiju je decu sekta zarobila ispred stadiona na kome se Buš obratio japanskoj Munovoj omladini delile letke upozoravajući na zločine ove psihoterorističke organizacije.

Munovci, međutim, nisu svugde dobrodošli. Protiv Munovih vođa na Filipinima, Federika Niduase i Honesta Bumanga, zbog masovnih venčanja, podignute su 983 optužbe, a za svaku bi mogli dobiti po osam godina robije. Naime, filipinski zakoni zabranjuju agencije za upoznavanje i spajanje stranaca sa Filipinkama. Prema saopštenju Ministarstva inostranih poslova od 4. maja 1994. godine, Munu je još uvek zabranjen ulazak u Nemačku.

Igra se, na žalost nastavlja. U februarskom broju časopisa "Mormon" za 1995, Lilijan Šmit izvestila je da se mormoni udružuju sa munovcima u borbi za svetski mir. Zajednički su se molili u mormonskom hramu - cilj im je da skupa rade na dobru čovečanstva (i, verovatno, da dele plen u Rusiji.)

Nastavak


MUN I RUSIJA



Mun je očito sebi za cilj postavio okupaciju Istočne Evrope. U jednom od govora koji je održao posle pada Berlinskog zida, rekao je da su Hrišćani nasledili vlast i upravne pozicije u doba rušenja Rimske imperije. Moralnim ponašanjem, koje se stiče življenjem po Munovim zapovestima, moguće je osvojiti zemlje bivšeg komunističkog bloka. Munovci su za nastup u tim oblastima izradili plan za narednih devedeset godina. U Kalmikiji, jednoj od bivših država Sovjetije, munizam polako osvaja pozicije zvanične religije. Munovci su izdali preko 100.000 udžbenika veronauke, koji je država prihvatila. Udžbenik bi trebalo da se proširi po svojoj Rusiji.

Od 4 do 7 juna 1994 u blizini Moskve održana je prva međunarodna konferencija o vojnoj etici, u organizaciji Munove "Međunarodne fondacije za obrazovanje" i "Više humanitarne akademije" Ruskih oružanih snaga, koja je za vreme Sovjetije bila zadužena za marksističko - lenjinističko vaspitanje oficirskog kadra. Na skupu je učestvovalo 12 ruskih predstavnika, 11 munovaca iz SAD, Velike Britanije, Kanade, Poljske i Austrije. Uradili su pisani predlog za moralno vaspitanje Ruskih oružanih snaga. Čaldimin, potpresednik akademije, kaže da do sada nije bilo tekstova za duhovni razvoj vojnika, jer je marksizam davao sonovu za to, a sada ga nema, pa je nastao vakuum. Moralno vaspitanje koje bi se uvelo i u vojne škole kao udžbeničku osnovu imalo bi Munovu knjigu "Moj svet i ja". Knjiga za oružane snage treba da se zove "Unutrašnji svet vojnika".

Godine 1995, uz podršku Jeljcina, a na inicijativu ranijeg Gorbačovljevog saradnika A. Jakovljeva, u Moskvi je osnovana Socijaldemokratska partija Ruske federacije. Šef državnog ruskog radija i TV Ostankino, već pomenuti Jakovljev, postao je šef stranke. Ovaj političar i bivši marksista, ideolog perestrojke, u drugoj polovini osamdesetih sekretar propagande CK KP SSSR i glavni Gorbačovljev savetnik, jedan je od prvih počasnih munovaca u Rusiji, nosilac ordena " Latino - američkog krsta za jedinstvo", koji mu je guru dodelio u znak priznanja za sve što je za propagiranje sekte učinio, svojevremeno učestvujući u Munovom "maršu na Moskvu".

Mun i Gorbačov su stari drugari. Gorbačov je od "mesije" dobio velike pare da bi mu omogućio da deluje, pre svega, u ruskim školama što zdušno podržava Ministarstvo prosvete. Preko 2000 državnih škola nalaze se u rukama munovaca. Mnogi studenti iz Moskve i Petrograda, kojima je ponuđeno besplatno ili veoma jeftino putovanje u SAD, u okviru "studentske razmene", našli su se u rukama munovskih robovlasnika, koji su ih prinudili da prose za gazdu ili da rade na njihovim gulagfarmama. Zbog svega ovoga, nije nimalo čudno se bivši predsednik Sovjetije i Mun i dalje sastaju i skupa rade. Od 26. do 29. marta 1994. godine održan je "Summit Council of World Peace". Na konferenciji su prisustvovali dvadeset bivših predsednika i vrhunskih državnika i preko sto aktivnih političara iz celog sveta (Edvard Hart, između ostalog.) Na samitu su najzapaženiji bili govori upravo Muna i Gorbačova.

Jedno Munovo proročanstvo u vezi sa bivšim Sovjetskim Savezom mu je, ipak, donelo mnogo razočarenja. Naime, na konferenciji u Moskvi koju je držao 1990. godine on je proricao da će SSSR doživeti moralni i privredni preporod koji će dramatično uticati na ceo svet, što će on podržati i ohrabriti. Tada je rekao da Sovjetski Savez u Božjem planu ima ključnu ulogu, i da će superdržava koja se ljulja doneti večni mir čovečanstvu. Blagosiljao je SSSR i njegovo stanovništvo. Kada se Sovjetija raspala, promenio je taktiku: krenuo je na bivše republike, a naročitu pažnju je, kao što smo videli, posvetio Ruskoj federaciji. Na zna se da li se još ceha svog proročanstva o integralnoj supersili.

Nastavak


SAJENTOLOGIJA (DIJANETIKA)


Jedan od ključnih Nju Ejdž kultova je sajentologija, čiji je osnivač bivši pisac naučne fantastike L. Ron Habard. Njegovu knjigu "Dijanetika / Savremena nauka o mentalnom zdravlju" pročitali su milioni širom SAD, kao i u drugim zemljama sveta. Članovi sekte su, između ostalih, muzičar Čik Koria, Priscila Prisli, žena pokojnog rok pevača Elvisa Prislija, glumci poput Toma Kruza, Džona Travolte i Soni Bonoa. Sajentološka sekta ima oko 700 hramova, misija i grupa u preko 65 zemalja sveta i reklamira se kao "religija sa najbržim širenjem po svetu". Milione dolara godišnje troše na reklamu u sredstvima javnog informisanja.

"Dijanetika je religija i nauka" koja se bavi "vezom između duše i tela", "analizom, kontrolom i razvojem ljudskog mišljenja". Sami sajentolozi tvrde da je reč "dijanetika" spoj dve grčke reči "dija" - kroz i "nus", što znači um. Ali, poreklo te reči je, po svemu sudeći, drugačije. Habard, osnivač sekte, u mladosti je bio sledbenik britanskog sataniste Alistera Kroulija, koji je obožavao egipatskog boga rata Horusa i egipatsku majku Bogova Nut, koju Indusi slave kao boginju smrtu Kali a koju su Grci poštovali kao Dijanu. Prema tome, "dijanetika" je od starogrčke boginje Dijane, čiji je kult u Efesu bio izrazito antihrišćanski nastrojen.

U knjizi koja je pisana u saradnji sa njegovim sinom Dž. Ronom Habardom mlađim, nalazi se svedočanstvo jedne mlade žene, sledbenice kulta, koja je, zbog prekršaja izvesnih pravila, bila prinuđena da učestvuje u "očišćujućem" ritualu da bi se ponovo uključila u grupu. Evo kako izgleda opis tog rituala:

"Obredi su vršeni u potpalublju... Tu je izdignut veliki idol (Majke bogova) Kali... Izgledao je veoma čvrsto i stvarno i bio je obojen u zlatnu boju... Jedina svetlost u utrobi broda bila je svetlost nekoliko sveća...

Ona je dovučena i privedena do Kali... Tada se, sledeći pravila koja je ostavio sam L. Ron Habard, poklonila i pevala idolu, ispovedajući svoje "zle namere"... i zamočila je svoje ruke u krv (ili nešto što je bilo vrlo dobra imitacija) i razmazala je po idolu, posle čega su joj o vrat okačili ogrlicu od pilećih kostiju. Odatle je izašla šokirana i 48 časova bila je u depresivnom stanju."

Bilo da je sajentologija povezana sa kultom Dijane ili ne, njene tehnike "duhovnog usavršavanja" su opasne i štetne. Habard je tvrdio da je čovek po prirodi dobar, ali da strada zbog lošeg života u prethodnim inkarnacijama. Preko sajentoloških tehnika, od kojih je najpoznatije "očišćenje" pomoću Emetra (elektropsihometar, neka vrsta detektora laži koja prati stres), osoba može dostići "spasenje". Sajentologija ima čitav niz sluđujućih mitova o vanzemaljcima koji loše utiču na nas, kao i duhovnu "rasnu teoriju". Najviša duhovna rasa današnjeg čovečanstva je rasa "Tetana". "Operativni Tetan" je "iznad čistote" i "božanstven" (to je guru sekte). Čak ni Buda, ni "Hrist", tvrde sajentolozi, nisu bili "operativni Tetani", pa su gurui sekte iznad njih. Sajentologija je antihrišćanska i po veri u mnoštvo bogova, tvrdnji da je priča o Hristu - legenda, da je pakao - "mit" i da je spasenje - oslobođenje od reinkarnacije.

Sajentologija je, naizgled, prilično "komforno" učenje, koje kaže da je život "igra" koju svako, ako se učlani u sektu, može da dobije. Ohrabruju korišćenje tehnika "astralne projekcije", otkrivanje "prošlih života" i slično. Tvrde da će, kad oni osvoje vlast u svetu, prestati problemi sa ratovima, drogom, zločinima i zagađenjem životne sredine.

To je osnova učenja sajentologa, ali oni kod nas uopšte nisu poznati po svom učenju. Poznati su po skandalima. Poznati su po tome što je njihova delatnost ograničena u Nemačkoj, uprkos zahtevima SAD da se "zaštite verske slobode". Poznati su po tome što je nemačka omladina bojkotovala film "Nemoguća misija" u kome glumi Tom Kruz, pored Džona Travolte jedan od najpoznatijih holivudskih sajentologa. Saznali smo da je vođa lionskih sajentologa, Žak Mazje, osuđen na tri godine robije zbog samoubistva Patrisa Vika, sledbenika sekte. Mazje je zloupotrebio položaj, utajio novac i primao mito, a njegovo delovanje je direktno povezano sa Vikovim suicidom. Pa ipak, Četvrti apelacioni sud u Lionu proglasio je sajentologiju religijom, i dao joj prava tim povodom. Francuska javnost je odmah reagovala, a ministar unutrašnjih poslova Žan Pjer Ševanman je izjavio da odluka nema pravnu osnovu.

U pravoslavnoj Grčkoj vođa sajentologa je uhapšen kad je u njihovom centru otkriven spisak od sto lica koja se bore protiv sekte, i koja su osuđena da budu likvidirana. Jedan od njih je bio ugledni sveštenik, Antonije Alveziopolus, koga je sekta stavila na prvo mesto jer je bio najpoznatiji stručnjak za borbu protiv destruktivnih religijskih grupacija u Jeladi. Pored toga, u atinskom sajentološkom štabu nađeni su kompjuterski dosijei Grka sa kojima je sekta došla u dodir. Ispostavilo se da su oni na Balkanu imali i političke planove, od kojih je najvažniji - osvajanje vlasti u Grčkoj, Bugarskoj, Albaniji i zemljama bivše Jugoslavije, da bi bila stvorena tzv. "Bulgrevija". Vlada Saljija Beriše bila je u njihovim rukama.

Godine 1986 u Milanu sajentolozi su bili osuđeni za manipulaciju maloletnicima, krađe i obmane, psihofizička zlostavljanja, zloupotrebu medicine.

Vesti su pune sajentologa. "Njujork Tajms" od 22 oktobra 1993 piše da je Dejvid Miskevidž, jedan od čelnika organizacije, prijavio da su mu prihodi svega 94.000 dolara godišnje. Međutim, s obzirom na to da on i ostali članovi grupe imaju 5% prihoda od zarade sajentološke kompanije "Author Service INC", plus novac od drugih organizacija povezanih sa sajentolozima, pretpostavlja se da se Miskevidžov prihod kreće od 400 - 800.000 dolara godišnje.

Voleršajm, jedan od bivših članova sekte, žrtva totalitarne manipulacije, dobio je, posle 14 godina pravne borbe, a po presudi kalifornijskog suda, pravo da počne se prikupljanjem 6 miliona dolara odštete. On je izjavio: " Dobio sam parnicu jer sam bio nateran da se odvojim od voljenih, nateran u ogromni dug, nateran u RPF (jedna od sajentoloških organizacija), psihički maltretiran kad sam hteo da odem, i primoran da postanem zamorče u sajentološkim eksperimentima sa ljudima u primeni tehnika preoblikovanja mišljenja, zbog čega sam postao psihotičan. Ako se nešto od toga desilo nekom od vas ili nekom koga znate, uzmite advokata i popričajte o svojim pravima."

Sve više sajentologa napušta organizaciju, i iznosi istinu o njoj. Neki od njih, poput Džona Ataka, bili su u samom vrhu sekte. Drugi, poput Vog Janga i njegove žene Stejsi, radili su u najpoverljivijim štabovima organizacije, kakav je "Ured za posebne poslove" ("Office for Special Affairs").

Kroz sektu su prošli muzičari Leonard Kojen i Al Žaro. Džez muzičar Čik Korija tvrdio je da ga je sajentologija psihološki oslobodila. Već pomenuti Travolta je u sektu obratio svoju ženu Keli Preston. Majkl Džekson je takoće njihov simpatizer. Jedan od begunaca iz sekte, Andre Tabajojon, preko "Interneta" je pustio poruku o tome koliko se novca daje za izgradnju vila Travolti, Kruzu, Prisili ženi pokojnog Elvisa Prislija, itd. Pare se uzimaju od običnih članove sekte, koji za nju rade kao robovi; bitno je da ugledni propagatori uživaju.

A u Rusiji?

Prema podacima koje iznosi dr Aleksandar Dvorkin, sajentolozi u Rusiji imaju od deset hiljada do trideset hiljada sledbenika. Jasen Zasurski, dekan Novinarskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta, dodelio je Habardu posmrtni doktorat za "posebne zasluge u književnosti i filozofiji, i izuzetnu humanitarnu aktivnost". U pozadini njihovog delovanja u Rusiji stoje veoma uvežbani oficiri sajentološkog "Ureda za posebne poslove" (OSA), na čiju delatnost nije imun ni bivši KGB (sadašnja Federalna kontraobaveštajna služba).

Najveća pravoslavna zemlja na svetu je duhovno ranjena i krvari. Sajentolozi to osećaju, pa prodiru svuda: ima ih u Moskvi, Irkutsku, Permu, Jekatarinburgu, Nižnjem Novgorodu, Obninsku. Izgradili su mrežu preduzeća zasnovanih na tzv. "habard-tehnologiji". Prodrli su u metalsku industriju, banke, savetodavne centre - 300 ruskih firmi plaćaju porez (16%) prihoda sajentološkom WISE centru u Americi. Od 1992. na hiljade direktora ruskih firmi išlo je na biznis seminare koji koštaju smešno malo - svega 500 dolara. Cilj sekte je da tako namami poslovne ljude, da bi oni predali svoje firme u njihove ruke. Ovi biznis seminari držani su u Los Anđelesu.

U Rusiji ima sve više tužbi žrtava sajentologija. Lena, 26-godišnjakinja iz Novgoroda, osedela je od psihičkih trauma koje je doživela u sekti. Ona kaže da su vežbe tako koncipirane da mogu da dovedu ludila ako se prekinu na pola. Ona je gledala svojim očima kako čovek, sav u grčevima, pada sa stolice pošto je radio "engram svog rođenja". Leni su sajentolozi otvoreno govorili da zemlju hoće da vrate Tetanu i oslobode je od "Vašeg (to jest. Pravoslavnog) Gospoda Boga".

Sekta je poznata po veoma razvijenoj i opasnoj špijunaži. Meri Sju Habard, žena osnivače sekte, sa 135 saradnika je u vladi SAD sprovodila operaciju "Snežana". Šezdeset špijuna i Meri Sju su otkriveni od strane CIA, a Ron Habard je brodom pobegao u neutralne vode, da bi se sklonio od istrage. Osamdesetih godina bio je optužen u SAD da novac sekte (oko 500 miliona dolara) pripada njemu.

Dvorkin smatra da sajentolozi u Rusiji znaju sve važne državne tajne. Ova, po rečima magistra filosofije B. N. Volova, "organizacija špijunsko - diverzantskog karaktera", ima za cilj prodor u vojne ustanove. Ruska obaveštajna služba zainteresovala se za njih, kad je saznala da rade na otkrivanju državnih tajni u gradu Omsku. Prodrli su u zatvoreni grad Jubilejni, gde je astronautički centar (ruska NASA). Cilj je bio da u sektu uvuku što više oficira. Oficiru koji nadzire rad kluba vojske pretili su smrću jer im nije dao da u toj zgradi drže osnivački skup sekte. U nuklearnom gradu Obninsku u proleće 1995. podvrgli su radnike jedne fabrike oružja detaljnim psihotestovima. Direktor fabrike vojne optike u Jekatarinburgu sredstvima firme je osnovao jedan habardovski koledž i izdao naredbu da svi radnici moraju koristiti habardovsku tehnologiju...

Džon Atak, bivši sajentolog kaže: "Kad bi Rusija postala sajentološka zemlja, bila bi to katastrofa za čitav svet, jer sajentologe zanima samo nuklearno oružje"...

Onima koji se bave njihovim delatnostima na objektivan način preti se. Vladimir Ivanov, policajac, šef ruskog NARCONON-a (sajentološka organizacija "za lečenje narkomanije") rekao je novinarki Juliji Šamal, koja je radila dokumentarac za TV "Ruski dom": "Ako karakter emisije bude takav da blati našu orgaizaciju, svim studentima ću dati vaš fotos i adresu"...

Kod nas su sajentolozi početkom 1995, u "NIN"u štampali specijali oglasni dodatak "Put do sreće" (delo Rona Habarda). Na kraju su izdavači ("Hapiness International", Holivud, Kalifornija) tvrdili da delo nema veze ni sa jednom verskom organizacijom, niti sa njenim sponzorstvom. Još jedna važna preporuka: "Zbog toga (što nije religijsko, nap. prev.) je dopustivo da je kao nereligijsku aktivnost distribuiraju vladina ministarstva i službenici". "Glasnik intelektualne svojine SRJ" br. 6 za 1995. godinu objavio je spisak zaštićenih naslova sajentoloških firmi, iz čega se vidi da sekta ima nameru da radi i kod nas. Zaštićeni su naslovi: " Dajenetika", "Dianetics", "OSA", "Scientology", "Sajentologija", "The Bridge", "MARK SUPER VII", "LIFE ORIENTATION", "KSW NEWS", "POWER PLUS", "LRB", "L-11", "L-12", "MANAGMENT AND GLOBAL MARKETING CO LTD", "ULTRA - WHEELS", "RELIGIOUS TECHNOLOGY CENTAR", "PURIFICATION", "CLEARSOUND", "SOURCE", "SUPER POWER", "SUNSINE RUNDOWN", "SOLO NOTS", "SAINT HILL", "POWER" "NOTS", "NED", "NEW LIFE RUNDOWN", "AUDITED NOTS", "CELEBRITY", "CLEAR CERTAINTY RUNDOWN", "FREEWINDS", "EMETER", "FALSE PURPOSE RUDOWN", "FLEG", "HAPPINESS RUNDOWN", "FLAG OF EXECUTIVE RUNDOWN", "HCO", "L10".

Ove firme uglavnom su registrovane za "usluge obrazovanja, nastave i filozofije", "savetodavne usluge za povećanje ličnih sposobnosti, spiritualne svesti i povećanje svesnosti pojedinaca", izdavanje "štampanih stvari, časopisa, knjiga, materijala za nastavu i obuku, brošura i pamfleta", "elektronske uređaje za merenje mentalnog stanja ljudi", "pripremanje, administraciju, bodovanje i procenjivanje testova za određivanje ličnih osobina", ali nude i (L10, recimo), "kompjuterske hardvere, terminale, videomonitore, tastature kompjutere i ekrane kompjuterskih terminala"... Dakle, sajentolozi su spremni da "istrče na teren" u Srbiji i Crnoj Gori.

Ekipu, pre utakmice, treba upoznati.

Nastavak


SAJENTOLOZI U NEMAČKOJ


Po nalogu Saveznog ministarstva za porodicu 1996. godine pojavila se brošura za obaveštavanje nemačkog naroda "Sajentološka organizacija - ciljevi, praksa i opasnosti". U njoj su izloženi razlozi zbog kojih je nemačka država tako oštro reagovala protiv habardovaca, onemogućujući njihove kriminalne radnje.

Prema ovoj, veoma studioznoj i preciznoj, boršuri, cilj sajentologa je da svi ljudi postanu sajentolozi, čime bi se ostvarila prava, "sajentološka" demokratija. Njihova slika sveta je jedoznačna, a pretenzije na istinu i spasenje su apsolutne. Za njih postoje samo sajentolozi, koji ovaploćuju istinu, i nesajentolozi, "protiv kojih se treba boriti". Verovanje da se čovek može spasiti putem psihotehnologije koju je razvio Habard privlačno je za one koji veruju u "nauku" kao put sreće za čovečanstvo. Sajentologija podrazumeva odvajanje od porodice, elitistički osećaj da se pripada "boljem delu čovečanstva", novi jezik, pun Habardovih kovanica - sve to doprinosi izolaciji pojedinca i njegovom isključivanju iz realnog društvenog života. Najveća opasnost za državu je sajentološka namera da se ovlada društvom, i da se stvori sistem koji ne poznaje ustavna prava i slobode.

Nemci ističu da je sajentološka sekta, pod vođstvom Dejvida Miskevidža (Habard je umro 1986.), organizacija koja ima strogo hijerarhijsko ustrojstvo i koja deluje u 107 zemalja sveta, sa oko osam miliona članova. Menadžment - centar sajentologa je u Los Anđelesu, duhovni štab u Klirvoteru (Florida), a evropski štab je smešten u Kopenhagenu. Prema podacima sekte, u Nemačkoj ima oko 30000 sajentologa koji se okupljaju oko "crkava" u Berlinu, Diseldorfu, Hanoveru, Hamburgu, Minhenu i Štutgartu.

Nemačke "maskirne grupe" za delovanje sekte su:

Narkonon - ponuda terapije za zavisne od droge. Tvrde da imaju ogromne uspehe u lečenju, ali država upozorava da je reč o nestručnjacima koje treba izbegavati.



Komisija za psihijatrijske prestupe protiv prava čoveka.



Grupa koja se bori protiv "zloupotrebe psihijatrije" i za "ljudska prava". Kampanje su im, međutim, usmerene na blaćenje poziva psihijatra i psihologa. Ljude zastrašuju "surovim metodama duševnih bolnica". Naročitu pažnju posvećuju dečjim vrtićima. U jednom pismu upućenom upravo obdaništima, tvrde da se "deci i omladini iz psihijatrijske industrije daju droge koje menjaju stanje svesti". Prodajući lutke i plišane medvede, ulaze u obdaništa i stupaju u kontakt s roditeljima, kojima nude pomoć u smirivanju "hiperaktivne dece". Važan cilj im je da duševno bolesne ljude odvrate od zvaničnih ustanova i da ih vežu sa habardovske tehnike "čišćenja", koje su veoma opasne i još više produbljuju psihički poremećaj.



Centar za individualno i efektivno učenje



Cilj im je da decu i odrasle upoznaju sa Habardovim tehnikama učenja. Privlače mladež pružajući im pomoć oko izrade pismenih zadataka i organizujući privatnu nastavu.

Postoji čitav niz organizacija koje čine mrežu za premrežavanje sveta. Dejvid Miskevidž, naslednik Habarda, vodi "Verski tehnološki centar", koji daje licence sajentolozima za upotrebu znakova robe i usluga; "Međunarodna crkva sajentologije" je "crkva - majka", koja "planira i koordinira širenje sekte; "Međunarodna zajednica sajentologa ima za cilj da uništi sve antisajentološke grupe u svetu. "Strateški nivo za plairanje, naređenja i nadzor" (tzv. "komitet pasa čuvara", kome je potčinjen i "Ured za specijalne poslove", ima za zadatak da se suprotstavi svim vladama, novinarima i pojedincima koji su antisajentološki nastrojeni.

Cilja se na razne grupe: na lica iz javnog života, poput književnika, umetnika, glumaca, koji mogu uticati na medijsko širenje sajentologije; "sajentološka crkva" ima za cilj da što više ljudi upozna sa učenjem sekte, da što više njih upiše na kurseve i da što više knjiga proda; "Svetski institut međunarodnih sajentoloških preduzeća" (WISE) namerava da osvoji privredi prostor; "Udruženje za bolji život i obrazovanje" (ABLE) želi da đake i studente uvuče u svoje redove.

Prema Tomu Folcu, autoru knjige "Sajentologija i do kraja", ciljevi sekte su:

Ukidanje ljudskih prava (Habard: "Zaključio sam da se čoveku prava ne mogu poveriti")

Demokratija je moguća samo u jednom "klir društvu" (opet Habardova ideja);

Preuzimanje privrede u svim delovima sveta i uvođenje Habardovog upravnog sistema u fabrike;

Obrazovanju treba "jedina funkcionalna tehnologija učenja" - ona Habardova;

Nametanje sajentologije kao jedinog puta za čoveka i čovečanstvo... Habard je govorio: "Fatalno je ne biti sajentolog... Oni, koji nisu sajentolozi, nemaju šansu za ličnu besmrtnost"...

Svi metodi koje sajentolozi primenjuju mogu biti kobni, počev od redefinisanja pojmova kojima se čovek služi, pa do "lečenja narkomana", koje podrazumeva uzimanje vitamina, iscrpljujući rad i boravke u sauni po pet sati, posle čega može da dođe i do halucinacija. Sajentolozi i decu "saslušavaju" (oditing), uništavajući im psihu koja još nije dostigla punu razvijenost. Takođe, nude im tehniku "objašnjavanja reči", čime se deca, preko redefinisanja pojmova, uvode u sajentološki sistem vrednosti. To je naročito opasno kod apstraktnih reči kakve su "sloboda" i "moral", čije je habardovsko značenje sasvim drugačije od uobičajenog.

"Most ka totalnoj slobodi", kako sajentolozi zovu dijanetiku, je, kažu, "dug, težak, ali pre svega skup". Postoji opasnost da se čovek zaduži ili da napusti svoj dotadašnji način života da bi mogao da dostigne žuđenu slobodu. Onima koji se boje finansijskog izdatka stavlja se do znanja da se "duhovna sloboda, koja je povezana sa stanjem "klir" (čist), ničim ne može platiti". Kad se donese odluka da se uđe u sektu, čovek je jako teško napušta: veoma je redak slučaj da ljudi priznaju kako su ogromne pare, zbog svoje naivnosti, uložili u pogrešne stvari.

Za 33 časa oditinga, jedan Nemac je platio 13 728 maraka, što je cena zbog koje je uzeo kredit. Dvonedeljni kurs za školovanje "oditora" košta 7500 maraka. Izdaci za osnovne knjige se kreću od 3100 do 3800 maraka. Zna se za slučajeve ulaganja i po 100000 maraka, da bi se "mostom ka totalnoj slobodi" došlo do - bezdana. Prema svemu što su Nemci u svojoj brošuri izložili, jasno je da je sajentologija opasnost za zdravlje svojih članova, ali i za čitavo društvo.

Sajentolozima je sve dozvoljeno ako je u pitanju "odbrana vere". Habard je etiku definisao kao ono što ima za cilj da "spreči protivničke namere u našoj okolini", pa je, u skladu s tim, etično samo ono što pomađe napretku i razvoju sekte. Da bi se etički ciljevi ostvarili, moraju se sprečiti četiri kategorije negativnih dela, koja se dele na greške, prestupe, zločine i teške zločine. Zločin je, na primer, sastanak koji ima za cilj neizvršavanje naredaba pretpostavljenog. Težak zločin je javno kritikovanje sajentologije, ili "ugnjetavanje, ograničavanje i sprečavanje sajentologa". Najteži zločin je "neprijateljsko svedočenje prilikom državnih ili javnih istraga protiv sajentologije, da bi se sajentologija ugušila".

U sekti se svako prestupno ponašanje mora nadzirati i kazniti. Članovi su dužni da špijuniraju jedni druge, i o tome podnose pismene izveštaje pretpostavljenima. Ako ne izveštava, član postaje "saučesnik u zločinu". "Etički sistem" sekte nadziru". oficiri etike, etički sud, odbor za islećivanje, kaplan - sud i komitet za skupljanje dokaza. Najveća moguća kazna je isključenje iz sekte; zvanično, telesne kaštige ne postoje. Ali, bivši sajentolozi u SAD su govorili o kažnjavanju prinudnim radom u neljudskim uslovima ili izolacijom od spoljenjgh sveta u takozvanim "Snagama za projekat rehabilitacije". Savezni sud Nemačke je u takvoj "etici" otkrio "totalitarne tendencije". Ono što habardovske etika nudi nije u skladu sa ljudskim pravima koje garantuje nemački ustav.

Habardova etika je naročito oštra prema kritičarima sekte. On ih izjednačava se duševnim bolesnicima i kriminalcima. Sa njima nema dijaloga i pregovaranja. Kritičara treba stalno goniti i ugrožavati. Njemu se mogu slati preteća pisma i dopušteno ga je na sav glas klevetati i širiti o njemu najnepovoljnije glasine u javnosti (po mogućstvu, preko medija). Sajentolog nikako ne sme da opšti sa nekim ko je kritički nastrojen, makar to bili roditelji ili bračni drug člana sekte. Novodošli habardovac ne sme ni da "zucne". Osnovni metod obuke je: "Draži si mi mrtav nego nesposoban" (oditor početniku). Ne zaboravimo ni ovo: "Stanovi, imanja, mesta boravišta lica koja su bila aktivna u suzbijanju sajentologije ili sajentologa nalaze se van bilo kakve zaštite sajentološke etike" (to jest, svako ogrešenje o njihovu imovinu je dopustivo i "etično").

Sastavni deo klevetanja protivnika je i kampanja sajentologa protiv Savezne Republike Nemačke. Oni pokušavaju da u svetu stvore utisak kako ih gone kao što je Treći Rajkh gonio Jevreje. U okviru svoje odbrambene kampanje objavili su brošuru "Mržnja i propaganda", a u svom časopisu "Sloboda" ustvrdili da su Nemci stvorili atmosferu koja je prethodila pogromu nad Jevrejima. Platili su oglase u "Vašington Postu" i "Njujork Tajmsu". Cilj oglasa je da se objasni kako Nemačka goni ljude zbog drukčijeg mišljenja kao u doba nacizma. Pisali su žalbe Komisiji za ljudska prava Ujedinjenih nacija, ali su bili odbijeni od nadležnog odbora bez prethodnog ispitivanja.

Opakost sajentologa se ogleda i u metodama vrbovanja. Susret na ulici, leci, poštanski leci, oglasi, knjige i časopisi su glavna oružja za prvi kontakt. Cilj je da se kod onog koji je potencijalna žrtva probudi radoznalost, pri čemu se računa na ranivost ljudi i mnoštvo problema stanovnika urbane sredine. Sajentologija nudi uspeh, ličnu sreću, zdravlje, itd. Omiljeni propagandni štos je fotos Alberta Ajnštajna ispod koga se nalazi njegova izreka: "Mi koristimo samo 10% svog duhovnog potencijala". Odmah zatim sledi poziv: "Otkrijte svoj istinski duhovni potencijal, proučite knjigu "Dijanetika"".

U nemačkim knjižarama njihovi naslovi se prodaju na policama sa etiketom "Ezoterija", "Pomoć u životnim teškoćama", "Samopomoć", "Zdravlje", "Karijera". Koga to ne zanima?

Prvi susreti na kursu nisu posvećeni učenju sekte, nego samom polazniku. Pokazuje se briga i staranje za kandidata. Tek nakon toga sledi iniciranje u sistem, što stvara zavisnost od istog. Naročit vid vrbovanja je tzv. "besplatan test ličnosti, koji ipak nije bez posledica". Test se naziva "Oksfordska analiza kapaciteta". Naziv "Oksfordska" je tu da bi pobudila poverenje u "naučnu zasnovanost" testa, što je običan reklamni trik. Krajem decembra 1984. minhenska Univerzitetska nervna klinika izrazila je jaku sumnju u bilo kakvu naučnost sajentološkog testa.

Test je unapred uvežban, i onaj koji obavlja test kod žrtve unapred naće izvesne slabe tačke (tzv. "tačke - ruine"), koje se mogu otkloniti samo "sajentološkim metodama". I tako počinje ispiranje mozga koje se sastoji iz nekoliko tehnika, od kojih je najopasnija "oditing". To je razgovor sa "stručnim licem", "oditorom", koji kod žrtve otkriva bolna mesta u prošlosti ličnosti, tzv. "engrame". Ovo se ponavlja tako dugo dok saslušavani ne počne da se smeje zbog takvih doživljaja. Tada je doživljeni bol ugašen, što se proverava pomoću tzv. "Emetra", neka vrste detektora laži. Oditor ne sme da pokaže emocije prema saslušavanom, čak ni kad ovaj besni ili plače. Doktor Hans King je ovo nazvao "bezličnom i neljudskom procedurom", koja izaziva strah, depresiju, krize, pa i psihotične slomove saslušavanih. Tibingenski univerzitet je dokazao da "Emetar" nije nikakav naučni aparat, i da je reč o falsifikovanju medicinskih metoda pomoći (izveštaj od 2. novembra 1976.) Svako saslušavanje ima svoj zapisnik, koji se predaje "nadzorniku slučaja". Lice koje je saslušavao tako postaje "providan čovek" - o njemu se sve zna ("providan čovek" je sajentološki termin). Prikupljaju se i podaci o rodbini i prijateljima, što služi za kasnije ucene. Čim se uoči da neko od bližnjih ima kritičan stav prema sekti, žrtvi se zabranjuje kontakt s dotičnom osobom.

U brošuri se, dalje, iznosi tvrdnja da sajentologija uopšte nije verska zajednica. Još su Habardova uputstva stavila do znanja vođama sekte da je cilj "pravljenja para, što više para", pri čemu se oznake "crkve" koriste samo da bi se povećao prihod. Naročito se dobar materijalni efekat postiže preko knjiga, koje tobož imaju "religijski" karakter. Savezna vlada na osnovu toga smatra da sajentologija nije religija, ni pogled na svet, nego organizacija za nezakonitu privrednu delatnost. Konferencija ministara unutrašnjih poslova zemalja Nemačke 6. maja 1994. istakla je da za "organe bezbednosti i krivično gonjenje Nemačke sajentologija predstavlja udruženje koje pod plaštom verske zajednice sjedinjuje elemente privrednog kriminala i psihoterora vršenog nad sopstvenim pripadnicima". Savezni sud rada je svojim rešenjem od 22. marta 1995. istakao da sajentologija kao "crkva" nastupa samo radi lakšeg obavljanja privredne delatnosti. Pošto sajentološko vođstvo svoje članove stalno nagoni na nova, ljudskim snagama nedostupna pregnuća u služenju interesima sekte, Savezni sud rada smatra da to jako negativno utiče na zdravlje onih koji slede habardizam.

Godine 1979. osnovan je WISE ("Svetski institut sajentoloških preduzeća"), čiji je cilj plansko uvođenje sajentologije u privredni sistem zemalja na čijoj teritoriji deluju. Cilj je da radnici "sajentoloških preduzeća" - "poboljšaju uslove svog rada kroz standardnu primenu upravne tehnologije L. Rona Habarda... i da tu tehnologiju prošire na čitav poslovni svet". Izvršni zvaničnici na čelu WISE dobili su zadatak da "upravnu tehnologiju L. Rona Habarda uvedu u vodeća preduzeća svoje zemlje, u druga udruženja, opštine, zemlje i vlade". Organi unutrašnjih poslova Hamburga su, u svom izveštaju gradskoj skupštini, podnetom u septembru 1995. ustanovili da u sajentološkim preduzećima vađe samo njihovi zakoni, i da svi imaju obavezu širenja Habardovog učenja, uz uplaćivanje određenih svota višoj WISE jedinici.

Opasnost uticaja sajentološkog pristupa privređivanju ogleda se, između ostalog, u tome što se krivica za neuspešan rad preduzeća pripisuje samo onom ko je na čelu istog, što povlači kazne. Zbog toga se šefovi trude da po svaku cenu "drže statistiku na visini".

U mnogim preduzećima WISE sistema ljudi su prinuđavani da se učlane u sektu. U suprotnom su dobijali otkaze. Pored uobičajenih ličnih dosijea, vođeni su tzv. "dosijei etike". Ljudi su morali da pišu i dostavljaju šta znaju o svojim kolegama.. Osnivana su "odelenja etike" sa "oficirima za etiku" na čelu.

U preduzećima u koja su prodrli sajentolozi izdavane su poslovne tajne (naravno, sekti). Vodeći ljudi firme, postavši sektaši, morali su da budu lojalni organizaciji, što je imalo kobne posledice po preduzeće. Nemački privredni institut je opisao kakve sve kobne posledice po preduzeće ima prisustvo sajentologa među rukovodiocima i radnicima: "Psihički poremećaji, zaduživanje do propasti, saradnici podložni ucenama, privredna špijunaža i pronevere, nelojalnost, povlastice u službi, nedozvoljena konkurencija i prestupi protiv poslovne tajne"...

Sajentologija hoće moć, privrednu i političku. To je mera njene "religijske propovedi". Habard je govorio: "Zauzmite, svejedno kako, ključne pozicije: mesto predsednice Saveza žena, mesto personalnog šefa jedne firme, mesto dirigenta jednog dobrog orkestra, sekretarice nekog direktora, savetnika u sindikatu - bilo koju ključnu poziciju".

Prema saznanjima nemačkih vlasti, centar sajentološke delatnosti usmeren je prema ličnom i menadžerskom školovanju. Time se njihov uticaj širi na firme na čija će rukovodeća mesta doći habardijanci. Takođe, bitna im je i trgovina nekretninama, što je naročito uočeno u Hamburgu, gde je veliki deo ove trgovinske sfere bio u rukama sajentologa.

Samo članstvo u sekti podrazumeva neprekidan rad za nju, što habardijanci smatraju altruističkom delatnošću, sličnom onoj kojom se bave monasi. Od održavanja sajentoloških tečajeva, preko prodaje štampe, do privredne špijunaže - sve je "čist altruizam". Nemačke vlasti su, proglasivši sajentologiju privrednim preduzećem i oduzevši im pravo da se nazivaju religijskom organizacijom, obelodanile činjenice o zlostavljanju koje su trpeli sajentolozi na radu u sekti. Ljudi su dobijali poslove koji su od njih zahtevali stalno angažovanje, pri čemu su primali samovoljno određenu nadoknadu, koja nije imala nikakve veze sa pravno regulisanim zaradama u nemačkoj privredi. Sajentologija je, oduzevši svojim "vernicima" slobodu, u isti mah oduzimala i pravo na godišnji odmor i plaćanje bolovanja. Privredni sud u Minhenu je izrazio svoju bojazan da se sajentologija religijskom maskom prikriva samo da bi naširoko vršila obespravljivanje u okviru radnog prava. Savezni sud rada je naglasio da se tako prave prestupi protiv zakonskih odredaba o najdužem radnom vremenu, što je po nemačkim zakonima kažnjivo kako novčano, tako i zatvorom.

Nije onda nimalo slučajno što je savezno Ministarstvo za brigu o porodici preduzelo borbu protiv sajentologije kao društvene bolesti. Gospođa Klaudija Nolte je, u predgovoru za brošuru koju je Ministarstvo za brigu o porodici izdalo, istakla da ona, kao čelnica tog ministarstva, ima priliku da se neposredno upozna sa delovanjem sekte. Ona kaže: "Mnoge građanke i građani, koji se osećaju pogođenim opasnim praksama i delatnostima organizacije sajentologa, obraćaju mi se sa molbom za pomoć i savet: mlade žene i ljudi, koji su zbog sajentologije prekinuli svoje stručno obrazovanje, prekinuli rad u svom pozivu, napustili porodicu i zapali u materijalne teškoće; roditelji, čiju su decu sajentolozi vrbovali; zaposleni u preduzećima koja uznemiravaju ekspanzionističke aktivnosti sajentologije. Ovakav razvoj događaja me sve više zabrinjava. Sajentološka organizacija nije verska zajednica, niti pogled na svet, nego jedno preduzeće koje posluje širom sveta i koje je beskrupulozno usmereno na sticanje profita. Jasno mi je: sajentologija pod plaštom verske zajednice skriva elemente privrednog kriminala i psihoterora prema svojim članovima, uz privredne aktivnosti i sektaške primese. Za mene je sajentologija jedna od najagresivnijih grupacija našeg društva, sa sumnjivim shvatanjem demokratije i viđenjem društva koje prezire čoveka."

Nemačka država je, znajući sve ovo, povela odlučnu akciju da zaštiti svoje građane. Na žalost, za sada se kod nas o takvim aktivnostima kad su u pitanju psihoterorističke sekte ni ne misli.

Nastavak


ZAMISLITE NOVI SVETSKI POREDAK POD VLAŠĆU SAJENTOLOGA



Zamislite vreme kad nijedna novina ne sme da objavljuje nijedan materijal o sajentologiji bez odobravanja tog materijala od strane sajentoloških vlasti.

Zamislite vreme kada su svi sudski i državni arhivi, u kojima se nalazi bilo šta o sajentologiji, ili uništeni, ili zauvek sklonjeni od očiju javnosti.

Zamislite vreme kada svi ljudi, koji iz svog iskustva znaju o opasnostima sajentologije i kriminalnoj praksi njenih sledbenika, beže u ilegalu i vode herojsku, ali praktično neefikasnu borbu.

Zamislite da su uništene makar koliko aktivne organizacije koje ukazuju podršku kritičarima sajentologije i žrtvama iste.

Zamislite vreme kada su novac sajentologije, njena špijunska mreža i taktika terora toliko razorili sudski sistem da se nijedan pravnik ne usućuje da pokrene antisajentološki proces kao unapred izgubljen.

Zamislite vreme kada je sajentologija (ne bez pomoći poreske uprave vaše zemlje) postala toliko bogata i uticajna da, sa jedne strane, otvoreno postavlja svoje kandidate na političke dužnosti, a sa druge - tajno upravlja čitavim političkim životom.

Zamislite "demokratiju" zasnovanu na principima L. Rona Habarda: samo "očišćeni" su dovoljno razumni da bi učestvovali na izborima, i samo oni građani, koji su "časni proizvođači", imaju građanska prava. Naravno, o tome šta je "časnost" ištaje "proizvodnja" odlučuje sama sajentologija.

Zamislite da su svi lekovi koje sajentologija ne odobrava zabranjeni, oduzeti i uništeni, a da su psihijatrija, psihologija i psihoterapija zabranjeni.

Zamislite da ja svakom građaninu stavljeno u obavezu da trenutno izvesti o bilo kome ko se usudi da na bilo koji način kritikuje novi sajentološki svetski poredak. Svako, ko ne pokazuje apsolutni entuzijazam kad su u pitanju sajentološki programi, prolazi kroz regularne "provere bezbednosti" uz pomoć "Emetra".

Zamislite da se u podzemnim sajentološkim arhivima čuva dosije svakog čoveka koji se stalno dopunjava. Taj dosije se koristi za prepoznavanje i otkrivanje psihijatara, rukovodećih saradnika farmaceutskih kompanija, bankara, novinara, pravnika, vladinih službenika, sudija, bivših sajentologa i njihovih porodica, "izdajnika" (to jest, ljudi koji su pobegli iz sekte), "davež-ličnosti", "niskostata" (to jest, ljudi sa niskim sajentološkim statističkim podacima) i svih koji su bilo kada kritikovali sajentologiju. Ovi dosijei se koriste radi slanja svih pomenutih lica u konclagere, koji se nazivaju "rehabilitacioni centri" (Napomena: Prema tajnim sajentološkim dokumentima, koje je otkrio FBI, L. Ron Habard se divio metodima nacista za operativno sakupljanje podataka i njihovoj taktici zastrašivanja protivnika.)

Posle te konačne "velike čistke" koja će spasiti zemlju od onih koje sajentologija definiše kao "degradirana bića", ona će sebi pokoriti svaki aspekt vašeg života, života vaše zemlje i celog sveta.

Zamislite vašu decu, i njihove unuke, prinuđena da žive u skladu sa novim socijalnim, ekonomskim i političkim svetskim poretkom, koji će sasvim nadzirati sajentologija. I to će se desiti samo zato što ste naše upozorenje smatrali nebitnim, nedostojnim pažnje, ili zato što se uplašili i odlučili da ništa ne preduzmete, ili zato što niste uradili ništa, ili ste uradili premalo da biste pomogli organizacijama koje rade za vašu i našu bezbednost.

Mnogo od opisanog već se desilo, drugo već počinje da se zbiva uz pomoć neodgovornih poznatih ličnosti i besprincipijelnih činovnika. I sve to postaje moguće sve više i više u skladu sa činjenicom da svaki dan čitamo o rastućem bogatstvu i uplivu sajentologa, kao i o surovim progonima kojima podvrgavaju svoje protivnike.


Lorens Voleršajm, bivši sajentolog



O DEMONIZMU I SATANIZMU



Teško svetu od sablazni!

Jer je potrebno da dođu sablazni.

Ali teško onome kroz koga dolazi sablazan.



Matej, 18, 7



Nikada neću zaboraviti onaj utisak. Simpozijum kriminalista koji se jako otegao i postao dosadan, i koji je okupio učesnike pristigle sa svih strana sveta, bližio se kraju. Sedeli smo posle ručka kod domaćina našeg simpozijuma koji je svojim pametnim očima i mudrosedom glavom privlačio opštu pažnju. Kurtoazni razgovori su se preplitali i videlo se da prosto dosađujemo jedan drugome.

I tada odjednom banuše nečije reči, izrečene tonom iskrenog ubeđenja: "Ali, među njima ima i ljudi koji su odista posednuti satanskim duhom." Istog časa svi su se prenuli i osvrnuli se ka mestu odakle su potekle te reči: tema je bila osetljiva, zahtevna i svi su o njoj želeli da čuju još nešto, a u isto vreme niko nije hteo da se izlane o nečem sumnjivom i neproverenom...

One reči izrekao je čovek, ne više mlad, sa oštrim i malko izmučenim crtama lica, sa jakim sedinama i velikim plavim očima, čiji je odmeren i spokojan pogled namah kod svoih prisutnih pobudio poverenje. I već je bio zasut pitanjima: šta je to "satanski duh?" Kako prepoznati satanoidnog čoveka? Da li je uopšte u veku razuma i prosvećenosti moguće ozbiljno govoriti o demonizmu i satanizmu?



Totalni zločinci



Kolega naučnik se uzbudio i čas slušao primedbe i pitanja, čas zaušćivao da na njih odgovori. Atmosfera je postala polemična i naš domaćin se morao umešati i zamoliti kolegu obasutog pitanjima da sa nama podeli svoja gledišta i ideje u slobodnom razgovoru. I evo, on nam je ispričao sledeću priču:

"Ja sam po profesiji psihijatar, rodom iz Rusije i već odavno radim sa defektnim kažnjenicima u zatvorima. Posmatrao sam ih u Engleskoj, Španiji, Nemačkoj. Sa njima opštim kao da ne dolazim po nalogu zatvorskih vlasti, već kao kućni gost ili duhovnik. Pri ovim razgovorima video sam i doživeo mnogo toga, i ne jednom sam imao priliku da se zagledam u odista mračne duše. Među njima ima mnogo nesrećnika koji pate, razorene psihe, mnogo polušizofrenika kojima se katkad i može pomoći. Ali ima i nepodvojenih normalnih ličnosti, koje se jednostavno naslađuju zlom i koje su nesrećne samo utoliko što im je zabranjeno da zločine. To su, rekao bih "totalni zločinci" koje možemo jedino bespomoćno posmatrati i sa kojima, u stvari, ne znamo šta bismo otpočeli. Njih imam u vidu kada govorim o satanskom načelu u čovekovoj duši. Moram da dodam da u našoj istorijskoj eposi ovaj tip ljudi dobija posebno, sudbinsko značenje zato što su ovi ljudi oboleli od političkog slavohleplja i vlastoljublja i jer sa svih strana pretenduju da osvoje vlast...

Ne želim da dotičem bogoslovske probleme i želim da govorim jedino o onome što mi je donelo životno iskustvo. Znam da živimo u "veku prosvećenosti" i da ljudi ovog veka ne priznaju postojanje đavola. Ono biće nalik čoveku, poznato nam po rđavim slikama - sa kopitama, rogovima i repom - ono je za nas iščezlo. Po rečima Geteovim: đavola smo se oslobodili, ali zao duh je ostao. I onog trena kad je đavo iščezao iz protestantskih propovedi, njime su se sa posebnim zanimanjem pozabavile umetnost i filozofija. Nama je preostao nekakav "plašt" i evo, dvadeseti vek počeo je da se gizda tim plaštom. Ljudima se prohtelo da o đavolu saznaju što je moguće više.Hteli su da ga susretnu i vide, da sebi predstave njegov izgled, da saznaju njegove misli i želje. Počeli su da ga slikaju, ali im to ili nije uspevalo, ili je ispadalo rćavo. Rodio se samo niz demonskih likova. Ljudi nisu shvatili da satana nema umetnički lik, da on ne podleže ovaploćenju, jer je on odricanje zakona, oblika, pa i umetnosti. Ljudi nisu znali da je čovekova uobrazilja nemoćna da ga ovaploti.



Demonizam devetnaestog veka



I otuda je devetnaesti vek sazdao demoniju. Rodio se demonizam sumnja, negacije, razočarenja, gorčine, egoizma, gordosti, prezrenja i čak dosade. I sve je to odisalo drznovenstvom i izazovom; skoro sve se to pretvaralo u hulu. Junaci lorda Bajrona imali su neprikriveno demonsku prirodu; Geteov Mefistofel, kao uostalom i Listov - nisu odmakli od demona. Demonski duh javlja se u Šilerovim "Razbojnicima", u "Peteru Šlemilu" Šamisoa, u takoreći svakom Hofmanovom delu. A nihilista Maks Štirner direktno govori jezikom samodovoljnog demonizma...

Ceo germanskoromanski prostor postojano je obuzet demonizmom i luciferijanstvom: pre svih Viktor Igo, za njim Žerar De Nerval, Teofil Gotje, Alfred de Vinji, Barbe d'Orvili, Beranže, Bodler, Verlen, Rembo, Balzak, Merime, Mišle - a u muzici List, Guno, Majerber, Berlioz...

Jedni se plaše i demonizuju dela s tom plašnjom: drugi izmišljaju da bi zaplašili. Povezuju satanu sa vešticama, sa vračima, sa svemogućim, sa noći. Predstavljaju ga kao pametnjakovića, kao svetlonosnog prosvetitelja, kao lakrdijaša, zavodnika, dobričinu, revolucionara, osvetnika, kao biće koje žudi saučešće i samilost, kao vesnika slobode i razuma, kao blagorodnog "buntovnika bez razloga"... Prave sve moguće kombinacije da bi ubedili sebe u njegovu "ništavnost", "nevinost", snagu i privlačnost - ne shvatajući kuda sve to vodi i čime će se završiti... I ne primećuju da sve to postaje propoved o čovekovom samoobogotvorenju i opravdanju, to jest o pohvali čovekove poročnosti.



Ničeovo opravdanje zla



Toj razjapljenoj bezdani prišao je Fridrih Niče sa svojim velikim spisateljskim darom i sa bolesnom, izopačenom dušom. Njega je očarao demonsko-đavolski bezdan i on je počeo da ga veliča. Njegovo zadnje delo: "Volja za moć", "Antihrist", "Evo čoveka", sadrže otvorenu i direktnu propoved zla i popularišu satanske formule.

Celokupnost religioznih pojmova - Boga, dušu, dobročinstvo, zagrobni svet, istinu, večni život i odgovarajuće zabrane i osude - Niče označava kao "hrpu laži, sazdanih iz rđavih instikata priroda bolesnih i u najdubljem smislu štetnih". "Hrišćansko poimanje Boga" za njega je "jedno od najtrulijih shvatanja sazdanih na zemlji". Celokupno hrišćanstvo je za njega samo "gruba basna o čudotvorcu i spasitelju", a hrišćani su "stranka neupotrebljivih ništaka i idiota".

Ono za šta se on zalaže je - "cinizam", "bestidnost". To je "nešto najviše što je, možda postignuto na zemlji". On direktno poziva zverski duh u čoveku, jer "vrhovnu životinju treba po svaku cenu razulariti". On zahteva "divljeg čoveka", "zlog čoveka", "sa veselim trbuhom"! Njega pleni sve "surovo, neprikriveno zverski", zločinačko. "U svakom od nas postoje varvarin i divlja zver".

Tako je opravdanje zla pronašao svoje suštinsko-đavolske teorijske formule. Preostalo je još samo da se sačeka njihovo ovaploćenje.



Satanska stihija



Moja ispitivanja dovela su me do ubeđenja da "demonski čovek" ne predstavlja ništa osobito strašno u životu.

Treba razlikovati "demonizam" i "satanizam". Demonizam je stvar ljudska; satanizam je stvar duhovnog bezdana. Demonski čovek se predaje sablazni; posednut radoznalošću on se igra dobrom i zlom, mešajući njihova imena. U najgorem slučaju on se predaje poročnim strastima i još može da se predomisli, da se pokaje i preobrati. Ali čovek u kojeg je, po reči jevanđeoskoj "ušao Satana", posednut je tuđom, zagrobnom, nečovečanskom silom i postaje đavo u čovečijem obličju. Demonizam je predstojeće duhovno pomračenje. Njegova formula je "život bez Boga", "protest protiv svega Božanstvenog", "nezavisnost čovekove volje"... Satanizam je potpuni mrak duha, onaj završni. Njegova formula je - "svrgnuće Boga", "gaženje svega svetoga", "gaženje svih božanskih luči", "uniženje i smaknuće pravednika". U demonskom čoveku buni se neukroćeni i neoblagorođeni instinkt koji ne oživljava zanemelost srca i koji opseda hladni razum. Čovek posednut satanskim duhom, dela kao tuđe oružje. On kao da služi zlu, zavisti, zlobi, mržnji, osveti i u isto vreme naslađuje se svojom odvratnom službom.

Može se reći da se demonski čovek upušta u igru sa satanom. Igrajući se, on se "u njega odeva", uživljava se u njega, crta mu obris lica. On teži satani. Ispitujući ga, on se naslađuje, predosećajući užas i predstavljajući ga, on stupa (po narodnom verovanju) u pregovore sa njim ni sam ne primećujući to i postaje njegova udobna naseobina. Satanski čovek gubi sebe i postaje zemaljski instrument đavolje volje. Ko nije video takve ljude, ili videći ih nije ih prepoznao, taj ne poznaje pravo, prvorođeno, iskreno i potpuno zlo i nema pravu predstavu o satanskoj stihiji.



Osvajanje vlasti



Naša pokolenja stoje pred užasnim, tajanstvenim pojavama ove stihije i do sada se ne odlučuju da opišu svoja iskustva jasnim i preciznim rečima. Ovde se susrećemo sa nečim čudovišnim što je nemoguće izraziti u opipljivom, strogom obliku i o čemu je lakše govoriti u simboličkim sugestijama: "crni oganj", neutoljiva zavist, neisceljiva mržnja, drska svirepost, agresivna nasrtljiva gadost, izazivačkobestidna laž, gaženje duhovne slobode, pohlepa za sveobuhvatnim uništenjem, radost zbog uništenja i pogubljenja najboljih ljudi, antihrišćanstvo. Čovek koji se preda ovoj stiiji gubi duhovnost i težnju ka njoj, u njemu gasnu ljubav, dobrota, čast i savest; on se sesno predaje poročnosti, protivprirodnim zadovoljstvima i pohlepi rušenja. On sve to dovrhunjuje hulom i donosi patnju drugim ljudima. Ali njemu je i to nedovoljno: on je pun mržnje prema ljudima od duha, ljubavi i savesti i ne smiruje se sve dok ih ne baci na kolena i ne sačini ih svojim pokornim robovima.

I evo, taj crni oblak nadvio se danas nad svetom. Igra demonizma privodi se kraju. Počinje tragično ovaploćenje satanizma. Pripremljen umetnošću, ušao je u dušu i polako se realizuje u životu. Čitavi narodi su podjarmljeni od strane ljudi satanskog duha i đavolske politike. I posvuda najbolji ljudiginu, a najgori isplivavaju na površinu, raspoređuju se po njoj i seju smrt.

Ova stihija javlja se kod svih. Slabi i iščezava duhovnost, počinje razuzdanost, razrušenje, klonulost. Svuda se svesno čine poročna dela, polna izopačenost, preverice i izdaje činovnika, naučnika i duhovnika, bujaju opijenost ljudskim patnjama i neobuzdano vlastohleplje.

Oživljavanje ove satanske stihije izaziva u zdravoj duši užas i odvratnost koji mogu preći u pravu telesnu bolest: nervni sistem, čije se niti i konci protežu čitavim organizmom, oboleva od spazmi koje se isprva očituju u vrtoglavici, zatim u funkcionalnoj disritmiji celog organizma (srce, želudac, mozak, krvoliptanje) i mogu da završe duševnim oboljenjem, samoubistvom ili iznenadnom smrću.

Ljude tako izopačene ne jednom sam sretao u tamnicama raznih zemalja i uvek sam sa užasom pomišljao: šta bi oni mogli da urade kad bi im pošlo za rukom da osvoje političku vlast? O njima sam govorio, napominjući da su opsednuti satanskim duhom..."

Ceo ovaj improvizovani izveštaj, izložen spokojnim tonom, ali s jednog tragičnog stanovišta, bio je neočekivan i mi smo svi bili potrešeni. Svi su ćutali. Svi su osećali kao da su na sebe navalili neko breme i opasnost, tim pre jer je izvestilac bio potpuno siguran u sebe. Kroz nekoliko minuta svi su odjednom progovorili i opet se potpuno razišli u mišljenjima. Ali poricati saopšteno, niko nije ni pomislio.



Ivan Iljin

Nastavak


ALISTER KROULI - ŽIVOT I RUŠILAŠTVO


Čini se da nema čoveka koji je u XX veku tako sistematično u sebi uništavao svako Božje dobro, trudeći se da svoje ludilo razaranja prenese na što više ljudi; pred kraj XX veka, veka "atomske tehnike i prašumske etike", njegovo ime se uvažava kao ime maga koji je "menjao paradigmu", doprinoseći pobedi "Novog Doba". 1 Reč je, dakako, o Alisteru Krouliju.

Rođen je kao Edvard Aleksandar Krouli u Lemingtonu u Vorikšajru, godine 1875, kad je umro Elifas Levi, čijom se inkarnacijom smatrao. Te iste godine osnovano je Teozofsko društvo i na svetu se pojavio švajcarski psihoalhemičar Karl Gustav Jung, što okultisti stalno dovode u vezu, smatrajući ovu godinu jednom od prekretnica u istoriji obnove paganstva.

Otac mu je bio bogat pivar i član sekte "Plimutska braća", koja je živela po strogim zakonima protestantskog fundamentalizma. Voleo je da se poistovećuje sa zlim likovima Svetog Pisma, i kad ga je majka nazvala "Velika zver 666", on je rado prihvatio da to bude, celoga života noseći taj nadimak kao moto svog rušilaštva.

Pošto je završio školovanje na Kembridžu, postao je član okultističke družine "Zlatna zora". Prethodno je trošio novac na putovanja i alpinizam, pisao je poeziju i verovao da je genijalan kao Šekspir. U "Zlatnoj zori" Krouli upoznaje njenog vođu Mek Gregora Metersa, sa kojim dolazi u magijski sukob: on je na njega poslao vampira, a zatim, kad je

Krouli odoleo, Meters mu je magijom pobio lovačke pse, na šta je Krouli pozvao Veelzevula i poslao ga da "kazni" Metersa (šta je Veelzevul uradio, osim što ih je obojicu vukao za nos, nije poznato). Učitelj mu je bio neki Alen Benet, sa kojim je izvesno vreme živeo, pre no što je Benet otišao na Cejlon i postao budistički kaluđer.

Kraj XIX i početak XX veka Kroulija zatiče na putovanju: luta po Indiji, Cejlonu, Kini, Meksiku, i svuda traži magijska znanja. Upoznaje tantrizam i orijentalnu magiju, i izučava gatarsku knjigu Ji Đing, koju će kasnije popularizovati Jung.

Godine 1904. u Kairu, kroz njegovu suprugu Rouz Keli progovara "kosmička inteligencija" Ajvaz (ili Aivaz). Onaje bila u stanju transa, i duh je kroz nju saopštio Krouliju da se pripremi za primanje poruke koja će svetu doneti "okultnu revoluciju". Od 8 do 10 aprila 1904 Krouli je, kao u groznici, zapisivao poruke koje mu je slao đavo, maskiran kao "kosmička inteligencija" - (ne zove ga slučajno Hristos - "lukavim"; a "lukavstvo je mudrost budala", kaže Gete. Budala koja je, zbog gordosti, izgubila zajednicu sa Bogom Ljubavi izabrala je još jednog adepta za rat protiv Nepobedivog.)

Knjiga je veoma zbrkana i nejasna. Kroulijev nastavljač, Frenk Ripel, Ajvaza naziva "anđelom - demonom čuvarom", koji je u isti mah "Božanstvo Čoveka"; on nije šejtan, ali je aktivan Horusov oblik i zver 666, koja nije isto što i zmaj Apokalipse, mada su, u stvari, jedno (?) Onaj koji je poruku slao preko samozvane "Zveri" poznat je kao sejač smutnje - tako da nije nimalo čudno što ga ni njegove sluge ne shvataju baš kako treba. U predgovoru za "Knjigu zakona" (tako je Ajvaz svoju poruku nazvao) on kaže: "Svaka moja Reč može da bude laž" (ovo je pribeležio Ripel).

U sumanutoj bujici reči (koja treba da se čita "kabalistički"), glavne su poruke: "Svaki čovek i svaka žena je zvezda", "Ti nemaš drugog prava, osim da činiš po svojoj Volji"; "čini ono što hoćeš, i neka ti to bude jedini Zakon". Ajvaz kaže da ne treba imati ništa sa "odbačenima i bezvrednima", i dodaje: "Sažaljenje je loša navika Kraljeva; zgazi bedne i slabiće: ovo je Zakon Jakih, to je naš Zakon i Radost Sveta". Sastavni deo kulta su "vino i čudne droge", koje nisu "štetne". I ludilo se nastavlja: "Pale ne sažaljevaj! Ja ih nikad nisam poznavao. Ja nisam za njih. Ja ne tešim. Ja mrzim utešenog i utešitelja"; "zbog toga udaraj snažno i nisko i u pakao sa njima, Majstore"; "neka u moje ime teče krv", "sažaljenje neka bude odbačeno: prokuni one koji sažaljevaju! Ubij i muči, ne štedi, budi iznad njih"...

Posle templara, na red je došao "Anđeo" koji je magovima Diju i Keliju u doba engleske kraljice Elizabete dao "anđeoski", tzv. "enohijanski" jezik i alfabet. Oni su nastavili da nagoveštavaju Novo Doba koje dolazi.3 Zatim stiže Adam Vajshaupt, čiju ulogu Ripel opisuje ovako: "Vajshaupt je više vekova unapred predskazao Ideologiju Novog Horusovog Eona. Nije bio jedini. Uveo je izgubljenu reč: Čovek, i među iluminatima, koji su kasnije prodrli u masonske lože, proširio kult egipatskog sunčanog boga (to jest, Lucifera "prosvetitelja" gnostika). Tada se pojavio Niče, koji je objavio rat "Dionis protiv Raspetog" i "smrt Boga". Kad su se jahači tame istutnjali, stigao je Krouli da posluži kao medijum Ajvazu. Šta je bio Kroulijev zadatak? On sam kaže: "Moj zadatak je bio uvođenje istočnjačke mudrosti u Evropu i restauracija paganstva u čistijem obliku". Ričard Kevendiš u "Istoriji magije" veli: "Knjiga zakona" ubedila je Kroulija da je njegov životni zadatak da uništi hrišćanstvo i da na njnjegovim razvalinama izgradi sopstvenu religiju, telemu ("volja" na grčkom). Verovao je za sebe da je Spasitelj sveta, Logos eona, Mesija novog doba Horusa, kako je on to nazivao, doba koje je sada zamenilo doba Ozirisa, sa hrišćanskom verom na izdisaju". "Deus est Homo" - "Bog je Čovek", proglašava "novu religiju" Krouli.

Kroulijeva ideja je da svet prolazi kroz tri religijske epohe - paganizma (matrijarhat), u kome dominira kult Velike Majke (Izida), monoteizma (judaizam, hrišćanstvo, islam), kada se Bog poštuje kao Otac, i kada se "potiskuju prirodni nagoni" (Slavinski) i telemitstvo (Novo Doba), koje je trijumf hermafroditnog deteta Horusa. Krouli veli: "Uočite kod ljudi iščezavanje osećanja greha, javljanje stava dečje nevinosti i neodgovornosti, čudne primene seksualnog nagona, detinjasto poverenje u progres, praćeno strahom od katastrofe nalik na noćne more". Završena je hrišćanska era, era Ribe, i počinje Doba Vodolije. "Svuda se širi carstvi deteta", kaže Krouli. Nema osećanja krivice, sve je dozvoljeno. (Zar to nije prorokovao Dostojevski u "Legendi o Velikom Inkvizitoru", koji Hristu govori o beslovesno srećnoj dečici podložnoj svim vrstama manipulacije?4 To da je "čovek - bog", znao je i Kirilov, koji je, da bi svoju tezu dokazao, izvršio samoubistvo.5

"Čini kako ti je volja"6 je zamena za "Oče naš" "Neka bude volja Tvoja". "Ograničenje je greh", tvrdi Krouli. Slavinski tvrdi da Kroulijev poklič: "Čini ono što hoćeš" ne znači da treba činiti ono što nam se sviđa, nego puštanje događaja da teku "najprirodnijim kosmičkim tokom", kao u taoizmu. Horus koji je ovo objavio nije niko drugi do, kako Ripel kaže; "Krunisani, Pobednički i Osvajački sin", koji je Ajvaz, to jest "Lucifer istorijskih hrišćana čije ime znači Donosilac Svetla; Svetla u značenju Istine i Slobode".

Đavo je Krouliju usuo u glavu misao da "Knjiga Zakona" menja svet: prvo izdanje je, kaže on, izašlo devet meseci pre izbijanja Balkanskog rata koji je slomio Bliski Istok, drugo izdanje devet meseci pre Prvog svetskog rata koji je slomio Zapad, treće izdanje devet meseci pre izbijanja Kinesko-japanskog rata koji je slomio Daleki Istok... Četvrto izdanje nije stiglo baš devet meseci pre početka Drugog svetskog rata, ali je tu negde, u decembru 1937. Sve krize, počev od logora u Sovjetiji do logora u Nemačkoj, plod su "starih merila čovekovog ponašanja", to jest Hrišćanstva. Ginuće još mnogo, mnogo ljudi, jer tako treba da bude pre iniciranja u "Novi Eon" svet se radi inicijacije mora kupati u krvi...

Posle "Knjige zakona", Krouli se baca u vrtlog sopstvenog ludila i 1909. luta Saharom, sa svojim učenikom

Viktorom Nojburgom koga vuče na zlatnom lancu. Recituje sure iz "Korana" i želi da nastavi oglede "enohijanske magije" Kelija i Dija. Pošto je, kako kaže Slavinski, "bio uveren da zlo kao takvo ne postoji, da je relativno", rešio je da se sretne s njim, integriše ga u sebe i tako "nadvlada". U pustinji je nacrtao magijski krug, a zatim je demon Horonzon, "čuvar bezdana", progovorio iz njega, plašeći Nojburga. Horonzon je rekao da on "proždire ime Svetog Duha", i da se Nojburg i Krouli bave "prljavim čarobnjaštvom". Krouli je verovao da je pobedio Horonzona.

Posle ogleda, Nojburg je poludeo, a Krouli je ostao na nogama, šireći svoje učenje. Godine 1912, sreo se sa Nemcem Teodorom Rojsom, koji je bio na čelu seksomagijske nemačke organizacije "Ordo Templi Orientis" ("Red istočnih hramovnika"). Krouli je pozvan u Berlin gde je iniciran u OTO, i stao na čelo engleskog ogranka sekte, koji se zvao "Misterija Mistika Maksima", dobivši titulu "Kralja Irske, Ajone i Britanije u hramu Gnozisa".7 Magijsko ime mu je, od tada, "Bafomet".8 Nastavio je da eksperimentiše, a 1916. sebe je proglasio magom, pošto je, umesto Isusa Hrista, izazivački raspeo žabu koju je prethodno "krstio". Slavinski za njegove okultne oglede kaže da su opisi mnogih operacija takvi da će se većina čitalaca, vaspitana u hrišćanskoj eri greha, trgnuti kao od žigosanja usijanim gvožđem. Da bismo ukratko videli o kakvom gvožđu je reč, da napomenemo da je osmi stepen OTOinicijacije povezan sa masturbacijom, deveti sa "tantričkim" seksualnim odnosom sa tzv. "Skerletnom ženom", a jedanaesti je homoseksualni blud, koji je Krouli upražnjavao sa Viktorom Nojburgom.9 U okviru ogleda "transformacije", Krouli dolazi do vampirizma: "Samo sam jednom probao vampirizam u eksperimentalne svrhe, i u roku od jednog časa svojoj sam žrtvi isisao svu krv. Položio sam ispit sa počastima i sa posebnom pohvalom".10

Etika "Novog Doba" Kroulija je navela da u I svetskom ratu, koji je proveo u Americi, piše novinarske tekstove protiv svoje domovine Britanije i njenog ratnog angažmana (Kroulijevo germanofilstvo je ostalo prisutno do same smrti.) Ciljevi njegovih okultnih "opusa" bili su, između ostalog, sticanje energije, lične privlačnosti, pesničke inspiracije, intuitivnog znanja magije, sticanje zdravlja i novca, itd. Kad se rat završio, Krouli je, pomoću Ji Đinga, došao do zaključka da treba da osnuje "Opatiju Teleme" u mestu Čefalu na Siciliji.

Tu je, u jednoj velikoj kući, sa svojim ženskim i muškim zaluđenicima, živeo od 1920 do 1923. Zidove je islikao pornografskim prizorima (bio je opsednut seksom kao bubuljičavi pubertetlija.) Tu su obavljani obredi - od rituala pentagrama do gnostičke mise, a spoljašnjost kulta je bila u poklonenju suncu. "Knjiga zakona" mu je nalagala da ima "Skerletnu ženu" sa kojom će orgijati radi "prosvetljenja" (to je, po svedočanstvu samog Kroulija, inkarnacija "Bludnice vavilonske" iz Otkrivenja Jovanovog.) Sa ostrva on šalje pisma na razne krajeve sveta, i poziva sledbenike da mu se pridruže: dolazi holivudska glumica Elizabet Foks, mornar Rasel, biznismen Frenk Benet iz Australije, koji je doživeo "samospoznaju" kada mu je Krouli rekao da "polni organi nisu nešto čega se treba stideti, nego simboli kosmičkog polariteta." Posetio ga je i matematičar Saliven sa ženom. Od godine 1921. Krouli veruje da je dostigao najviši stepen "prosvetlenja". Postaje "Ipsisimus" - "najsamosvojniji", "nadvrhovni". Inicijaciju opisuje Kroulijev sledbenik Živorad Mihajlović - Slavinski. "Krouli je, veli on, ušao go u obrednu prostoriju, drhteći od onoga što ga je čekalo, jer da bi se oslobodio okova svojeg ego bilo je neophodno, po njegovim rečima, da napravi neki ludački čin koji bi dokazao njegovu moć da dela oslobođen veza uzroka i posledice, iznad iluzornog ljudskog dvojstva dobra i zla. On je to obavio. Dosegnuvši najviši stepen u hijerarhiji Velikog Belog Bratstva Svetlosti, on je prevazišao prostor, vreme i božanstva. Tim je kao ličnost prestao da postoji. Sam Krouli kaže: "Od tada pa nadalje, čovek postaje samo nosilac jednog Bezličnog Gospodara. On žii svoj život, obavlja svoju dužnost, ali Majstor u njemu ne brine šta će se sa njim dogoditi". "Bezlični gospodar", "majstor" satana ga je najzad konačno uzjahao; Krouli je, bogohulno ponavljajući reči Hristove, govorio da "vrši volju onoga koji ga je poslao", onoga koji je oduvek bio otac svima što su mrzeli Sina Božijeg,l i čiji je jedini predlog čovečanstvu, od Adama i Eve do danas, "čini volju svoju i neka ti to bude jedini zakon". Čim je postao "Ipsisimus", "Telemitska opatija" je počela da se raspada: umire pesnik Raul Lavdej, član komune, čija supruga Beti Mej počinje da u britanskoj štampi objavljuje podatke o orgijama i svim vrstama izopačenosti koje telemiti upražnjavaju. Godine 1923. italijanske vlasti ga, zbog skandala, proteruju sa Sicilije, i počinje lutanje. Veoma utiče na formiranje okultne atmosfere koja je u Nemačkoj dovela do pojave nacizma. Osnovaoje okultna društva "Saturnus" i "Gnozis", aHitler je čitao njegovu "Knjigu zakona". (Setimo se da je Hitlerovo "natčoveštvo" sa radošću moglo da usvaja parole koje smo pomenuli: "Sažaljenje je loša navika Kraljeva; zgazi bedne i slabiće; ovo je Zakon Jakih, to je naš Zakon i Radost Sveta" .p Kažu da je, kad se firer pojavio, Krouli rekao: "Pre no što je Hitler bio, ja jesam"... Ali nije bilo mira za "Ipsismusa". Slavinski kaže da je neizmenjeni način života nametao živcima užasne napore. Malobrojni sledbenici uspevali su da izdrže sa njim izvesno vreme. Mnogi su otišli neki su poludeli, neki se odrekli učenja. Oni su mogli da biraju; Krouli nije mogao. On je imao odrećenu životnu stazu kojom je išao kao planinska bujica. Pisac Čarls Ričard Kemel prepričava svoj susret sa njim: "Oni od njegovih prijatelja koje nije odbio sopstvenom ludošću, sami su ga napustili, a stranci su bili opominjani da ga izbegavaju. Poverioci su ga proganjali, a neprijatelji klevetali/.../ Njegova vera u sopstvenu misiju, stvarnu ili imaginarnu, njegova želja da dominira ostale su netaknute/.../ Sve ovo, sjaj i gadost, ogromne radosti i neizmerne tuge života proživljenog u crvenom usijanju strasti i belom usijanju ambicija, previsokih da bi mogle biti ostvarene, zračilo je iz njegove ličnosti"... Dok je lutao, drogirao sa heroinom, u čijoj je vlasti bio do smrti. Čak je i u bolnici, pred samu smrt, uzimao drogu i nudio je onima koji su ležali skupa sa njim. Godine 1945. u svet je poslao "Knjigu Tota", sa novim špilom tarot karata, verujući da će to uticati na dalje širenje okultizma. Umro je krajem 1947, a na sahrani su čitali njegovu "Himnu Panu". Kažu da su poslednje reči bile: "Zbunjen sam". Telo mu je spaljeno, a pepeo je u SAD odneo Johanes Gremer, njegov naslednik na čelu OTOa, koji je urnu zakopao na svom imanju...



Ruski filosof Ivan Iljin, genijalni predstavnik "staroeonske etike" protiv koje se tako strastveno borio narkoman Krouli, na najbolji način nam pokazuje kuda vodi žeđ za osvajanjem moći ravne božanskoj: "Čovek koji u životu stremi magijskoj vlasti i misli da do nje dođe na putevima religioznog iskustva ide lažnim putem. Magija i religija nisu jedno i isto. One se razlikuju i onda kad se u magiji pojavljuju religiozni, a u religiji - magijski elementi.

Magija traži nadljudsku silu i vlast, i to peko uključivanja u tajanstvene sfere i stihije, nezavisno od njihove duhovne kakvote i dostojnosti. Magija ne traži Boga i živi odnos sa Njim; ona traži moć; i ne Boga svemogućeg, saziranog u smirenju i poklonenju, nego Bogu jednaku moć za čoveka, koji pruža ruku prema vlasti - zbog gordosti i samopreuznošenja. Zato magija nije religiozno, nego demoničko dejstvo. Ona ne ide putem duha, to jest "kakvota" i "savršenstva", nego putem sile i vlasti. Onaj koji silu želi po svaku cenu, ne može da računa na "kakvotu" i "poreklo" te sile, njeno dostojanstvo i prirodu. Put Savršenstva i usavršavanja - težak je i uzan, on ne obećava vlast i zahteva askezu, odricanja, smirenje, i, verovatno, stradanja. Zato vlastoljubac bira drugi put, koji vodi mimo savršenstva i mimo duha: on je spreman da primi vlast od tamnih tajni i zlih stihija; on se obraća podzemnim, nagonskoživotinjskim zalihama energije i mračnim, zločinačko otimačkim energijama satanističkog karaktera. U svemu tome razotkriva se protivureligiozna priroda magije: ona je bezduhovna, ravnodušna prema Božanskome, otimačka, bezljubavna, amoralna. (Krouli kaže: "Čudnovato je kako je ono što je dobro dosadno, a kako je zlo zanimljivo", nap. prir.) ona obećava "slobodu" pod vidom "vlasti", ali to je "sloboda" tobožnja, jer se dostignuta "vlast" pokazuje kao privremeno preimućstvo u zemaljskim poslovima ("doživotno bogatstvo", "sposobnost magijskog čudotvorstva", "državnička moć", "neodoliva privlačnost", "kapa - nevidivka", "neisprazniva kesa", itd.) i u isto vreme kao večna porobljenost duha - zlu. Ovde "sloboda" krije ropstvo, a "vlast" - propast. U tome je osnovni smisao Hristovih iskušenja u pustinji - kučaš mu je nudio darove magije i bio je odbačen.

Svaki magičar traži bogosličnu silu i vlast, i to po bilo koju cenu. Ali ne kroči svako ko traži silu i vlast na put magije: jer postoji sila koja je od duha, - njegovo dejstvo, njegova projava, njegov dar; i postoji vlast, koju Bog prima i koja se bogom daruje i koja se ostvaruje i služenju Njemu. Drugim rečima: istinska duhovna religioznost donosi čoveku svoje velike darove, darove blagodati, koje čovek ne traži u svojstvu zemaljske sile i vlasti, niti ih traži po bilo koju cenu i na bilo kakvim putevima i nisu sa njegove strane plod demonskog otimanja. "Harizmatski darovi" se primaju u smirenju i ne daju se samoumišljenim gordeljivcima. To je dobro poznato i u monaškoj praksi. Zato se može reći: svako otimanje nadljudske sile svojim snagama, koje čoveka vodi ka tajnom dejstvovanju i okultnoj borbi, odvodi ga od pravog religioznog iskustva". Što se Kroulijevog veličanja volje tiče, Iljin njemu (i svakom drugom sa sličnim stavom) odgovara: "Religiozno iskustvo se ne može steći odlukom i nasiljem prazne volje; volja, sama po sebi, je silna, ali slepa; odlučna, ali proizvoljna; usredsrećujuća, ali ne ljubavna; uporna, ali ne i razumna. Ona je sposobna da drži i vodi, ali ne zna kuda i u ime čega".

Na kraju, na Krouliju se potvrćuju reči Svetog Pisma: "Govoreći da su mudri, poludeše" (Rim. 1, 22). Evo jednog od magijskih saveta "Ipisimusa": "Kako sprečiti komarce da ne bodu? To se postiže tako što se o njima lepo misli. To mora da bude prirodno, spontano osećanje bratstva, inače ne uspreva"...

Samo površni čovek XX veka, čovek "komaračke savesti" (izraz oca Justina Popovića), mogao je u zbrkanim košmar-bajkama "Velike Zveri" da traži "put ka prosvetlenju"... Šibični plamičak magijske moći za trenutak obasja prostoriju besmislenog života, omogući oku da vidi nejasne obrise stvari, a zatim se tone u "krajnju tamu, gde su plač i škrgut zuba" (). Takva je cena igranja sa večnošću.

1 Frensis King u svom ogledu "Magija" piše o Kroulijevom "doprinosu" razvoju evropskog okultizma analizirajući osnovne postavke "Knjige Zakona".

Krouli je Zver 666 iz Knjige Orktivenja, prorok Novog doba, "Horusovog eona", što otprilike odgovara astrološkom "Dobu vodolije". Religija novog doba biće kroulijanizam. Budizam, islam i Hrišćanstvo su optuženi da su religije robovskih bogova.

Osnovna učenja nove religije su dva: "Svaki čovek i svaka žena je zvezda", i "čini ono što hoćeš i neka ti to bude jedini zakon". Prvom od ovih izraza Ajvaz - ili Kroulijev podsvesni um - izgleda da ne želi reći ništa više nego da je svaka ljudska duša ("zvezda") jedinito biće sa pravom da se razvija na svoj način. Drugi izraz, "čini ono što hoćeš", značio je: "Nađi onaj način života koji odgovara tvojim najintimnijim željama - živi njima u potpunosti".

Ova nova religija je otkrivenje za "kraljevskog čoveka", "za manjinu i skrivene koji će vladati nad većinom i poznatima"; kao što je zakon za "nekraljevske ljude" - "robovi će služiti".

Šta god da je Krouli bio ili nije bio, nema sumnje da nije bio lažnjak; verovao je u ovu novu religiju, u svoju istovetnost sa Zverju 666, svoj sistem Magike isto tako duboko koliko i jedan Jehovin svedok veruje u "hiljadugodišnje carstvo Hrista". Verovao je da je kroulijanizam određen da zameni sve postojeće religije u narednih dve hiljade godina. Ko zna? Možda je bio u pravu!" Tako "objektivni" izučavalac magije King na kraju analize pokazuje na čijoj je strani.

2. Zanimljiv za tumačenje fenomena "templarske inicijacije" je pogovor "Mejrinkov put buđenja" koji je Dragoš Kalajić napisao za okultni roman "Anđeo sa zapadnog prozora"

Gustava Mejrinka (1996 godine IP "Ezoterija" objavila je drugo izdanje ove knjige). Na samom početku svog ogleda, Kalajić se opredeljuje: "Mi usvajamo opažanje Čedomila Veljačića da je Biblija "polubarbarizovana zbirka kompilacija i falsifikata drevne i istočne kulture". Cilj drevnih hermetičkih tradicija, među kojima je bila i templarska, po Kalajiću, bio je prevazilaženje dvojstva "dobro - zlo", o čemu on piše: "Demonske" potencijalnosti ili aktuelnosti poprimaju negativno značenje samo za određena, parcijalna stanovišta; sa apsolutne tačke gledišta, one su pozitivne jer su neophodni konstitutivni elementi yin-yang principa i odgovarajući simbol". Templari su se klanjali Bafometu, čije ime, po piscu pogovora, znači "posvećenje (vatrenom) saznanju". Pošto je jedna od optužbi na njihov račun bila i da su, prilikom inicijacije, pljuvali raspeće, naš "hiperborejski" zatočnik "primordijalne tradicije" i za to ima svoje objašnjenje: "Ako je tačno priznanje templara u pogledu rituala "posvećenja" koji je iziskivao i pljuvanje raspeća, onda pod svetlom poznavanja vrednosti templarskog rada takva akcija nije mogla imati neki banali, blasfemični, odnosno antihrišćanski smisao, već nad hrišćanski (podvlačenje naše, nap. prir.), u smislu prevazilaženja uobičajenih razina ili podloga. Možda te nadljudske visine "posvećenja" izražava ispovest da su od užasa spoznaja "belele kose"".

3. Knjiga praškog Jevrejina Gustava Mejrinka uputno je štivo za upoznavanje sa likovima Kelija i Dija u mašti savremenih evropskih okultista. U romanu, Džona Dija u tajne ezoterije posvećuje rabin Lev" prijatelj cara Rudolfa. U knjizi se prate dva vremenska nivoa: život Dija, koji se nalazi u potrazi za kopljem moći svog pretka, velškog junaka Hoela Dhatsa i život barona Milera, potomka Dijevog, Prvog goni žena - demon Izejis, koja poručuje elizabetinskom magu: "Ljubav je prosta - plemenita je samo mržnja!" Milera, pak, progoni Asja Hotokalunginova, nova Izejis. U središtu fabule je potraga za Bafometom, sa "krunom od večito blještavog kristala", koji poručuje: "Doživi sebe, pa ćeš doživeti mene". Roman je književno bezvredan, ali je pun halucinacij a okultnog uma. Tako, na primer, izvesni Bartlet, koji je ubio svog oca - sveštenika, opisuje zadovoljstvo prkosa Raspetome i čitanja molitava unatraške. Bartlet treba da završi na lomači, ali se ne boji (to su "heroji satanizma", uzor njihovim današnjim potomcima.) Izvesni ruski emigrant Lipotin, priča Mileru kako je upoznao kinesku okultnu sektu Jang, čiji je cilj bio - spajanje sa samima sobom, "sa svojom ženskom polovinom" - "muški i ženski princip u nežnom milovanju unutar kruga neizmenljivog". I tada braon Mileg dozivljava prosvetlenje" u vidu "munje": "Jin - Jang! Bagomet... Jedno te isto... Jedno te isto... "To je dakle put koji vodi kraljici!", uzviknu glasno jedan glas u meni, tako da mi se činilo da spoljašnjim ušima čujem zov. Istovremeno se nad moja uzbuđena čula i misli spustio čudesni mir." Asja Holokalunginova, žena - boginja demon, tu tajnu Mileru objašnjava kao tajnu nekog mitraističkog kulta crne Izejis u kome su se dešavale "nazamislive orgije duhovne introverzije", a žreci oblačili žensku odeću i žrtvovali svoju mušku svest, pri čemu su se neki i kastrirali. "Anđeo sa zapadnog prozora", koji ruiovodi spiritualnom "evolucijom" je zelen (boja zmaja - satane), a moto potrage je Dijev stav da je bolje goreti i uzdići se u zavičaj, tamo gde je ognjište večne vatre". Nije ni čudo što je pisac ove knjige, Gustav Mejrik, u skladu sa svojom invertovanom etikom, izvršio samoubistvo... Danas je njegov roman omiljena lektira kroulijevaca.

4. Veliki Inkvizitor kaže Hristu: "Mi ćemo uzjahati zver i podići putir na kome će biti napisano "Tajna" (odnosi se na zver i putir iz Otkrivenja Jovanovog, koji pripadaju bludnici vavilonskoj; zanimljivo je da se njoj klanjaju i kroulijevci, nap. prir.) Ali tek tada i samo tada će nastati za ljude carstvo spokoja i sreće /..../ Oni će postati plašljivi i počeće da gledaju u nas, i da se u strahu pripijaju uz nas, kao ptići uz majku. /.../ Oni će nemoćno drhtati od gneva našeg, umovi njihovi postaće plašljivi, oči njihove postaće plačljive kao u dece i žena, ali će na naš mig lako prelaziti ka veselju i smehu, vedroj radosti i srećnoj detinjoj pesmici. Da, mi ćemo ih prisiliti da rade, ali u vreme slobodno od truda organizovaćemo im život kao dečju igru, sa dečjim pesmama, horom, nevinim igrama. O, mi ćemo im dozvoliti i greh, oni su slabi, i nemoćni, i voleće nas kao deca zato što smo im dozvolili da greše."

5. Kirilov je pravi "telemita". Evo njegovog razgovora sa Stavroginom:

Ako Boga ima, onda je sva volja Njegova, i ja ne mogu zvan Njegove volje. Ako Boga nema, onda je sva volja moja, i dužan sam obznaniti svoju volju.

Slobodnu volju? A zašto ste to dužni?

Zato što je sva volja postala moja. Zar niko na čitavoj planeti, kad svrši sa Bogom i uveri se o svojoj slobodnoj volji, neće smeti, bez straha, u glavnoj tački pokazati slobodnu volju? To je kao kad siromašak dobije nasleđe, i ne sme da priđe kesi, smatra sebe nemoćnim da to ima. Ja hoću da obznanim slobodnu volju. Neka sam jedan, ali učiniću,

I učinite.

Ja sam dužan da se ubijem, jer najglavnija tačka moje slobodne volje jeste: ubiti sam sebe.

Doduše, niste vi jedini što se ubijate, ima mnogo samoubica.

Sa uzrokom. Ali bez ikakva uzroka, jedino od svoje slobodne volje - samo ja..."

I još, sasvim u skladu sa nju ejdž učenjem da su "dobro i zlo relativni," i da ih treba nadići, Kirilov propoveda Stavroginu:

Sve je dobro, sve. Sve je lepo, sve. Čovek je nesrećan, jer ne zna da je srećan. Samo zato. Tlo je sve, sve! Ko to uvidi, odmah postane srećan, odmah... Sve je dobro. Najednom sam otkrio.

I ko umre od gladi, i ko devojku uvredi i obeščasti, je li i to dobro?

Dobro. I ko razmrska glavu za dete, i ko ne razmrska, i to je dobro. Sve je dobro, sve. Svima je dobro koji znaju da je sve dobro. Kad bi oni znali da im je dobro, onda bi im i bilo dobro; ali dok ne znaju da im je dobro, biće im rđavo. To je cela misao, sva, sem te druge nema!... Ko bude ljude naučio da su svi dobri, taj će dovršiti svet.

Ko ih je učio, Toga su raspeli.

On će doći, i njegovo će ime biti čovekobog.

Bogočovek?

Čovekobog; u tome je sva razlika."

Lik samoubice Stavrogina takođe je kroulijevski (kao da je Dostojevski video dolazak Kroulija). Otac Justin o Stavroginu piše: "Stavrogin je "gord kao bog" i živi kao bog. Za njega nema zakona; on gordo i hladno potire sve. Za njega ne znači ništa da žrtvuje život tuđ ili svoj. On se odlikuje neobičnom sposobnošću za zlo, sposobnošću koja ide do genijalnosti. Njegovo biće ne može da ushiti i zanese nikakva ljudska strast. Ni pri najgnusnijem zločinu on ne može da izgubi zdrav razum. I najgore stvari čini sa planom, potpuno svesan do kraja./.../ On ne zna za razliku između kakve sladostrasne zverske podlosti i ma kakvog velikog podviga, čak i davanja života za čovečanstvo./.../ Kao oličenje krajnjeg ateizma i amoralizma, on je novi tip čoveka./.../ Između njega, smrznutog od životnog užasa, i sveta ne postoji ni jedan nerv ljubavi. /.../ Lice njegovo potseća na masku"...

6. Poklič Kroulija i njegovih sledbenika je: "Ljubav je zakon, ljubav pod voljom." Otac Justin u vezi sa tom vrstom revolucionarnog voluntarizma primećuje: "Za sve tvorce čovekoboga postoji samo jedna vrhovna stvaralačka sila, svemoćna, neograničena i nezamenljiva. To je: slobodna volja. Očarani njome kao jedinim božanstvom oni joj prinose na žrtvu sve i sva./.../ Zato bezobzirno stresaju sa sebe sve okove moralnih, religioznih, kulturnih shvatanja i tradicija". Kakav je, međutim, zaista odnos volje i ljubavi? O tome u svojoj knjizi "Srce koje peva" piše Ivan Iljin: "Čovek bez ljubavi ne može da živi ni zbog toga što je ona glavna sila izbora u životu. Život je sličan ogromnoj, sa svih strana beskrajnoj bujici, koja se obruši na nas i nosi nas sobom. Ne može se živeti svime što ona nosi; ne možemo se predavati tom uzvitlanom haosu sadržaja. Ko proba da to učini, taj će sebe straćiti i pogubiti: iz njega ništa neće ispasti, jer će propasti u sveizmešanosti. Treba birati: odreći se veoma mnogo toga zbog relativno malo toga; to malo treba prizvati, čuvati, ceniti, skupljati, uzgajati i usavršavati. Sila izabirajuća jeste ljubav: to ona "pretpostavlja", "prima", "priljubljuje se", ceni, štiti domogava se i čuva vernost. A volja je samo oruđe ljubavi u tom životnom delanju. Volja bez ljubavi je prazna, surova i, što je najbitnije, ravnodušna prema dobru i zlu. Ona život brzo pretvara u tamničku disciplinu pod komandom poročnih ljudi (izdavanje visokih tajni OTOa kažnjava se smrću, nap. prir.) Na svetu već postoji čitav niz organizacija sazdanih na takvim načelima. Neka nas Gospod čuva niz organizacija sazdanih na takvim načelima. Neka nas Gospod čuva od njih i od njihovog uticaja!... Ne, ne možemo bez ljubavi: ona je veliki dar - da se vidi bolje, da se ono izabere i da se njime živi. To je neophodna i dragocena sposobnost da se kaže "da", da se usvoji i otpočne samopožrtvovana služba. Kako je stravičan život čoveka lišenog tog dara! U kakvu se pustoš, u kakvu podlost pretvara život njegov!"

Orgaizacije OTOa u svetu su u neprekidnom raspadanju. (Satana je uvek sklon legionskoj fragmentaciji, čak i kad su njegove družine u pitanju.) Istraživanje Petera Keniga ukazuje na mnoge organizacije: "Bratstvo Saturna", "Bratstvo rozenkrojcersko drevno", "Red iluminata", "Pansofija", Mecgerov "OTO", "Motino "OTO društvo" u Brazilu, "Kalifat", Tifonijanski OTO, "OTO antikva". Svi ovi OTOi su, mada ih vodi isti duh, u svađi i borbi za čast i vlast.

Svetlana Stefanović o Bafometu veli: "Bafomet je božanstvo koje su obožavali templari; u crnomagijskoj praksi izvor i stvoritelj zla. Satanski jarac na veštičjim sabatima i jedno od imena koja je usvojio Alister Krouli. Reč je verovatno kombinacija dve grčke reči koje znače "upijanje mudrosti", uz implikaciju da je mudrost znanje dobijeno od Boga, Tvorca univerzuma, čiji je najljući neprijatelj Hrist(?) Reč može biti takođe iskvareno i pogrešno izgovoreno Mahomet; ali u svakom slučaju templati su odgovarajuće rituale, ceremonije i inicijacije izvodili ispred ogromnog idola Bagometa./.../ Kako je ilustrovao Elifas Levi, Bafomet ima glavu jarca, gornji deo tela žena (simbol materinstva), rascepljena stopala, par krila, upaljenu baklju (simbol otkrovenja), i kombinuje i objedinjava mušku seksualnu potenciju, četiri elementa - vatru, vodu, vazduh i zemlju i ljudsku inteligenciju".

9. Često se u novinama pisalo o "satanističkim orgijama". Da, one zaista postoje, a ono što se u ime "prosvetlenja" čini prevazilazi uobrazilju normalnog čoveka. Da o tome ne bismo govorili po podacima iz druge i treće ruke, obraćamo se samim okultnim piscima. U svom ogledu o "seksualnom okultizmu akvarijanskog doba", pod naslovom "Ljubav pod kontrolom volje", Slavinski kaže: "Veza između seksa i hermetizma, koja se zasniva na ideji da se energija seksualnog uzbuđenja i orgazma može usmeriti ka ostvarenju okultnih i mističkih ciljeva, izgleda zapadnjacima teško prihvatljiva ili čak perverzna. Pri tome se zaboravlja da sličnu izopačenost vide ortodoksni Hindusi u hrišćanskom ritualu pričesti, u kome se koristi za njih bogohulna supstanca - vino - kao simbol Hristove krvi. Međutim, represija polnog nagona nije bila oduvek prisutna, već se javila ustoličenjem hrišćanstva kao zvanične religije". Slavinski navodi primere iz antičke Grčke, srednjeg veka i novijeg doba koji pokazuju kako je "lepo biti nesputan". Zatim prelazi na OTO i njegovog osnivača, masona Karla Kelnera, koji je tvrdio da je "ključ za sve masonske i hermetičke tajne" "učenje seksualne magije". To što je za polni čin Krouli koristio reči katoličke mise, Slavinski smatra "normalnim" u okultnom svetu, a to što su ga zbog takvih stvari proglasili satanistom - "plod je morala s početka ovog veka". Sprema sa vaginalnim sekretom za njega je, kađe Slavinski, bila sakrament. Za izvođenje takvih obreda, "žena je najpogodnija tokom menstruacije, jer je tada emanacija njenih energija najjača". Obredi "Crvene magije" Frenka Ripela, koji propagira ritualni seks, opisani su u knjizi koja je izašla u Beogradu u izdanju grafičkog ateljea "Dereta" 1991. Bila je, po mišljenju Ministarstva kulture, oslobođena poreza na promet. U prethodnoj Ripelovoj knjizi, "Magija Atlantide", takođe oslobođenoj poreza na promet, daje se opis obreda "odbijanja Historičkog Hrišćanstva" koji se sastoji u gutanju "satanine hostije", to jest, kaže Ripel - "Luciferovog svetlosnog hleba". Ona se pravi od menstrualne krvi žene. (Čitaoče, obrati pažnju! Oni koji to rade su oko nas - i njihove knjige država oslobađa poreza na promet!) Ove tehnike seksomagijskog ludila mogu voditi i u smrt. Jedno od Kroulijevih uputstava o "erotokomatoznoj lucidnosti" nalaže da se onaj koji obred vrši polno iscrpljuje dok ne padne u san od umora, da bi se zatim iz sna opet probudio polnim draženjem, što se naizmenično ponavlja - a cilj je da njegov duh razgovara sa "Bogom". "Inicijatu se onda može dozvoliti da zaspi, ili se postupak može ponavljati dok smrt ne prekine sve. Najpovoljnija je smrt koja se događa tokom orgazma, i nazvana je mors justi", kaže Krouli.

U uputstvu "O jednom drugom metodu Magike koji nije uključen u instrukcije OTOa", Krouli nudi produbljivanje vukodlačke teme: "Vampir bira žrtvu, po mogućstvu snažnu i krepku, i, sa magijskom namerom prenošenja sve njene snage na sebe, crpi svoj plen odgovarajućim korišćenjem tela, najčešće usta, a da sam ni na koji drugi način ne zalazi u materiju. Neki su smatrali da ovo u sebi sadrži prirodu Crne Magije. Crpljenje bi trebalo biti potpuno; ako se posao vešto obavi, trebalo bi samo nekoliko minuta za stvaranje stanja koje liči, i nije baš daleko, od kome. Stručnjaci mogu gurnuti ovaj postupak do tačke žrtvine smrti, i tako dobiti ne samo fizičku snagu, već zatvoriti i zarobiti dušu. Ta duša kasnije služi kao duh - pomoćnik".

Hermah Raušning, Hitlerov gaulajter koji ga je napustio, i sredinom tridesetih godina pobegao na Zapad, objavio je veoma važnu knjigu o fireru "Moji poverljivi razgovori" u kojoj je pokazao pravu prirodu okultnog mesije. Čitav niz Hitlerovih izjava kao da je preuzet iz "Knjige zakona". Da čujemo nekoliko "paklenih aforizama":

Sinajske ploče izgubile su svoju vrednost,

Savest je židovska izmišljotina, sakaćenje čoveka;

Nema istine ni u moralnom ni u naučnom smislu;

Sva dela imaju smisao, pa i zločin;

Izraz "zločin" proizilazi iz jednog preživelog sveta. Postoji samo pozitivna i negativna delatnost. Svaki zločin u starom značenju te reči je neuporedivo vredniji od građanske nepokretnosti.

Ne uzdajmo se u duh i savest, nego samo u instinkte. Mi moramo opet postati primitivni.

Ja ukidam dogmu o spasenju čoveka kroz patnju i smrt božanskog Spasitelja i postavljam novu dogmu o iskupljenju čoveka kroz život i akciju novog vođe - zakonodavca, koji oslobađa mase od tereta slobode.

Da, čovek je nešto što treba nadmašiti. Niče je to naslutio na svoj način. On je već gledao nadčoveka, kao novu biološku vrstu. Međutim, kod njega je ta stvar još nedorečena. Čovek je Bog budućnosti./.../ Onaj ko u nacionalsocijalizmu gleda samo politički pokret, taj ne zna gotovo ništa o njemu. Nacionalsocijalizam je više nego religija, to je volja za stvaranjem nadčoveka.

Nastavak


SATANIZAM I UPOTREBA DROGE


Jedan od sastavnih elemenata satanističkih rituala je korišćenje droge: zanimljivo je da grčka reč "farmakija" u isti mah označava i drogu i magiju. Magijski obredi su od drevnih vremena poznati po korišćenju sredstava koja izazivaju "mistični trans" i "izmenjena stanja svesti", da bi se u njima mogla dobiti "natprirodna otkrivenja". Mi, na žalost, nemamo dovoljno prostora da bismo ovu temu iscrpno analizirali, ali ćemo se ukratko zadržati na značaju droge u gnostičko-satanističkom sistemu mišljenja Alistera Kroulija, "pape" modernog satanizma. Izvornik koji koristimo je njegova knjiga "Dnevnik uživaoca droge". (Dereta, Beograd 1988.).

Negde na samom početku knjige, Krouli kaže ono što objašnjava veliki broj slučajeva ludila kod sledbenika njegove ideje: "Mentalno zdravlje je ono što koči čoveka". Dakle, mentalno zdravlje mora biti uništeno, da bi ustupilo mesto "svetom ludilu" ekstaze. Po ekstazi "izabrani" se razlikuju od svetine. Kokainoman Piter Pendragon, zaljubljen u Lu, tim povodom kaže: "Ovaj iskvareni, mali ljudski rod meri svet po sopstvenim merilima. Izgubljen u beskraju svemira: zato se boji svega što ne odgovara njegovim granicama. Lu i ja odbacili smo ova bedna merila čovečanstva. To su stvari upotrebljive za krojače i naučnike, ali nas dvoje jednim skokom smo se bacili u sjedinenje sa svemirom". A za to, smatra Krouli, razum nije potreban.

Kraj ovakve ekstaze je samouništenje. Junakinja romana veli: "Ja sam bila Olja, bila sam njegova ljubav, njegova žena, svet bez kraja, demon čije je vrhovno zadovoljstvo bilo u sopstvenom uništenju" (podvlačenje naše, nap. prir.). U "Dnevniku uživaoca droge" nalazi se i jedna pesma, takoće sa suicidalnom porukom:

Zmaj požude i jeze,

Tigar besa i strasti,

Živi sa mrtvima privezani,

Živa sluz u prašini,

Izazovni stid kao plamen,

Orgija mutnog/.../

S mržnjom iznad cilja ili imena

Orgazam, smrt, raspadanje! (podvlačenje naše, nap. prir.)

Pošto čovek u satanističkoj ekstazi cpeće duha uništenja, on i sam mora želeti uništenje - kako sebe, tako i celog sveta.

Da bi se ostvario cilj telemitskog zakona: "Čini ono što hoćeš i neka ti to bude jedini zakon", treba eksperimentisati sa samim sobom, pretražujući sve svoje mogućnosti i prelazeći sve granice. Droga u tome pomaže jer čoveka dovodi do tačke smrti, kad on sagledava život unazad i shvata njegov značaj. Zavisnost koja se tom prilikom formira (a Krouli umire kao zavisnik od droge) trajna je. U romanu se to ovako formuliše: "Čovek koji je jednom iskusio drogirani život, teško će podnositi plitkoću normalnog života. Postaje mudriji, za mudrost očaja". U središtu ovog narkokulta sreće se, po ko zna koji put, gnostičarska "zmija prosvetljenja", koja kaže: "Za moje obožavanje, uživaj vino i čudne droge, o čemu ću ja kazati svom Proroku i budi pijan od toga! Uopšte ti neće štetiti. To je laž, ova ludost prema samom sebi. Iskazivanje nevinosti je laž. Budi moćan, o Čoveče! Žudi, uživaj sve stvari čula i zanosa. Ne plaši se da bi te se bilo koji Bog zbog toga odrekao!"

Narkotici su, u stvari, sastavni deo sistema verovanja. Evo šta kaže Krouli u romanu: "Stvari kao što su heroin i alkohol mogu se upotrebljavati samo sa namerom obožavanja, to jest da bi se uspostavio kontakt sa Zmijom koja daje znanje i slast... Uživanje droge bi morao biti pažljivo promišljen i svesno religiozni čin" (podvlačenje naše, nap. prir.)

Prema tome, narkomanija kod kroulijevaca nije nimalo slučajna pojava: ona je u samom središtu njihovog mističkog sistema, kao način dolaženja u dodir sa Zmijom gnoze - satanom lično.


KROULI ZA MASE: ROKENROL NA TRAGU "VELIKE ZVERI"



Kada je Hristos umro na krstu, da bi smrću smrt zauvek satro, šumama antičkog sveta odjekivao je glas: "Umro je veliki Pan". Pan je bio grčkorimsko božanstvo, koje je u početku vezivano za pastire i stada, a kasnije je postao simvol paganskog svejedinstva. Pola čovek, pola jarac, sa sirinksom u rukama ("Panova frula"), on je svojim sviranjem navodio strah i nagonio u bekstvo ljude i životinje (to se zove PANika). Posednutost Panom i služenje njemu dovodila je do opsesite seksom i želje za trenutnim udovoljavanjem nagonima... "Umro je veliki Pan" značilo je: Bog Koji je postao čovek radi spasenja ljudi, umirući na krstu, pobedio je čoveka - životinju, čoveka požudnog jarca, ćavolovog čoveka; "umro je veliki Pan" značilo je - Život je trijumfovao nad truležnošću, čednost i čistota nad razvratom i pokvarenošću. Tako je počeo pad paganizma. Tri veka kasnije, sveti car Konstantin proglasio je Hrišćanstvo slobodnom verom u Rimskoj imperiji; odmah potom, Crkva Raspetoga i Vaskrsloga zamenila je paganstvo kao zvaničnu religiju Rimske imperije.

Ali, onaj koji se kriz iza Pana, nikako ije mirovao stalno je nastojao da se vrati u istoriju, da bi ponovo bio slavljen i obožavan kao nekad. Krajem XIX i početkom XX veka, kada je Alister Krouli ušao na velika vrata u svetski okultizam, Pan je bio tu: "Velika Zver" mu je posvetio svoj život i svoju službu. Njegovo ime priziva se u "Gnostičkim misama". "Himna Panu", koju je sačinio sam Krouli, recitovana je na sahrani Ajvazovog sluge.

Rokenrol, muzika koja je počela od Dinovog pokliča "Živi brzo, umri mlad, budi lep leš", veoma brzo je dobila Pana za svog pokrovitelja. Skupa s Panom, stigao je i Alister Krouli. Tako se za ime ovog podzemnog "mudraca" čulo u najširim krugovima svetske omladinske populacije. Navešćemo samo nekoliko primera prisustva ove dvojice "ortaka".

Na albumu "2112" grupe "Raš" nalazi se pesma "Žreci sirinksa". Godine 1987, Elton Džon je angažovao jednog umetnika da mu izradi porodični grb - u centru skice bio je Pan. Album "Roling Stounsa", "Tatoo Ioy" prikazuje jarčev đavolov - Panov papak. Možda najpoznatija pesma rokenrola svih vremena, "Stairway to heaven" ("Stepenice ka nebu") grupe "Led Cepelin" govori ne samo o muzici Pana, i njegovoj fruli, veš i o sposobnosti jarcolikog da duhovno obrlati i vodi one koji mu dođu pod papak. Robert Plant peva o tome kako će nas "frulaš urazumiti", i nastavlja: "U glavi ti bruji i ne bi da ideš (za njim, nap. prev.); u slučaju da ne znaš - frulaš te zove da mu se pridružiš".

U dalekim planinama Maroka živi pleme Džudžuka koje još uvek upražnjava pokloništvo Panu. Njihova magijska, ritmička muzika otvara im puteve za sjedinenje sa istim. Poznati roker Robert Palmer ih je posetio, i ostavio zapis o učešću u obredu: "Kada su muzika i energija bili na vrhuncu, pripadnici plemena su padali u ekstatični trans, od njihoih očiju videle su se samo beonjače, a vrištali su kao da ih gone nebeske sile (?) Sam Pan je došao. Nekoliko puta sam bio svedok kada je struja počela da se kreće i prolazi kroz telo lokalnog pastira. Kada je snaga opala, pastir je nestao - kroz njegove oi gledao je neko drugi, dok su one blistale kao rubinski laseri (opis demonskog posednuća: - čoveka nema - u njegovo telo se uselio "Pan")... Jedne noći on je došao i izvukao me iz gužve, a ja sam pobegao s njim. Skakao je kroz vatru, a kada sam se i ja našao u vatri, okružen plamenom, ali nepovređen. Tada sam se zavrteo kao čigra, odvrtevši se u mrak. Obožavaoci Pana su mi rekli: "Videli smo te puem muzike, sada si jedan od nas"."

Palmer nije jedini koji je postao "jedan od njih". Rok

muzika je, dosledno idući za Panom, premostila razdaljinu između plemena Džudžuka i moderne civilizacije. Za panopoklonike zanimali su se Robert Plant, Dejvid Bouvi i Pati Smit. Poznati "Stouns", Brajan Džouns, proveo je dosta vremena u ovom plemenu, snimajući i kasnije objavljujući album sa njihovom muzikom. Naslov albuma je bio "Brajan Džons predstavlja svirale mira" ("pipes of peace" - to jest, sirinks, Panovu frulu.) Pol Makartni je imao album sa tim naslovom "Svirale mira": na omotu je njegova fotografija sa gomilom razbacanih instrumenata, dok on u ruci drži, naravno, samo Panou frulu. Na svom albumu "Radio Etiopija", Peti Smit, nadahnuta duhom Džudžuka - kulta, veoma otvoreno govori o muzičkom ratu koji je upravo u toku: "Rokenrol je kraljevski rat... Kosmos je naše bojište... Gitare su - naše oružje... Tehničari su - veliki ratnici... Narod - nežni varvari... Cilj

sloboda posedovanja ključeva petog bataljona i oslobađanje strašnih i razornih anđela Abadona (pakla)".

Ti demoni, vojnici satane, kroz rokenrol su često bili oslobađani i puštani u svet, dok je masa oduševljeno vrištala.

Rani "Stounsi" su bili povezani sa satanističkom sektom "Proces". Anita Palemberg, glumica i sledbenik kulta veštica, bila je ljubavnica prvo Muka Džegera, a zatiom i Kita Ričardsa. Na Ričardsovom imanju u Konektikatu jedan 18godišnjak se ubio u krevetu Anite Palemberg, glumica i sledbenik kulta veštica, bila je ljubavnica prvo Mika Džegera, a zatim i Kita Ričardsa. Na Ričardsovom imanju uKonektikatu jedan 18godišnjak se ubio u krevetu Anite Palemberg, posle burne noći u kojoj su izvođeni satanski rituali i prinošene na žrtvu životinje. "Stounsi" su bili povezai sa okultnim režiserom, vatrenim krouolijevcem Kentom Angerom, kome je Džeger pisao muziku za film "Zazivanje mog demonskog brata". Anita Palemberg je finansirala Angerov film "Uspon

Lucifera", u kome je prikazan obred dozivanja satane. Ulogu u filmu je igrala Marijana Fejtful, jedna od najpoznatijih Džegerovih ljubavnica.

Godine 1974. "Cepelini" su osnovali sopstvenu muzičku kuću "Swan Song" ("Labudova pesma"). Prva ploča koju su objavili bila je ploča grupe "Pretty Thing" pod naslovom "Nežni torpedo". Istoričar benda, Stiven Dejvis, veli da je album predstavljan u toku Noći veštica u pećinama Čizlhersta... Gole žene stajale su u udubljenjima pećina i ležale ped žrtvenicima u stilu crne mise. Striptizete odevene kao časne sestre sa sebe su zbacile crnu odeću i ostale gole.

Ovakvo ponašanje ne iznenaćuje kad se zna da je frontmen grupe, Džimi Pejdž, najpoznatiji rokkroulijevac svih vremena. Jedna od najvećih okultističkih knjižara, "Ekvinoks" ("Ravnodnevica" - o "ravnodnevici bogova" i nastupanju "Horusovog eona" govorio je Krouli, nap. aut.), bila je u njegovom vlasništvu. Krouli je njemu, kao i ostalim rokerima, bio privlačan zato što je stvorio magijski sistem koji obuhvata seksualne rituale i upotrebu droga, kao i obrede koji nude okultnu moć ("seks, droge i rokenrok", zar ne?) Već pomenuti Kenet Anger je otišao kod Pejdža tražeći da mu ovaj komponuje muziku za "Uspon Lucifera" i, po Stivenu Dejvisu, kod dotičnog našao "neprocenjivu zbirku Kroulijevih predmeta, knjiga, prvih izdanja, rukopisa, šešira, štapova, slika, čak i odeće u kojoj je Krouli izvodio rituale". Ljubav prema "Velikoj Zveri" išla je do kraja: Pejdž je kupio Kroulijevu kuću na obali jezera Loh Nes u Škotskoj. Po Pejdžovom dopuštenju, kuću je koristio poznati satanista Čarl Piers. Jedan od kućepazitelja kuće Bouskin je poludeo, a drugi izvršio samoubistvo. U njoj je umro bubnjar "Cepelina" Bon Skot, posle čega se bend raspao.

Grejem Bono, koji je nekim rokzvezdama pomagao da se probiju do slave, sebe je smatrao vanbračnim Kroulijevim sinom. Jedan od Bonovih bendova zvao se "Sveta magika Alistera Kroulija". Cilj njegove muzike je, po rečima autora, bio pomoć slušaocima u dostizanju "viših sila". Bono je, našavši "više sile", sišao sa uma i umro pod zagonetnim okolnostima.

Na albumu Dejvida Bouvija "Hanki Dori" nalazi se pesma "Živi pesak", koja govori o "zveri" i pominje "uronjenost u Kroulijevu ikonografiju". Henri Edvard, Bouvijev biograf, kaže da je poznati muzičar sredinom sedamdesetih bio bukvalno opsednut Kroulijem. Konačno, osetivši da je potčinjen demonskim silama, obratio se egzorcistima da mu pomognu...

Rokenrola kakavog danas znamo ne bi bilo bez "Bitlsa". Na njihovom albumu - prekretnici, na "Klubu usamljenih srca narednika Pejpera", nalazi se veliki broj likova ljudi za koje su Džordž, Džon, Pol i ringo tvrdili da su uticali na njihovo stvaralaštvo. Drugi sa leve strane omotnice je lik Alister Kroulija. Lenon je bio fasciniran okultnim od numerologije do magije.

Na poleđini jednog od svojih albuma, Džim Morison je stavio malenu Kroulijevu bistu, oko koje se bend okupio. Sam on je verovao da su ga od detinjstva obuzeli duhovi pokojnih Indijanaca koji su stradali u nsaobraćajnoj nesreći, zbog čega se zanimao za šamansku magiju. Klavijaturista "Dorsa" Manzarek tvrdio je da je cilj njihovog koncerta bio dovođenje ljudi u stanje ekstaze, pri čemu je bend služio kao pratnja šamanu Morisonu. Morison je pevao: "Skinite moje ime sa spiska za vasksenje". Godine 1970. oženio se osobom koja se bavila veštičarstvom, uz obred koji je podrazumevao prizivanje satane i ispijanje životinjske krvi. Godine 1971. Džim Morison je bio mrtav.

Ozi Ozborn je pevao pesmu "Gospodin Krouli"; "Celtic Frost" su svoj album posvetili "Mega Terionu - Velikoj Zveri". Deril Hol je priznao svoju očaranost magom XX veka: "Oko 1974, diplomirao sam okultizam, proveo sam sedam godina baveći se kabalom, keltskom i druidskom magijom... Takođe sam postao opčinjen Alisterom Kroulijem, magom iz 19. veka, koji je isto tako verovao u sve to", izjavio je časopisu "Penthaus" 1987...

Britanska rokgrupa "Psychic TV", muzička ispostava "Hrama vidovnjačke omladine", koja nastavlja Kroulijevo delo, svoj jedanaesti album počela je ovako: "Ovaj koncert posvećujemo Aleksu Sandersu, koji je danas umro, punom mesecu Beltana. On je poznat kao kralj veštaca. On je veštičarenje i magiju posle duge borbe učinio legalnima u Britaniji. Hoću da ovo zapamtite... Ali rat se nastavlja!"1 Grupa "Coil", koja takođe pripada ovom muzičkom stilu, takođe je veličala homoseksualnost i obožavanje Pana. Grupa "Karent 93" na albumu "Kroulijeva misa" ismeva Hrista i Božić, nudi alternativu - 12. oktobar, "rođendan Zveri". Njihov album "Antihrist dolazi" sadrži obrednu satanističku muziku. Na ploči je, na latinskkom i engleskoj, utisnuto: "On dolazi! Uskoro ćete videti!"

Alister Krouli je pokazao zanimanje za fenomen obrnutog. U svojoj knjizi "Magika u teoriji i praksi" ohrabruje sledbenike da "važbaju razmišljanje unazad pomoću sledećih sredstava: 1. učenja pisanja unazad; 2. hodanja unazad; 3. gledanja filmova i slušanja muzike unazad".

Fenomen satanizma karakterističan je po ljubavi prema obrtanju. Molitve rimokatoličke mise izgovaraju se, dok traje crna misa, obrnuto. U rokmuzici, fenomen "obrtanja" poznat je kao "backmasking" - "maskiranje unazad". Ovo se radi tako što muzičar i tehničar prosto obrnu zapis i pomešaju ga sa ostalom muzikom. Kada se ploča sluša normalno, taj obrnuti deo nema nikakvog smisla. Unazad pušten dobija smisao. Na albumu grupe "Venom" koji se zove "Dobrodošli u pakao" nalazi se pesma "U savezu sa satanom". Njen početak je buka bez nekog naročitog značenja. Ali, kada se pesma pusti unazad, čuju se reči: "Satana je došao iz pakla, spaliću ti dušu, smrskati kosti, prosuti krv, krvarićrš za mene"...

"Velika zver" bi bila ponosna na svoj nakot.

Treba razmisliti o tome pre no što se kaže "to je samo rokenrol" ("It's only rockenroll").

1 Grupa "Psychic TV" spada u grupe "alternative", u tzv. "elektronsku revoluciju", čiji je cilj izmena omladine u pravcu okultne revolucije. Bend "Throbbing Gristle" koji je pravio pionirske poduhvate u pravcu "industrijskog roka" preko svog ideologa čiji je pseudonim Genesis kaže: "Ima mnogo sporednih stvari, ali jedina prava revolucija dešava se unutar ljudskih glava; to je veoma spor, organski proces". "Vidovnjačka TV" za cilj ima razvoj masovne legioniziranosti - demonske šizofrenije kod mladih. Oni kažu: "Jedna individua ima mnogo ličnosti ili karaktera u isto vreme ili naizmenično. (Savremena psihologija ovo potvrđuje.) Većina ljudi, malo pomalo, eliminišu ličnosti koje njihova grupa ili društvena jedinica smatraju opasnim i konačno zadržava samo jednu: društvenu ličnost... jednodimenzionalne "prazne" ljude. Ali drugi ljudi, paradoksalno nazvani "individue", stalno pokušavaju da razviju sve svoje ličnosti, čak i ako postoji neki unutrašnji konflikt između njih. Na taj način jasno možemo videti da individualistička osoba, da bi imenovala sebe, logično mora upotrebljavati "mi", dok osoba koja pripada masama mora upotrebljavati "ja". Prva je multidimenzionalna, druga je jednodimenzionalna. Jedna od funkcija "Hrama vidovnjačke omladine" je da ohrabri i podrži razviak multidimenzionalnih individua. Otuda upotreba "mi" u našim tekstovima. Naši neprijatelji su prazni". Ovo sasvim odgovara Kroulijevom stavu: "Čovek je sposoban da bude, i da upotrebljava, bilo šta što zapaža, jer sve što zapaža je u izvesnom smislu deo njegovog bića". Kevendiš je u svojoj "Istoriji magije" veoma dobro uočio stalnu potrebu Kroulija da sebi daje nova imena i da upražnjava "multidimenzionalnost" u potrazi za nekim "ja" koje ne bi bilo maska; očito je, međutim, da nije uspeo u svom poduhvatu. Cilj "Vidovnjačke TV" je stvaranje totalne muzike, za čitavo biće čoveka - "fizičko, mentalno, intelektualno i mističko" (tako sami kažu!); pri tome se javljaju "spontani magični učinci duha". Bend uviđa da TV služi za zaglupljivanje masa i maskiranje stvarnosti - oni bi želeli da mase probude. Pošto je čovek sveden na "biće bez osećanja, bez znanja i samopoštovanja", "Hram vidovnjačke omladine" nudi pobunu: "Mi ne nudimo dogmu, ne obaćavamo utehu ili odgovore. Moraćete da pronađete sami, mi nudimo samo metod opstanka Bića, vraćamo vas sebi samima, podržavamo vašu individualnost u kojoj duh i volja sjedinjeni plamte strašću i ponosom". Lider grupe "Coil" kaže: "Zanimaju me kabala i magika i uvek pokušavam da nešto od toga ugradim u strukturu muzike. A na određenim snimcima, kao što je naš singl "Kako uništiti anđele", ovi magički elementi preovlađuju i diktiraju oblik i stanje cele stvari". Na pitanje šta mu je nadahnuće, on kaže: "Volim da se inspirišem snovima, delirijumima, moj mozak je veoma psihoaktivan. Ja haluciniram u svakodnevnom životu. Nisu mi potrebne droge". Omiljena lektira, pored Barouza, Ženea i gotičkih pisaca je, naravno Krouli.

"Umetnik" Z'ev je još otvoreniji. On, između ostalog, svira i bubnjeve. O svom učenju "udaranja" kaže: "U leto 1980. radio sam sa jednim čovekom sa Haitija i dosta naučio od njega u pogledu razumevanja karipskih sistema vudububnjanja. U vuduu, udarački obrasci su poziv - ako treba da bude prizvana određena duhovna energija, udarački obrazac je taj koji poziva određenu duhovnu energiju". Zatim Z'ev svedoči kako ga je ta "energija" obuzimala. Slične stvari kao na rokkoncertima po njemu su se dešavale na Hitlerovim mitinzima. Hitler je prosto ljude hipnotisao. I to nije činio sam: Z'ev veli: "To ne može da uradi neka osoba, takve stvari mogu da urade samo nematerijalne energije... Koje dolaze iz indukovanja određenog stanja transa" (opet đavoimanost, nap. aut.) U odgovoru na pitanje šta je dobio od čitanja Kroulijevih knjiga, Z'ev veli da mu je koristila kabalistička knjiga "777". Po njemu, globalna "meta - perspektivna uloga Kroulija je bila pronalaženje i objavljivanje velike količine informacija", kao i tvrdnja iz njegove knjige "Magika u teoriji i praksi" da magijom može svako da se bavi. Otvaranjem puteva imaginacije čovek dolazi u dodir sa višim svetovima, i dobija "duhovne vodiče", mada mu je za neke obrede potreban učitelj od krvi i mesa, jer ti obredi nisu opisani u knjigama. Z'ev smatra da se Krouli samo maskirao kao "najsatanskiji čovek na svetu", ali je u suštini bio - "duboko religiozan" (!)

Muzičar Jordi Valas, Katalonac koji je u Španiji predstavljao industrijske rokgrupe "Throbbing Gristle" i "Whitehouse" snimio je LP "Svetske satanska sistemska mreža" i "Muziku za asasine u spoomen Hasana Sabana (vođe sekte asasina, nap. aut.) Na njoj se nalazi četrdeset minuta zavijanja vukova, čoporskog režanja i lajanja. Zvuci su propuštani kroz studijske efekte i sve zvuči demonski. Valas ploču preporučuje kao podsticaj za "seksualne igre i krvave rituale". Izdao je album u slavu Džima Džonsa i kolektivnog samoubistva u Gvajani. Ploča se zove "Poslednja večera: poslednji trenuci života u "Hramu naroda"". Evo kako je opisuje kritičar M. Farano: "Revolucionarna ploča za revolucionaran akt! Na ploči nema pesama i melodija koje bi vam se svidele, samo krici ljudi u agoniji, ućutkivanje usamljenog ženskog glasa koji se usprotivio, čudni, tihi glas poremećenog Džonsa, koji bodri svoju pastvu da pije sok začinjen cijanidom..."

Alternativna muzičarka Dajmonda Galas, po ocu Turkinja, a po majci Grkinja, snimila je "Litanije za satanu" Šarla Bodlera. Na nju su najviše uticali De Sad i Niče. "Kad govoriš o zlu, moraš govoriti i o Bogu - to je isto", veli ona. Po njoj, "ko vidi Boga, vidi i satanu, i obrnuto". Litanije je, veli, snimala na škotskom viskiju, a ploču "Divlje žene" na amfetaminima. Slovenački altetnativci "Autopsia" kliču: "Smrt je trijumf slobode nad ograničavanjem! Naš cilj je smrt". Napredak čovečanstva može ostvariti samo onaj ko čini prestup, i ko je tim prestupom za korak ispred ostalih. U svojoj himni "Apologija smrti" iz 1980. oni kažu: "Smrti! Ti si štit koji nas zaklanja/.../ Ti si blizu i svaka je zapovest tvoja istina".

Zašto smo ovako dugo citirali i analizirali stavove kroulijevskih alternativaca? Iz nekoliko razloga: 1. Njihova dela se smatraju umetnošću. Specijalni broj posvećen ovim bendovima objavio je ugledni književni časopis "Delo" br. 12/1988. Prema tome, takvi bendovi se preporučuju intelektualcima, pre sea mladim ljudima, kao nešto dostojno slušanja; 2. Oni veoma jasno izražavaju srž čitave rokfilosofije, što kasnije utiče i na tzv. "mainstream" (glavne tokove rokzabave); 3. Ove grupe veoma otvoreno svedoče o mogućnosti podsvesne video i muzičke manipulacije radi programiranja ljudi prema određenim satanističkim planovima. Programi u datom trenutku mogu biti aktivisani. Jozef Ahmed u svom "ABC Bele muzike" ističe da ova vrsta muzike ima veze sa određenom vrstom "amoka" - ludila koje se ispoljava u nekontrolisanom nagonu za ubijanjem, i da je to slično germanskim paganskim "divljim ratnicima" koji su, putem herojske inicijacije, usvajali životinjski bes, pretvaraući se psihički u vukove i medvede. Ahmed govori i o subliminalnoj stimulaciji, koju ovi satanisti koriste. Evo šta on kaže: "Po međunarodnim konvencijama, zabranjeni oblik stimulacije/ propagande. Međutim, upotrebu subliminalne stimulacije je vrlo teško otkriti, jer bi sve filmove i reklame morali pogledati kadar po kadar. Najčešće se koristi u reklamama ubacivanjem nekoliko kadrova iz pornofilmova. Postoje podaci o tome da je u prvoj verziji filma "The Excorist" (režija Viljem Fridkina) bilo umontirano nekoliko kadrova sa snimcima saobraćajnih nesreća, što objašnjava burne reakcije publike (povraćanje, padanje u nesvest) na američkoj premijeri filma. U kasnijim verzijama filma ovi su kadrovi izbačeni". (Što ne znači da se ne koriste u video - spotovima satanističkih bendova, nap. aut.) Jedan od instrumenata nove muzike su i "tibetanske trube", koje je grupa "Autopsia" koristila na albumu "Jedanaesti Enohov ključ" (enohijanska magija Džona Dija, koju nastavlja Krouli.) Tibetanske trube su pravljene od ljudskih kostiju i presvučene ljudskom kožom.

Ko su "apostoli" ove nove, bele muzike? Narkopisac Viljem Berouz, pisac Džejm Kejn, koji se bavio incestom, homoseksualnošću i ubistvom (autor dela "Poštar uvek zvoni dva puta"), Brion Gysin, prijatelj Berouza, koji je Brajana Džonsa iz "Rolingstounsa" odveo u pleme Džudžuka, Peter Kurten, masovni ubica iz Diseldorfa, koji je ubijao muškarce, žene, decu i životinje, i koji je na sudu izjavio da je uzbuđenje doživljavao zamišljajući kako truje na hiljade ljudi, i kome je poslednja želja bila da čuje zvuk krvi koja šiklja iz vrata njegove odsečene glave (grupa "Whitehouse" mu je posvetila album "Peteru Kurtenu, sadisti i masovnom ubici"), Čarls Menson, vona satanističke sekte koji je izjavio da se ne stidi, niti kaje zbog počinjenog ubistva glumice Šaron Tejt, pisac Majkl Murkok, čiji junak Džeri Kornelijus se "pari, halucinira, ubija, mutira, degeneriše se, umire i vaskrsava", koji objavljuje duh vremena bliske budućnosti kada se može beskajno mutirati, biti ambivalentan i amoralan: Kornelijus je "hermafroditni mesija razorenog uma"...

Milinković svom spisku "apostola" dodaje Žaka de Moleja, poslednjeg šefa templarskog reda, koga je pogubio kralj Filip Lepi, uz pomoć papine inkvicizije. Masoni, a i sledbeici Kroulijevog OTOa, smatraju ga svojim pretečom, i veoma ga uvažavaju.

De Molej i elektronska revolucija?

Slučajno?

Da podvučemo - cilj ove vrste muzike i načina mišljenja koja ona nosi je legionizacija čoveka, satanistička šizofrenija. Bog čoveka hoće kao celo - mudrenog )čednog) nenačetog, jedinstvenog, krepkog, ličnost okupanu u svetlosti i lepoti. Sila koja linost čini ličnošću jeste ljubav. A bez ljubavi se, kako kaže svešteik Pavle Florenski, ličnost raspada "na krhotine psiholoških elemenata i momenata". Sa grehom, počinje razaranje: "Duša gubi svoje supstancijalno jedinstvo, gubi svest o svojoj stvaralačkoj prirodi, gubi se u haotičnom vihoru upravo svojih stanja, prestaje da bude njihova supstancija. Ja se davi u "unutarnjem potopu" strasti/.../ U grehu duša napušta sebe samu, gubi sebe." I poslednji stupanj je legionizacja - stotine i hiljade demona razbijaju celovitost čovekovu. I sve se krha... Jer je, po Florenskom, "greh sam u sebi nepostojan. Jedinstvo nečistog je varljivo i prividnost ovog psevdojedinstva se otkriva čim je ono prinuđeno da stane licem u lice sa Dobrom. Zloduh je jedinstven dok nema Čistote - ali samo sa jednim približavanjem Čistote sa njega spada maska jedinstva"

Potrebno je čistotom i svetošću boriti se protiv ludila satanizma koji se propagira na sve moguće načine. Čistota i svetost treba da zablistaju ne samo u duhovnom životu pojedinca, nego i u kulturi jednog krštenog pravoslavnog naroda. Voleli bismo kada bi mladi pravoslavni Hrišćani, u podvigu svog izlaska pred Boga otaca naših, stvarali muziku koja bi mogla da odgovori izazovima savremenosti i njihovim vršnjacima posvedoči lepotu pravoslavne duše, neveste Hristove.

Daj Bože da tako bude!

Nastavak


KROULIJEVCI MEĐU SRBIMA



Prvi broj nezavisnog studentskog časopisa "Buka", koji je izašao pod pokroviteljstvom firme NIP "INPRESS" Beograd, u samoj sredini doneo je članak izvesnog Nenada Kostića, pod naslovom "Đavo ima više imena nego obožavalaca". To je bio prvi nastavak setije tekstova o "malim verskim zajednicama" i njihovom "pravom licu".

Na samom početku članka, Kostić je zbog neobjektivnosti kritikovao novinare koji pišu o sektama, naročito kad su u pitanju satanisti. Kostić veli: "Ovakav novinarski pristup svakako izazia ozbiljnu pažnju laika, koji, razumno, ne žele da im ovakve spodobe (satanisti, nap. prir.) uništavaju porod i dom, ali stvar je žurnalističke etike seriozno se pozabaviti i onim aspektima duhovnosti koji se ne mogu naći na nedeljnim propovedima ili u Bibliji, bez svrstavanja jednog izuzetno bogatog sveta kao što je svet malih verskih zajednica /.../ u ekstramnu, i, na sreću, malobrojnu, ako ne i bezopasnu (podvlačenje naše - obratimo pažnju na Kostićevu "objektivnu" akrobaciju - ekstremni, malobrojni, ali bezopasni, nap. prir.) grupu istinskih poklonika Gospodara tame, Lucifera, Belzebuba... Imena su brojna i, barem na našin prostorima, ćavo ima više imena nego obožavalaca".

Odmah zatim shvatamo da Kostićeva "objektivnost" potiče od njegove "ekstremne" zainteresovanosti za satanizam. On je, naime, vernik koji obrede satanizma upražnjava. Priča nam kako je na gnostičkoj misi od "sveštenika i sveštenice" (koja je bila u "plavoj providnoj haljini") primio "pričešće". Naravno, za njega OTO nije sekta, nego crkva ("Gnostičko - Katolička"). Krouli, ključna linost ove "crkve", po Kostiću nije bio ništa drugo do "ezoteričar, pesnik i filolog" (da napomenemo da je, po tom kriterijumu, Hitler bio "ezoteričar, arhitekta - amater i slikar", Himler - "ezoteričar i ljubitelj klasične muzike", Moša Pijade, tvorac "pasjih grobalja" u Crnoj Gori - "filosof i slikar", Milovan Đilas, njegov pomoćnik, do ramena krvavi kompartijski dželat, "književnik i prevodilac", itd, itd.) Saznajemo da je Krouli, kao prorok "Horusovog eona", nudio oslobođenje ljudima "od lažnih i ropskih predstava, u koje spada i hrišćanska vera". Kostić nastavlja da nas obaveštava.

Vršački majstor Milan jedini u SRJ ima pravo da vrši OTOinicijacije. Gospođica Jasmina Bogdanović se donedavno bavila izdavaštvom, a sad je na čelu kampa "Heliopolis". OTO daje odrešene ruke i pojedincima: tako je "izvesna gospođa Marija Š, u jeku kampanje protiv OTOa u Srbiji 1994. postigla da u novinama objavi svojevrstan demarš, demantujući glasine o "Redu istonih hramovnika" kao satanističkoj sekti", i obaznanila da je njihovo delovanje institucionalizovano u redu "ezoteričara i mistika". IP "Ezoterija" je kuća koja je kod nas neprikosnovena u popularizaciji dela Alistera Kroulija, što nije ni čudo kad se zna da je njena suvlasnica Maja Mandić "aktivni član OTO". Saznajemo i poneki "trač": suvlasnik "Ezoterije" je izbačen iz OTOa (to je, pretpostavljamo, Vladimir Mandić)1, jer je neovlašćeno objavio špil tarotkarata koji je izradio Krouli (stroga kao partijska disciplina, nema šta!)

"Na temelju određenog ličnog iskustva", autor članka u OTOu veruje da je ova organizacija "daleko od bilo kakve manipulacije maloletnim licima, kao i ispiranja mozga i ugrađivanja autodestruktivnih i ubilačkih poriva u ličnost koja se odluči da sledi ovaj sistem verovanja." Međutim, "određena doza manipulacije postoji, i ona se očituje, nadasve, kroz smeštanje inicijanta u referentni okvir koji mu je potpuno stran; prirodno je da takva situacija izaziva želju za prepoznavanjem Vođe i Obožavanog u liku imanentno nevinog mentora i učitelja (podvlačenje naše, nap. prir.) Takođe, neretke su i pojave uslovljavanja inicijacije, inače vrlo jeftine (oko 30 DM), uslugama i činovima koji se odnose na muškoženske odnose, a pri tome nisu striktno ezoterične prirode".

Kostić tvrdi da OTO nema veze sa "Crnom ružom" i satanistima, da nijedna druga organizacija ne održava vezu sa OTO, osim "WICCA", američkog veštičarskog udruženja, sa kojim je u kontakt stupila pomenuta Jasmina Bogdanović, Autor članka smatra da su se mnogi zainteresovali za Kroulijeve ideje zbog "hajke" na sektu, i tvrdi: "OTO je, pre sega, red nevinih ezoteričara i okultista".

Tako je prvi broj "Buke", koj je rođena iz studentskog protesa, poslužio za propagandu Kroulijevštine među budućim akademskim građanima Srbije. U skladu sa etikom "Velike Zveri", na prvoj i drugoj unutrašnjoj strani korica, ove novine, objavljeno je izrugivanje ubijenom generalu MUPa Srbije, Radovanu Stojčiću - Badži, sa porukom "Poslednji pozdrav beogradski studenti" (bez obzira na to ko je Stojčić bio, i kome je služio, ruganje pokojniku je najsramniji antipravoslavni i antisrbski čin.) Očito je da je neko zaželeo da duh studentskog protesta (ne zaboravimo: od početka do kraja to je bio svetosavski duh, duh ljudi koji su se Patrijarhu srbskom obraćali za pomoć i podršku) usmeri prema Alisteru Krouliju.

Srbija je za "red nevinih ezoteričara i okultista" prvi put nešto više čula 1994. Za vreme Velikog Posta te godine u jednu vikendicu, koja se nalazi u neposrednoj blizini ljubostinjskog metoha, manastira Svete Petke kod Trstenika, stigla je grupa mladih koja je od ranog jutra puštala glasnu muziku i urlala. Ne znajući o čemu je reč, otac Simon, nastojatelj manastira, otišao je na večernju službu Božju u Ljubostinju. Kada se sa službe vratio, monah je imao šta i da vidi: porta je bila puna golih i polugolih ženskih i muških divljaka, koji su jurili i galamili. Monah je povikao, a oni su pobegli, uzvikujući: "Ne možeš nam ništa. Mi nismo kršteni, a roditelji su nam socijalisti".

Kada je ušao u hram, inok Simon video užas nad užasima: na podu je ležala razbijena ikona Svete Petke, leva oltarska vrata su bila razvaljena, darohranilica razbijena, Sveti Presto ispreturan, Diskos i Putir naopako okrenuti, a ikone pobacane preko njih. Ukradeni su mu krst i mantija. Policija je došla i izvršila uviđaj. Rekli u da ne mogu ništa saopštiti dok ne pohvataju počinioce. Posle nekoliko dana vratili su monahu Simonu ukradene stvari. Počinioci su bili pohvatani i odmah pušteni, jer "nije bilo veće osnove da ih zadržavaju".

Klupko je počelo da se odmotava: istraživači ovog fenomena otkrili su da u Trsteniku postoji kamp "Ordo templi orientis", na čijem je čelu stajao poznati trstenički narkoman V. R. Podaci su preuzeti iz internog kroulijevskog časopisa "The Magical Link", koji objavljuje spiskove svojih kampova, oaza i loža širom sveta. Socijalističke vlasti Trstenika su, međutim, sve vreme tvrdile da u tom gradu nema nikakvih satanista, mada je isti bio prekriven satanističkim grafitima: od obrnutih krstova do otvorenih poziva na linč sveštenstva ("Kill the Priest!")

Videvši da im ništa ne preti, 3. jula 1994. mladi sledbenici "Velike zveri" opet su iskoristili priliku kad monah Simon nije bio u manastiru, i opet ga oskrnavili. Na kapiji porte su urezali obrnuti krst i zatim se svi redom potpisali. Ikone u hramu su bile poskidane sa zidova, pobacane i okrenute naopako. Pokradeni su pokrivači za stočiće na kojima se nalaze ikone - celivače, koje pobožni narod prilaže za zdravlje ili pokoj svojih bližnjih. Nađene su nešto kasnije ispod manastira, sa tragovima bludničenja i vršenja fizioloških potreba. Policija je opet rekla ocu Simonu da nemaju osnova za istragu. Episkop žički Stefan je poslao komisiju koja je tvrdila činjenično stanje i o tome obavestila javnost. Monah Simon je na vratima hrama ostavio poruku: "Braćo i sestre! Teško je vreme jer naši đaci i studenti ruše svoju svetinju, a krst časni lome i nose ga naopako". Istovremeno, on je izjavio: "Ja ne mogu nikoga da ubijem jer ni Gospod Isus Hristos za Kojim se trudim da idem nije ubijao. Ja sam grešan čovek, ali braniću ovu svetinju dok me bude i dok dišem".

Ko su u stvari, kroulijevci, nadahnitelji takvog vandalskog čina?

Pred čitaocem se nalazi nekoliko tekstova posvećenih analizi kroulijevskog satanizma - počev od biografske skice samog Kroulija do ispovesti jednog bivšeg člana OTOa koji je sada pravoslavni hrišćanin. Ovaj deo knjige, unapred upozoravamo, ima sadržaja koji nisu nimalo jednostavni za čitanje, s obzirom na činjenicu da su satanisti ipak satanisti, i da rade stvari koje zdravouman čovek ne može da shvati, a kamoli da prihvati. Međutim, smatrali smo svojom dužnošću da u knjizi objavimo podatke o tome, prećutkujući nešto što bi bilo naročito uznemirujuće, ali ne prećutkujući ono najbitnije. Cilj OTOa i njima sličnih okultno - satanističkih grupa i nije masovno obraćanje ljudi, nego lovljenje onih koji mogu biti od uticaja u društvu, pre svega mladih i sposobnih. Zato je potrebno na vreme obasjati vampirsku tamu takvih organizacija, da bi što manjem broju žrtava mrak zla mogao isisati krv.

Nastavak


SVET KROULIJEVIH SLEDBENIKA



"Ordo templi orientis" ima svoj statut, s kojim se pojavljuje pred nadležnima, tražeći registraciju grupe; očekuje se od članova da se prema ovom statutu odnose sa najvećom ozbiljnošću i da dosledno sprovede isti u život. Već na samom početku statuta ističe se da je cilj reda "obezbeđivanje Slobode Pojedinca", i to na osnovi "Univerzalnog Bratstva" ("ljudska prava", zar ne?) Sve se ovo zasniva na Kroulijevom pokliču ("zakon teleme): "Čini ono što hoćeš i neka ti to bude jedini zakon"), koji u isti mah označava i stremljenje ka "pleminitijom društvenim odnosima". Red se bavi svim vidovima zapadne i istočne ezoteričke tradicije (joga, kabala, astrologija, alhemija, meditacija), ima stepenov inicijacije, a svetovni aspekt Reda podrazumeva borbu za "Ljudsko Bratstvo".

Osnovni uslov za učlanjenje je bezuslovno primanje Knjige Zakona, bez želje da se ona menja, kao i preporuka jednog člana OTOa. Statut kaže da se OTO ne meša u verska ubeđenja svojih članova, mada je jasno da je reč o religijskoj grupaciji koja propoveda satanski paganizam i koja umesto vere u Hrista ili Alaha nudi veru u Bafometa - samog satanu. (Ovakvi maskirni stavovi prisutni su i kod većine drugih sekti, koje takođe "nisu protiv" ničijih verskih ubeđenja sve dok im čovek ne poveruje i reši da im se preda.)

Red se organizaciono deli na kampove, oaze i lože, čiji je osnovni cilj izvođenje gnostičke mise. Kamp je najmanja jedinica organizacije; podređen je oazi, koja ima od 11 do 25 članova, od kojih je jedan u višem stepenu inicijacije. Loža ima preko 25 članova. Od njih najmanje jedan mora biti u petom stepenu posvećenja. Loža organizuje izdavaštvo, istraživanja u oblasti okultnog i javna predavanja radi širenja zakona Teleme.

OTO ima svoju "crkvenu organizaciju" - "Ecclesia gnostica catholica", koja "dodeljuje sakramente" telemitskim gnostičarima - to jest, satanska krštenja, baptizme i pogrebne obrede. "Gnostička crkva" ima svoje đakone, sveštenike, sveštenice, patrijarhe i matrijarhe, a mogu da prave hramove za poklonenje "raznim božanstvima".

Ovaj statut OTOa je važio za celu teritoriju bivše Jugoslavije do 1994 jer "telemiti" sebe smatraju međunarodnim bratstvom. Beogradska loža "Abrahadabra" bila je potčinjena Oliveru Legradiću, koji je rodom iz Vršca, a žđivi (bar je donedavno živeo) u Sloveniji. Nije nimalo čudno da se na štandu IP "Ezoterije", (izdavačko preduzeće srbijanskih OTO grupa) na Sajmu knjiga u Beogradu 1996. mogla nabaviti literatura njihove bratije iz Hrvatske, čime se IP "Ezoterija" veoma ponosila. Međutim, izgleda da su se stvari ipak izmenile posle 1994, kada je ovaj statut bio objavljen u nama dostupnom vidu. Jesenji broj biltena OTOa, "The magical Link", za 1995. navodi da je u junu 1995. održan sastanak kroulijevaca u Ljubljani, na kome je dogovoreno da sve federalne jedinice bivše Jugoslavije koje su sada postale samostalne države formiraju svoje nezavisne štabove, koji će biti potčinjeni glavom svetskom štabu. U tekstu koji je potpisala "Soror Helena" navodi se da je jedan od razloga za ovo porast broja loža i oaza u svim republikama bivše Jugoslavije, stasavanje novog pokolenja vođa, kao i formiranje prvog kroulijevskog kampa u Makedoniji. U isti mah, smatra dotična, napadi na kroulijevce u štampi Savezne Republike Jugoslavije smanjili su se, pa "Tće magical Link" može ponovo da objavljuje adrese kampova i oaza. Koristeći se "dozvolom", da objavimo kako je adresa bosanskog kampa "Zakon je za se" premeštena u gradić Mejn, Edmonton u Alberti (zbog ratnih zbivanja), da su u Hrvatskoj kampovi, oaze i lože u Ivanić gradu, Zagrebu, Osijeku i Velikoj Gorici, a u Srbiji na Novom Beogradu i u Nišu. (Šabac, Trstenik, Vršac se ne pominju kao pre, verovatno su reorganizovani.) Makedonija je svoj prvi kamp dobila u Skoplju.



Naravno, pre svega knjige Alistera Kroulija, kao i njegove magijske spise, po kojima se trude da izvode obrede. Najznačajnije Kroulijevo delo, "Magika", IP Ezoterija je štampala sredinom devedesetih, i prodavala je što preko oglasa u svojim katalozima, a što na beogradskom Sajmu knjiga. Svakako da je najznačajnije poglavlje u knjizi ono "O krvnoj žrtvi". Evo nekoliko rečenica iz tog poglavlja, da bi čitalac imao u vidu za kakvo se "univerzalno bratstvo" i "ljudska prava" zalažu sledbenici samozvane "velike zveri" : "Krv je život. Ovu jednostavnu izjavu objasnili su Hindusi kazujući da je krv osnovno vozilo životne Prane./.../ Ne bi bilo mudro kao iracionalnu osuditi praksu onih divljaka koji protivniku čupaju srce i jetru i proždiru ih dok su još topli. U svakom slučaju, bila je to teorija drevnih magova da je svako živo biće skladište energije koje se razlikuje po količini u zavisnosti od veličine i zdravlja životinje, i po kvalitetu u zavisnosti od njenih mentalnih i moralnih osobina. U trenutku smrti životinje ta se energija naglo oslobađa. Zato životinju treba ubiti unutar Kruga ili Trougla, zavisno od slučaja, da njena energija ne bi mogla da utekne./.../ Za najviši duhovni rad čovek mora da učini prikladan izbor žrtve koja sadrži najveću i najčistiju silu. Muško dete savršeno nedužno i visoke inteligencije/.../ Magovi koji se protive korišćenju krvi, pokušali su da je zamene tamjanom/.../ Međutim, krvna žrtva, mada opasnija, jeste delotvornija: a za gotovo sve svrhe ljudska žrtva je najbolja. Pravi veliki mag biće u stanju da koristi sopstvenu krv ili, moguće, krv učenika, i to bez nepovratnog žrtvovanja fizičkog života/.../ I još nešto o ovom predmetu. Postoji Magička Operacija najveće važnosti: inicijacija u Novi Eon. Kada bude nužno da se izgovori reč, cela planeta se mora kupati u krvi. Pre nego što čovek bude spreman da prihvati Zakon Teleme, mora se izvojevati Veliki Rat. Ta Krvna Žrtva je ključna tačka Svetskog Obreda Proglašavanja Horusa, Krunisanog i Pobedonosog Deteta, za Gospodara Eona".

Ovakvim redovima komentar nije potreban; ovakvo učenje, bez obzira na to što tumači "Magike" tvrde da je reč o "hermetičkom jeziku", i da "žrtvovanje deteta" znači - "seksualni odnos", to jest da je "muško dete" simbol falusa, izazvalo bi zakonsko podozrenje u svakoj pravnoj državi. Ali, trebalo bi, radi čitalaca, objasniti i Kroulijevu tvrdnju da pre Novog Eona čitava planeta mora da se kupa u krvi, i da će to biti ritualno žrtvovanje čovečanstva. Oakvo isto mišljenje o pokolju u ime Novog Doba, kada će "fundamentalistički fašisti" svih religija, a naročito Hrišćani, biti istrebljeni zbog Doba Vodolije, imaju i čelni ljudi Nju Ejdža, poput Alise Bejli i Randolfa Prajsa. Njima su duhovi - vodiči rekli da treba da izgine od 500 miliona do 2 milijarde ljudi da bi trijumfovala "nova paradigma" i da bi Majtreja došao na vlast. Po učenju Crkve, pre dolaska antihrista, biće veliki svetski rat (ili niz ratova). Ove nesreće i krvoprolića toliko će zamoriti čovečanstvo, da će ono vapiti za mirom, i kao božanstvo slaviti onoga ko mir donese. Taj neko, donosilac "mira" sataninog, biće antihrist. Jasno je, dakle, da su i Kroulija i njuejdžerske lidere nadahnjivali isti "duhovivodiči", vodiči koji čoveka i čovečanstvo vode u pakao i večnu smrt.

Sva druga kroulijevska literatura je u tom stilu. U hermetičkom spisu "Liber cheth vel vallum abiegni sub figura CLXI"[1] učeniku ce savetuje: "Ovo je tajna Svetog Graala, koji je sveta posuda naše Dame, Babalon (Vavilon, nap. prir.) Majke Gnusoba, koja jaše na našem Gospodu Zvijeri. Iscijedićeš svoju krv koja je tvoj život u zlatni pehar njenog bluda". Da bi se mogao izvesti ritual Graala, čovek se mora odreći svih svojih dobara (od materijalnih do duhovnih):

"Poseduješ bogatstvo; daj ga onima koji ga trebaju, ali ne žudi za tim. Poseduješ zdravlje. ubij sebe u žaru samopredaje našoj Dami. Neka ti meso visi labavo na kostima, a tvoje oči gore nesavladivom žudnjom prema beskonačnom i strašću prema Nepoznatoj, koja je iznad Znanja prokletog. Posjeduješ ljubav; iščupaj majku iz svoga srca i pljuni u lice svoga oca. Neka tvoja noga zgazi stomak tvoje žene, i neka beba na njenim grudima postane plijen pasa i lešinara. Jer ako to ti ne uradiš svojom voljom, tada ćemo to učiniti Mi uprkos tvojoj volji. Tako ćeš steći Sakrament Graala u Kapeli Gnusoba. I pazi! Ako krišom sačuvaš i jednu svoju misao, tada ćeš biti zauvijek odbačen u bezdan; i bićeš usamljen, jedući životinjski izmet, ožalošćen u Danu - Budi - S - Nama". Cilj je da čovek postane mala gomila prašine koju će vetar predati čuvaru Bezdana, što će doneti blaženstvo "s one strane dobra i zla"... Poruka je ova: "Ako učinite samo korak na ovoj Stazi, moraćete neizbježno dospjeti do kraja".

Naravno, kroulijevci čitaju i druge naslove o magiji i hermetizmu. "Magijska veza" u boju za leto 1993. godine preporučuje im knjige na engleskom, pošto se bilten na engleskom i štampa: Dejvid Julansi, "Poreklo mitraističkih misterija", Džordž Lak, "Arkana Mundi / Magija i okultizam u grčkom i rimskom svetu," Ronald Haton, "Paganske religije britanskih ostrva", itd. Recenzent im naročito usrdno preporučuje knjigu Joana Kulijana, "Drvo gnoze. Gnostičarska mitologija od ranog hrišćanstva do modernog nihilizma". U delu se gnosticizam prati od zorostrijanstva i manihejstva, preko bogumilstva i katarizma do savremenih nihilističkih mislilaca. "Oni koji se pitaju zašto telemiti sebe smatraju "gnostičarima" - uvek povezano sa antinomijskim pogledom na svet - naći će ovde sugestivan materijal", veli recenzent. Naravo, tu su i knjige o kundalini, energiji zmije, o seksualnoj jogi u Kini, i slično.

U OTOu su vrlo bitni stepeni kroz koje se prolazi.

Minervalski stepen je nulti. Na ovom stepenu se preporučuje određena literatura, kao i izvođenje odgovarajućih obreda i praksi. To su: meditacija o prvom paradoksu filozofije, prisustvovanja gnostičkim misama, izvođenje tzv. "volje" (o njoj kasnije), vođenje magijskog dnevnika i meditacija na neke tarotkarte. Za "idenje dalje" se traži apsolutno prihvatanje Knjige zakona, odluka o daljem napredovanju, crna odora u tau obliku i (poslednje, ali ne najmanje bitno!) plaćanje svojih obaveza i cena inicijacije. (Pare, pa "duhovnost"!)

Jedno od pitanja koje se početniku postavlja je da li je spreman da sa redom održava vezu celog života. (Ako nije, može da nastrada, jer su izdaje viših inicijacija kažnjive smrću.) Nastojava se da minerval prisustvuje gnostičkoj misi i da čita "Liber resh", knjigu koja opisuje idolopoklonstvo suncu "kao izvoru luče i života na zemlji". Početniku se objašnjava da "Čini šta ti je volja" ne znači "Čini šta ti se sviđa", nego da je reč o pronalasku svoje prave volje, koja, u stvari, jeste vršenje volje demona (s obzirom na to da Krouli tvrdi da je reč o grehu ograničenje, jer na telemitskom putu nema greha!) Sve je dozvoljeno - tako se stiže do "dinamičke nirvane". Ljubav koju zagovaraju telemiti je "smela, snažna, čak orgijastična" - to jest, u pitanju su svi mogući vidovi iživljavanja seksualnih izopačenosti radi "dinamičke nirvane". Krouli je radi magijskih ciljeva masturbirao, imao homoseksualne snošaje, upotrebljavao nečistu krv ženskih mesečnih ciklusa. Sve ovo je preporučeno i svojim sledbenicima. Za one čija volja ne stremi rezultatu "svaki put je savršen", kaže on. Kroulijeva zapovest početniku i svima ostalima je: "Budi jak, o čoveče! Žudi, uživaj u svim stvarima čula i ushita i ne boj se da će te se i koji Bog odreći zbog toga". (Slavinski, veliki ljubitelj Kroulija, smatra da je on time stavio tačku na "paternalističke religije", to jest na Hrišćanstvo, veru u Boga - Ljubećeg Oca, čiji sinovi i kćeri iz ljubavi vrše Božiju volju.)

Minervalu se takođe savetuje da nipošto ne sme dopustiti bilo kome da ga sprečava na putu ka "višoj sintezi Istine"; onome ko se suprotstavlja telemiti ovaj se mora odupreti "nepobedivom žestinom i silinom", koja, kao što vidimo iz kroulijevske LIBER LXXVII, može da postane ubilačka. Jer, čovek "ima pravo da ubije one koji mu ograničavaju prava" na vršenje Volje. Minervalu se neumoljivo saopštava da nema greha, i da ne postoji moralna odgovornost, jer je ovo mistički put na kome se stiže "sa one strane dobra i zla". Ne treba odbijati ženu, ako ona hoće, niti se treba libiti da je napustiš, ako ti je "ogadila" (tako je, naravno, radio Krouli). Što se tiče milosrđa, evo šta poručuje "Studijski vodič za stepen minervala": "Mi nemamo ništa sa odbačenima i nesposobnima: neka umru u svojoj bedi. Jer oni ne osećaju. Sažaljenje je mana kraljeva: zgazite bedne i slabe: to je zakon snažnih: to je naš zakon i radost sveta". Svom "izabranom narodu" satana, peko Kroulija, obećava ovo: "Sakupljaćete dobra i obilje žena i pikantnosti; nosićete skupocene dragulje; nadvisićete narode zemlje u sjaju i ponosu; ali uvek voleći mene, i tako ćete doći mojoj radosti". Kroulijevci ne kriju da im je cilj da zakone svih država dovedu u sklad sa Zakonima Teleme, to jest do osnovnoga: "Čini ono što hoćeš..." Na kraju, telemiti tvrde da se zalažu za borbu protiv kriminala i ekološku zaštitu šuma (!) Kao uzornog vladara, ističu egipatskog sultana Saladina, u čije vreme je postignut mir između krstaša i muhamedanaca, da bi, pošto su krstaši prekršili sporazum o miru, Saladin zaratio protiv njih i osvojio Jerusalim, prognavši hrišćane iz Svete Zemlje. Ne treba zaboraviti da se smatra kako su templari (poklonici Bafometa, viteški red krstaša - fratara koji su se okrenuli satanizmu) od muhamedanaca učili svoje gnostičke doktrine; Saladin verovatno ima veze sa tim, pa ga kroulijevci veličaju kao Posvećenika.

Posle minervala, dolazi prvi stepen, na kome se, između ostalog, preporučuje inicijantu da piše i govori u javnosti, radi umetnička dela, kao i da se učlani u kamp, ložu ili oazu. Vrlo im je bitno širenje satanizma, pa i preko umetnosti. (Recimo, napišete roman u kome propagirate torotkarte, omiljeno magijsko sredstvo Alistera Kroulija.) Na drugom stepenu, treba učestvovati u grupnim ritualima i stvarati svoje rituale, kao i baviti se alhemijom, kabalom, jogom, astrologijom, itd. Mora se pomoći OTOu vršenjem zadataka od neposredne koristi za isti.

Jedan od najvažnijih ličnih rituala je "volja". Ona se izvodi najmanje jednom dnevno, pre glavnog obroka: "Šta je tvoja volja? Moja volja je da jedem i pijem. S kojim ciljem? Da time osnažim svoje telo. U kom cilju? Da mogu izesti Veliko Delo. Ljubav je zakon, ljubav pod voljom. Počnimo". Ponavljanje takvih reči svaki dan jeste svojevrsna autohipnoza, čiji je cilj brisanje emocionalnog koda ličnosti i pretvaranje iste u demonsku mašineriju telemitskog ludila.

Inicijacije su takođe vrlo važne. Na prvom stepenu, inicijacija se predstavlja kao novi izlazak iz materice ("zdenca"), posle čega inicijant biva priveden "Saladinu" (podsećanje na srednjevekovne templare.) Evo kako to izgleda:

Saladin: "U imenu tajnog majstora!"

(Postavlja "Knjigu zakona" na čelo kandidata.)

Saladin: "U imenu OTO."

(Saladin postavlja disk na srce kandidata)

" Proglašavam te čovekom i bratom."

Zatim se preseca uzica o vratu, koja simbolizuje pupčanu vrpcu. Ne treba izgubiti iz vida da stavljanje noža pod grlo predstavlja jasnu opomenu: ako izdaš red i inicijaciju, bićeš mrtav. Ovaj emocionalni šok se vrlo teško zaboravlja.

Na svakom stepenu, kao i kod masona, postoje određeni signali za raspoznavanje - znak, stisak ruke i reč. Oni se koriste u ritualima i pri uzajamnim kontaktima.

U hramovima gde se izvode obredi postoje određena, vrlo stroga, pravila, počev od zabrane svađe u okviru hrama, čak i ako su članovi u ličnom sukobu, preko vraćanja nazad ako se na sastanak zakasni, do zabrane pričanja, smejanja, šaputanja u toku rituala, kao i obavezne nadoknade ako se izazove šteta u hramskom prostoru.

Ludilo se emocijama puni i preko obreda "osvećanja talismana". Jedan od tih obreda se sastoji u zamišljanju velike svetlosne kugle iznad talismana, uz određivanje cilja kome je isti posvećen. Zatim se talisman dodirne prstom umočenim u vodu, pronese kroz dim, u njega se duva i biva prskan solju (voda, vatra, vazduh, zemlja), nakon čega se uobražava kako se svetlosna kugla (predstavlja kosmičku silu - akašu) spušta u talisman. Posle svega se na to kane kap maslinovog ulja, krvi, znoja i pljuvačke, i nosilac talismana se trudi da zaboravi da ga ima. Upotreba sopstvene krvi vrlo je snažan motiv za indukovanje sumanutih stanja "okultne mistike". U kroulijevskoj "Feniksovoj misi", u kome se mag obraća Rau (Suncu), reže se obrednim dletom po grudima i namače u svoju krv dva kolačića, posle čega kaže: "Ovaj hleb jedem. Ovim zavetom se kunem dok plamtim molitvom: Ne postoji milost: ne postoji krivica: ovo je zakon: čini po svojoj volji", posle čega urla "abrahadabra!"

Ritualnost kroulijevaca jako je privlačna za savremenog infantilca, koji je pubertetski željan moći, i čija se duša nadima od gorde volje da se bude "izabranik", član "duhovne elite". On u sekti oseća da je bitan, da menja sudbinu sveta, da izvodi "Veliko Delo"; tajanstvenost rituala mu laska, kao i ničeovska opijenost snagom i orgijastičnošću (tipičan plod dekadencije društva i duha.) Neprestano izvođenje sebe iz područja normalnih psihičkih stanja u "ekstaze", ubilački prezir prema nižima i slabima, kao i učenje da možeš likvidirati svakog ko te sprečava da vršiš svoju volju, uz krvne žrtve, svrstava OTO u satanističke sekte opasne kako po svoje članove, tako i po okolinu. Na nesreću, ovi duhovno bolesni ljudi prisutni su i kod nas, i to u sve većem broju. Treba pomoći i njima, lečeći ih; treba pomoći i široj društvenoj zajednici, sprečavajući ih da vršljaju po svom nahođenju.


Tekstovi preuzeti sa sajta Svetosavlje

Nastavak


SLAVINSKI I BELA GNOSTIČKA CRKVA


Živorad Mihajlović - Slavinski je jedan od prvih popularizatora okultizma u Srbiji i Jugoslaviji posle II svetskog rata; nesumnjivo, on je i jedan od najuspešnijih u lovljenju nevinih ljudskih duša za pakao. Studirao je psihologiju, mada je još od 17 godine počeo da se zanima za magiju i okultno. Autor je čitavog niza knjiga koje je štampao u privatnim izdanjima. Neki naslovi su: "Simboli hermetizma", "Ključevi psihičke magije", "Njihov onostrani život", "Psihonauti unutrašnjih savetova", "Kreaton", "Ekskalibur", "P. Kurs gnostičkog okultizma", itd. U intervjuu datom "Pogledima" (29. oktobar 1993. godine) tvrdi da nema ništa ni protiv koje religije, i da smara da su islamski sufi i svetogorski kaluđeri spiritualni blizanci. Svu svoju decu krstio je u Pravoslavnoj Crkvi, ali kaže da crkva ne dozvoljava čoveku da ima individualan odnos prema Bogu, što je bitna odlika svih gnostičara, pa i njega, koji sebe takođe smatra gnostičarem.

Da vidimo šta stvarno radi Slavinski, pored toga što tvrdi da je bezazleni individualac u potrazi za Bogom.

Obraćamo se tekstu o njegovoj magijskoj družini "Bela Gnostička Crkva" skinutom sa Interneta 12. februara 1997. godine.

Definicija grupe je sledeća: "Bela Gnostička Crkva ili Bela Ajvazova Crkva ili Ecclesia Gnostica Alba je crkva istine". Ona, kaže tekst, nije zasnovana na veri, nego na direktnom iskustvu Istine, što je glavna razlika između tzv. "zvaničnih religija" i neposrednog poznanja (gnoze), koje jedino može da oslobodi čoveka i da ga vrati samom sebi. Njen cilj je obnova veze sa svojim istinskim "ja", koje je bog ili istina ("ja" je bog, bog je "ja", ja se molim samom sebi - ovde su uzroci duhovne, pa i duševne šizofrenije mnogih nesrećnih okultista.)

Slavinskovi sledbenici dušu nazivaju delićem Boga, koji luta iz tela u telo, seleći se dok se ponovo ne vrati istini.

No, naravno, veliki individualac nije sam na svojoj "spiritualnoj stazi" (on bi napisao: Stazi). Štaviše, potčinjen je jednoj široj organizaciji, svetskoj Beloj Gnostičkoj Crkvi na čijem je čelu izvesni Mišel Bertje (ili Majkl Bertio). Bertio je sedamdesetih godina ovog veka stupio u kontakt sa duhom Ajvazom (onim istim koji je vodio Kroulija, i diktirao mu "Knjigu zakona"), posle čega je razradio metode "kosmičke magije" i počeo da ih širi po svetu.

"Čitajući akašu" (astralno putujući), Bertio je čuo za Mihajlovića i pozvao ga u svoj štab u Čikago. Tu je od njega dobio inicijaciju i zadatak da gnostičku poruku prenese Južnim Slovenima. Postavljen je za gnostičkog "patrijarha" Mihaila. ("Slavinski", naravno, nije prezime, nego dodatak prezimenu: Živorad veruje da je on "mesija" slovenskih naroda.) Godine 1980. Slavinski je doživeo svoje prvo "prosvetljenje" u Kaliforniji, i došao u Srbiju sa metodom grupnog "intenziva prosvetljenja".

Slavinski se u razgovoru za "Poglede" hvalisao kako su on i njegovih devet članova, prvi put u istoriji zapadnog hermetizma, ušli u "meunu - trajno stanje spoznaje o sebi". Kakva je to spoznaja? "Put istine se sastoji od sve većeg raspoistovećivanja od ljudskih svojstava. Sebi ne treba ništa da dodamo, moramo samo oduzimati, dok konačno ne postane Apsolutna Praznina, kao i naš Nebeski Otac". "Ja dođoh da imaju život, i da Ga imaju u izobilju", veli Hristos u Evanđelju (Jov. 10, 10). Živorad dođe da svoje sledbenike "raspoistoveti" (raspameti), i da ih svede na ništa. Jadni "njegovi"

Srbi! Spali su na to da imaju ovakvog "Slavinskog", i da, pored pravoslavnog podvižnika patrijarha Pavla, slede "gnostičkog patrijarha Mihaila"...

Nije bezopasan Mihajlović, makar to tako na prvi pogled ne izgledalo. Mihajlović je psiholog, čovek koji zna kako se manipuliše ljudima. Mihajlović se hrani kroulijevskim duhom Ajvazom. Na algolijanskom jeziku (neki demonski krici kojima krkljaju njegovi sledbeici u toku seansi) "beli gnostičari" Srbije su dobili poruku "???? ????? ????" ("Nas vodi Ajvaz"), koja im je moto. Ajvaz je, u isto vreme, duh Lam, što je Mihajloviću potvrdio neposredni Kroulijev učenik Kenet Grant, s kojim se ovaj dopisivao. (O vežbama sa Lamom kasnije.) Njegovi gnostičari su se, u toku intenziva, punili Ajvazom, pa su počinjali da liče na njega (Slavinski to opisuje ovako: "Brada bi im se ušiljila, oči suzile, a unutar lobanje su osećali strahovit pritisak na čeone i slepoočne kosti da se razmaknu i ispupče".) Na osnovu svega ovoga, Mihajlović je zaključio da je naš genije Nikola Tesla takođe bio pod uplivom Ajvaza. Evo kako Slavinski to dokazuje. Kad se Teslino prezime čita kabalistički, to jest naopako, dobija se Al - set. Al je Kroulijeva knjiga "Liber Al Vel Legis", to jest "Knjiga zakona", a Set je jedno od imena Ajvaza (Set - egipatski bog zla, sejtan (satan), to jest satana; jedna od najopakijih američkih satanskih sekti se zove "Setov hram"). Ovoj ajvazovskoj argumentaciji pozavidela bi i Milja Vujanović, poznata po etimološkim doskočicama.

Slavinski je u časopisu "Tajne", dok ga je uređivao Petar Luković, pisao o svemu: o guruu i njegovom učeniku, o alhemiji i čenelingu, o umetčnosti i okultnom, o snovima i šamanizmu... No, naročitu pažnju zaslužuju njegovi tekstovi u kojima govori o tzv. "metodi neurolingvističkog programiranja" i sajentologiji Rona Habarda. Prvom metodom, tvrdi Slavinski, stidljivost i fobije se leče za dva - tri sata, frigidnosti i impotencije za nekoliko sati, a moguće je i lečenje tzv. "jezgrovnih neuroza", koje se smatraju najtežim. Očito, Slavinski voli programiranje, o kome u našoj knjizi piše mnogo toga. Za Habardovu dijanetiku Slavinski ima samo pohvale (uz blage kritike za "zloupotrebe" koje je vršilo članstvo, i zbog čega je FBI gonio Habarda.) Dijanetika mu se dopada jer "sigurno i predvidljivo uklanja neurotične tegobe i daje emocionalno stabilnu i zrelu ličnost, a to je još neostvaren san savremene psihijatrije". Jedan od Mihajlovićevih učitelja bio je i Čarls Brener, koji je Habarda napustio 1964. i osnovao svoj "intenziv prosvetljenja", čija je iskustva "patrijarh Mihailo" koristio i kod nas (recimo, oditing).



SVET SLAVINSKOVIH SLEDBENIKA



Slavinski je čovek koji se dosledno drži Kroulijevog stava da je mentalno zdravlje prepreka za dostizanje prosvetlenja. Doduše, njegova doslednost tiče se samo učenika, pošto on sam ne upražnjava sve ono što njima preporučuje.1 Pre no što pređemo na analizu unutrašnjeg sveta sekte, trebalo bi videti kakve komercijalne efekte ima bavljenje gnosticizmom i dostizanje "meune". To se vidi iz reklama "intenziva gnoze" koje pozivaju ljude da dožive prosvetlenje. Tako je, na primer, "validirani majstor EGA Ljubinka Milanović - Azela" pozivala na "Dvodnevni intenziv gnoze" koji je trajao od 23. do 25. aprila 1993. u Joševi. Cena je dinarska protivrednost 15 DM "po "crnom" kursu na dan uplate" (setimo se da je to doba sluđujuće hiperinflacije, i da je 15 DM za neke bilo pravo bogatstvo.) Akontacija (50% naznačene sume) uplaćivala se Azeli direktno na adresu, i bila je nepovratna. Kako se menja kurs marke, tako se menja i cena "prosvetlenja". Godine 1995, od 3. do 6. juna, u Centru EGA u Joševi. Slavinski drži "prvi profesionalni kurs treninga i obuke za majstore kreatona". Za članove "Bele gnostičke crkve" cena je, zbog popusta, 400 DM, a za ostale - 500 DM. Na kurs treba poneti sredstva za higijenu, svesku i olovku za vođenje beleški i knjigu "Kreaton" (ko je nema, može da je kupi za 18 DM). Posle svega, dobija se sertifikat da je majstora za vođenje kreatona obučio sam Slavinski.

Šta je najzamamniji deo ponude "kreatoncima"? Evo kako "patrijarh Mihailo" reklamira pravi cilj i smisao bavljenja "spiritualnošću": "Ovaj kurs će Ti dati: profesiju od koje ćeš moći da živiš pristojno, nezavisno i slobodno" (to jest, narodski rečeno, "hleb bez motike", bez znoja i napora); osećanje da vrediš kao Ljudsko Biće, jer si Majstor koji vodi ljude pema novim Vrednostima (to jest, da si neko i nešto, iako, recimo, nemaš fakultetsku diplomu, niti nameru da se baviš bilo kakvim ozbiljnim poslom); ubrzanje sopstvene Spiritualne evolucije, jer ono što daš drugima, odmah se Tebi vraća/.../ Bićeš u stanju da deo svojih snova iz detinjstva uneseš u ovaj život". Na kraju, Slavinski poručuje da se "spiritualni razvoj ljudske rase strahovito ubrzao u poslednjih nekoliko godina", i da treba hitati ka "Božanskom izvoru" (na taj put se, očito, ne polazi bez deviznih rezervi u novčaniku. Stvarno majstorija - em spiritualno napreduješ i doprinosiš Spiritualnoj Evoluciji, em puniš kasicu čvrstom valutom!)2

Iz reklama pojedinih majstora EGA vidi se da postoje razlike u ceni (Slavinski je najskuplji). Milan Gligorijević Gaon, takođe "validirani majstor EGA", u ašramu u Joševi je od 2. do 16. jula 1994. držao "Intenziv gnoze" po ceni od 250 maraka (za "gnostike" 200 maraka). Njegova reklama glasi: "Želiš li da poboljšaš svet, želiš li da pronađeš put, želiš li da pronađeš Boga ili Ljubav, žudiš li za istinom... jednom reči, ako hoćeš da pronađeš sebe koji jesi Put, Bog, Ljubav i Istina, dođi na četrnaestodnevi intenziv gnoze"... "Znaj i to da je dugi intenziv najkraći put za postizanje, odnosno produbljivanje i "gajenje" Meune - trajnog stabilnog stanja svesti, koje se često naziva i Trajnim Prosvetljenjem. Mnogi su ovo stanje dostigli kroz duge intenzivne Gnoze, što ne bi i ti?". Od 30. septembra do 2. oktobra 1994. u Joševi je kurs držala "majstor Dubravka Rapajić", koja je svoje usluge naplaćivala 40, odnosno 35 maraka (za članove EGA). I ona je tražila 50% akontativne uplate, koja je nepovratna. Njena poruka je glasila: "Odrekni se hiljadu zašto zbog samo jednog i jedinog zato". Jedno od tih "zašto" bi, na primer, moglo biti: "Zašto je akontacija nepovratna?" Ali se takvih pitanja unapred treba odreći.) I još je Dubravka poručivala: "Ti to zaslužuješ i imaš prava na to", pozivajući se i na Alistera Kroulija: "Ne haj za Glas Sirene Smisla, ili Fantoma Razuma: nađi utočište u Jednostavnosti i osluškuj Tišinu" (to jest, ako ti razum kaže: "Zašto je akontacija bespovratna?", ne obraćaj pažnju na "fantoma".)

A sada da krenemo na analizu kreatonsko - intenziverskih - ekskalibursko - gralsko - gnostičkih tehnika dostizanja "meune". Prvo što treba zapamtiti pre no što se upustimo u analizu je činjenica da i Slavinski, i Ljubinka Milanović, i Milan Gligorijević, i Dubravka Rapajić ističu da se na kursu ne smeju pojavljivati duševi bolesnici, epileptičari, narkomani i teži srčani bolesnici. Dakle, tu može biti nešto što je za ove ljude opasno... Videćemo šta je opasno, i to ne samo za njih, nego i za sve ostale.

Tehnike tzv. "direktnog iskustva istine" veoma su različite, i najveći broj njih razvio je Čarls Brener, učenik Rona Habarda, osnivača sajentologije. Kao i sajentološke tehnike, one imaju za cilj da čoveka izvedu iz normalnog stanja i uvedu u stanje povišene sugestibilnosti, kada on postaje lak plen svega onoga što "majstor" nameće kao put ka "Božanskom Izvoru". Sve počinje od autosugestivnih vežbi, tipa "svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem". Tako, na primer, čovek ima zadatak da ponavlja tzv. "alfe", od kojih su neke za telo. One glase. "Ja imam zdravo telo, moje telo samo sebe leči, ja imam odličan imunitet, moje telo automatski eliminiše toksine, imam zdrav metabolizam, ja imam zdravu i elastičnu kičmu, ja imam zdrav želudac, ja imam zdravu i lepu kosu", itd, itd. Duševne "alfe" glase ovako: "Ja sam oslobođen zabrana, ja slobodno ispoljavam sebe, ja verujem u sebe, ja sam uspešan, mene ljudi vole, ja volim ljude, ja sam odgovorna i odrasla osoba, ja sam srećan, ja sam ja, ja volim život, ja opraštam sebi sa ljubavlju, ja opraštam drugima sa ljubavlju, ja vredim u svakoj situaciji" itd, itd. Sve se svodi na četiri ključne poruke: "Ja hoću, ja mogu, ja smem, ja znam"... Treba se osloboditi tzv.

"ograničavajućih verovanja" koja onemogućuju čoveku da dostigne istinsko samoostvarenje. Treba uništiti ta verovanja, a zatim uraditi njima suprotne alfe i sprečiti pojavu beta... Treba razoriti svoj identitet, poručuje "Ekskalibur", jer je "identitet privremeno ili veštačko ja koje povremeno koristimo da bi uspostavili kontakt sa sobom ili drugim ljudima". Rastvaranje (diskreiranje) se obavlja pomoću poistovećenja sa nepoželjnim osećanjem, koje se širi do krajnjih granica i onda razara (otvaranjem očiju i skretanjem pažnje.) Alfe su pozitivne misli, uvek u sadašnjem vremenu, koje žele da se ostvare, a bete su negativne misli koje smetaju alfama. Čišćenje tela se, prema "ekskaliburcima", obavlja tako što se svoje telo oseti u potpunosti, a zatim se čovek širi preko krajnjih granica i "diskreira". Posle toga se otvaraju oči, i sve se opetuje (30 - 60 minuta). Ovo se primenjuje i na bolesne organe - od oka do kičme. Pošto se telo očisti, rade se alfe koje ga ponovo kreiraju; to jest, ponavlja se: "Ja volim svoje telo, ja imam vitko i zdravo telo, ja imam zdrav metabolizam", itd. (Bilo bi veoma zanimljivo čuti šta na ovo kažu medicinski stručnjaci!) Treba se osloboditi "identiteta u koji smo zaglavljeni, pa ne možemo normalno da funkcionišemo u životu". To se postiže poistovećivanjem sa tim identitetom i diskreiranjem istog, uz pozitivne alfe.

Jedna grupa mladih ljudi iz Beograda koji su pripadali "Beloj gnostičkoj crkvi" i uspeli da se izbave imala je za zadatak da poistoveti Hrista i Ajvaza, Kroulijevog duha vodiča. Njihova "formula" je glasila: "Hrist je to, Ajvaz je to, Sve je Jedno, Hrist i Ajvaz su jedno." Trebalo je takođe sebe poistovetiti sa Hristom i Ajvazom u isti mah. Formula ličnog poistovećivanja sa satanom (jer Ajvaz je Set, to jest satana) glasila je ovako: "Ank je to (ank - drevni egipatski magijski simbol, nap. prir.), ank je tu, on je uvek u sada, obešeni je simbol Tota (ovde se govori o znaku obešenog iz tarot - karata, čije čitanje "beli gnostici" upražnjavaju, nap. prir.). Obešeni je simbol Ajvaza, kada je obešeni tu, Ajvaz je tu... Kroz obešenog vidim ono što imam sada, a to je to... sada sam to... ostvarila sam spoj sa svojim višim ja, sada sam to, sada imam sebe, sada imam tebe... Treba da budem tu, treba da budem to". To je panteistički izraz koji označava sjedinjenje sa "Jednim koji je sve"; sanskrtska formula "Tat tvam asi", to jest "Ti si to", označava da je čovek po svojoj prirodi bog, poznanje čega i jeste "prosvetlenje".

Učiteljice "gnoze" su svoje sluđene sledbenike, koji su poistovetili Hrista i Ajvaza, vodile po crkvama i manastirima, gde su se pričešćivale skupa sa njima, dok su mladići i devojke, moleći se Hristu, u stvari upućivali molitve samom satani. Jedna od devojaka koje su se izbavile iz kandži sekte sačuvala je svoj dnevnik intenziva (bili su u jednom poznatom manastiru, i niko nije podozrevao šta rade.) Iz dnevnika se vide razorne posledice bavljanja takvim "vežbama". Ona se žali na užasne glavobolje, na slično stanje kod drugih; ima halucinatorna viđenja. Svaki čas okrivljuje samu sebe da je zla, sebična, da je sotona, a da je njena "majstorica" puna ljubavi i razumevanja.

Poslednja faza ludila je komunikacija sa duhom Lamom, koji se naziva "kosmička inteligencija". Kenet Grant, Kroulijev sledbenik, Slavinskom je rekao da mu je "Velika Zver" saopštio kako su Lam i Ajvaz jedno te isto.

Pred nama se nalazi fotokopija mašinopisa "Lam kosmička inteligencija", čiji nas autor na početku upozorava da spis nije za reprodukovanje ni u celini ni u delovima, nego služi samo za privatno proučavanje. Ovde nalazimo i razlog zbog koga je duševnim bolesnicima zabranjeno da se bave "gnostičkim vežbama". Cilj psihijatrijskog lečenja je, kaže učitelj, da kod "pacijenata ojača barijeru svjesno - nesvjesno, i u skladu s tim svede na najmanju moguću mjeru psihotične epizode (posebno zvučne i vizuelne halucinacije) koje su (pored raznih drugih manija) izuzetno česte kod ovih pacijenata. Cilj hermetičkog treninga je upravo suprotno: kontrolirano slabljenje barijere svjesno - nesvjesno što je za posledicu ima veoma značajne spiritualne uvide samo kod psihološki integrirane (zdrave) jedinke". Jednom rečju, cilj je da duševno zdrav čovek postane duševno bolestan. Duševi bolesnici su "hermetičarima" nepotrebni: oni ih sami stvaraju.

Što se epileptičara tiče, on ima nekontroliranu, prekomjernu aktivnost nekog dijela živčanog sistema ili pak cijelog živčanog sistema. Čovjek koji je sklon epilepsiji imat će napade kad mu se osnovna razina podražljivosti živčanog sistema podigne iznad kritičkog praga. Hermetički trening upravo podražuje odgovarajuća područja mozga i samo zdrava osoba kao posledicu ima značajne spiritualne uvide". Pošto se prilikom vežbi koristi hiperventilacija, to jest pojačano disanje, a to kratkotrajno povećava PH arterijske krvi sa 7,4 na 7,8 što može izazvati cerebralne grčeve, epileptičari takođe ne mogu da vežbaju. ("Majstor" kaže, jasno je: od zdravog čoveka treba napraviti epileptičara.) On upozorava svoje sledbenike da posledice vežbanja mogu biti nametnute misli (čega je posledica nesposobnost za rad), velika neodređena slutnja (osećaj da će se dogoditi nesreća, za šta nema osnove), veliki neodređeni strah, kao i nerealne mistične ideje (osoba misli da je prorok). Ko god to oseti, treba da bude oprezan.

Kako izgleda rad sa Lamom? Radi se sa slikom Lama, čudovišta velike glave i očiju i usta koji su iscrtani kao pravolinijski prorezi. (Lam liči na "vanzemaljca"). Svakog dana se, posle vežbi, vodi dnevnik. Prvog dana, crtež Lama se posmatra desetak minuta, kao i drugog i trećeg, posle čega se upisuju utisci. Četvrtog dana se pažnja usmerava na jedno od njegovih očiju, petog dana se radi to isto, a misli slobodno lutaju, sedmog dana se pregleda dnevnik i donosi odluka da li da se nastavi dalje ili ne, osmog dana se bulji u crtež dok se ne oseti pospanost, uz ponavljanje: "Lam, Lam", šesnaestog dana se dremka, a Lam se zamišlja. Dvadeset trećeg dana ludilo polako počinje da se zahuktava. Tada se kreće se "tehnikom goluba". Napravi se zaštitni krug sa pentagramom i kružićem u sredini na kraju kruga. Zatim se zamišlja da kružić postaje cev - kanal koji se širi približavajući se onome koji vežba. Počinje da govori: "Al...La...", misaono ulazi u kanal u kome izgovara "hriliu" trudeći se da oseti "golubiji entitet", i na kraju kaže: "Lam". Jednom rečju - "allahriliulam". U povratku iz kružića - kanala se izgovara obratno: "lamhrilijaul". Ako se oseti da nešto nije u redu, treba reći "hrilijujulijan"... Ova samohipnoza se nastava dvadeset četvrtog dana, kada je cilj da se oseti "entitet goluba", i to 20 - 40 minuta. Trideset trećeg dana Lam se priziva da obuzme čoveka.

Vežbe sa Lamom praktikovao je Krouli, koji je crtež Lama objavio još 1919. Lam je "bog", "kosmička inteligencija", Ajvaz; on je glava spermatozoida i simbol falusa. Jedan od onih koji su sa njim radili opisuje događaj: "U jednom trenutku sam jasno osetio kako se nalazim u nekakvom velikom živom kanalu. Bilo je to ždrelo ili jednjak. Takav sam osećaj imao. Nisam video Lama u duhovnom oku, ali sam ga zato potpuno osećao". Rad sa Lamom preporučuje šef "Bele gnostike", Majkl Bertio, nadređen Slavinskom. Bertio je poznat po povezanosti sa satanskom sektom "Manastir sedam zraka" i nudi "vudu i gnostička učenja vremena i prostora". Lama priziva i sekta koja deluje kod nas. Sedište joj je nekad bilo u Banjaluci. Zove se S. G. L. U. Dž. - "Staza gnostičke svetlosti". Na njenom čelu je stajao izvesni "Majstor Leo", a propagirao ju je Emir Salihović, kroulijevac. Staza gnostičke svetlosti je povezana sa nekakvim "Crvenim gnostičkim savezom". Majstor Leo" je "veliki majstor" OTOa i "Kulta Crne Zmije". U kontaktu je sa sveštenikom Maat koja obavlja "paneonske rituale". Cilj rituala je, pored povezivanja svih okultnih eona, "stvaranje pravednije i uravnoteženije svetske ekonomije koja će omogućiti da se zadovolje ljudske potrebe za opstankom". Simbol ovih gnostičara je zmija, i to ona "iz primalnog zmijskog kulta centralne Afrike". To je "Vatrena Zmija", čiji kult predstavlja spoj telemitstva i seksualne magije. "Tehnike Zmije" podrazumeva da onaj koji je vežba na astralnom planu uzima oblik Zmije; pored ovoga, simboli sekte su golub, žaba i pauk... Sve je povezano sa vudu - magijom... I tako dalje; posle svih lavirinata okultnog bezumlja, Emir Salihović kaže da je "kreacija magijskog sistema poput kreacije umetničkog dela"...

Zamislimo kakav je svet ljudi koji sami i sebe, zazivajući Lama, uništavaju, plaćajući za to svojim "majstorima".

Istorija Slavinskovog bavljenja "intezivnim prosvetlenja" najbolje je opisana u njegovoj knjizi "Susreti sa istinom" (Beograd 1985.).

Živorad pre svega opisuje one magijske tehnike koje su vekovima prethodile njegovom ulasku u ovu oblast. Tu su starogrčke misterije - elevsinske i orfičke. Slavinski citira Miloša Đurića koji opisuje Dionisove misterije ovako: "U tom religijsko orgijazmu i toj religioznoj ekstazi duša se izbavljala iz tamnice individualnog tela i sjedinjavala sa božanstvom kao večnostvaralačkom snagom prirode i na taj način svoje slabo zemaljsko Ja (ego) zamenjivala višim božanskim". Odmah zatim, tu je dalekoistočna joga, ali i nezaobilazni gnosticizam. Gnostici, manihejci, bogumili, katari i patareni - sve su to Slavinskove preteče. Kako je razmišljao gnostički um? Citirajmo Slavinskog: "Kain, koji je u Bibliji prikazan kao nitkov (ne kao nitkov, nego kao prvi ubica, i to ubica rođenog brata, nap. prir.), za gnostike je istinski heroj." Ovakav stav gnostičkog učenja je opisan u Heseovom "Demijanu". Glavni junak, odrastao u sredini hrišćanskih uverenja zgranut je kada mu "guru" nagoveštava da je Kain vođa snaga svetlosti. I to gnostičko bilje lagano raste, dok u jednom momentu posle niza "posvećenja", u njemu ne zaplamsa spoznaja tajnog znanja. "I tada osetih na svom čelu Kainov znak", kaže on. Živoradu Mihajloviću je privlačna i srednjovekovna nemačka "sekta slobodnog duha", čiji je moral suprotan katarskom. Bilo im je dopušteno da uživaju u svim zadovoljstvima, seksualni odnos je dozvoljen bez obzira na pol partnera, preporučivane su slobodne aktivnosti, "razmišljanje" i nerad. Njih je uklonila "metla inkvizicije". Njihovo učenje nastavili su "retki pobornici slobodnog duha", alhemičari i magovi kao što su bili Agripa i Paracelzus.

Zatim slede kabalista Đordano Bruno, Piko dela Mirandola, Džon Di, rozenkrojceri, gnostičke crkve i masoni, od kojih je poznati nemački slobodni zidar, Teodor Rojs, osnivač seksomagijske družine OTO... Sve su ovo gnostici, tvrdi Slavinski. Kakav je, po njegovom mišljenju, gnostički Isus?

Kada učenik postigne prosvetlenje, Isus mu više nije učitelj. Oni postaju jednaki i - istovetni! I sama tehnika intenziva prosvetlenja je bila praktikovana, smatra Slavinski, kod gnostika pre dve hiljade godina. Nasuprot obuzdavanju istinite čovekove prirode, koje zahteva "zvanični" Isus Crkve, preteći "slobodnima" paklom "živi Isus gnostičara ukazuje na značenje očišćenja svesti kroz opštenje sa drugim ljudskim bićem: "Ako ne izneseš to što je u tebi, to što ne izneseš uništiće te. Ako izneseš to što je u tebi, to što izneseš spašće te./.../ Zakucaj na samog sebe kao na vrata i hodaj po sebi kao po pravom putu. Jer ako hodaš po pravom putu, zalutati nećeš". Đakon Andrej Kurajev ovako analizira panteističko verovanje o sebi kao bogu: "Čovek se gubi sam u sebi, u svojoj duši./.../ Da, čovek je sličan Bogu, jer je "po Njegovom liku" sazdan. Ali on nije Bog. "Gle, ti nisi telesni lik, nisi ni duševno stanje koje okusimo kad se radujemo, gnevimo, želimo, strašimo se, sećamo, zaboravljamo, i ostalo; i gle, Ti nisi sama duša, jer si Ti Gospod Bog duše moje", govori blaženi Avgustin svome Gospodu (Ispovesti". Dž, 25).

Da, duša čovekova je prekrasna i velika. Pa šta "prekrasan su i koristan organ - oči: ali ako bi one poželele da vide bez svetlosti, njihova lepota i sopstvena snaga im nikakvu korist ne bi donele, nego bi im čak i štetu pričinile. Tako i duša, ako poželi da vidi bez Duha, samoj sebi postaje prepreka". U duši je moguće zalutati: ona je bogolika. U duši je opasno zalutati: ona nije Bog. "Duša - nije od Božje prirode, niti je od prirode zle tame... On je - Bog, a ona - nije Bog", opominje prepodobni Makarije Egipatski.

Već kod najranijih hrišćanskih mislilaca uočljivo je nastojavanje kad je o tome reč. Sveti Kliment Aleksandrijski, Origenov učitelj, ne jednom piše o tome da "sa Bogom mi nemamo nikakve srodnosti ni po prirodi našoj, ni po poreklu i ni po bilo kakvim naročitim svojstvima našim, osim samo po tome što smo delo njegove stvaralačke volje" (Stromate II, 16). "Ipak, ne treba misliti da Duh Božji u nama obitava kao neki delić Božanstva" (Stromate V, 13). "Bezbožno je mišljenje i izmišljotina je fantazera da su svojstva čoveka i Svedržitelja jedna i ista". "Bezbožniče", govori Gospod, "mislio si da sam Ja tebi sličan" (Ps. 49, 21) (Stromate, VI, 14). "Bez obzira na potpunu tuđost naše prirode Njemu, ipak se On o nama brine" (Stromate, II, 16).

Ti jasni sudovi drevnog bogoslova ne smetaju profesionalnim sinkretistima da tvrde da njihova "sinteza" ništa bitno nije uklonila iz hrišćanstva. J. P. Blavacka uverava čitaoca, s jedne strane, da ona izražava pogled na svet drevnih hrišćana, i odmah izjavljuje: "Čovek postaje primalac Duše sveta, kako se prekrasno izrazio Emerson: "Ja sam - nesavršenstvo, koje se klanja svom sopstvenom savršenstvu".

To je upravo ono protiv čega upozoravaju Kliment i drugi Oci Crkve kao protiv najstrašnije greške. Pa ipak, ni savest, ni znanje ne smetaju Jeleni Rerih da tvrdi: "U hrišćanstvu se držim vere prvih hrišćanskih otaca". Zašto teozofi žele da deluju podmetačinama?

Na primer, Oci Dobrotoljublja direktno govore o svojoj veri u to da je "Sin Božji po poslušanju i smirenju očovečio i krstom i smrću spasao čovečanstvo" - ali to ne smeta Jeleni Rerih da, odlučivši se na otvorenu laž, uverava: "Autori "Dobrotoljublja" pod pojmom "Hristos" poimali su najviši božanski princip u nama samima". "Molite se da vam Bog, koji je u vama, pomogne da čuvate čistotu". "Sva izlečenja su moguća onda kad se bolesnik prene duhom i poveruje u iscelitelja, drugim rečima, ako on toliko podigne vibracije svoje energije srca, da ona može primiti magnetski tok koji ide od iscelitelja". "Ne uvedi nas u iskušenje" - u tim rečima molitve podrazumeva se obraćanje slabog duha svom Rukovoditelju, ili višem Ja, da ga On ili ona spreči u činjenju prestupa", kaže Jelena Rerih.

Tako, ja samog sebe moram da molim i za osnaženje u iskušenjima, i za oproštaj sopstvenih greha, i za iscelenje. Studeniti psihologije Moskovskog državnog univerziteta sedamdesetih godina šizofreniju su dijagnostifikovali rečima onovremeno popularne pesmice: "Tiho sam sa sobom razgovore vodim"...

Religiozni život postaje beskrajno ljubavisanje sa samim sobom. U svoje više "Ja" moram da poverujem, njemu moram da služim, u njemu da nalazim radost i utehu, i od samog sebe, jedinog, vatreno i okultno voljenoga, moram da očekujem i oproštaj greha.

Panteizam je životno neophodan okultistima. Jer sav entuzijazam novopaganstva gradi se na najprostijem silogizmu: "Bog je sve; sve je Bog; Ja sam - deo svega; prema tome, ja sam Bog". Upravo žeđ za samoobogotvorenjem prinuđava da se usvoje prilično sumnjivi koncepti ustrojstava sveta".

Posle gnosticizma, Slavinski pokretom - pretečom svojih metoda smatra zenbudizam, i njegovo dinamičko probijanje ka praznini i ništavilu. Filip Kaplo, koji je vežbao zen, i koga Mijalović citira, kaže do kog je iskustva stigao upražnjavajući ovu vrstu budizma: "Posle mnogo godina, kada sam uspeo ponešto da shvatim, spoznao sam da bog nije ni dobar, niti svemoćan, niti biti šta drugo. U stvari, bog nije čak ni bog". Ubedljivo otkriće, nema šta!

Od savremenih hrišćanskih sekti, Slavinski srodnost nalazi u "Pentekostalnoj crkvi", čiji vernici, tokom padanja u trans, često doživljaju "direktna iskustva istine", tako da postupci koje oni primenjuju zaslužuju okultnu pažnju. Slavinski pominje još i Franklovu logoterapiju, Asađolijevu psihosintezu, kao i psihologiju Abrahama Maslova (sve je to "transpersonalna psihologija", ona koja beži od ličnosti kao đavo od krsta.) Maslovljev kriterijum zdrave ličnosti je da postoji "vrhunsko iskustvo", u kome čovek oseća jedinstvo sa svetom i to da se našao na vrhuncu svojih moći (opet panteizam): to je "mističko iskustvo", "okeansko osećanje", osećanje spajanja sa svetom, kosmosom ili prirodom.

Još jedan "trener prosvetlenja" u Slavinskovoj je vidnoj pažnji: Džek Pol. Rozenberg (samozvani Verner Erhard) i njegov "Erhardov seminarski trening". Cilj ESTa je prosvetljenje, radi se šezdesetak sati sa većom grupom ljudi, u toku dve sedmice. Međutim, na početku im se kaže jedino da će na kraju imati "praktično orjentisano filozofsko pedagoško iskustvo". Slavinskom je, kao i mnogim okultistima, idol i Gurđijev. Kako su izgledali Gurđijevljevi metodi "prosvetlenja" ? Njegov učenik Uspenski je za vreme II svetskog rata živeo u SAD, na farmi blizu Njujorka. Dolazili su mu ljudi koji su želeli da se "prosvetle". Jedan od njih je bio i mladić Rodni Kolin, koga je Uspenski prinuđavao da neprekidno radi u bašti, dok ne bi spao s nogu od umora. Uspenski je za to vreme filosofirao sa svojim gostima. Jedne prilike, ne mogavši da zaspi od umora, Kolin je dotrčao do kuhinje u kojoj je sedeo Uspenski. Uleteo je u kuhinju verujući da će tamo zateći ugledne guruove goste, ali nije bilo nikog, osim Uspenskog koji je bio sam i pio vino. Pre no što je uspeo da se pribere, mladić je viknuo: "Zašto se ja plašim tebe?" On ga je mirno pogledao i rekao: "Zašto si rekao Ja?"" I Rodni je "doživeo prosvetlenje"! Jedna Slavinskova učenica iz Ljubljane poslala ju je pismo sa svojim opisom "prosvetlenja". Trećeg dana dok su radili pojedinačnu meditaciju, iznenada je osetila toplinu u predelu trbuha. Bila je kao užarena kugla koja se počela širiti. To je bilo osećanje ljubavi i odjednom, doživela je: život je sve, život je sve. Sve je bilo isto, i ona i drugo ljudsko biće, i život, sve je bilo sve i sve je bilo jedno! Osetila je neopisivu ljubav. Po Mihajloviću, formule prosvetlenja mogu biti još i: "Ja sam ja!", zatim "Ja sam sve!"; najzrelije "prosvetlenje" je, međutim, "Ja sam ništa, ništavilo, beskrajna praznina". Na pitanje: "Šta je život?", odgovor je da čovek jeste život, i da između njega i života nema suprotnosti: taj nivo je ono što Alister Krouli naziva otkrićem slobodne volje i delanjem po njoj.

Slavinski je svoje metode razvio direktno iz dijanetike, sajentološke tehnike indukovanja ludila. Naime, učenik Rona Habarda Čarls Berner, pošto je napustio dotičnoga, krenuo je da samostalno primenjuje dijanetičku metodu oditinga, dodajući joj nove elemente. Slavinski je kod njega, 1980. godine, doživeo prosvetlenje - osećao je da je u kosmosu, viđao neobične gradove i fantastična bića, alhemijsko - kabalističke simbole. Besna zver mu je bila u stomaku, i odatle htela da provali napolje; dok mu se telo treslo, iz usta mu je izbijao nepoznat glas (pogađaš, pravoslavni čitaoče, čiji bi to glas mogao biti!)

Intenziv prosvetlenja ima za cilj slamanje psiholoških barijera i uništenja egoa, da bi se došlo do samospoznaje, to jest stapanje subjekta i objekta u jedno. Dva partnera, aktivni i pasivni, učestvuju u tzv. vežbama komunikacije. Pasivni partner postavlja aktivnom pitanja: "Ko si ti", "Šta si ti", "Šta je život?", "Šta je drugo ljudsko biće!" Aktivni partner radi na otkrivanju sebe, a pasivni to gleda, sluša i pamti, ne pokazujući da je zainteresovan. (Isto rade sajentolozi!) U toku samospoznaje dolazi do vrištanja, urlanja, teških psihošokova. Buđenje kundalini je veoma opasno, jer se, prema Breneru, čovek može početi da ponaša divlje, paranoično, da ima vizije i halucinacije, da mu se javlja manija veličine.

I sve to da bi došao do shvatanja da je on - sve, a to sve je - ništa. Ali, na žalost, što naš narod kaže, nije bez ništa: sam Slavinski tvrdi da gosti koji dođu na proslavu na kraju intenziva, zbog energije koja je tu prisutna, mogu da dožive čudne pojave poput treperenja i grčeva tela, bolova i napada sumanutog, besmislenog smeha. (Pravoslavni čitaoče, znaš odakle ova energija!)

Prema Breneru, da bi neko postao majstor ne treba mu ni diploma, ni kurs za majstora, ni njegovo, niti bilo čije odobrenje, ni prostorija, ni saznanje da si majstor; da li je neko majstor, zavisi od njega samog... I zato što si sam svoj majstor od učenika uzimaš po 400 maraka! Majstori, majstori!

Nastavak


SVEDOČENjE BIVŠEG PSIHOTRONIČARA



Pitanje (P): Kako ste se upoznali sa Ž. M. Slavinskim?

Odgovor (O):Kao veoma mlad pročitao sam par knjiga Slavinskog. To mi je bilo dovoljno da poželim da ga upoznam i imenujem za svog gurua. Rođen sam i odrastao u ateističkoj porodici. Međutim, bio sam duboko svestan još kao dete da Bog postoji. Nisam ga doživljavao kao hrišćanskog Boga, jer za Njega nisam znao. Moj Bog je bio apsolutna pravda, strog i bezličan. Svakodnevno sam Mu upućivao molitve. To je potrajalo dok nisam krenuo na hatajogu. Strpljivo sam vežbao, ali joga me nije zadovoljila. Čeznuo sam za doživljajem, jasnim viđenjem duhovnog sveta. U Žikinim knjigama bilo je mnogo obećanja i meni se put "bele" magije učinio putem do Boga. Tako sam dospeo do ove sekte.

P: Slavinski i njegova sekta nisu vaše jedino lutanje?

Na žalost, ne. Ono što je nekima od rođenja prirodan način života, za mene je ostalo tajna sve do moje 22. godine. Pravoslavlje, koje je po prirodi stvari moj put, put srpskog naroda, meni se pokazalo kao spas i istina tek posle mnogo lutanja i putešestvija od sekte do sekte. Sve one nude laž i obmanu. Ne bi se duže na njima zadržavao, jer mnoge nemaju puno sledbenika, a i princip obmane je u svima sličan. Pomenuo bih još, osim sekte Slavinskog i sektu pod nazivom Transcendentalna meditacija (TM). Malo je ljudi koji za TM nisu čuli, jer je njihova propaganda agresivna. Na tragično smešan način i uz prilično novca, iniciran sam u TM. Ja sam poneo priznanicu da sam uplatio novac i darove u obliku voća za učitelja Mahariši Mahiš Jogija, Guru Deva. A učitelj TMa mi je uzvratio nerazumljivim zapevanjem i posipanjem pirinčem, uz šta mi je dao mantru ajma. Ovu sektu sam napustio posle tri meseca, jer mi se i iz one perspektive činila smešnom i naivnom. Zapanjen sam da imaju toliko sledbenika, jer je prevara u njihovom slučaju očigledna. Nisam se za njihova ostala "znanja" dalje interesovao, ali poznajem ljude kojima je obećana levitacija, a dobili su histerično grčenje mišića i skakutanje. Za razliku od njih, obmanu od strane Slavinskog sam shvatio tek posle nekoliko godine.

P: Možete li nam reći nešto o njihovom učenju?

O: Oni relativno malo teoretišu. Bave se praktičnim radom. Samo učenje im je nedefinisano i u okviru udruženja postoje razne podgrupe. Ali ono što je sigurno je da su oni Kroulijevi sledbenici i da su satanisti, doduše za početnike malo prikriveni. Oni se klanjaju slici Ajvaz, a i ne poriču da je to satana. To je zamaskirano time da se navodnim prevazilaženjem satane dolazi do Apsoluta, tj. Boga. Ali, ko ovde koga pobeđuje, samo po sebi je jasno. Žika je svom imenu pridodao ono Slavinski jer, zamislite, on veruje da je duhovno vođa slovenskih naroda.(!) Inače, on u sekti ima posebne ljude, "zombije" koji su spremni da učine sve što Žika od njih zatraži. Oni su većinom intelektualci i nisu tako mladi, i to nekoga može da začudi, ali treba imati u vidu da su ti ljudi od mladosti indoktrinirani. Oni veruju da potiču sa planete Algol i da su odatle došli na Atlantidu. To im je prva inkarnacije na zemlji. Na Algolu ih je bilo 39, a Žika u ulozi nebeskog skakača ih je predvodio. Te su basne u koje oni veruju. Čovek ne može a da se ne nasmeje da neko u ovo veruje, ali i nije smešno kad se zna da je ova sekta unesrećila mnoge porodice. U sekti je zastupljeno Kroulijevo blagosiljanje nemorala i seksualnih perverzija, a sve pod okriljem istinitog napretka u duhovnom razvoju.

P: Ko je, u stvari, Ž. M. "Slavinski"?

O: O čoveku koji sledi Kroulija ne mora mnogo da se priča. Ono što sam primetio da je kod njega karakteristično je da većinu stvari koje drugima proporučuje sam ne koristi. On je po stopstvenom priznanju malo tih rituala probao, a članovima sekte sve to nameće kao obavezno. Tako se recimo vršio obred "pripitomljavanja đavola" iz koga se učesnici često nisu izvlačili zdravi. On to nikada nije činio. Svi su morali da budu vegeterijanci, a Žika je jeo meso.

P: U mnogim sektama dolazi do zloupotrebe dece. Da li je toga bilo i ovde?

O: Deca svih tih ljudi u sekti su zloupotrebljena na ovaj ili onaj način. Ta deca od malena slušaju o satanizmu, rastu uz tarot, spavaju pored soba u kojima se izvode rituali. Sam Žika je svog 13,ogodišnjeg sina doveo na intenziv.

P: Šta je to intenziv?

O: To je ključna tačka "učenja" oko koje se se vrti. To je, ukratko rečeno, skraćeni put koji bi trebalo da dovede do prosvetljenja. Međutim, on vodi u dubine pakla, što sam i lično iskusio. Intezivi traju različito. Od nekoliko dana do dve nedelje. Uzgred, intenziv nije ni malo jeftin, ali ako Žika prema nekome gaji simpatije, cena pada. Na intenzivu se navodno dobija odgovor na pitanje: Ko sam ja? U beskraj ti postavljaju to pitanje i ti daješ odgovore. Bio sam na puno ovih seansi i obavezno dobijao drugačiji odgovor, mada sam svaki put doživeo "prosvetljenje". Jednom sam imao jaku želju da umrem, i samo me je Bog spasao od onog najgoreg. Tada sam shvatio da to nije put u prosvetljenje, već u ludilo, u pakao.

P: Kako se odvija intenziv?

O: Sve se odigrava u nekom praznom stanu. Učestvuje oko 30 ljudi. Spava se nekoliko sati dnevno. Jede se malo, i to samo vegeterij anska hrana. Kao što sam već rekao, postavljaju ti stalno to pitanje "Ko si ti?" i tako danima dok se ne "prosvetliš". Atmosfera je jeziva. Jedni se histerično smeju, drugi vrište. Postoje dva puta "prosvetljenja", odnosno prelesti. Prvi put oni nazivaju, Bože oprosti mi, "put svetog duha", dok je drugi "put zmije" i on je veoma bolan. Zato ova organizacija i ima za svoje simbole goluba i zmiju. Najgore je što se tamo zaista događaju čudne stvari. Samo nesrećnici ne znaju da ih đavo sve više hvata u mrežu u koju su se dobrovoljno upleli. Oni misle, kao što sam i ja mislio da se prosvetljuju, a ustvari silaze u adske dubine. Pitali ste me o zloupotrebi dece. Sada sam se setio primera jedne vaspitačice koja je "prosvetljena" intenzivom učila decu da se "igraju" inteziva.

P: Koje "tehnike" se još koriste?

O: Pa evo, na primer tehnika preporađanja, kojom se ljudi navodno čiste i vraćaju u prethodne živote. Iz ličnog iskustva tvrdim da nije ništa manje opasna od intenziva. Zasniva se na disanju, kojim se izaziva hiperventilacija, a kao posledice javljaju se halucinacije.

P: Kako ste napustili organizaciju?

O: Jednostavno, osetio sam da ludim. Osetio sam zlo i demonsko u svemu tome. Mogu slobodno da kažem da je čudo Božije što sam se odatle izvukao. Odjednom sam shvatio kakva je sve to zabluda. Pobegao sam glavom bez obzira...


"Vizantijsko ogledalo", 1/1994.




VEŠTIČIJI KULTOVI



U Srbiji se odnedavno, u izdanju IP "Ezoterija", može nabaviti knjiga poznate savremene veštice Gvidolin "Vika - drevna religija veštica". Prema podacima koje je u svom tekstu "Đavo ima više imena nego obožavalaca" izneo Nenad Kostić, veza sa vešticama na našem terenu je Jasmina Bogdanović, pripadnik OTOa. Tako je kod nas stiglo ono što je na Zapadu poplava već odavno...

U svom članku "Na metli - do zvezda", objavljenom u 12. broju "Tajni" Snežana Nešić dala je detaljan opis tzv. "religije veštica", krećući od činjenice da se mnogi obredi izvode uz nage učesnike. Po njoj, ova ritualna nagost je posledica:

Činjenica da je "vika" - religija prirode, i povezanosti sa "Majkom Zemljom".

Vika je "demokratična", a nagost je simbol "demokratije" ("Mi smo demokratizovani i sifilističari", govorio je Bodler.)

Vika teži upoznavanju pravog čovekovog bića, pri čemu se mora odbaciti svaka lažna slika o sebi, a skidanje odeće je pomoćno sredstvo.

Natprirodne moći se lakše koriste bez balasta odeće.

Veoma bitan element veštičijeg obreda je Magični Krug, koji služi da zaštiti na astralnom planu, da stvori sveti prostor i da koncentriše parapsihičke moći koje veštice i vešci prizivaju. U obredu crtanja kruga, koristi se magijski nož crne drške, prizivaju se četiri elementa, bog i boginja.

("Rogati bog" je bog veštičjih obreda.) Obred se obavlja tako što muškarci i žene sede u magijskom krugu, držeći krajeve užadi. Raspoređeni su poput žica u točku bicikla. Prizivajući moć, oni izražavaju svoje želje - za uspehom, zdravljem, srećom. Vrhovna Žrečica, kad moć dostigne vrhunac, krikne "Ispusti!", kojom prilikom svi ispuštaju konopce, i očekuju da će ih sila koju su prizvali poslušati. Veštičjin žrtvenik se nalazi na severu (strana satane).

Veštice se bave i bacanjem čini, koje podrazumeva tri faze:

zamišljenje i precizno imenovanje cilja koji se želi postići;

vizualizovanje, stvaranje odgovarajućeg oblika misli, i usmeravanje snage volje na ono što se "opčinjava";

projava određenog efekta. Veštice se bave "vezivanjem" - spajanjem osoba suprotnog pola; nanošenjem zla protivniku; navođenjem ljudi da služe njihovoj volji, itd.

Vešticama su jako slični ritualni magovi, mada se u ponečemu i razlikuju, s obzirom da njihovi obredi teže kompleksnosti u detaljima. Parapsihičke moći veštica su: vidovitost, proricanje, psihometrija, astralna projekcija, bilokacija, lečenje. Gata se pomoću tarota i JiĐinga, kao i pomoću kugle, crnog ogledala, posuda se mastilom. Veštice obavljaju "astralnu projekciju", a vrše i egzorcizme određenih mesta. Ako na tim mestima žive "duše umrlih", onda se s njim razgovara, ubeđujući ga da napusti poseduto mesto.

U Saveznoj Republici Nemačkoj je, pre ujedinenja sa Istočnom, bilo desetak hiljada žena učlanjenih u razna veštičarska udruženja. Okupljale su se, između ostalog, u šumi Pfalc, oko žrtvenika prekrivenog crnim baršunom. Veštica Seklet, autor knjige "Putevi do Boginje Zemlje", držala je predavanja grupama od po trinaest žena (13 je za njih "broj okultnih moći", koji "izvodi iz normalnog poretka i ritma univerzuma.")

U Engleskoj je veštičarstvo povezano sa drevnom druidskom religijom i kultom Morgane le Fej, veštice

Arturove polusestre. Žan Luj Brau u knjizi "Rituali crne magije" objavio razgovor sa Silijom Rasel Gog, koja se nalazi na čelu veštičje sekte "Hram svetlosti Avalona". Proglasila je sebe za Morganu le Fej. U razgovoru sa Braunom rekla je: "Veštice su nepravedno optužene, jer nije poznato koliko pomoći i utehe mogu pružiti onima koji pate".

Britansko veštičarstvo je počeo da obnavlja Džerald Gardner (umro 1964. godine), koji je svoje učenje nastavio tamo gde su stali Džek Parsons, Alister Krouli i keltski druidi. Njega je nasledio "veliki žrec i kralj volšebništva" Aleks Sanders, koji tvrdi da ga je u okultno uputila baka i da je "blagoslov" (prokletstvo) dobio, još kao mali, od Alistera Kroulija. Sandersu je veštičarenje donelo milione, i dvadesetak vila: od Sejšela do Barbadosa. On je putovao po Evropi, držeći, sa svojom ženom, "trodnevne veštičje seminare", uglavnom za "slabiji pol".

Čarls Liland, koji je izučavao život britanskih Cigana i njihovu magiju u prošlom veku, u Italiji je došao do veštice Madlene, koja mu je dala rukopis tobože drevne knjige "Aradija - veštičje jevanđelje". Po ovom spisu, veštice je stvorila boginja Dijana pošto se sparila sa svojim bratom Luciferom, i dobila kći Aradiju, koju je poslala da pomaže "ugnjetenima"... Veštičji praznici su ravnodnevnice i solsticijumi u toku godine, praznici žetve (2. avgust) i 31. oktobar, noć uoči rimokatoličkih Svih svetih (tzv. "Noć veštica"). Najveći praznik je druidski Beltan, to jest 1. maj. U "Valpurgijinoj noći" uoči Beltana obavljaju se najvažniji rituali (opisao ih je Gete u "Faustu").

Veštičarstvo je na Zapadu veoma povezano sa radikalnim feminizmom, koji se bori protiv "patrijarhalnog Boga" Hrišćanstva i nastoji da ga zameni kultom "Boginje Majke". Takođe, tendencije radikalne feminističke teologije u protestantizmu poklapaju se sa veštičarskom ideologijom. Godine 1993. održana je u Mineapolisu feministička "Konferencij a pretumačivanja", uz učešće oko 2000 protestantkinja, koje su se borile protiv muške dominacije u crkvi i za prava lezbejki, obraćajući se "Sofiji, kao ženskom načelu božanstva". Rimokatolici su, bar u SAD, vešticama dali "vidno mesto". Meri Deli, sa dva doktorata teologije, profesor na jezuitskom koledžu u Bostonu, počela je da kritikuje Hrišćanstvo i sebe je proglasila za "ekofeminističku lezbejku - vešticu". Rozmari Radford Ruter, bivša rimokatolkinja, sada profesor evangelističke Geret - seminarije na Srednjem Zapadu, smatra da je "mnogo zla učinjeno u ime Hrista, ali nije bilo krstaških ratova ni pogroma u ime Vaala, Astarte, Izide ili Apolona". Ona se zalaže za tzv. "žensku crkvu", čiji obredi veoma liče na veštičije. Njen osnovni stav je da je "kušanje zabranjenog ploda" donelo "blagoslov"...