O ljudskom organizmu - rečnik pojmova I

LAVRAN,ŠARL LUJ ALFONS- 1845-1922. Francuski lekar da je malarija izazvana plazmodiji ma,parazitima koji se množe u krvi čoveka.

LAGOFTALMIJA- Nemogućnost zatvaranja oka kojoj je uzrok najčešće oduzetost nerava kapačnih mišića. Javljaju se razne komplikacije koje mogu da dovedu do oštećenja oka i li čak do gubitka oka. Uzrok nastanka logoftalmije je najčešće isturenost očne jabučice zbog tumora koji raste u očnoj duplji ili drugačije Bezedovljeva bolest.

LAŽLJIVOST- Susreće se u velikoj meri kod nekih psihopatskih i neurotičnih osobina. Roditelji i ne primete kad dete počne istinski da laže. U periodu od 6-8 godine dete još ne zna šta je to istina, jer u upotrebnoj meri ne uočava granicu između stvarnog i izmišljenog sveta. Možemo pomenuti da imamo lakše i teže slučajeve. U lakše možemo svrstati želju za afirmacijom, a to mže biti znak inferiornosti.
Prvo treba otkriti uzrok zašto dete svesno laže, koji su pokretači takvog delovanja. Decu odlikuje posebnost, a ta posebnost se ispoljava u fizičkom i psihološkom području razvoja. Da bi ga učili iskrenosti nije nije dovoljno samo baviti se njegovim lažima već dati prilike u kojima će doći do izražaja poštenje i pravičnost.

LAZA LAZAREVIĆ- Je čuveni srpski pesnik i lekar. Rođen je u Šapcu 1851. godine. U porodici Lazarević vladao je primeran patrijahalan red. Lazarević je već u ranom detinjstvu imao prilike da upozna i da zavoli književnost.Pre nego što je završio prava 15. januara 1871. godine izabran je za državnog pitomca da studira medicinu u Berlinu ali mu je stipendija oduzeta zbog prilika koje su nastale usled Pariske komune. Nakon toga, Lazarević završava prava i postaje praktikant Ministarstva prosvete. Početkom naredne godine ponovo mu je potvrđena stipendija i on odlazi u Berlin. Za vreme Srpsko-turskog rata 1876—1877. Lazarević prekida studije pošto je pozvan na vojnu dužnost. Služio je kao lekarski pomoćnik i bio odlikovan srebrnom medaljom za revnosnu službu. Vrativši se u Berlin završava studije medicine 8. marta 1879. Prvu pripovetku objavljuje beèka "Srpska zora"
(1879), pod nazivom "Zvona s crkve u N",
potpisanu samo jednim X. U stvari, u pitanju je
pripovetka "Prvi put s ocem na jutrenje", koja je
odmah pokazala "sve osobine i kvalitete Laze K.
Lazarevića kao pripovedača, njegovu vanrednu
sposobnost da fabulu razvije metodično, dajućii
joj strukturu u kojoj nema ničeg suvišnoga i
izlišnoga. " Nka od poznatih dela:
Sa "Školskom ikonom" (1880) i "Sve će to narod
pozlatiti" (1882).
"U dobar čas hajduci"
(1880), "Na bunaru" (1881), "Verter" (1881),
"Vetar" (1889), "On zna sve".

KARL LANDŠTAJNER- rođen je 14 juna 1868 godine. Razvio je prvi moderni sistem klasifikacije krvnih grupa 1900 godine i omogućio je primenu transfuzije krvi.Nakon što je diplomirao sa maturskog ispita iz Beča, srednju školu je preuzeo studije medicine na univerzitetu u Beču и napisao svoju doktorsku tezu 1891. Dok je još kao student objavio esej o uticaju ishrane na sastav krvi.
Godine 1930 dobio je Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu.

LEVENHUK, ANTONI VAN- 1632-1723. Holandski naučnik i brusač sočiva.Bio je jedan od prvih konstruktora mikroskopa i doprinosima u razvoju mikrobiologije. Prvi je video i opisao sitna, jednoćelijska bića i kapi vode,a zaslužen je i za istraživanja drugih, do tada neotkrivenih, sitnih bića, građe ljudskog tela, biljaka itd.

LEZIJA- Oštećenje koje nastaje pod uticajem raznih faktora u ćelijama, tkivima ili organima.

LEKAR- Je zvanje koje se stiče posle završenih studija na Medicinskom fakultetu. Posle studija lekar mora provesti godinu dana na praktičnom radu u raznim zdravstvenim ustanovama, mora završiti tzv. lekarski jednogodišnji staž. Broj lekara u našoj zemlji je u porastu. Medicina je naučna oblast čiji su predmet interesovanja zdravlje i blagostanje živih bića, najprije podrazumjevajući zdravlje čovjeka, a potom i zdravlje nekih redova životinja. Riječ medicina porijeklom je iz latinskog jezika i znači lek (remedium), a upotrebljava se i izraz ars medicina kao umjetnost lečenja. Zasnovana je dva principa: teorijsko-istraživačkom i praktičkom, ili često nazvanim kliničkim, principom. Teorijsko-istraživački princip će omogućiti da se određena oblast, bolest, urođena mana ili stanje definiše, detaljno prouči i nakon izvršenih testova uputi na zaključivanje.Istraživanje koje je sprovedeno u periodu 1961. godine, ukupno je bilo 11000 lekara. Postoje više oblasti u medicini a to su: radiologija, kardiologija, neurologija, oftamologija...Ostale grane medicinske nauke niz navedene grupe u samom nazivu imaju definisan predmet interesovanja, ali se ipak oslanjaju na detalje koje im nude osnovne i kliničke medicinske nauke.

LEKARSKA KONTROLA U TELESNOJ(FIZIČKOJ KULTURI) I SPORTU- Razvitak svake individue prolazi niz etapa. Poznate su veoma različite periodizacije razvitka. Pored određenih zakonitosti u razvitku ličnosti svaka individua ima svoj specifičan put razvitka i po karakteru i po kvalitetu, intezitetu, brzini. Primena sistematskog telesnog vežbanja i treninga moraju biti neprekidno kontrolisani da bi se utvrdila veličina njihovog pozitivnog efekta na sportistu, kao i da bi se na vreme uočile nedovoljnosti, prekomernosti i nepravilnosti u njihovom izvođenju.I.M. Sečenov i I.P.Pavlov i naročito Lesgaft pridavali su veliki značaj mišićnim pokretima u razvitku čoveka.
Svesno vladanje telom i mišićnim pokretima  zaosnovano na delatnosti mozga u procesu fizičkog vaspitanja, čiji je sastavni deo sport, dovodi i do njenog razvitka. Specifičan uslov sportske delatnosti je intezivno i čak maksimalno fizičko naprezanje. Proces formiranja motornih navika je proces u kome postoje faze. Prvu fazu A.N. Krestovnikov je nazvao fazom generalizacije. Druga faza je obrazovanje motorne navike. Praktično izvođenje vežbi u drugoj fazi obrazovanja navike odlikuje se postepenim poboljćanjem koordinacije pokreta,odstranjenim suvišnih, nepotrebnih i uspostavljanje pravilnog odnosa između trenutaka napregnutosti i olabavljenosti aktivnih mišića, većeg sklada u radu mišića- antagonista. Treča faza obrazovanja motorne navike  dobila je naziv- faza stabilizacije. Može se reći da u ovoj fazi vežba postaje naučena radnja.

LEKOVITE VODE- Prirodne izvorske vode koje imaju lekovita dejstva na oboleli organizam i izvesne povoljne efekte na zdrav organizam.

LEKOVITE VODE I BLATO- Prirodne izvorske vode koje imaju lekovita dejstva na oboleli organizam i izvesne povoljne efekte na zdrav organizam. Lekovite mineralne vode obuhvataju podzemne vode koje, zahvaljujuæi opštoj
mineralizaciji, jonskom sastavu, sadržaju gasova, prisustvu terapeutski aktivnih
komponenti (mineralnih i organskih), radioaktivnih elemenata, alkalnosti ili kiselosti,
povišenoj temperaturi, imaju blagotvorno fiziološko dejstvo na čovekov organizam. Imaju široku primenu u balneologiji.Za jednu lekovitu vodu kaže se, takođe, da je terminalna ili mineralna. Međutim sve mineralne vode nisu i termalne, odnosno, tople, niti su sve termalne vode mineralne.
U mineralnim vodama zastupljen je velik broj elemenata koji se, sa balneološkog aspekta
mogu podeliti na četiri grupe i to: Prvu grupu elemenata čine Fe, Co, As, J, Br i moguće B, odnosno elementi s izraženim
farmakološkim dejstvom. Drugu grupu sačinjavaju elementi s tačno utvrđenim uticajem na hormonalne i
fermentalne procese u organizmu - J, Fe, Cu, Mo, Zn, Co, Mn, a moguće Ni i Ba. Trećoj grupi pripadaju elementi toksični za čovečji organizam - As, Pb, Se, Hg, V, F. Četvrtu grupu čine elementi koji su otkriveni u tkivu i tečnosti čoveka, a čija biološka
uloga još nije utvrđena - Ti, Zr, Ir, Cs, Ge i mnogi drugi.
Peloterapija ili fangoterapija je lečenje blatom.
Prirodna blata se mogu podeliti na:
1) mineralna( anorganska blata), nastaju taloženjem mineralnih soli iz vode koji se mešaju s raskvašenom zemljom gde ima mineralnih izvora, bogata su karbonatom i silikatima a sadrže i druge soli prema prirodi mineralne vode. 2) biljna(organska, vegetabilna blata),nastasju razvijanjem autogene vegetacije: alge, barežin itd. Sv. Kirilo je rekao: Onaj kome je poznat način lečenja  ljudi- neka ne čuva to samo za sebe, nego neka sve izloži i drugima u punoj meri.

LEKOVITO BILJE- Je bilje koje su upotrebljava u naučnoj i narodnoj medicini. Zahvaljujući geografskim karakteristikama i prirodnim uslovima u Srbiji raste verlikibroj različitih biljnih vrsta.Broj vrsta lekovitog i aromatičnog bilja kreće
se između 400-500, a u široj upotrebi je oko 250-300 vrsta. Najveći broj
raste spontano u prirodi, dok je izvestan broj priveden u kulturu i gaji se radi
eksplatacije.Tradicija i delatnost fitoterapije potvrđuju
činjenicu da u prirodi ne postoji nijedna biljka koja nema lekovita
svojstva za određenu bolest.
Prilikom sakupljanja lekovitog bilja veoma je bitno njegovo poznavanje na terenu, i zato je preporuka da se sakuplja samo ono bilje koje se dobro poznaje.Terapeutska vrednost lekovitih biljaka zasniva se na vezi koja postoji između hemijske strukture aktivnih supstanci biljaka i
njihovog farmakološko-dinamičnog delovanja na organizam.
Složenost hemijskog sastava biljaka koje imaju od 2-3 pa i do 30-
40 identifikovanih elemenata kod pojedinih vrsta, objašnjava
terapeutsko delovanje jedne iste biljke kod različitih bolesti.
Efikasnost prirodnih sredstava, kada je u pitanju preventiva i
samo lečenje, kao u ostalom i u alopatskoj (zvaničnoj) medicini,
zavisi od kompletne i dobre dijagnoze.
Podela bilja po lekovitosti može da se vrši na razne načine, a često prema njegovoj upotrebi.

LEPRA- Drugačiji naziv je guba ili Hansenova bolest. Lepra je zarazna bolest poznata od drevnih vremena, kada je bila zdravstveni problem u Kini i Indiji.  Bolest je endemska u Aziji, Africi, Latinskoj Americi i ostrvima Pacifika. Javlja se u lošim socijalno-ekonomskim uslovima kao što su prenaseljenost, siromaštvo, loša ishrana, seoska sredina. Uzrok gube su bakterije Mycobacterium leprae i Mycobacterium lepromatosis. Prvu je otkrio 1873 godine Grehard Armauer Hansen. Klinička slika lepre se manifestuje   simetričnim kožnim nodulama, plakovima i infiltratima derma (duboki sloj kože), koji sadrže veliki broj bacila. Mada, periferni nervi sadrže veliki broj bacila, pošto je ćelijska reakcija odsutna, neuro­loške manifestacije se javljaju tek u kasnijim faza­ma bolesti.
komplikacije i sekvele.
Izbegavanje kontakta sa obolelima od lepromatozne lepre je značajna mera pre­vencije, pošto ovi pacijenti sadrže veliki broj bacila u nazalnoj mukozi i sekretu, a infekcija se širi kapljičnim putem. Tuberkuloidna lepra je, verovatno, nekontagiozna bolest. U endemskim krajevima infekcija se može preneti i putem kon­taminirane zemlje i insekata, pa se prevencija mora usmeriti i u tom pravcu.

LETALITET- Dopunjuje mortalitet i pokazuje procenat umrlih prema obolelim od određene bolesti u stanovništvu neke teritorijalne jedinice u određenom teritorijalnom razdoblju.

Odlicna tema!

Pohvale ttooma za sve postove!  

LEUKEMIJA ili leukoze- Je neizlečiva bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih zrnaca tj. leukocita u organima koji normalno stvaraju leukocite(koštana srž,limfne žlezde, slezina...), kao i u skoro svim drugim organima( jetra, pluća,bubrezi itd.).Чини око 80% леукемија одраслих. Nastaje iz mijeloidne loze krvnih ćelija, najčešće iz granulocitne. Učestalost je oko 3/100.000 stanovnika godišnje. Pretežno su stare osobe obolele.. Tok leukemije zavisi od njenog oblika. Akutni oblici, u kojima je broj leukocita u krvi znatno manji nego u hroničnim oblicima , predstavljaju najteže vrste leukemije.Na osnovu broja leukocita u krvi, leukemije, možemo podeliti na: leukemične, subleukemične i aleukemične.Prema vrsti leukocita koje buje, leukemije možemo podeliti na: mijeloidne, limfocitne i monocitne.Mijeloidna leukemija može da ima hronični ili akutni oblik.Kod hroničnog oblika glavni znaci bolesti su: bledilo, opšta slabost, tup bol ispod levog rebarnog luka, česta krvavljenja iz nosa i desni , znojenje, lako povišene temperature, mršavljenje, povećanje jetre i jimfnih žlezda.Akutni oblik mijeloidne počinje vrlo naglo visokim temperaturama, izraženim bledilom i krvavljenjem iz desni, nosa,polnih organa.
Limfocitna leukemija ima, takođe, akutni i hronični oblik Hronični oblik,javlja se naročito kod osoba starijih od 60 godina, ima relativno blag i dug tok.Akutni oblik limfocitne leukemije javlja se najčešće kod dece  i mladih osoba do 20. godina starosti.
Monocitne leukemije su najteža vrsta leukemije, koje obično uvek imaju vrlo akutan tok i vrlo su otporne prema svim lekovima.U većini slučajeva uzročnik nastanka leukemije je nepoznat, pa je teško pronaći pravilan preventivni modus. Ipak savetuje se manje izlaganje otrovima, zračenju i hemikalijama kao i pravilna ishrana u cilju što boljeg imunog odgovora organizma na štetne agense.Моgućnost izlečenja zavisi od izgleda ćelije leukemije pod mikroskopom,koliko se leukemija proširila ,životnoj dobi bolesnika i njegovom opštem zdravstvenom stanju.

LIBIDO- Polna želja ili prohtev.

LIMFA- Je bezbojna cirkulatorna tečnost koja se nalazi u limfnim sudovima i između ćelija i slična je po hemijskom sastavu kao krvna plazma. Obrazuje se u tkivima i cirkuliše kroz poseban sistem kanala (limfni sistem). Od ćelijskih elemenata sadrži samo bela krvna zrnca, to jest leukocite. Ima je mnogo više nego krvi. Oko 25% telesne mase čoveka čini limfa. Limfne žlezde su krvni organi u kojima nastaju limfociti.
Postoje 2 vrste limfe i to:
- tkivna
-vaskularna limfa
Tkivna limfa je tečnost koja slobodno i neposredno natapa sve ćelije našeg organizma.Sudovna limfa sadržana je u zatvorenom sistemu sudova.
Žlezdoliki čvorići postavljeni na putu limfnih sudova nazivaju se limfne žlezde., a svi mali limfni kanali, koji su u vezi s limfnim žlezdama nazivaju se limfni sudovi.

LISTER DJOZEF -( 1827-1912) Glavni engleski hirurg U Totenhemu je stekao prvo znanje iz jezika, književnosti i nauke. Njegova glavna zasluga je u tome što je pronašao ahromatski mikroskop i uveo metodu antisepse,tj. suzbijanja klica i na taj način znatno smanjio komplikacije i smrtnosti usled gnojenja operacionih rana i opštih infekcija.

LIČNOST- Staro je značenje izraza ličnost; izgled nekoga kako izgleda drugima. I reč persona ima poreklo u ovom značenju. I ako veoma različite među sobom u objašnjavanju pojedinih pitanja o ličnosti, sve definicije ličnosti u novijoj psihološkoj literaturi ističu 3 momenta:jedinstvo ili integritet, tj. celovitost ličnosti, zatim, jedinstvenost ili osobenost, tj. da smo svi različiti, i treći momenat je doslednost u ponašanju kao posledicu jedinstva i osobenosti ličnosti, tj. svako ispoljava svoje osobine u različitim situacijama.
Pjeron je dao definiciju ličnosti: Ličnost je integrirano jedinstvo čoveka sa svim njegovim trajnim diferencijalnim karakteristikama( inteligencija, karakter,temperament, konstitucija...) Psiholog Ajzenk je smatrao da je ličnost manje ili više čvrsta i trajna organizacija karaktera, temperamenta,intelekta i fizičke konstitucije pojedinca koja određuje njegovo prilagođavanje sredini.N. Rot je smatrao da iako mnoge svoje osobine pojedinac donosi na svet rođenjem u obliku dispozicija, na razvoj njegove ličnosti utiču mnoštvo faktora. To su: telesni ili organski faktori( ishrana, fizičko zrenje, organske smetnje i sl.), faktori iz društvene ili kulturne okoline( vaspitanje i  obrazovanje, rekreacija, socijalna participacija itd.) i faktor unutar same individue ( razni emocionalni pritisci, identifikacija s ljudima, imitacija isl.) Prema tome možemo zaključiti da normalnu ličnost karakteriše: njeno unutrašnje jedinstvo,njena vitalnost, prisustvo svesti tj.hotimičnosti i odnos sa spoljašnjom sredinom.

LOGOPED- je stručnjak koji se bavi prevencijom, dijagnostikom i rehabilitacijom govornih mana i jezičkih poremećaja.

LOMBROZO, ČEZARE-(1836-1909).Italijanski psihijatar koji se najviše istakao svojim studijima o psihi kriminalaca i genija. On je smatrao da odredjeni ljudi imaju fizičke predispozicije, odnosno nedostatke, defekte, da postanu zločinci, i da su te predispozicije nasledjene od daljih predaka (atavizam). Ti defekti su: anatomski ( posebno se odnose na fizionomiju lica i lobanje- nisko izbočeno čelo, udubljene i kose oči, velike i klempave uši, prevelika ili premala glava, kriv nos, izbočena brada...), i funkcionalno - fiziološki ( oslabljeno čulo dodira, neosetljivost na bol...).

LUMINAL- Barbiturati.

LJ

LJUBOMORA- Neprijatno osećanje koje nekad prati ljubav i koje unosi nemir usled straha od gubitka voljene osobe, tzv. deposesiona reakcija.Možemo reći da postoji patološka ljubomora koja realno nije izazvana određenim situacijama i delovanjem na određenu osobu i takvu ljubomoru odvajamo od ljubomore sa kojom se susrećemo manje ili više u svakodnevnom životu. Vrlo česte oblike ljubomore nalazimo kod dece različitih uzrasta, i tada je starije dete vrlo često ljubomorno na mlađeg brata ili sestru jer roditelji pružaju više pažnje i stiče se takav utisak.

LJUPČAC- Selen.