Poezija za decu

Pa sad, kako se uzme
Neosporno je da mož' da se tumači i ovako i onako.
Meni lično, više nije nego što jeste, al nije da nije 100% :hulahop:
Na prvi pogled liči, al kad počneš da misliš i asociraš, hm

Pa sad...to je za decu koja misle

Sa rodom sam rasčistio

Sa rodom sam rasčistio
saznao sam tajne stvari
tata me je izmislio
al ne mari al ne mari

Krio sam se u stomaku
kad sam bio sasvim mali
lepo beše u stomaku
dok me nisu prepoznali

Otad više mira nemam
strine ujne ah te žene
taman htedoh da odremam
da vek mine iznad mene

Rađaj se već viču na me
baš ih briga što sam mali
pristao sam sve zbog mame
da je ne bi rasplakali

Sa rodom sam raskrstio
razumem se u te stvari
znam ja dobro gde sam
bio al ne mari al ne mari.

Rajko Petrov Nogo

Au što je škola zgodna

Au što je škola zgodna,
leči lenjost i samoću,
k'o da mi je kuća rodna,
šteta sto ne radi noću!

Kad nisam u svojoj školi,
mene moja duša boli,
nema one družine,
da delimo užine.

Au što je škola sjajna,
u klupama par do para,
svaki šapat, svaka tajna,
jednu novu ljubav stvara.

Kad nisam u svojoj školi,
mene moja duša boli,
nema one s kikom
koju nedam nikom!

Ljubivoje Ršumović

 

Kad počne kiša da pada

Kad počne kiša da pada:
Šta rade deca? Šta rade stari?
Gde to sa polja nestanu stada
A s krovova - dimničari?

Šta rade šetači u praku
Kad kiša se sliva niz pruće?
Ribari: da li tad barku
Okrenu u pravcu kuće?

Kad počne kiša da pada
I po asfaltu da zvoni:
Šta radi mačka koja baš tada
Uveliko miša goni?

Čika li pile pod strehom kopca
Kad kiša se na dvorište sruči?
Dal' plače žena kraj konopca
gde prostire veš da suši?

Kad počne kiša da pada
svi trče: krov ili streha.
Samo se ribe tada
Zagrcnu pod vodom od smeha.

Stevan Raičković

 

Pesma za mamine oči

Za sve besane noći
i za sve brižne oči
koje si od mene krila,
za sve uzdahe tvoje,
za oči koje se boje
za mene, majko mila,
za sve poljupce tvoje,
za ruke tvoje meke,
za reči tople, blage,
koje si šaputala,
za sve, za sve ti hvala,
za svu odšitu dugmad,
za sve nemirluke moje,
za porube koje si šila,
za svaku tvoju suzu
koja nije potekla,
za sve što si mi dala,
za sve što si mi rekla,
hvala ti, majko mila.

Mira Alečković

Kako spavaju tramvaji

Noć kada odmakne,
Kad tek ponekad sijalica ko zlatna kruška zasija,
I svakom na srcu kad odlakne
- Šta rade tada tramvaji?

U noći toplog gradskog meseca video sam ih kako
su spavali,
Na neki veliki internat podsećao je depo;
Nisu se mnogo razlikovali ni raspoznavali,
U dvorištu su šumele grane ko nebo, beskrajno,
lepo.

Noć kad se spusti bez zvonjave i vike
Kako spavaju tramvaji u svom, stosobnom stanu?
Imaju li možda neke ružne navike?
ležu li na levu ili na desnu stranu?

- Na levu stranu počinak nije zdrav,
Na desnu ne mogu da se okrenu, jer je
u spavaoni tesno.
Na leđa - žulja trola. - Tramvaj spava prav,
Na točkovima, dakle, ni levo, ni desno.

Treperi svetlost - crvena magla u noći,
Tek ako ponegde odjeknu na cipelama đonovi.
Tramvaji spavju u vanrednoj samoći
Spokojni, kao krave, i dobri, kao slonovi.

Sedmica, još topla od putnika sa železničke
stanice,
Dvojka, obnevidela od neprestanog kruženja,
Četvorka, ljubav između grada i Čukarice,
Kako je prijatna noć kratkog tramvajskog
druženja!

Desetka, ponosita, - fudbaler kad nastupa,
Devetka, svetlost Voždovca kad tamo nestane
struje;
Trojka, što se svakog jutra negde u
Košutnjaku okupa,
Kroz njihove otvorene uši sad blagi vetrići huje.

Spavaju, na nogama. Samo im čistačica čisti
Uši, pere im zube, da beli nikad ne trunu.
Sutra, svi moraju biti primereno uredni i čisti
Pre nego što u grad ko velika vojska grunu.

Trepere sijalice ko tihi pozdravi u noći.
Stabla su iznutra topla, i sve su hladne brave.
Tramvaji spavaju u neutešnoj samoći
Veliki, kao slonovi, i dobri, kao krave.

Noć kad duboko odmakne,
Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruška zasjaji
I svakom na srcu teret dana odlakne,
- Eto šta rade tramvaji.

Milovan Danojlić

Kad sam bio veliki

Kad sam ja bio veliki,
baš sam pravio mnoga čuda!
Peo sam se, na primer,
na razna brdovita brda
i - svuda!

Istukao sam jednog divljeg lava
- bez pruta.
Bio sam na mesecu dva puta,
a možda i tri puta.

Posle sam i na Južni pol plovio.
Tu sam durbinom kita primetio.
Nije ni trepnuo
- a već sam ga ulovio!
Ostalim sam kitovima samo zapretio.

Kad sam ja bio velik,
tata je morao svaki dan da se umiva.
Pobedio sam jednog gusara.
Pobedio sam jednog diva!
Pobedi sam ... još jednog diva!
I svaki div je plako,
I sve tako...

Kad sam ja bio veliki,
mogao sam celu ulicu da istučem.
Mogao sam sa kuće krov da skinem.
Mogao sam svakog kera za uho da povučem.
Mogao sam slona za surlu da uštinem.
A možda: i dva slona da uštinem!

Kad sam ja bio veliki,
niko nije smeo da me po mleko šalje!
Kad sam ja bio veliki ...
kad sam ja bio veliki ...
e - ne znam dalje.

Miroslav Antić

Svako svoju zvezdu ima

Svako svoju zvezdu nosi
U osmehu i u kosi.

Svako svoju zvezdu ima
U očima, u snovima.

Nebo, siđi malo dole,
Kad te deca tako vole.

Nek zvezde na zemlju slete
Da ih bere svako dete,

Kad u plave snove ode
Da ih bere ko jagode.

Svako svoju zvezdu čeka,
Da sleti ko tajna neka,

Na dlanove, u pregršti,
Da plamte, da svetle prsti;

Među pesme, među priče,
Zvezde što na decu liče.

Nebo, siđi malo dole,
Kad te deca tako vole.

Nek se sve na svetu plavi
Od ljubavi, od ljubavi…

Velimir Milošević

Čime se ko brani

Zubima se brani vepar,
Srna beži kao vetar.
Oštre nokte mačka ima,
Vo se brani rogovima.
Jež bodljikav kaput ima,
Da prkosi dušmanima.
Čelo ovna tvrdo li je,
Može vuka da ubije.
Lukavstvom se brani lija,
A otrovom šarka zmija.
Žaba vrlo vešto roni,
Pred rodom se u vir skloni.

Momčilo Tešić

Deda Mraz

Godinama moj stric Laza
Izigrava Deda Mraza
Mada bane iznenada
Izdaje ga lažna brada

Kapu mu je dao tata
Deda kaput od pre rata
Brkove mu strina stavi
Samo mu je stomak pravi

Ispod brade viri mašna
Na leđima džak od brašna
Visok snažan prav i krepak
Miriše na oho lepak

Familija sva se sjati
Ponašanje moje prati
Naročito onu fazu
Kad prilazim Deda Mrazu.

Dragomir Đorđević

MEZIMICA JEDINICA

Kvase često moje lice
tople suze plačljivice,
sve mi smeta sve bih htjela
kao jedinaca grupa cijela

Sve ja imam, sve mi daju,
odgojena sam uz šalu
nisam jedina koju kućni psići
i roditelji čuvaju

Ozbiljnost i prepreke
ne poznajem i ne želim,
al`mi dođe na tren misao
da sve svoje s nekim dijelim

Iako sam mezimica, jedinica,
razmažena bez granica.
ja se često i tim svojim
usamljenicima veselim.

Ana Christen Jezerčić



SUNCE U TRAVI

Kada se budi zora
mliječnoplava
i kada ustaje trava,
lahor je pita:
“Kakvo to sunce
u tvojoj kosi spava?”

Cijela se priroda
čudom čudi.
“Otkud u livadi sunce?”
pitaju se čak i ljudi.
U tom se sa neba
oglasi sunčev zračak:
“To je u livadi jutros
procvjetao maslačak!”

Dragica Popović



NA PRODAJU EVO ZEKE

Na prodaju evo zeke!
Ko hoće da kupi
neka odmah sa mnom amo
u pogodbu stupi!

Jeftino ću robu dati,
jer taj lopov beli
u maminoj bašti kupus
popas′o je celi.

Brzo, brzo, amo mušterije,
dok mi zeko šmign′o nije!

Aleksa Šantić



Dva jarca

Dva su jarca vrlo prosta
pošli preko uskog mosta
jedan s jedne strane, drugi s druge strane

Skupili se navijači
da gledaju ko je jači
ili jedna starana ili druga strana

Stali jarci pa se mere
onda poče da se dere
jedan s jedne strane, drugi s druge strane

Sklanjaj mi se, ružna stoko
baciću te u duboko
viče jedna strana, viče druga strana

Kad su došli nasred mosta
jedan reče - sad je dosta
i sa jedne strane i sa druge strane

Vratimo se svako sebi
da do tuče došlo ne bi
ni sa jedne strane, ni sa druge strane

Vratiše se, pa se smiju
pusti ljude da se biju
i sa jedne strane i sa druge strane

Vi ste ovu priču znali
niste ni vi s kruške pali
jedan s jedne grane, drugi s druge grane

Duško Trifunović

Ветар сејач

Ветар дува као луд,
а Неда се смеје.
Мама каже: он сад свуд
путем цвеће сеје.

Дограбио семење
са ливаде зелене
и носи по зраку.
Распукао балончић
жутоме маслачку.

Булкама је отео
ситно црно семе.
Сеје, сеје - ливаде
да буду шарене.

Ветар дува као луд,
а Неда се смеје.
– Нека му је срећан пут
када цвеће веје.

Мира Алечковић

Protestna gradska pesma

Dosta mi je solitera
I desetog sprata
Hoću kao moj drug Pera
U dvorište s vrata

Liftovi su čudo svetsko
Ponos svake zgrade
Pokvare se vrlo retko
A još ređe rade

Dosta mi je tog asfalta
Od kog muka hvata
Ja sam brate željan blata
Ko general rata

Dosta mi je gradskih pasa
Što cvile za kosku
Hoću kravu i to pravu
Može i seosku

Papagaj mi na vrh nosa
Ko da mi je cimer
Hoću neku retku pticu
Kokošku na primer

Neću kiflu hoću onu
Pogaču sa solju
Hoću drvo makar drvce
U mom vidnom polju

Dosta mi je solitera
I desetog sprata
Hoću kao moj drug Pera
U dvorište s vrata.

Dragomir Đorđević

SEPTEMBAR

U žutom autu dođe
jesen, donese grožđe.

I lišće mog jablana
pozlati jesen rana.

Prođoše dani vreli,
mirišu plodovi zreli.

Jesen je, jesen rana
od bakra sva istkana.

Sa grane lasta veli:
"Skoro ću da se selim".

U klupu đače piše:
"Brzo će magle, kiše.

Pozna me jesen ljuti —
volim septembar!"

Jesen je, jesen rana,
prostrla preko grana.

U žutom autu stiže
i žuto lišće niže, niže...

Dušan Kostić

:vidrinkisobran 

Svako svoju zvezdu ima

Svako svoju zvezdu nosi
U osmehu i u kosi.
Svako svoju zvezdu ima
U očima, u snovima.
Nebo, siđi malo dole,
Kad te deca tako vole.
Nek zvezde na zemlju slete
Da ih bere svako dete,
Kad u plave snove ode
Da ih bere ko jagode.
Svako svoju zvezdu čeka,
Da sleti ko tajna neka,
Na dlanove, u pregršti,
Da plamte, da svetle prsti
Među pesme, među priče,
Zvezde što na decu liče.
Nebo, siđi malo dole,
Kad te deca tako vole.
Nek se sve na svetu plavi
Od ljubavi, od ljubavi…

Deca su ukras sveta

Nema sveta ni planete
Gde ne može stići dete
Jer sve dečje staze vode
Od igre do slobode

Cveće je ukras bašte
Leptir je ukras cveta
A deca puna mašte
Deca su
Ukras sveta

Lepe pesme tihe tajne
Sve ljubavi važne sjajne
Neka planu nek’ se rode
Od igre do slobode

Cveće je ukras bašte
Leptir je ukras cveta
A deca puna mašte
Deca su
Ukras sveta

Ljubivoje Ršumović