Prostor i vrijeme

Jurivaka ::

Avramova ::Što bi značilo da je A= B = C

Avramaova, ne kvari temu!

Dobro neću kad ti kažeš ali je A=B=C.

strško ::kategorija 'linearno vreme' objektivno ne postoji, ona je izmišljena, u okviru višehiljadugodišnjeg programa pod imenom 'odvojmo čoveka od Prirode u potpunosti'

Da, tako je. Za današnji odnos čovjeka prema prirodi, prema vremenu, u krajnjem, prema sebi, pravi krivac su monoteističke religije i njihova filozofija o životu i svijetu. Čovjek vaspitan u duhu takve filozofije, i ne može imati drugačiji odnos prema prirodi, jer ga ta filozofija poučava da je ovaj svijet samo usputna stanaica, prolazna epizoda..., odakle će se "otputovati" u vječni i blaženi život; tamo negdje u Nebesko carstvo...
Prema tome, prolaznost zemaljskog života i vječnost toga života u Nebeskom carstvu, kako nas podučava filozofija, ili dodktrina, kako god hoćete, monoteističkih religija, determiniše i čovjekov odnos prema životu i prirodi koja ga okružuje. Ovdje i sada, sve je privremeno i prolazno! Zbog toga naša sredina u kojoj živimo, sve više i liči na privremeno svratište!

Sub-Ad ::И док куцаш слово "а", сав си у прошлости, јер кад би вријеме ограничили на мјерење микросекундама (да не идемо на бесконачно много уситњавања те секунде), те микросекунде док куцаш "а" пролазе и одлазе у прошлост или тзв. прошлост, како хоћеш.

ili,dok kucas uvek imas samo secanje na kucanje, ne i kucanje, jer sadasnji trenutak je jedan jedini polozaj, tj.polozaj bez ijednog pokreta, kao slika 2d, jedan opazaj sam po sebi, a ono sto pamtimo je niz poredjanih slicica...sto daje osecaj kretanja i vremenskog trajanja i to sve kada bi na secanje gledali kao na liniju u prostoru podeljenu na mnostvo delova, tj.slicica...sto mozda nema veze sa vremenom koje je "uvek (glupo zvuci)

strško ::kategorija 'linearno vreme' objektivno ne postoji, ona je izmišljena, u okviru višehiljadugodišnjeg programa pod imenom 'odvojmo čoveka od Prirode u potpunosti'

Занимљиво размишљање.
Нисам фан ни линеарног ни нелинеранг времена, мада ми је дража помисао на линеарно јер је мање компликовано али ми се нелинеарно чини више могућим јер се уклапа у причу о ентропији, галаксијама, црним рупама итд.. Интересује ме, ко је то креатор тог како кажеш, одвајања од Природе, чак вишехиљадугодишњег?

inspy ::(glupo zvuci)

Нимало. Добро звучи.

Sub-Ad ::Интересује ме, ко је то креатор тог како кажеш, одвајања од Природе, чак вишехиљадугодишњег?

- Čovek.

U nekom prostoru gore(sjeverna amerika) žena je (kao partner) toliko važna kao i institucija neka .. braka.ili sl. ,a dole je :: .. i nije bitna za egzistiranje u tom prostoru dole u svakom smislu.Sad kada bih ja znao koje je gore ,a koje je dole ,to bi bilo veliko otkriće današnjice ili je uvijek gore gde je neko ..
Sad je gore sve.. trava, socijalizam,medijska sociologija kako je zovem...

Трудна жена очекује близанце. Ближи се порођај а два фетуса у доколици разговарају:

-Да ли ти стварно верујеш у живот после рођења?
-Па да...мора да постоји нешто после рођења. Можда смо овде баш зато да бисмо се припремили на оно што нас чека.
-Глупости, не постоји живот после рођења. Како би уопште изгледао такав живот?
-Не знам тачно, али сигурно ће тамо бити боље него овде, можда ћемо видети велики свет и моћи да трчимо
-Будалаштина. Трчимо, није него. Све и да постоји такав свет, а наравно да не постоји пошто га нико није видео, не бисмо могли да се померимо далеко, видиш колике су нам ове пупчане врпце, а кроз њих се хранимо...
-Ма у спољном свету ћемо се хранити на други начин, уопште нам неће бити потребна пупчана врпца. Јешћемо.
-Шта би то било, а? И одма бисмо се изгубили..
-Па можда ћемо тамо моћи да видимо где смо, да се лакше сналазимо.
-Шта значи видети? Свашта. Како сада не видимо?
-Па зато што је мрак, напољу ће бити светлије.
-Не постоји светлије. А и ја не бих ни желео да живим у таквом свету, нема сигурности, не бисмо ништа знали, нема шансе да се снађемо..
-Па имаћемо маму, она ће се бринути о нама.
-Мама? Каква глупост..ти у то верујеш? Па добро где је та мама?
-Мама је свугда око нас. У њој смо и захваљујући њој и живимо. Она нас је створила, без ње уопште не бисмо ни постијали.
-У то не верујем. Никада нисам видео никакву маму, стога је јасно да ништа слично не постоји. Не постоји живот после рођења и то је то.
-Па добро, нико се одатле није вратио да нам исприча, али опет ја верујем да тек после рођења почиње прави живот.
-Ма да, само се ти надај...


Сад сам читала овај текстић па се сетих ове наше теме. ..стављам пре свега због ради визуре простора и осећаја времена, онако подједностављено објашњено (не због приче о бесмртности и пресељавању у други свет )..
Колико је заправо наш мозак ограничен 3д перцепцијом, као што је рецимо нешто друго ограничено са кретањем по искључиво x oси. Ако нешто побегне из стомака постаје невидљиво за оно што остаје унутра, ал сви они споља у породилишту (пре свега кева и ћале) обухватају сва ранија стања, сву историју и догађаје па и време рађања и све после кроз другачији осећај времена. А за оне који су "били" унутра се ствара додатна тамо нека координата.

Analogija ti je prilično zlosrećno skrpljena.

објасни. Јел зато што је крпи 3дмозак ..?
замисли да су уместо фетуса два слова на папиру

Ne. To mi se čak sviđa. Ali ako krenemo od "razgovora", analogija bi bila savršena, i čak bi mi pomogla da se priklonim verujućoj strani, samo da je moguća. Recimo da je "razgovor" moguć, ali mi "sa ove strane" imamo mogućnost da "blizancima" izmerimo moždanu aktivnost i da utvrdimo postojanje tako nečeg. I da postoji, već bi bilo zabeleženo. Ali nije, i neće biti, a jedan od razloga je i nesposobnost mozga da do osmog, devetog meseca života van materice pojmi fizički svet i sebe kao jedinku. Tek sa nepunu godinu dete stiče predstavu o sebi kao fizički ograničenom organizmu (čak ni biće nije), koje je odvojeno od "majke". Do tad, mozak je samo sunđer koji upija informacije oko sebe.

Od tad mozak pokušava da pojmi svet. I ne uspeva, ali ne zato što je ograničen, već zato što ga sprečava ustrojstvo fizičkog sveta u kojem postoji.

Ne tvrdim da nema mogućnosti za postojanje tvorca svega ovoga, ali mislim da je to sredstvo (autosugestija ili samozavaravanje, jebem li ga) da čovek ne prolupa kad zaključi da je kraj neminovan.

Ма не бре. Нисам ставила због приче о творцу или крајем живота у једном стању итд...Него пре свега због визуре.. без обзира што је и смишља неко ко је ван стомака, тај се ставља у ситуацију ограничења у један простор (стомак)тј. у простор са ограниченим дометом важења (иако је и он 3д. )
Нечији простор је само права и све што је на тој правој тај примећује, док оно што је изван те праве х, за њега ни не постоји (његов "мозак" не перцепира ништа више од тога)
Даље, нешто је на равни, перципира оно што је на х и у.може да се креће по тој равни.. ..и тако и са запремином х у z... итд... Зато је нашем мозгиу и тешко да перципира 4д..неки х у z р простор, можемо само да се овако крпимо

Pa dobro, majku mu, koliko dimenzija ima prostor u kom mozak obitava? Nema pet, ili dvadeset, nego tri. I u te tri funkcioniše savršeno. Sad, mozak i apstrahuje, zamišlja izmišlja, vara i laže, ali postoji ovde gde postoji, u tri date dimenzije.

Sad, ono što postoji na nekakvoj X osi može eventualno da zamišlja ili izmišlja Y ili Z osu, ili "žnj" osu, i to ne mora nužno da bude tačno (a možda i može, ali "ono" sigurno to ne zna), ali njegovo postojanje i shvatanje je definisano njegovom X osom.

Kao hipotetička varijanta je u redu razmišljati na ovu temu, ali džigeriše me indoktrinacija ubeđenih, onih koji "znaju" šta je posle...

Kao hipotetička varijanta je u redu razmišljati na ovu temu, ali džigeriše me indoktrinacija ubeđenih, onih koji "znaju" šta je posle...

мислиш на овог близанца што даје одговоре у цугу ко од шале и мене мало нервира ал су генерално слатки у ћаскању.. То му дође као лева и десна хемисфера мозга. Леви близанац је ма колико деловало нелогично, смислио решење и за то "после"

Tako nekako. Mozak je u stanju da se podeli na više ličnosti u jednom telu, pa kako neće moći da izmisli "stvoritelja svega", ili nešto "posle"...?

Мнеи је ова причица о близанцима најбољи адут у прилог вере у Бога од свих које сам до сад чуо, а чуо сам свакакве; но, Вулин ме је предухитрио са откривањем "трика" на којем је заснована...
Ипак, доста говори о опасностима које људска логика, када је дводимензионална (као код оног ригидног близанца ) може да претвори у реалност, какву, по мом мишљењу, пречесто доживимо.
Браво, Инспи, сјајан прилог!
Шта ти је математичар...

математику стварно слабо капирам ...ал свеједно, немогуће је да се мозак учаури и не покушава да мења перцепцију.. па макар и кроз тоталне промашаје схватања простора и света око себе. Оно што имамо за то је у почетку имагинација.
И нека мама увек постоји. Наравно не мислим на неку религиозну слику или Бога. Постоји неки простор у коме смо, баш као што су уроњена рецимо слова на папир. Шта је ван тог простора ми не знамо,вероватно никада нећемо сазнати.. уствари питамо се да ли уопште постоји "ван" и унутра...и откуд ми упоште појам ван или унутра. Или слова на овом екрану. Замисли слово које види само на горе, не може да види које је слово до њега, не може да види чак ни себе. Не може да пореди и прави неки однос са нечим. Ал рецимо компјутер га памти, има информацију о њему

Замисли слово које може да види Mad само на горе, не може да види које је слово до њега, не може да види чак ни себе.

da mu nekako dobacimo neko ogledalo

може Видро, како се тога нисам сетила