Prostor i vrijeme

Kako poimamo svojstva prostora i vremena? U fizici je to "četverodimenzionalni kontinuum u kojem se kombinuju tri dimenzije prostora i dimenzija vremena, radi geometrijskog predstvaljanja kretanja." U nauku je vrijeme kao četvrta dimenzija, uvedeno tek početkom dvadesetog vijeka.
Međutim, postoji li vrijeme? Prostor možemo bez nekih većih teškoća zamisliti kao entitet koji postoji nezavisno od materije, odnosno, drugih entiteta. Oni ga, menje-više, samo popunjavaju. Ali, vrijeme se otima takvom poimanju. Njega je teško zamisliti kao entitet ili neku datost koja postoji nazavisno od drugih entiteta. Lakše ga se može shvatiti kao mjeru, kojoj smo dali ime vrijeme, a kojom mjerimo naše bitisanje, odnosno, naše trajanje u prostoru.
Zašto onda vrijeme postoji kao četvrta dimenzija? To je pitanje "koje spada na sam rub domašaja naučne metode, zajedno s pitanjima kao što su "Zašto postoji svemir?" ili"Zašto postoji gravitacija?" Na takva pitanja zasad nema odgovora, između ostalog i zato što se nauka prvenstveno bavi "Kako" pitanjima, a "Zašto" pitanja obično ostavlja filozofima."
Da li je, dakle, vrijeme, kao četvrta dimenzija samo naša fikcija, naša imaginacija - nestvarna i neralna, jer ne nalikuje ostalim trima dimenzijama prostora?

Vrijeme je mjera kojega je izmislio čovjek kako bi se lakše snalazio u samom prostoru življenja ( iako je i prostor pojam o kojem se može raspravljati ) . Čovjek je mjeru vremena mogao postaviti i drugačije , zar ne ?
Možemo reći da je vrijeme vječno , pa u tom smislu ne postoji kao vremenski odmak u smislu prošlost , sadašnjost , budućnost ( jučer , danas , sutra ) . Sve je sada . Sve se događa sada. Vrijeme je trenutak koji je sada , biva sada . Možemo reći da , gledajući na taj način ; ne postoji .
Vrijeme jest fikcija , nestvarna i nerealna , poput prostora ... što proizlazi iz jednog od mnoštvo načina ( teorija ) poimanja vremena ...

Pa, za razliku od vremena, ili, recimo, pojma beskonačnosti, prostor nije teško pojmiti. Njega čak možemo i osjetiti čulom vida. Prostorom je obuhvaćen sav univerzum. Nije ni to teško pojmiti, ali do konfuzije dolazi kada se pokuša shvatiti beskonačnost toga prostora. Rekao bih da naš um još nije "opismenjen" da posve pojmi beskonačnost. To je, možda, zbog toga, što je čovjek i sam konačan...

kad sam na plazi ili sa ...... prostor I vreme imaju skroz drugi smisao. Svemir izgleda blize, a vreme je raaazvuce tren (u blagi keezz...))

Jurivaka ::Pa, za razliku od vremena, ili, recimo, pojma beskonačnosti, prostor nije teško pojmiti. Njega čak možemo i osjetiti čulom vida. Prostorom je obuhvaćen sav univerzum. Nije ni to teško pojmiti, ali do konfuzije dolazi kada se pokuša shvatiti beskonačnost toga prostora. Rekao bih da naš um još nije "opismenjen" da posve pojmi beskonačnost. To je, možda, zbog toga, što je čovjek i sam konačan...

Uprkos mom uverenju da je čovek besmrtan pa tako ne i konačan, beskonačnost i dalje ostaje nepoznanica. Utoliko je beskonačno zanimljiva i a misao na nju optimistična.

"Avramova"]

Uprkos mom uverenju da je čovek besmrtan pa tako ne i konačan, beskonačnost i dalje ostaje nepoznanica. Utoliko je beskonačno zanimljiva i a misao na nju optimistična.

Blago onima koji vjeruju, njihovo je carstvo nebesko!
Nama koji ne vjerujemo, preostaje samo ono što iskamčimo od života ovdje, na zemlji.

Pa i sama Biblija veli da vremena nema na jednom mestu. A ljudi malo, malo pokusavaju (bezuspesno) da izracunaju u koje ce vreme kraj sveta. Bas smo cudni i nesretni.
Mi ljudi smo potrosna roba, roba koja ima svoj vek trajanja u ovim dimenzijama koje smo pojmili kao mesto gde zivimo i umiremo kroz prostor i vreme. Prostor dakako mozemo culima ''izmeriti'', sagledavamo ga iz raznih perspektiva i svesni smo ga kroz nama poznate dimenzije. Nikako ne mozemo posmatrati vreme bez uticaja brzine na njega. Sve oko nas se menja i krece brzinom koja je merljiva u vremenu koje je u nekom svom intervalu merljivo, nista nije staticno. Iz te perspektive, gledano iz dimenzija koje su nam znane vreme kao bitan cinilac kretanja u prostoru dakako postoji, realno i stvarno.
Ali, pitanje je, koliko jos dimenzija ima o kojima samo nagadjamo?
U vecnosti-beskonacnosti, sve je sada, sada je sve. Nista se ne meri nicim.
Dimenzije postoje i uporedo jedna pored druge, kao sto se u prostoru koji mi pojmimo seku i mesaju, negde van ovoga postoje uporedo jos neke dimenzije vezane iskljucivo za energiju ne za materiju, i ko zna sta jos. Tako da ako bi i ukinuli pojam vremena, a u beskonacnosti ga nema, nista se ne bi zaustavilo, sve bi i dalje nastavilo da se krece. Onda vreme i ne postoji?Heh, pojma nemam

Jurivaka ::
Blago onima koji vjeruju, njihovo je carstvo nebesko!
Nama koji ne vjerujemo, preostaje samo ono što iskamčimo od života ovdje, na zemlji.

Ne brini, pred Bogom smo svi isti. Bićemo mi i u "sabirnom centru" na nekom forumu. ::

A zar nije lepše tako razmišljati ako već ne možeš osećati, mislim Božiju moć. .

e jos kad bi moglo bez religijskih saveta.
Dosta mi je I ovih tri dimenzija. Polozih nacrtnu geometriju onomad, al sam je se sita nasanjala posle. I sad mi se ponekad zametne. Jos mi fali da sanjam dodatnu prostornu dimenziju ..
Inace je ovo klimav teren, ni sama nauka jos uvek nije najcistija sa “prostor-vremenom” a kamoli mi koji bi da teoretisemo...mnogo ima mesta za odokativno zamisljanje i intuiciju.
Logicki postoji samo trenutak sadasnjosti, nema ni proslosti ni buducnosti al toj nultoj tacki je naravno nemoguce prici…pa mi nekako svaka teoretska prica deluje kao "Dobar-dan,vreme ne postoji"a ustvari niko ne kapira sta je..

@ Inspy
Nacrtna je mnogo lakša od analize ili algebre... kako ćeš shvatiti imaginarnost ?

pa ocito nikako... ili je sve imaginarno i zavisi od posmatraca.

Vrijeme, je samo broj pokreta u danom prostoru u odnosu na prošlost i budućnos... ili samo iluzija ??? u fizici- intezivna količina,koja ukazuje da svi događaji slede jedan drugom.

Tako je,nek si im rekao gde se nalaze

hvala lat44.802416; lon20.465601

....ili metar za merenje rastojanja izmedju dogadjaja...

Iskoristite u zavisnosti koliko imate rupa na sebi

Miško ::Vrijeme, je samo broj pokreta u danom prostoru u odnosu na prošlost i budućnos... ili samo iluzija ??? u fizici- intezivna količina,koja ukazuje da svi događaji slede jedan drugom.

Da, ako smo mi u sadasnjosti, a sadasnjost, proslost i buducnost su ustvari jedno u beskonacnosti, onda vreme postoji ''uhvaceno'' u ovom nasem prostoru koji nije statican i merljiv je kao i brzina kojom se krece trenutno, a u globalu nema znacaja i ne postoji jer se u beskonacnosti nista ne meri, sve je beskonacno. Mozda je i vreme onda beskonacno, ako ga posmatramo u nizu dogadjaja koji nemaju kraja ni pocetka, hah, sta ja pricam...

Prošlost zovemo tako kada se osvrćemo na sve što je odživljeno. Ipak, i prošlost i sadašnjost čine budućnost, tačnije sve skupa je beskonačno. Ne može se poništiti ni jedan trag i jednako plovi, i jednako je beskonačan.

Ako je vreme beskonacno, mi smo besmrtni, menjamo tek ''agregatna stanja'' i prostore , otkrivamo sve nove i nove dimenzije u krugu zivota. Ura!
Vreme je na nasoj strani.

Avramova ::Prošlost zovemo tako kada se osvrćemo na sve što je odživljeno. Ipak, i prošlost i sadašnjost čine budućnost, tačnije sve skupa je beskonačno. Ne može se poništiti ni jedan trag i jednako plovi, i jednako je beskonačan.

А шта је садашњост?
Нешто што ће бити се у немјерљивом временском интервалу већ претвара у нешто што је било. Значи да садашњост и не постоји, мада је сви посматрамо као "управо овај тренутак", али тај тренутак заправо и не постоји.

Sub-Ad ::
А шта је садашњост?

Vreme nije statično pa tako i ne može postojati "sada".

Или шта је простор?
У математици постоји парадокс који се може описати са стријелом која иде ка свом циљу, нпр. дрвету. Та стријела, да би дошла до циља, мора превалити растојање од лука до дрвета. На свом путу ка дрвету, стријела се у "једном тренутку" налази на милиметар од циља. Да би дошла у додир с дрветом, стријела мора превалити пола тог милиметра, затим половину од те половине и тако у бесконачност, јер математички, не постоји растојање које се не може подијелити на два идентична и дупло мања растојања. Као закључак се намеће помисао да та стријела никад и не може доћи до циља, што је парадоксално, јер стријела се на крају ипак забија у то дрво.

Avramova ::

Sub-Ad ::
А шта је садашњост?

Vreme nije statično pa tako i ne može postojati "sada".

Ако није статично, онда је динамично а ако је динамично, онда може бити или линеарно или нелинеарно, односно, може стремити у смјеру прошлост-будућност или и у смјеру прошлост-будућност и будућност-прошлост. Нисам љубитељ задње тезе, јер ми је лакше схватити вријеме као линеарно, односно вријеме онакво каквим га замишљамо, као поток, мада су управо и најмање шансе да је оно такво.

U koju god definiciju ga smestili jedno je sigurno: ne postoji vreme već mi u vremenu, kroz prostor.

Avramova ::U koju god definiciju ga smestili jedno je sigurno: ne postoji vreme već mi u vremenu, kroz prostor.

Како знамо да и ми постојимо?
Рецимо, по једној од многобројних хиндуистичких тумачења свијета, постојим сам Ја, све остало је привид.
Ко може доказати да то није тачно? А можда сам управо Ја, твој привид јер постојиш само Ти.
Ја знам да постојим, то ћеш рећи и Ти за себе, Ја ћу Тебе сматрати својим привидом, а Ти мене својим. Ко може доказати ко од нас постоји а ко је коме привид?