Prostor i vrijeme

Dragana ::. Sve je sada . Sve se događa sada. Vrijeme je trenutak koji je sada , biva sada . Možemo reći da , gledajući na taj način ; ne postoji .

Ako je sve sada kako na tvom postu pise Sre Okt 05, 2011 4:44 pm?

Jurivaka ::ili"Zašto postoji gravitacija?" Na takva pitanja zasad nema odgovora ...

Postojanje gravitacije nije filozofsko pitanje nego cista fizika i zna se zasto ...

Sub-Ad ::Или шта је простор?
У математици постоји парадокс који се може описати са стријелом која иде ка свом циљу, нпр. дрвету. Та стријела, да би дошла до циља, мора превалити растојање од лука до дрвета. На свом путу ка дрвету, стријела се у "једном тренутку" налази на милиметар од циља. Да би дошла у додир с дрветом, стријела мора превалити пола тог милиметра, затим половину од те половине и тако у бесконачност, јер математички, не постоји растојање које се не може подијелити на два идентична и дупло мања растојања. Као закључак се намеће помисао да та стријела никад и не може доћи до циља, што је парадоксално, јер стријела се на крају ипак забија у то дрво.

Pre da je taj paradoks filozofsko a ne matematicko pitanje , matematika je egzaktna nauka.

Sub-Ad ::
Како знамо да и ми постојимо?
Рецимо, по једној од многобројних хиндуистичких тумачења свијета, постојим сам Ја, све остало је привид.
Ко може доказати да то није тачно? А можда сам управо Ја, твој привид јер постојиш само Ти.
Ја знам да постојим, то ћеш рећи и Ти за себе, Ја ћу Тебе сматрати својим привидом, а Ти мене својим. Ко може доказати ко од нас постоји а ко је коме привид?

Mislim da su tu zaniljivo posložene misli o postojanju JA, a zapravo veoma jednostavne. Budi Ti moj privid a JA ću postojati, biću i JA tvoj privid a TI postoji. Ne moramo se dokazivati, dovoljno je da svako priznaje svoje postojanje.

primer sa strelom je Zenonov paradoks gde on valjda pokusava da dokaze da kretanja nema, tj.da su to sve razliciti delici jedne iste slike, kao segmenti,iscepkane slicice nekog veceg dela tj.kontinuma(ili beskonacnosti)

Avramova ::
Mislim da su tu zaniljivo posložene misli o postojanju JA, a zapravo veoma jednostavne. Budi Ti moj privid a JA ću postojati, biću i JA tvoj privid a TI postoji. Ne moramo se dokazivati, dovoljno je da svako priznaje svoje postojanje.

Није ствар у томе "буди ти ово, а ја ћу ово" већ ако постојим само Ја, онда не постојиш Ти, заправо, Ти си онда "ти" и не постојиш као ни све око Мене, јер осим Мене, ништа и не постоји, све је привид.

Користио сам "Ти" посматрано из твоје позиције, јер по овом схватању свијета, ако сам ја убјеђен у своје постојање и себе називам Ја а тебе "ти", онда ја тебе обмањујем, у случају да постојиш само Ти.

Vidra ::
Pre da je taj paradoks filozofsko a ne matematicko pitanje , matematika je egzaktna nauka.

Инклузија бројева је сљедећа: N⊃Z⊃Q⊃R⊃C.

N - природни бројеви
Z - цијели бројеви
Q - рационални бројеви
R - реални бројеви
C - комплексни бројеви.

Ако имеђу два природна броја 1 и 2 не постоји трећи број, између два комплексна броја 1 и 2 постоји бесконачно много комплексних бројева.
То бесконачно мноштво бројева су управо та растојања из овог парадокса.

Vidra ::
Ako je sve sada kako na tvom postu pise Sre Okt 05, 2011 4:44 pm?

Ovo pitanje nisi morala postavljati. Posve je jasno da tragovi koje ostavljamo - u bilo kom vidu - pismu, gradnji, razaranju..., ostaju za nama čak i kada umremo.

Postojanje gravitacije nije filozofsko pitanje nego cista fizika i zna se zasto ...

Ne znam da li si pročitala uvodni tekst na ovu temu? Tamo je implicitno i rečeno da se pitanja "zašto" ostavljaju filozofiji, dok nauka odgovara na pitanja "kako". Prema tome, pitanje zašto postoji gravitacija, jeste filozofsko pitanje, a u filozofiji se sva pitanja mogu postavljati.

Sub-Ad ::Или шта је простор?
У математици постоји парадокс који се може описати са стријелом која иде ка свом циљу, нпр. дрвету. Та стријела, да би дошла до циља, мора превалити растојање од лука до дрвета. На свом путу ка дрвету, стријела се у "једном тренутку" налази на милиметар од циља. Да би дошла у додир с дрветом, стријела мора превалити пола тог милиметра, затим половину од те половине и тако у бесконачност, јер математички, не постоји растојање које се не може подијелити на два идентична и дупло мања растојања. Као закључак се намеће помисао да та стријела никад и не може доћи до циља, што је парадоксално, јер стријела се на крају ипак забија у то дрво.

Pre da je taj paradoks filozofsko a ne matematicko pitanje , matematika je egzaktna nauka.

Ova priča o strijeli i drvetu je parafraza poznatog sofizma o kornjači i Ahilu. Sofizam (doslovno znači ljubitelj mudrosti) je pravac i škola u filozofiji koji se javio u klasičnoj Grčkoj, poznat po "igri" sa riječima i logikom.

od inspy Danas u 11:24 pm

primer sa strelom je Zenonov paradoks gde on valjda pokusava da dokaze da kretanja nema, tj.da su to sve razliciti delici jedne iste slike, kao segmenti,iscepkane slicice nekog veceg dela tj.kontinuma(ili beskonacnosti)

Jeste, Zenon je najznačajniji predstavnik sofizma.

Може ли Бог да не може?
Још једно од сличних питања. Ако не може, онда он није свемогућ, ако може, како он може да не може, опет није свемогућ.

Значи, таквих питања има много. Уплетите ту религију, философију и науку, онда добијате питања без одговора или су одговори натегнути по властитом нахођењу, учењу итд.

Sub-Ad :: Није ствар у томе "буди ти ово, а ја ћу ово" већ ако постојим само Ја, онда не постојиш Ти, заправо, Ти си онда "ти" и не постојиш као ни све око Мене, јер осим Мене, ништа и не постоји, све је привид.

Ne, nisam ni mislila da ćemo podeliti uloge. Ako se oslonimo na samo jedno - postojim samo JA, moglo bi se reći da zapravo svi postojimo ili smo svi samo privid.

Користио сам "Ти" посматрано из твоје позиције, јер по овом схватању свијета, ако сам ја убјеђен у своје постојање и себе називам Ја а тебе "ти", онда ја тебе обмањујем, у случају да постојиш само Ти.

Ne možeš me obmanjivati ako postojim samo ja niti ti mene ako postojiš samo ti. Ili smo oba ili ništa.

Avramova ::

Sub-Ad :: Није ствар у томе "буди ти ово, а ја ћу ово" већ ако постојим само Ја, онда не постојиш Ти, заправо, Ти си онда "ти" и не постојиш као ни све око Мене, јер осим Мене, ништа и не постоји, све је привид.

Ne, nisam ni mislila da ćemo podeliti uloge. Ako se oslonimo na samo jedno - postojim samo JA, moglo bi se reći da zapravo svi postojimo ili smo svi samo privid.

Користио сам "Ти" посматрано из твоје позиције, јер по овом схватању свијета, ако сам ја убјеђен у своје постојање и себе називам Ја а тебе "ти", онда ја тебе обмањујем, у случају да постојиш само Ти.

Ne možeš me obmanjivati ako postojim samo ja niti ti mene ako postojiš samo ti. Ili smo oba ili ništa.

Ниси схватила. То схватање свијета је такво да постојим само Ја а то Ја искључује остала Ја, тако да, ако ти за себе тврдиш да постојиш, онда си ти то Ја а ја те обмањујем тврдњом да постојим само ја и да сам то Ја заправо ја. Постоји само једно Ја и ми себе међусобно обмањујемо да смо баш ми то Ја.

Sub-Ad :: Ниси схватила.

Po čemu nisam shvatila? Ono što sam iznela je moje poimanje postojanja sa tog aspekta.

То схватање свијета је такво да постојим само Ја а то Ја искључује остала Ја, тако да, ако ти за себе тврдиш да постојиш, онда си ти то Ја а ја те обмањујем тврдњом да постојим само ја и да сам то Ја заправо ја. Постоји само једно Ја и ми себе међусобно обмањујемо да смо баш ми то Ја.

I sada da se vratimo na tvoje pitanje od pre, kako dokazati ko je u pravu. E, to mi je jako interesantno. Čini mi se da sam već rekla šta ja mislim.

Skrenusmo sa teme. Nije ni to nekada loše, ako tema time dobija na dinamici.
Realno, ne postoje ni prošlost ni budućnost, Prošlost je naše sjećanje, a budućnost naša fikcija. Nameće se zaključak da postoji samo sadašnjost. Ali ako se malo pozabavimo takvom konstatacijom, vidjećemo da je i ona vrlo upitna. Naime, i sadašnjost traje praktično samo jedan tren. Trenutak kada sam, recimo, otkucao slovo a, već je prošlost dok kucam slovo b.
Sad se pitam da i ovo nije neka vrsta sofizma, ili je za sve krivo naše poimanje vremena?

Jurivaka ::Naime, i sadašnjost traje praktično samo jedan tren.

Možda ni tren jer i tren ima svoje faze.

Jurivaka :: Trenutak kada sam, recimo, otkucao slovo a, već je prošlost dok kucam slovo b.

И док куцаш слово "а", сав си у прошлости, јер кад би вријеме ограничили на мјерење микросекундама (да не идемо на бесконачно много уситњавања те секунде), те микросекунде док куцаш "а" пролазе и одлазе у прошлост или тзв. прошлост, како хоћеш.

Avramova ::

Jurivaka ::Naime, i sadašnjost traje praktično samo jedan tren.

Možda ni tren jer i tren ima svoje faze.

Da, da. Ako krenemo onom sofističkom metodom, i tren možemo podijeliti na bezbroj malih trenčića, ili mikrosekundi, kako kaže Sub-Ad

Jurivaka :: Da, da. Ako krenemo onom sofističkom metodom, i tren možemo podijeliti na bezbroj malih trenčića

To je čak egzaktno.

Avramova ::

Jurivaka :: Da, da. Ako krenemo onom sofističkom metodom, i tren možemo podijeliti na bezbroj malih trenčića

To je čak egzaktno.

Hahaha! I logično!

Avramova ::
I sada da se vratimo na tvoje pitanje od pre, kako dokazati ko je u pravu. E, to mi je jako interesantno. Čini mi se da sam već rekla šta ja mislim.

То се и не може доказати јер ако постојим само Ја, не постоји нико други ко ме може убиједити у то да не постојим, јер нико други и не постоји осим мене. То исто и ти мислиш за себе, али ја не могу проникнути у твоје ја, а и да могу, сматрао бих те обманом. Ова поставка свијета звучи компликовано али је у суштини врло једноставна. Да не дужимо, јер није тема.

Sub-Ad ::

Avramova ::
I sada da se vratimo na tvoje pitanje od pre, kako dokazati ko je u pravu. E, to mi je jako interesantno. Čini mi se da sam već rekla šta ja mislim.

То се и не може доказати јер ако постојим само Ја, не постоји нико други ко ме може убиједити у то да не постојим, јер нико други и не постоји осим мене. То исто и ти мислиш за себе, али ја не могу проникнути у твоје ја, а и да могу, сматрао бих те обманом. Ова поставка свијета звучи компликовано али је у суштини врло једноставна. Да не дужимо, јер није тема.

To ti je slično ovome: Epimenid, Krićanin, kaže da svi Krićani lažu; a Epimenid je sam Krićanin, te, prema tome, nije istina da Krićani lažu; dakle, Epimenid govori istinu; dakle svi Krićani lažu.

Jurivaka ::
Da, da. Ako krenemo onom sofističkom metodom, i tren možemo podijeliti na bezbroj malih trenčića, ili mikrosekundi, kako kaže Sub-Ad

Чуј софистичком методом.

Jurivaka :: Hahaha! I logično!

Ako krenemo na logiku osvanućemo.

Sub-Ad ::Ова поставка свијета звучи компликовано али је у суштини врло једноставна. Да не дужимо, јер није тема.

Slično rekoh što ne znači da će se drugi složiti.

Jurivaka :: To ti je slično ovome: Epimenid, Krićanin, kaže da svi Krićani lažu; a Epimenid je sam Krićanin, te, prema tome, nije istina da Krićani lažu; dakle, Epimenid govori istinu; dakle svi Krićani lažu.

To je u logici silogizam.

Avramova ::

Jurivaka :: To ti je slično ovome: Epimenid, Krićanin, kaže da svi Krićani lažu; a Epimenid je sam Krićanin, te, prema tome, nije istina da Krićani lažu; dakle, Epimenid govori istinu; dakle svi Krićani lažu.

To je u logici silogizam.

Da, ако je A = В, и С = А, онда је С = В.
Hahaha! Dobro si rekla, mogli bi osvanuti ako nastavimo sa logikom

Što bi značilo da je A= B = C

Avramova ::Što bi značilo da je A= B = C

Avramaova, ne kvari temu!

kategorija 'linearno vreme' objektivno ne postoji, ona je izmišljena, u okviru višehiljadugodišnjeg programa pod imenom 'odvojmo čoveka od Prirode u potpunosti'