Da li vreme leci sve?

Ne leči, samo ublaži bol, tako bar mislim iz svog iskustva, dovede nas u stanje kad možemo da nastavimo dalje.

citiraću....

Ne leci vreme nista,samo po sebi ne leci nista.
Naucimo da zivimo stim,da prihvatimo stvari onakve kakve jesu,to je neminovnost,sta god da je u pitanju,ili secanja izblede.

dodao bih,
izblede sećanja ali ne izgube na snazi,dobiju neku patinu,neki poseban kvalitet koji traje večno.

Vreme nam daje sansu da uvidimo zasto je neko/nesto i ostao/lo u proslosti... vreme zaleci sve... a na nama je da li cemo te rane pokriti melemom i zaceliti ih, ili ih uvek iznova otvarati i pustati da nas boli...

secanja su dobra varka snova i ceznji...cesto nas ubedjuju da je bilo intezivnije nego sto zaista jeste... cast izuzecima...
ipak, vreme moze sve udruzeno sa nasom voljom

Mozda mogu reci da vrijeme ublazuje bol ili sta god vec...smiruje...

Vreme ne leci nista jer vreme ne postoji.  Mi smo ti koji lecimo sebe posmatrajuci pojave u sebi.  

Sinaj ::Vreme ne leci nista jer vreme ne postoji.  Mi smo ti koji lecimo sebe posmatrajuci pojave u sebi.  

sinaj,ti si mnogo zaglibio..
pusti malo to sa vremenom,znam neke koji misle da vreme postoji,dozvoli im to pravo....

Sinaj ::Vreme ne leci nista jer vreme ne postoji.  Mi smo ti koji lecimo sebe posmatrajuci pojave u sebi.  

Ipak, priznaces, da je za sve potrebno vrijeme, a to vrijeme smo i MI sami...i tako posmatrajuci sve to zajedno, vremenom "prebolimo" sve dok se ne PROBUDIMO...a onda je sve kao po loju...  

Marea ::

Sinaj ::Vreme ne leci nista jer vreme ne postoji.  Mi smo ti koji lecimo sebe posmatrajuci pojave u sebi.  

Ipak, priznaces, da je za sve potrebno vrijeme, a to vrijeme smo i MI sami...i tako posmatrajuci sve to zajedno, vremenom "prebolimo" sve dok se ne PROBUDIMO...a onda je sve kao po loju...  

Ne priznajem da je za ista potrebno vreme, vreme nismo mi, vreme nam je najveci neprijatelj. Vreme boli, jer je vreme proslost, sadasnjost i buducnost. Ne budimo se u vremenu, budjenjem shvatamo da zapravo vremena nema.   

laza ::

Sinaj ::Vreme ne leci nista jer vreme ne postoji.  Mi smo ti koji lecimo sebe posmatrajuci pojave u sebi.  

sinaj,ti si mnogo zaglibio..
pusti malo to sa vremenom,znam neke koji misle da vreme postoji,dozvoli im to pravo....

Svacija misao je intimna stvar, i ja se tu ne mesam.  

Sinaj ::Vreme ne leci nista jer vreme ne postoji...

  Nije teško shvatiti,ali kad treba prihvatiti e,to....

Thabit ::

Sinaj ::Vreme ne leci nista jer vreme ne postoji...

  Nije teško shvatiti,ali kad treba prihvatiti e,to....

Lako je ako covek zna da nas ubijaju secanja.  

Složiću se oko engrama kao hemijskog traga koji zaostaje...ali jesu li to sećanja zaista?

Jesu secanja.

Razumeli smo se;mada ne bih rekao ubijaju..truju nas,sputavaju tok...

truju nas,sputavaju tok... ::

    

@Thabit

Ko to nas truje, ko sputava tok?

Nekad sećanja jesu pribežište ali ipak na kraju se ispostavi da su balast...bar što se mene tiče.

čovek bez sećanja,bez proživljenih i preživljenih ljubavi je prazna ljuštura,džaba se rađao,džaba je ustajao svako jutro.
svako sećanje ponaosob ima svoju lepotu,svoju težinu i nosi sa sobom puno radosti ali i deo bola, onog bola koji nam služi kao sredstvo za jačanje ,,imuniteta,,

Vreme ne leci nista ali dok dani prolaze mi sve manje mislimo na ono sto nas je ranilo. I bas kad pomislimo da smo izleceni desi se da ponovo izroni na povrsinu i boli isto kao nekada a mozda i vise.

@Thabit

Tacno! Ne zelim da me remeti nista sto mi nije godilo.

Kazu da su secanja mesavina prošlosti, sadašnjosti, nadanja, želja, pa i trenutnog psihičkog stanja... Odnosno, vec posle pet godina mozak pocinje da prilagodjava "arhivirane filmove" iz proslosti, tj secanja i prilagodjava ih sadasnjem trenutku. Kazu, takodje, da mozak ima tendenciju da neke dogadjaje "sabija" i spaja kako bi oslobodio memoriju a sa druge strane da popunjava praznine koje nastanu, izmisljajuci dogadjaje kako bi upotpunio sliku. Tako.... lepo je imati secanja, narocito ona lepa (a pamte se uglavnom oni dogadjaji koji su nas emotivno ispunili ili potresli) ali nije im za previse verovati. Zato -u se i u svoje SADA   

Vrijeme je duševna zavjesa. Ono ne liječi. Samo prikrije bol. Jer kad se te boli sjetimo, zavjesa pada. Bilo to jučer ili prije 20g. Sve i svakoga možemo pobijediti, ali sebe ne. Jer malo je jedan život da sebe upoznamo. Zato i griješimo.

Slazem se da ne leci ali se sazivljavamo sa cinjenicom koja nas je u jednom vremenu paralisala, sokirala, uznemirila. Ne mogu Majku da oplakujem kao u casu kada je preminula. Sada je se s pijetetom secam i svesno zivim u uverenju da i dalje bdi nada mnom. Mislim da je to u ljudskoj prirodi.

Točno, ali bol i dalje stoji i žal za njom. Nije nestala, izlječila se. Vrijeme nije Voltaren, samo duševni tampon.

crni labud ::Vrijeme je duševna zavjesa. Ono ne liječi. Samo prikrije bol. Jer kad se te boli sjetimo, zavjesa pada. Bilo to jučer ili prije 20g. Sve i svakoga možemo pobijediti, ali sebe ne. Jer malo je jedan život da sebe upoznamo. Zato i griješimo.

Da zavesa zaista pada i pokriva bol, bola ne bi bilo uopste, a ima ga i te kako.... Ali, sto vise godina, tj zavesa, mutnije vidimo kroz njih, sto ne znaci da ne boli, ali na drugi nacin dozivljavmo to secanje ... Govorim o istinskim nesrecama i bolu zbog trajnog fizickog gubitka a ne o "izgubljenim" ljubavima, izneverenim ocekivanjima, i slicnim stvarima.