Najvrednija stvar na svetu - NASE VREME

Vreme je najvredniji resurs koji imamo.

Jedan dan ima 86.400 sekundi.

Svaka sekunda koju smo proveli u
kvalitetnom razgovoru ,
edukaciji ,
citanju ,
razmeni informacija sa ljudima koji razmisljaju pozitivno ,
velika je investicija za buducnost.

Kakvi cemo biti sutra u najvecoj emri zavisi od toga,
kakve cemo ljude sretati ,
s kim cemo se druziti ,
koje knjige citati...... :study:

Bog nam je dao vreme - koristimo ga.

Ne mozemo ga ni cuvati - ni kupiti - ni pozajmiti.

Kad ga jednom igubimo - zauvek je izgubljeno.

Dakle ,sta vi kazete?

Je li ovo trenutacno moje ,a kasnije i vase ispijanje kafe ,mozda gubljenje vremena?

Vrijeme jest vrijedan resurs ili jedan od vrijednijih resursa koje imamo ... Lijepo si rekla ; vrijeme ne možemo ni kupiti , ni posuditi ali ga možemo intenzivno iskoristiti ... Svaki tren ... Ne onaj sutrašnji tren ili tamo neki daliki , daleki , već upravo ovaj koji je sada ... tren u ovom trenu koji je upravo sada u koraku sa nama ... Je li on saživljen u ispijanju kave , razgovoru , spavanju , sanjarenju , plesu ili nečem drugom ... bitno je da je doživljeno na najintenzivniji način ...

Dragana :: Je li on saživljen u ispijanju kave , razgovoru , spavanju , sanjarenju , plesu ili nečem drugom ... bitno je da je doživljeno na najintenzivniji način ...

Ovo jeste istina ali samo pod jednim uslovom, ako zbog bilo kog takvog trenutka nije nešto važnije promaklo.

Uvijek..nesto vaznije promakne..tako da tu nema nijednog uslova..osim vrijeme...

Mnogo je važnih stvari, nešto moramo izdvojiti a sigurno je da ću zažaliti ako se odreknem kvalitetne večeri zbog kvalitetnog sanjarenja. Za njega uvek ima mesta u nekom medjuvremenu.

Slazem se...mada, zavisi sta je za veceru..a sta je toga dana na repertoaru snova iliti sanjarenja...

Avramova ::

Dragana :: Je li on saživljen u ispijanju kave , razgovoru , spavanju , sanjarenju , plesu ili nečem drugom ... bitno je da je doživljeno na najintenzivniji način ...

Ovo jeste istina ali samo pod jednim uslovom, ako zbog bilo kog takvog trenutka nije nešto važnije promaklo.

Uvek mi se cini da mi je nesto vazno promaklo, vaznije od onoga cime se u neko vreme trenutno bavim. Valjda zbog toga sto odjednom radim vise stvari. Takvo je vreme, tece i ne vraca se. Uhvatis sta se moze i koliko ti se ponudi, biras i uvek nesto propustis, cak i kada nisi svestan toga.

...dok vreme (sve kraće)
na forumu traće.

Ni jedno vreme nije protraceno.
Barem kod mene je tako.Ne razmilsjam o tome na taj nacin.
Samo zavisi sta nas tog minuta ,sata...dana..cini ispunjenim,zadovoljnim.

Kreativna dokolica ili samo dokolica ,ponekad ucini vise za nas ,nas duh ,um,telo...nego bilo sta drugo sto bismo mozda tog momenta radili.

svejedno ::...dok vreme (sve kraće)
na forumu traće.

Urimuj negde i gaće, možda i Versaće...

Mogu ja ,da ispricam pricu ...na tu temu - gace - Versace?
Tece ovako nekim redom...
Dobrotvorna vecera.Elita.Sve na nivou (kao sto rece her - Sika! :: )
Sedimo za istim stolom sa nama dobro poznatim Biznismenom i njegovom "devojkom".
Pa nam se covek malo vise otvori kad ga upitasmo jel mu to neka nova Devojka...Bas je EXTRA de LUX! Neka strana?Jer na njoj sve vristi od skupoce.
Na to ce ON :Kakva strana i kakva Devojka ,poslovna pratnja ,cist racun....
::
Kad ono u medjuvremenu zasvirase Moravac....
"Devojka" skoci na noge...
Kaze on ,a gledaj sad....Dzabe joj sto na sebi ima cca 2 - 3 000 EU ,
Dzabe joj i Versace - gace....Dzabe joj sto svetski izgleda ,Brale moj ,kad koreni povuku ,to sve pada u vodu... :albino: ::

Je li i to onda necije gubljenje vremena ?

Sada se slobodno vreme koristi za dopunu budžeta, kod većine ljudi, zbog jadnih prihoda stanovništva. ono malo preostalog slobodnog vremena koristi se za obamrlost, do novog odlaska na posao...

Dobro je ako kod većine preostaje i malo slobodnog vremena zbog posla. Ko bi rekao da je nezaposlenost u porastu a odavno je procenat nezaposlenih visok. I manjini se radi.

Zato što je rad obezvređen; isplati se samo muvanje, neproduktivne aktivnosti.
Dok god u ovoj zemlji ne bude uspostavljen kult rada, i radnici i seljaci budu najplaćeniji -ne izvadismo se mi iz ovog gliba. Tek onda će i slobodno vreme imati neki smisao, kakav treba da ima.

Ne mozemo ga ni cuvati - ni kupiti - ni pozajmiti.

Ali ga možemo pokloniti. Važno je poklanjati ga onima koji su ga zavrijedili. Jednog dana možda neće biti sa nama (grubo, ali svi smo podložni svačemu, sutra me može pogaziti auto napr.).
Razmišljam sada o svom vremenu i zapravo , izuzev 'poklanjanja' gorespomenutima, najdraže mi je kada ga provodim u kvalitetnom radu, kada se sva 'pogubim' u tome i ništa drugo nije važno, kao neki paralelni univerzum u kojem samo čujem sebe ::

Patim od hronicnog nedostatka vremena, ne samo slobodnog nego uopste, a kad bi dan trajao jedno 36 sati mojoj sreci ne bi bilo kraja

Mislim da malo ko od nas ima "svoje vrijeme", uglavnom je to vrijeme koje zavisi od drugih pa bio to šef i radno vrijeme ili ugodno druženje uz kafu ili na netu.

Ja sad imam "svog vremena" i više nego što hoću, no, nije štos u tome...
Plašim se da će ga još mnogi dobiti, hteli, ne hteli, jer se u ovoj zemlji sve manje radi, i to ne zato što ljudi neće da rade.
Nešto drugo je po sredi.

Ja sad imam "svog vremena" i više nego što hoću,

како се бориш са тиме?

Nađem nešto da radim, uvek. Rekoh da znam svašta.

Fristajlo ::Nađem nešto da radim, uvek. Rekoh da znam svašta.

Nisam ni sumnjala.
Danas sam razmisljala o tome kako bi lepo bilo da u suncanom danu prosetam po nekom parku. Ali, mene takve misli uglavnom spopadnu dok idem na neko odrediste, i cim tamo stignem one odlete kao da ih nikada nije bilo.
U nekom suncanom danu, u najboljem periodu tog dana, obicno sam na mestu na kome moram da budem.
Pade mi na pamet kako su ranije ljudi gradili nekakve vikendice pa odlazili da se odmore od gradske buke. Danas, bar je malo onih koje licno poznajem, nema takvih varijanti mozda zato sto su mogucnosti smanjene.
Prava bi umetnost bila, dakle, naci svoj mir i pravu opipljivu tisinu - tu gde jesi.

To ti je varijanta "tamnog vilajeta"; neko ima previše mira i tišine, pa bi ono drugo- i obratno. Pri tom, svi mi imamo individualno viđenje odmora, rada, uživanja i zamora...
Ljudi su takvi.

Meni sve odgovara samo da se radi.  :mete:

Nemam bolji odgovor na ovu temu do ove genijalne Ekove priče :

Kako utrošiti vreme
(Umberto Eko)

Kad pozovem zubara i on mi kaže da cele sedmice nema slobodan termin, ja mu verujem. čovek je ozbiljan profesionalac. Ali kad  od mene traže da prisustvujem nekom sastanku ili okruglom stolu, da napišem esej ili budem član nekog žirija a ja odgovorim da nemam vremena, meni ne veruju.
„Ma dajte, profesore“, kažu mi, „neko kao vi uvek može da nađe malo vremena“. Očigledno je da nas, humaniste, ne smatraju ozbiljnim stručnjacima, mi smo dangube.
Napravio sam računicu. Pozivam kolege koji se bave srodnim profesijama da i oni urade to isto i da mi kažu da li sam u pravu. Jedna godina koja nije prestupna ima 8.760 časova. Osam sati sna, jedan sat za buđenje i toaletu, pola sata za svlačenje i stavljanje mineralne vode na noćni ormarić, i ne više od dva sata za obroke čini ukupno 730 sati.
Uz tri časa nedeljno od po dva sata i jedno popodne za primanje studenata, fakultet mi oduzima, za dvadesetak nedelja koliko traju predavanja, 220 sati za predavanja, 24 sata za ispite, 12 za razgovor o tezama, 78 za sednice i razne skupštine. Uzimajući u obzir pet diplomskih radova godišnje od po 350 stranica (u proseku tri minute svaka), pročitanih najmanje dva puta, pre i posle pregleda, dolazimo do 175 sati. Za pismene radove, s obzirom da mnoge pregledaju moji saradnici, neću računati više od četiri po ispitnom roku, trideset strana za sat, pet minuta po strani, što za čitanje što za diskusiju, i eto još 60 časova. Ne računajući istraživanja, stigli smo do 1.465 časova ukupno.
Uređujem jedan časopis iz semiotike koji izlazi tri puta godišnje na ukupno 300 strana. Ne računajući pročitane i odbačene rukopise, posvećujući deset minuta svakoj stranici (procena, pregled, korektura), stižemno do 50 sati. Uređujem dve edicije vezane za moja stručna interesovanja i ako odvojim samo deset minuta za svaku stranu, to je još 300 sati. Moji prevedeni tekstovi, eseji, knjige, članci, istupanja na kongresima, računajući pri tom samo jezike koje mogu da kontrolišem, čine u proseku 1.500 strana godišnje; svakoj posvećujem dvadeset minuta (čitanje, kontrola, razgovor sa prevodiocem lično, telefonom ili pismeno) i tako stižemo do 500 sati. A tu su i originalni rukopisi. Čak i ako ne pišem knjigu, sa esejima, referatima na kongresima, izveštajima, beleškama, za predavanja i i slično, evo novih 300 strana. Računajmo da na razmišljanje, beleške, kucanje i ispravke odlazi bar jedan sat po strani, i to su tih 300 sati. Kad je o Minervinoj svaštari reč, za traženje teme, pravljenje beležaka, konsultovanje neke druge knjige, pisanje, svođenje u željeni format, slanje ili diktiranje treba mi, u najboljem slučaju, tri sata; kad pomnožimo s 52 nedelje, evo novih 156 sati (da ne računam druge članke, neplanirane). I na kraju pošta kojoj, ne uspevajući da je svu pročitam, posvećujem tri prepodneva sedmično i koja mi oduzima još 624 sata.
Napravio sam računicu za 1987: prihvatajući samo deset odsto ponuda i ograničavajući se na strogo disciplinarne skupove, na promocije projekata kojima sam rukovodio ja sam ili moji saradnici, neodložna prisustva (akademske ceremonije, sastanci koje sazivaju resorna ministarstva) stižem do 372 sata efektivnog prisustva (ne računajući mrtvo vreme9. Uzevši u obzir da su mnoge moje obaveze vezane za inostranstvo, dodao sam još 323 sata koja provodim u putovanjima. Ova računica pokazuje da samo deonica Milano – Rim traje četiri sata, uključujući taksi do aerodroma, čekanje, let, taksi u Rimu, smeštanje u hotelu i odlazak do mesta sastanka. Put do Njujorka traje 12 sati.
Krajnji zbir iznosi 8.094 sata. Kada se ta cifra oduzme od 8.760, koliko ima časova u jednoj godini, ostaje mi 666, odnosno jedan sat i četrdeset devet minuta dnevno za seks, viđenje s prijateljima i porodicom, sahrane, lečenje, šoping, sport i pozorište. Kao što se vidi, nisam uračunao vreme za čitanje štampanog materijala (knjige, članci, stripovi). Priznajem da sam to činio za vreme putovanja, u 323 sata, pet minuta po strani (samo čitanje i zabeleške), što znači da sam mogao da pročitam ukupno 3.876 – ekvivalent za samo 12.92 knjige od po 300 stranica. A tek pušenje? Na šezdeset cigareta dnevno, koje treba upaliti i ugasiti, odlazi 182 sata. Tako dalje ne ide. Moraću da ostavim pušenje.

  
Ja uglavnom štedim vreme na naučnim aktivnostima...  

Odličan je Eko.
Moraću napraviti svoju računicu samo se plašim poražavajućeg rezultata.