Uspomena na naše ljubimce

Koliko često se setitie vaših ljubimaca koji više nisu sa vama?

Ovde pišite o uspomenama na njih, o sitnicama koje vas još uvek podsećaju na njih, pišite kako je to kada izgubite nekoga koga volite a da nije čovek.

Posto su moji ljubmci otisli sa ovog sveta u relativno kratkom vremenskom roku, pokusavam da o tome ne razmisljam previse jer ne zavisi od nas kada ce ko da ode. To se odnosi i na ljudska bica. Nasi ljubimci, narocito u zemlji gde zivim postaju clanovi porodice. Cak nose i nasa prezimena. Tako se moraju registrovati u Opstini i kod veterinara. U poslednje 3 godine izgubila sam dva predivna psa: Lolu i Lakija. Doziveli su pun zivotni vek. To nam je bila najveca uteha. Ucinili smo i ulozili mnogo novca za vreme njihove bolesti tako da nemamo grizu savesti da nismo ucinili sve sto je bilo u nasoj moci. Vec sam pisala da je pre neki dan nas macan otisao. Opet je bilo vrlo utesno sto ga nismo izgubili pre nego sto je napunio odredjen zivotni vek. Ostale su prelepe uspomene na dane odanosti, paznje i nesebicne ljubavi koju smo stalno dobijali. I oni od nas i mi od njih. U inostranstvu zivot je drugaciji, pa nam je prisustvo zivog bica vise nego potrebno i znacajno. Sada imamo prelepu macu Kitty sa plavim ocima i psa Brownia koga smo usvojili posle odlaska nasa dva mala slatka psica. On je jako dobar. Ne pada mu na pamet da ujede. Veoma je nezan i pazljiv. Posto nije odrastao sa nama, imali smo cele godine probleme sa njim. Bezao je po ulicama i mi smo jurile za njim. U tome su nam se pridruzivali prolaznici, pa i auta su se zaustavljala jer se ovde zivotinje izuzetno vole. Moram dodati da za vreme mog boravka u Srbiji, moje dve prijateljice su mi prvu stvar o kojoj su pricale, rekle da su izgubile macka Zucka. Ziveo je samo 6 godina. Sahranile su ga i cak stavile krst i nose cvece. Idu svaki dan na grob. Prijateljica kaze, nisam ni za bratom plakala koliko sam za njim. I jos placem. Ja ga pamtim kako je bio lep i umiljat. Bio je tamo zlatne boje i uvek u kuci se mazio sa svojima.