Josip Broz Tito

Ko je zapravo bio Josip Broz Tito?

Još za njegovog života provejavale su sumnje da je Tito hibrid, proizveden da obavi zadatke u interesu viših sila.

U SVOM dugom i burnom životu Tito je imao
veliki broj žena. Mnoge od njih bile su samo prolazne veze, simpatije i
avanture, bez dubljeg traga u njegovom emotivnom životu. Četiri žene s
kojima je Tito proveo najveći deo svog života (više od 60 godina) i s
kojima je imao dugogodišnji, kraći, ili duži bračni život, bile su: dve
venčane (Pelagija Belousova i Jovanka Budisavljević) i dve nevenčane
(Herta Has i Davorjanka Paunović).

Sve Titove žene bile su
vrlo lepe i mlađe od njega i svaka je bila vanserijska i samosvojna
ličnost. Najveća razlika u godinama bila je između Tita i Jovanke -
iznosila je 32 godine. Titova slabost prema mladim ženama može se
donekle objasniti rečima koje sam, kao njegov lekar, čuo od njega
prilikom jednog od naših razgovora o muškoj seksualnosti. Tito mi je
tada rekao:

- Mladost je bujna i raskošna, ona je proleće
života, puna je hormona kao biljka sokova. Mladost je očaravajuće
podsticajno i kreativno doba. Mlado telo je čvrsto, jedro, puno topline
i životne energije. Oči mladih osoba su pune radoznalosti, žara i
požude. Koža mladih žena je baršunasta, meka i vlažna. Ona prijatno
miriše zbog znoja koji pojačano luče žlezde. Znoj devojaka i mladih
žena ima opojni miris, i sladunjav ukus. On je najjači prirodni
afrodizijak koji deluje preko čula mirisa i ukusa. Znoj se pojačano
luči u trenucima emotivnog uzbuđenja.

U prilog Titove konstatacije ja sam kazao:

-
Parfemi najprijatnijeg mirisa prave se od ekstrata znojnih, lojnih i
polnih žlezda životinja. Mošus, jedan od najpoznatijih parfema, nastaje
od sekreta polnih žlezda muškaraca.

Tita su sve njegove žene
neizmerno volele. On je svaku od njih voleo posebnom ljubavlju, ali
nijednu više od sebe. Svaka od njih pokušavala je da zagospodari Titom,
ali nijednoj to nije pošlo za rukom. Jednom prilikom u šali mi je rekao
ono što je ozbiljno mislio: "Svaka od mojih žena, kad sam je upoznao,
bila je devica i naivna ovčica. U braku je svaka od ovčica postala
lavica, jer sam cenio i uvažavao njihove ličnosti. Kad bi lavice počele
da ujedaju, morao sam da ih krotim, što je išlo dosta teško i dovodilo
do mnogih nesporazuma".

BEZ NJE NE MOGU

DAVORJANKA Paunović bila je najveća Titova ljubav. O tome najbolje govore ove njegove reči:

-
Greška je kada se misli da samo pesnici za svoju poeziju nalaze
inspiraciju u voljenim ženama. I moja velika inspiracija za mnoga
životna dela bila je devojka Davorjanka Paunović. Nju sam iz milošte
zvao Zdenka. Nadimak sam joj dao po zdencu koji predstavlja nepresušni
izvor bistre i hladne vode. On obično izvire ispod nekog kamena i
svojim izgledom osvežava čoveka. Zdenka je bila nepresušan izvor mojih
ideja i moje intelektualne, revolucionarne i političke aktivnosti. Bila
je moje veliko psihičko nadahnuće i telesno zadovoljstvo. Bila je moja
svakodnevna mentalna stimulacija do kraja njenog kratkog života.

Davorjanka je Titu bila i više od toga. Ona je jedan od glavnih tvoraca Titove legende i Titovog kulta.

Davorjanka
je bila jedina žena za koju je Tito rekao: "Ja bez nje ne mogu!" Ove
reči izgovorio je na partijskom sastanku članova Vrhovnog štaba
održanom u okolini Foče 1942. godine s jednom jedinom tačkom dnevnog
reda: "Odnos Tita i Davorjanke Paunović".

Na tom sastanku Tito
i Davorjanka su oštro kritikovani zbog kršenja partizanskih moralnih
normi, odnosno zbog održavanja seksualne veze iako nisu bili
supružnici. Rade Vujović, jedan od Titovih pratilaca, tražio je tada da
Tito bude isključen iz Partije, a Cana Babović da se vrhovni komandant
kazni poslednjom opomenom. Tito je tada izgovorio napred navedene reči
i dodao: - Radite šta hoćete.

Zbog ovakvog Titovog stava,
Rankovićevo mišljenje je bilo da se Tito i Davorjanka mogu izuzeti iz
strogih partizanskih pravila, ali pod uslovom da posle završetka rata
obavezno stupe u brak. Tito i Davorjanka nisu partijski kažnjeni. Uslov
da posle rata stupe u brak, za njih nije bio nikakav problem, jer su
oni to i sami želeli. Posle sastanka, oni su nastavili život po starom.


Davorjanka je rođena 1921. godine u Požarevcu, u učiteljskoj porodici. Otac joj je bio vrlo ugledna ličnost
- učesnik Prvog svetskog rata, nosilac mnogih odlikovanja, među kojima
i Karađorđeve zvezde. Posle završene gimnazije, Davorjanka se upisala
na Filozofski fakultet u Beogradu i odmah postala jedan od glavnih
aktivista studentskog pokreta.

Davorjanka je Tita upoznala na
ilegalnom radio-telegrafskom kursu održanom u Zagrebu, 1941. godine.
Tito je kao generalni sekretar Partije pratio rad kursa, i njegovoj
pažnji nije mogla da umakne Davorjanka, koja je bila izuzetno lepa i
vrlo inteligentna devojka. Tito je Davorjanku osvojio lepotom, šarmom,
mudrošću i duhovitošću, a posebno položajem u Partiji, jer je mlada
studentkinja cenila uspešne i značajne ličnosti, a i sama je želela da
jednog dana to postane. Bila je to ljubav na prvi pogled. Ljubav
skojevke i generalnog sekretara KPJ, koji je od nje bio stariji gotovo
30 godina.

NA DVA STROJA

KOLIKO je
bila velika i strasna ljubav između Davorjanke i Tita, najbolje se vidi
iz priče onih koji su bili upućeni u njihove odnose, a koji kažu da je
Davorjanka bez ikakvih emotivnih trauma i moralnih obzira ostavila svog
prethodnog ljubavnika Jovu Kapičića i svim žarom predala se novoj
ljubavi. Njihova ljubavna veza, intenzivna i iskrena, demantuje sve one
psihologe, sociologe i seksologe, koji tvrde da je ljubav između dve
egocentrične, egoistične i narcisoidne ličnosti nemoguća, ili, ukoliko
do nje dođe, da je kratkog veka.

Posle okupacije Jugoslavije i
Titovog prelaska u Beograd, Davorjanka je i zvanično obavljala poslove
njegove sekretarice. U pratnji Jaše Rajtera i Veselinke Malinski,
Davorjanka je zajedno s Titom iz Beograda otišla na slobodnu
teritoriju.

O Titu kao muškarcu, odnosno, seksualnoj osobi,
čuo sam nekoliko interesantnih stvari od Spasenije - Cane Babović i od
Stane Tomašević. Davorjanka Paunović je Stani jednom prilikom rekla:

-
Moj pisaći i polni stroj moraju biti stalno u stanju pripravnosti. Ni
za jedan ni za drugi Tito nema određeno vreme. Nekada sam neke naredbe
kucala izašavši iz kolone i držeći mašinu na krilu. Jednom prilikom za
vreme našeg odnosa neprijatelj je bio veoma blizu mesta gde smo se mi
nalazili. Čula se jaka paljba koja se približavala. Ja sam bila jako
uplašeno i Tita upozoravala, međutim, on je i dalje radio svoj posao.
Njega to nije nimalo ometalo u njegovoj pohoti niti je hteo da prekine,
sve dok nije doživeo vrhunac.

Franc Leskošek je Cani Babović ispričao sledeći doživljaj:

-
Na čelu slovenačke delegacije jednog popodneva došao sam na zakazani
sastanak kod Tita. Stražar ispred Titovih vrata rekao mi je: "Možete da
uđete, Tito vas očekuje". Kad smo
ušli u sobu u njoj nije bilo
nikoga. Iz susedne prostorije čuli su se uzdasi i krici praćeni jakom
škripom kreveta. Krici su postajali sve glasniji, a škripa kreveta sve
jača. Izgledalo je da će se krevet raspasti, a osoba u jaucima
izdahnuti. Rekao sam drugovima da izađemo napolje da se malo prošetamo,
jer ko zna kad će se ovo završiti. Posle jednočasovne šetnje, kad smo
ušli u sobu, Tita smo zatekli za radnim stolom, krepkog i dobrog
raspoloženja. Pogledao je u časovnik i rekao: "Ne smeta što ste
zakasnili, ja sam završio neke važne i neodložne poslove".

Pred
kraj rata, Davorjanka se razbolela od tuberkuloze zbog čega je bila
upućena na lečenje u Rusiju. U Beograd se vratila neizlečena. Posle
kratkog vremena je umrla. Njena smrt je Tita duboko potresla. Ne
obaveštavajući nikoga o njenoj smrti, naredio je obezbeđenju da je
sahrane u krugu Belog dvora. Želeo je da njegova Zdenka i mrtva bude u
njegovoj blizini, a to je bila i njena poslednja želja.

ima jos

Dok ne stigne Vidrino "još", da se podsetim lika druga Tita. A bio je faca, nije da nije.

Dok ne stigne Vidrino "još"

klikni na 'ima jos'

Osim ponavljanja starih prezvakanih uvlakackih tekstova o "najvecem sinu nasih naroda i narodnosti" ( za kojeg zapravo nije sigurno ni poreklo) - treba reci nesto i onome sto je iza njega ostalo. Po tom tragu se zapravo i vidi o kakvom coveku se radi:Grobnice svuda po Srbiji


Za svega nekoliko meseci, od oktobra 1944. do maja 1945. godine, posleratne vlasti u Srbiji su likvidirale najmanje 80.000 ljudi. Većini je presuđeno bez suda i suđenja, bez dokaza i uverljivih svedoka, pa su se pred streljačkim strojem našli i ratni zločinci i nevina deca! I dok EU traži da se ovaj period naše istorije potpuno rasvetli, država kao da za to i ne haje! 

Na to, uostalom, upućuju i izjave svedoka koji ovih dana svedoče pred Državnom komisijom za rasvetljavanje činjenica o pogubljenju Draže Mihailovića. Osim tvrdnje da je komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini likvidiran i sahranjen u Lisičjem potoku, ponovo je „vaskrsla" davna sumnja da su na istom mestu, pored njega, streljane i pokopane stotine drugih. Prema rečima istoričara Srđana Cvetkovića, saradnika Instituta za savremenu istoriju, na teritoriji bivše Jugoslavije, od septembra 1944. pa sve do polovine 1945. godine, stradalo je od 180 do 200 hiljada ljudi, od čega samo u Srbiji oko 80.000.

- Teško je navesti tačan broj pogubljenih i lokacija na kojima su zakopavani, ali vodimo se jasnom računicom - skoro da nema mesta u Srbiji u kojem nije bilo egzekucija. U selima su streljane grupe od pet do 40 ljudi. Samo je u Vrčinu, recimo, odjednom streljano 40 osoba. U palankama i varošicama ubijano je od nekoliko desetina do stotinu ljudi, a najteže je utvrditi obim egzekucija u većim gradovima. Tamo se broj likvidiranih kreće od 300 do 400, pa čak i do hiljadu ljudi i više! - govori Cvetković.

Ubijali redom

Cvetković tvrdi da je na području uže Srbije ubijeno tridesetak hiljada ljudi, dok su u Vojvodini u posleratnom periodu najviše stradali Nemci (oko 40.000) i Mađari (oko 6.000). Cvetković podseća i na to da je na Zelengori, u maju 1945. godine, pobijeno oko 9.000 četnika, i da je najmanje još desetak hiljada Srba stradalo tokom povlačenja u Sloveniji.

- Teško je sada stradale razvrstavati po nekom određenom kriterijumu, a to je, po svemu sudeći, i bila namera počinioca. Sa prljavom vodom je izbacivana i čista, pa su se s dokazanim zločincima streljale i potpuno nevine osobe, uz obrazloženje da su „svi isti" - objašnjava on.

Zatvori u svakoj zgradi sa podrumom

U Beogradu su streljanja obavljana na više lokacija, a najmasovnija u Lisičjem potoku, ističe istoričar Srđan Cvetković. On kaže da je „skoro svaka veća zgrada sa boljim podrumom" tada pretvarana u zatvor. Najveći istražni zatvori su bili u Đušinoj ulici, „Glavnjača" kod Prirodno-matematičkog fakulteta, zatim na Banjici i Adi Ciganliji.

- Prva streljanja u gradu obavljena su još 17. oktobra 1944, u Belimarkovićevom voćnjaku, na prilazu Beogradu, jer su partizani dolazili iz pravca Avale. Procenjuje se da je skoro 95 odsto stradalih ubijeno bez suda - priča Cvetković.

Publicista Miloslav Samardžić, koji se decenijama bavi istraživanjem komunističkih zločina, smatra da su tokom prve posleratne godine nove vlasti u Srbiji streljale „više od 100.000 ljudi". Najveći problem za istraživanje ovih zločina je, prema njegovim rečima, nedostatak sredstava. „Pogledi" su svojevremeno osnovali tim od desetak istraživača, ali njihov „Elaborat o istraživanju zločina komunista" nikada nije naišao na podršku i odobravanje državnih organa i nadležnih ustanova.

Tajnu krije VBA

I Srđan Cvetković, autor više istorijskih priloga i knjiga na ovu temu, ističe da nedostupnost pojedinih fondova znatno otežava utvrđivanje istine o događajima s kraja 1944. i prve polovine 1945. godine. On kaže da ima dosta saradnika u sporednim fondovima, da se dosta radi na terenu, ali da je na najveću opstrukciju naišao u Vojno-bezbednosnoj agenciji (VBA).

- Dugo traje prepiska između našeg instituta i VBA, ali do traženih informacija nismo uspeli da dođemo. Obično se pravdaju da su svi dokumenti dostupni, ali da su „na sređivanju". Činjenica je, međutim, da će jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju biti i potpuno rasvetljavanje ovog perioda naše istorije. Slovenci su se, na primer, ovoj temi temeljno posvetili, a kod nas još nisu ni otvorena dosijea, rehabilitacija se radi veoma traljavo, restitucija nije ni započeta... - objašnjava Cvetković.

On kaže da postoje najmanje tri razloga zbog koji su zločini komunista i dalje tabu tema za državne organe.

- Prvi je ideološki, jer istraživanja koče potomci onih koji su vršili takve zločine, ali su prisutna i shvatanja da bi takva otkrića kompromitovala Narodno-oslobodilačku borbu i antifašizam u Srbiji. Drugi razlog je finansijski, jer se pretpostavlja da bi to puno koštalo, a treći je krajnje jednostavan: potpuna nezainteresovanost nadležnih - tvrdi Srđan Cvetković.

Vidra ::

Dok ne stigne Vidrino "još"

klikni na 'ima jos'

Kliknula i ništa.

Avramova ::Ko je zapravo bio Josip Broz Tito?

Još za njegovog života provejavale su sumnje da je Tito hibrid, proizveden da obavi zadatke u interesu viših sila.

Ne znam ko je, mada sam jako dosta o njemu citala i procitala,ne bi kao pojedinci kopirala nasiroko i nadugacko stranice sa neta nego bi pokusala svojim recima nesto da kazem. Po meni je Tito bio nekako jedan od onih pozitivno-negativnih likova..... Josip Broz je bio Hrvat koji je na lukav, perfidan i podmukao nacin naneo vise zla Srbima nego Turci.Gotovo sve bitnije politicke odluke tadasnjeg komunistickog rezima na celu sa Brozom, direktno su bile uperene protiv srpske drzave. Hajde se malo zapitajte, zbog cega Srbija dobija 1945. godine DVE autonomne pokrajine, zbog cega je 1945. godine zabranjen povratak srpskih izbeglica na Kosovo i Metohiju. Svi vrlo dobro znamo za posledice ustava iz 1974. godine, koji je bio u sustinskoj suprotnosti sa dotadasnjim pravnim dostignucima.Imala bi jos dosta negativnog da kazem...pozitivno je jedino bilo sto licno sam u vreme Tita obisla skoro celi svet.A sada placam taj danak polako ali sigurno.

Kliknula i ništa.

kako bre nista?

aj sad
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-04-12&feljton=5810

ovo je bio zanimljiv feljton
u dnu ove stranice po naslovima stoje razliciti tekstovi

pozitivno je jedino bilo sto licno sam u vreme Tita obisla skoro celi svet

Ono sto sam cula od ljudi koji su uzivali u to doba - da su od dzeparca vozili auto do fakulteta, isli na letovanje od jedne plate...

Iskreno, za moju mladost ovo je nepojmljiva imaginarna imenica...

Vidra ::

aj sad

E, sad je dobro.

Ono sto sam cula od ljudi koji su uzivali u to doba - da su od dzeparca vosili auto do fakulteta, isli na letovanje od jedne plate...

Iskreno, za moju mladost ovo je nepojmljiva imaginarna imenica...

To za vožnju do faksa i nisam baš sigurna, ali za letovanje je malo preterano. Ono što je tačno jeste da se sa malo uštedjevine i regresa, nešto malo od poslednje plate moglo kako-tako letovati. Ok, nije svako mogao sebi dopustiti lux letovanje, ali su videli more. Sada je sasvim drugačije, to je jasno.

Isto tako, kupovalo se na kredit i niko nije doživeo stes kada mu se pokvari frižider ili bilo koji uredjaj u domaćinstvu kao što je sada. Ljudi su zidali vikendice, sada ih prodaju.

Ljudi su vozili automobile, kakve takve, ali su vozili. Danas, takva kategorija ljudi je ostala bez posla pa samim tim i bez automobila. Krpi kraj s krajem.

Bilo je tu dosta toga što je bolje funkcionisalo nego sada, ali u to malo ko hoće da veruje.

U to vreme nam niko nije tražio vizu, a crveni pasoš je bio na ceni.
U to vreme smo bili bezbedni na ulicama i retko koga je zakačio zalutali metak.
U to vreme se gradilo, dok se danas ruši i rasprodaje, a gradi tek nekoliko "vrednih" neimara.

Ovo sve ne znači da to vreme veličam ali, u odnosu na ovo, bilo je sjajno. I nikako ne smemo prevideti činjenicu da je vreme Josipa Broza bilo vreme posleratno i ono nešto kasnije, vreme obnove.

To za vožnju do faksa i nisam baš sigurna, ali za letovanje je malo preterano.

To za faks pricala mi jedna slatka moja koja je '62-go, a ovo od jedne plate putovali neki moji rodjaci od Negotina preko Beograda u Veneciju pa do Azurne obale 1976-te.

Iskreno, najvise od svega mene zanima kakva aura to vlada samim pomenom Titovog imena?
Skoro u Beogradskom izlogu kupih obicnu olovku, onakvu kakvu koriste djaci prvaci. I ucini mi se, sto mi je kasnije potvrdio moj drugar da je na njoj bio ispisan Titov potpis.

Vidra ::
To a faks pricala mi jedna slatka moja koja je '62-go, a ovo od jedne plate putovali neki moji rodjaci od Negotina preko Beograda u Veneciju pa do Azurne obale 1976-te.

Ovo je vrlo moguće ako su dotični primali devizne plate ili bili na položajima, inače teško.

Iskreno, najvise od svega mene zanima kakva aura to vlada samim poenom Titovog imena?

Još uvek neistražena, ali se mnogo toga otkrilo.

Skoro u Beogradskom izlogu kupih obicnu olovku, onakvu kakvu koriste djaci prvaci. I ucini mi se, sto mi je kasnije potvrdio moj drugar da je na njoj bio ispisan Titov potpis.

Ništa neobično, i ja sam skoro kupila upaljač sa Titovom slikom i to namerno. ::

Za mene je on negativna licnost u svakom pogledu...Da se nadovezem na Gorstakov post,na ovom mestu su komunisti streljali u Krusevcu

Krst na Bagdali

Negde sam citao da je Cercil ili neko iz engleske delegacije koja se sastala sa Titom (mozda nije on, ne secam se...), rekao da zapad ne mora da se brine nista, jer on nikad nije video veceg antikomunistu od Tita...

Mozda neko ko zna moze da me ispravi... nisam siguran ni kad je to tacno bilo.. Cini mi se na Visu `44-e.

Smrad

Veliki nam udelili Tita i zato danas ispaštamo mi, kao narod...

Činjenica je da je privreda radila, i da se živelo bezbrižno, jedno vreme. Činjenica je, međutim, i to da su neki loše prošli u tom režimu, koji je znao da se žestoko ostrvi na svoje protivnike i kritičare; takođe, vreme je pokazalo koliki je ceh ostao Srbima, da se svo to "blagostanje" plati. Broz je bio vešt balanser i majstor manipulacije; imao je neka dobra, ali, i neka loša rešenja. Preobimno životno delo za jedan post, u 2 sata noću...

Fristajlo ::Činjenica je da je privreda radila, i da se živelo bezbrižno, jedno vreme. Činjenica je, međutim, i to da su neki loše prošli u tom režimu, koji je znao da se žestoko ostrvi na svoje protivnike i kritičare; takođe, vreme je pokazalo koliki je ceh ostao Srbima, da se svo to "blagostanje" plati. Broz je bio vešt balanser i majstor manipulacije; imao je neka dobra, ali, i neka loša rešenja. Preobimno životno delo za jedan post, u 2 sata noću...

Privreda je radila na osnovu grdnih bespovratnih kredita koje je dobio od Amerike (To sam cuo od ovdasnjih)... Posle smo mi morali da ih vracamo... Debelo...

Ono što mu nikad oprostiti neću to je da nijednom za svog života nije obišao Jasenovac i Kozaru. To je dno dna njegove ljudskosti.

ostensibly ::
Privreda je radila na osnovu grdnih bespovratnih kredita koje je dobio od Amerike (To sam cuo od ovdasnjih)... Posle smo mi morali da ih vracamo... Debelo...

Ne veruj svemu što čuješ od tih tamo; postoje podaci koje me mrzi da stoti put postavljam, koji takve priče obrišu k'o metla mačije g....
Ono, što se njemu može zameriti više je u političkoj, nego ekonomskoj ravni; nešto od toga je Orhideja napomenula u prethodnom postu...

ne bih komentarisao....

Pa, ličite, po malo...

U pravu si Lazo samo što mnogo nismo znali a nije se smjelo ni pričati.

grešiš...više ličim na svetog đorđa,samo što sam ja muku mučio sa mnogo aždaja a on samo sa jednom...
važno je da smo i on i ja pobednici

Orhideja ::U pravu si Lazo samo što mnogo nismo znali a nije se smjelo ni pričati.

svi diktatori su prvo uskraćivali informacije radi lakše manipulacije sa narodom.

u principu...za sve je kriv vučjak reks

Severnokorejski diktator priprema sina da ga nasledi


Vladajuća Komunistička partija Severne Koreje održaće u septembru vanredni sastanak svog Politbiroa, na kojem će izabrati novo rukovodstvo, najavili su danas severnokorejski mediji.

Prema mišljenju analitičara, ovaj korak nagoveštava predstojeći prenos vlasti u toj zemlji, jer predsednik Kim Džong-il, zbog lošeg zdravstvenog stanja, priprema svog najmladjeg sina Kim Džong-una da ga nasledi na mestu šefa države.

"Suočeni smo sa svetim revolucionarnim zadatkom razvoja Radničke partije... u večnu slavu partije Kim Il-sunga i da sa daljim vojnim napretkom slavimo našu veliku, naprednu i moćnu socijalističku zemlju", prenosi iz saopštenja korejskih medija Bi-Bi-Si (BBC).

Kim Džong-il preuzeo je vlast od svog oca, osnivača Severne Koreje Kim Il-sunga, nakon njegove smrti 1994. i analitičari veruju da će na predstojećoj partijskoj konferencij biti unapredjen status Kim Džong-ilovog trećeg sina, školovanog u Švajcarskoj.

Početkom nedelje, direktor južnokorejske obaveštajne službe rekao je da 27-godišnji Kim Džong-un već učestvuje u donošenju političkih odluka i često prati oca u zvaničnim obilascima državnih institucija.

oni počeli po monarhističkom sistemu....



http://www.pressonline.rs/sr/vesti/globus/story/99932/Kim+D%C5%BEong+Il+na+%C4%8Delu+mafije.html