Preminula Jovanka Broz..

Jovanka Budisavljević Broz bila je udovica jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita. Bili su u braku od 1952. do njegove smrti 1980. godine.

Kao neposredan svedok cele turbulentne epohe u istoriji Balkana, ona je uvek predmet ogromnog regionalnog medijskog interesovanja.

Jovanka se međutim držala u ekstremnoj povučenosti i retko je davala intervjue. Mnogi su mislili da je njen povučen život posledica velikih problema kroz koje je prošla od smrti supruga kada je cela njena imovina nacionalizovana i kada je stavljena u kućni pritvor. Izvešteno je da živi u skromnim uslovima, a tek je 6. jula 2009. godine, posle gotovo 30 godina, dobila lična dokumenta – ličnu kartu i pasoš koji su joj uručili ministri Ivica Dačić i Rasim Ljajić. Tada se Jovanka Broz zahvalila ministrima unutrašnjih poslova i rada i socijalne politike i uz smeh napomenula da je veoma srećna, jer sada može da putuje.

Jovanka Budisavljević je rođena 7. decembra 1924. selu Pećanima, u Lici. Sa 17 godina je stupila u Savez komunističke omladine Jugoslavije. Tokom Drugog svetskog rata bila je ranjena u nogu i razbolela se od tifusa. U 21. godini je dobila dva Ordena za hrabrost, a takođe je i nosilac Partizanske spomenice 1941. Josipa Broza Tita je upoznala prilikom nemačkog desanta na Drvar 1944. godine.

Kako je tačno mlada partizanka postala žena jugoslovenskog komunističkog vođe nije sasvim jasno.

Prema jednoj verziji, odmah nakon završetka Drugog svetskog rata, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Ranković je zatražio od svojih podsekretara da mu pošalju grupu proverenih devojaka za rad u Maršalovom kabinetu. Od oko 50 kandidatkinja, Ranković je navodno odabrao pet devojaka i lično ih predstavio Titu kome se dopala partizanka Jovanka Budisavljević, stara 24 godine. Ovu verziju je potvrdio general Đoko Jovanić, koji je bio na čelu jugoslovenske Kontra-obaveštajne službe, prema kojoj je upravo on odgovorio na Rankovićev zahtev i predložio Jovanku za Titovu saradnicu.

Druga verzija tvrdi da je Jovanku odabrao Ivan Stevo Krajačić, tadašnji poverenik NKVD-a za Jugoslaviju, odakle verovatno potiče priča koja prikazuje Jovanku kao sovjetskog špijuna.

Treća verzija potiče od bivšeg generala JNA Marjana Kranjca, koji je govorio da je Jovanka dodeljena Maršalu već 1945. godine kao higijeničarka zadužena za kontrolisanje hrane i čistoće i zdravlja osoblja. Posle smrti velike Titove ljubavi Davorjanke Paunović 1946. godine, Jovanka je, prema Kranjcu, postala Titova lična sekretarica.

Tako je šest godina do 1952. godine Jovanka bila član Titovog okruženja u nedefinisanoj ulozi ljubavnice/sekretarice/člana posluge.

Neka joj je laka crna zemlja.

https://ideja.serbianforum.info/t1294-jovanka-zena-koje-nema#328096

Intrigrantna sudbina jedne zene, potekle iz krsovite Like, kao mlada u vihoru rata... na koji je nacin uspela da fascinira tada svemoguceg Tita, ostaje misterija...

Diktatori takvog tipa uglavnom drze svoje zene u senci... Jovanka mu je dobro stajala, znala je da se drzi, smeska, izgledala je kao druzeljubiva zena...

Sve ono degenerisano sto je predstavljao sistem kao sto je bio Titov komunizam, posle joj je doslo na naplatu...sa kamatom... svi oni generali i partijski cinovnici koji su je izolovali su potekli iz tog sistema koji je ona uspesno reprezentovala... nikada ga ne osudjujuci, a mogla je... mogla je da progovori koliko je neduznih ljudi ubijeno u strahovladi posle rata, koliko je njih kicmu ostavilo na Golom Otoku, koliko su ustavi koji su skrojeni tada doveli posle do raspada zemlje... koliko je ekonomski sistem bio na dugi rok neodrziv... i mozda i najveci greh - koliko su omanuli u obrazovanju svih ljudi za koje su bili odgovorni, u kakvom cemernom kulturnom modelu smo docekali kraj 20 stoleca... kad su sve ostale drzave dozivele procvat....

To su krucijalna pitanja na koja ona nikad nije ni pokusala da odgovori... a mogla je...morala je... zakulisne igre i tracevi na dvoru su tema za ilustrovane revije, a ne ono sto treba da objasni sta je to sto Jovanka sa svojom pozicijom reprezentuje...

Danas izlivi jugonostalgije, kukumavcenja kako je pre sve bilo bolje... malo je zdravih analiza da je upravo to bolje i dovelo do losijeg danas... Ja nisam dete Jugoslavije, pamtim je kroz maglu decijeg secanja... ja sam samo gledao kako se ta zemlja krvavo raspada... sto mi odmah sugerise da tu nesto je tragicno lose sazidano...

Ne krivim za sve to Jovanku, ona je bila samo figura... ali nemam ni emociju zalosti... vise trazim odgovore na neka pitanja...

Neka ti je laka crna zemlja Jovanka i široko nebesko carstvo!