Четништво-део светле српске традиције

od **shondononda** Pet Avg 13, 2010 5:50 pm

СРПСКА ЧЕТНИЧКА АКЦИЈА/КОМИТЕ

Термин андарт, комита и четник су синоними и означавају борца – припадника
револуционарног комитета. Грци користе термин андарт, а Срби најчешће четник,
знатно ређе комита.
Главни мотив и циљ српских четника/комита је био заштита угроженог српства и то
како од турских власти, тако и од бугарских терористичких организација (ВМРО и
ВМОК) и разбојничких арнаутских (шиптарских) чета.
Коначно 30. август 1903. је обележен и митингом на Позоришном тргу у Београду
под паролом: ''Слобода свима не ослобођеним Србима са Србијом заједно или смрт
и самој Србији''.
Митингу, који је пресудно утицао на ступање Србије у оружану акцију, одржаном
пред преко 10.000 људи, присуствовали су следећи представници политичкких
странака: радикал Александар Станојевић, самосталац Љубомир Стојановић,
напредњак Живојин Перић и либерал Живан Живановић. Говорници су били: прота
Алекса Илић, професор Риста Одавић, Живан Живановић, великошколци Јеврем
Симић и Јован Ђаја и Поречанац Наум Јамандијевић обучен у белу ношњу свога
краја. Јамандијевић чији је говор изазвао одушевљење присутних, је рекао:
''Много година је протекло како Македонија чека Србије. Нас су арнаути и Бугари
били, а ви сте ћутали. Турци нас сада гоне, све се на нас окомило. Душа је у
подгрлац дошла. Гинимо као што Срби гину, као потомци Краљевића Марка! Ви
нас не смете оставити! Ако ми у Македонији изгинемо и ви ћете!''

Првенствени циљ Српске четничке акције био је борба против оружане бугарсе
пропаганде, а коначни ослобођење ових крајева и њихово уједињење са Србијом.
До сукоба са андартима није долазило јер српске чете нису ишле јужно од Битоља,
а грчке северно.
У организовању Српске четничке акције, непосредно или посредно, учествовао је
велики број истакнутих људи тог времена. Непосредно: акцијом је руковођено из
Конзуларног одељења Министарства иностраних дела. Посредно у њој су
учествовала министарства: војно, просвете и црквених дела, финансија и
унутрашњих дела. Поред представника власти и српских конзулата у Скопљу,
Солуну, Приштини и Битољу, значајно је било и учешће познатих политичара, који
су често били и познати научници, затим научника мање укључених у политичке
борбе међу којима је било академика и професора Велике школе, односно касније
Универзитета. Поред њих било је и факултетски образобаних људи разних
профила, затим трговаца, хотелијера, ресторатера, разних привредних рентијера,
чиновника, учитеља итд. У месним пододборима организованим широм Србије,
били су најцењенији људи тих градова. Сами четници су потицали од домаћег
становништва, добровољаца из Србије, Црне Горе, Аустро-угарске и пребеглица и
исељеника из Европске Турске. Међу четницима је било људи различитог имовног
стања и образовања; највише сељака, али и официра, подофицира, учитеља,
студената, свештеника, чиновника и др. Најспособнији су постајали војводе или
четовође.

Српска четничка акција може се поделити на три периода:

1. Период развоја, који почиње оснивањем Српског комитета и који обухвата 1903,
1904. и 1905. годину. Ово раздобље се карактерише снажном групном иницијативом
истакнутих појединаца, коју усмерава и контролише српска влада. То је
истовремено период када ова иницијатива покушава да се ''отме'' од надзора владе.
Тада долази до великих пропуста, пример за то су неуспеси првих чета.

2. У периоду успона, који обухвата 1906. и 1907. годину све конце Акције држи у
рукама српска влада. Она то чини преко Министарства иностраних дела, односно
његовог Конзуларног одељења, при коме постоји Врховни одбор (управа) српске
четничке организације. Ова организација, у 1905. години добија назив: ''Тајно
удружење српска одбрана'' и

3. Период смиривања почиње 1908. године и траје до почетка Првог балканског
рата. Карактеристике овог периода су избегавање оружаних сукоба и припремање
становништва за коначно ослобођење.

od **shondononda** Pet Avg 13, 2010 6:24 pm

ОСНИВАЊЕ СРПСКОГ КОМИТЕТA

На идеју о стварању Српске четничке организације дошао је др. Милорад Вођевац,
шеф лекара београдске општине, 1901. године. Учестала убиства и масакри
виђених Срба у тадашњој Европској Турској, убрзали су његов рад на остварењу
ове идеје. ''Мајски преврат'', пропаст династије Обреновић и долазак на српски
престо краља Петра I Карађорђевића, убрзали су оснивање Српског комитета.
У оквиру Комитета формиране су три секције: револуционарна, пропагандна и
финансијска. Чланови 1. и 2. говоре да су задаци Удружења борба свим средствима
за ослобођење и уједињење, против бугарског насиља, побугаривања и пропаганде,
затим буђење националне свести у Старој Србији и Маћедонији.
У члановима 3. и 4. стоји да је Удружење састављено од месних одбора за свако
место из Косовског, Битољског и Солунског вилајета. Члан може да буде свако ко
пристане да ради у корист Удружења и положи заклетву. Чланови месног одбора
(комитета) бирају међу собом председника, помоћника председника, благајника и
неколико саветника. Месни одбори у оквиру казе чине српски одбор, а сви српски
одбори бирају вилајетски одбор. Структура управе српских одбора је иста као и код
месних одбора. Вилајетски одбор потврђује Главни одбор. Вилајетски одбори
бирају Главни одбор Тајног Србо-маћедонског удружења. Главни одбор бирају
изасланици српских и вилајетских одбора сваке године. Време избора и место
одређује Главни одбор споразумно са вилајетским одборима. Главни одбор има
председника, помоћника председника, секретара, благајника и саветника.
Члан 5. Ради надзора над чланством и радом свих одбора има тајну полицију.
Члан 6. Срез има једну или више чета.
Члан 7. Обавезно се извештава предпостављени одбора о важнијим догађајима и
подноси на крају месеца опширан извештај о раду.
Члан 8. Тајно србо-маћедонско удружење има печат са грбом: двоглави бели орао на
чијим прсима је лав са круном.
Члан 9. Финансирање: 1) добровољни прилози; 2) члански улози, које по потреби
разрезују српски одбори по одобрењу вилајетских одбора; 3) од прихода добијених
са других страна.
Члан 10. Свако ко штети раду Удружења, био члан или не, подлеже казни. Казну
одређује српски одбор, а извршава се по одобрењу вилајетског одбора.
Казне: опомена, глоба и смрт. Смртна казна предвиђена је за врло тешке случајеве,
као нпр: издајство већег значаја и убиство неког члана Удружења.
Члан 11. На основу овог Удружења Главни одбор у споразуму са вилајетским
одборима издаће нарочите правилнике и упутства за рад целог Удружења.
На основу записника са седница Централног одбора у Београду, као и преписке
између Централног и Извршног одбора у Врању, може се закључити да су задаци
Централног одбора били да:
а) води револуционарну акцију и врши националну пропаганду на терену и Србији;
б) именује шефове Горских штабова, војводе и четовође;
в) обезбеђује одсуства официрима и подофицирима који одлазе на терен од
Министарства војног и то искључиво преко Министарства иностраних дела; и
г) формира чете и обезбеђује их финансијски и материјално.

Задаци Извршног одбора на основу истих извора били су да: а) врши пребацивање чета на терен и обезбеђује њихово прихватање на повратку у
Србију;
б) омогућава пренос оружја, муниције и другог материјала;
в) обезбеђује сигурност постојећих и по потреби отвара нове канале;
г) одабира способне путовође и
д) прима шифроване поруке са терена и спроводи их Централном одбору као
надређеном.
Током свог постојања, од оснивања 1903. до забране рада од стране Врховне управе
4. јула 1907. године, Централни одбор има тројицу председника. То су били:
генерал Јован Атанацковић, Љубомир Давидовић и почасни генерал Никодије
Стефановић. Интересантно је да је поручник Панта Радосављевић био секретар у
оба одбора и шеф Горског штаба Западног Повардарја. Кроз Извршни одбор
прошли су поред наведених: начелник Врховног округа Драгић Павловић, директор
гимназије Сима Златичанин, учитељи Лазар Божовић и Јован Михаиловић,
председник окружног суда Тома Ђурђевић, официри – Љубомир Вуловић, Петар
Пешић, Војин Поповић (пред рат 1912. био истовремено председник Извршног
одбора и шеф Горског штаба Источног Подвардарја), Александар Благојевић,
Божидар Терзић и др.
Од официра у Акцији су учествовали: Божидар Јанковић (председник ''Народне
одбране''), Милан Васић (секретар ''Народне одбране''), Душан Туфегџић ( био члан
Централног одбора), Крста Смиљанић, Јосиф Костић, Добра Павловић и др.
Убрзо по формирању Централног и Извршног одбора формиран је пододбор у
Нишу, чији су оснивачи били некадашњи конзул Тодор Станковић и ветеринар
Божидар Драгићевић, а касније и у неким другим местима Србије. Задатак ових
пододбора био је да пропагирају Акцију и прикупљају помоћ у новцу и материјалу

od **shondononda** Pet Avg 13, 2010 8:03 pm

СТВАРАЊЕ ПРВИХ СРПСКИХ ЧЕТA

Прву српску чету формирали су, после ''Мајског преврата'', др Милорад Гођевац,Васа Јовановић и Лука Ћеловић. За војводу је одређен калдрмџија Илија Славе, а за заменика Анђелко Алексић, београдски ашчија (родом из Мидинаца у Гостиварском срезу).

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПРВИХ СРПСКИХ ЧЕТА НА ТЕРЕНA

Прве чете су настале самоорганизовањем српског живља у поречкој, кумановској и кратовској области, које су, уз велешку, биле најизложеније бугарском насиљу. За
првог поречког војводу изабран је вођа Брсјачке буне Мицко Крстић Павловски.
Он је, после изласка из тамнице, живео у Битољу под полицијском присмотром и обавезом да се свакодневно јавља ућумату (управна зграда). Његово бекство, 4.априла 1904. године, организовали су: Саватије Милошевић, Јован Ћирковић, Лазар
Кујунџић (управитељ кичевских школа) и Марко Церић (учитељ поречких школа).
Присуство српске чете убрзо се осетило. Од 40 поречких села, верна Егзархији је остала само бугарашка Локвица. Првих успех чета војводе Мицка постигла је против здружених осам бугарашких чета које је продводио један од чланова
ВМОРО (некадашњи ВМРО) Дамјан Груев, међу бугарашима (побугарени Срби) називан (''Крал на Македонија''). Његова намера била је да поречка села насилно врати под Егзархију и у њима учврсти бугарски утицај.

КАРАКТЕРИСТИКЕ СРПСКОГ ЧЕТОВАЊА

Основна особина српских чета био је њихов превасходно одбрамбени карактер. Оне су избегавале сукобе са турском војском да не би изазвале њихове репресалије према становништву, а прихватале су их само када су биле приморане. Главни задатак српских чета, уосталом и није био да у борби са турском војском, потроше муницију и повуку се у Србију, већ да што дуже остану на терену организујући српска села за самоодбрану од бугарских и бугарашких чета,истовремено спречавајући њихов оружани терор и пропаганду. Сукоби су, према томе, једино изазвани када се јавља потреба ''чишћења'' терена од бугарских чета. Предаја је српским четницима била апсолутно забрањена. Осим тога, осим тога аустро-угарски реформни официри били су крајње нетрпељиви према српским четама и једино њих су прогонили, док су бугарске толерисали и штитили их. У томе се посебно истицао реформни официр у Куманову, Хрват Милан Турић, који је често предводио турске потере и командовао опсадом опкољених српских четника.

Српски четници су се заклињали да ће поштовати туђу имовину и част. Насртај на ове најстроже је кажњаван. Такође, били су обавезни да се понашају примерно и војнички. Наредбу војводе или његовог заменика морали су беспоговорно извршавати. Одавање тајне или отуђивање оружја кажњавало се смрћу. Смртна казна је извршавана хладним оружјем, јер би пуцњи могли да привуку непријатеље, а осим тога и због штедње муниције. Рад на терену заснивао се на принципима хијерархије и субординације. На врху лествице био је шеф горског штаба.
Јатаковање бугарским, качачким или другим разбојничким четама кажњавано је смрћу, као и проказивање српских чета, одбора или појединаца значајних за српску организацију.
Четници су смели од сељака бесплатно да приме само хлеб и воду. Све остало је плаћано у злату и по пуној вредности.
Због тога је свака чета располагала сумом, коју је добијала од Извршног одбора приликом одласка на терен.

Српске чете, предвођене официрима и подофицирима маршевале су и ступале у борбу по правилима ратне службе, а оне са војводама без војног образовања вођене су здравом логиком која се заснивала на искуству и опрезности. Чете су маршевале ноћу, а одмарале се дању сакривене у шуми, бећини или код поузданих јатака. Овај дневни одмор називао се ''даник''. Приликом одмора обавезно је постављана стража. Четници су се одмарали и спавали обучени и обувени, са бомбама и реденицима на себи и пушком надохват. Кад су прилике дозвољавале могла се променити преобука, али искључиво један по један четник.
Чете су се кретале у колони по утврђеном распореду и то: стотинак метара испред чете, као патрола, ишли су путовођа и један искуснији четник, иза њих други путовођа за којим је на растојању од неколико корака био војвода, кога су на истој раздаљини пратили остали четници. На зачељу колоне били су искусни, а у средини нови или мање искусни четници. Војводе, путовође, четовође, и, у прво време четници, добијали су плату од одбора. Касније се од плаћања четника одустало, већ су војводе добијале новац за обезбеђење њихових потреба на терену. У Србији то је чинио одбор плаћајући им ''кост и квартир'', снабдевајући их дуваном и осталим потребама. Све војводе нису имале једнака примања. Способнији су боље награђивани и добијали су теже задатке.
Највећи углед међу путовођама уживали су Сава Максимовић и Василије Трбић (док није постао војвода). Њихове плате биле су на нивоу боље плаћених војвода.

Четама је приликом одласка на терен одређиван рејон, по коме су, све време боравка, непрекидно крстариле. Рејон се није смео напуштати до доласка смене, а од овог правила се могло одступити једино по одобрењу или наређењу горског штаба. Први организатор четничке акције на терену био је Аксентије Бацетовић. Он је успоставио два горска штаба и то за Источно и Западно Повардарје, односно за предвардарске и прековардарске крајеве. Оваква подела терена остала је до Балканских ратова. Први шефови Горских штабова били су пуковник Илија Јовановић у Источном и капетан Сретен Рајковић у Западном Повардарју. Посебан проблем прековардарских чета била је савладавање природне препреке Вардара; нарочито када га је набујалог било не могуће прегазити, а Турци су контролисамостове. Ово је, приликом свог доласка, капетан Рајковић решио на оригиналан начин; са четницима се притајио у близини моста код Зеленикова, а групу сељака упутио један километар низводно да пуцњавом изазову метеж. Турска посада је напустила мост да провери шта се дешава, а Рајковић је са четницима прешао преко моста. Касније, Вардар је прелажен чамцима код Новог Села у Велшкој кази (срезу).

Шефови Горских штабова пажљиво су бирани међу младим официрима, који су желели да учествују у Акцији. Њихов посао био је изузетно напоран и одговоран. Они су представљали неприкосновену власт на свом подручју, решавали спорове, надгледали и усаглашавали рад чета, а такође, са својим четама, често су учествовали у борбама. С обзиром на величину терена који су покривалисвакодневна напорна пешачења, честа коначења на земљи (по пећинама и шумама),
многи су, већ после неколико месеци борављења на терену, потпуно исцрпљени, замењивани. Често се дешавало да, по повратку са терена, о трошку одбора, оду на бањски или климатски опоравак. О свом раду на терену, шеф горског штаба је обавезно подносио писмени извештај Централном одбору.

Рањене и оболеле четнике на терену, које нији било могуће пребацити у Србију, лечили су сеоски видари, а када је било могуће и др Михаило Шушкаловић у просторији скопског Генералног конзулата, која је служила као илегална четничка болница. Такође, четници су лечени у интернату Српске гимназије у Скопљу.
Посебну улогу у збрињавању оболелих, рањених и четника онеспособљених за било какав рад имала су хуманитарна друштва ''Коло српских сестара'' и нарочито ''Српска браћа''. Највиђенији чланови ''Српске браће'' били су: Голуб Јанић (први председник), Никола Спасић и Јосиф Студић. Оба Друштва су своје активности финансирала из чланарине и добровољних прилога. Редовни и највећи приложник била је ''Београдска задруга'', пре свега захваљујући Луки Ћеловићу.

od **Vidra** Ned Sep 11, 2011 9:17 pm

od **Vidra** Ned Sep 11, 2011 9:19 pm

ravnogosrka citanka -serija o Cetnicima I epizoda

ravnogorska citanka - serija o Cetnicima II epizoda

od **laza** Ned Sep 11, 2011 9:58 pm

mnogo laži i neistina je navaljeno na leđa ravnogorskog pokreta i drago mi je da polako istina isplivava i ljaga se spira.
samo istinom i iskrenim pokajanjem za učinjena nedela možemo doći do pravog iskrenog pomirenja i do zatvaranje jedne mučne stranice istorije srpskog naroda

od **Vidra** Ned Sep 11, 2011 9:59 pm

ravnogorska citanka - III epizoda Krvave medje

ravnogorska citanka - IV epizoda Rat intendantura

ravnogorska citanka - V epizoda Izvestio sam kako je bilo

od **laza** Ned Sep 11, 2011 10:01 pm

samo bih zamolio da sliku ratka mladića ne koristite ni u kakvom kontekstu vezanom za ravnogorce ili četnike.

od **Vidra** Ned Sep 11, 2011 10:02 pm

ravnogorska citanka -serija o Cetnicima VI epizoda

ravnogorska citanka - VII epizoda Prosto ime

ravnogorska citanka - VIII epizoda Izdana Srbija

od **Debilko** Ned Sep 11, 2011 11:23 pm

Ravnogorci odnosno JVO su svetla istorija s kojom se treba ponositi.
Četnici su profesionalna vojska,elitne jedinice,tako da ih ne uvažavam ništa više od Crvenih Beretki ili bilo koje profesionalne vojske.Zna se ko tamo ide, oni koji vole i prizivaju rat.Tako da o njima imam izrazito negativno mišljenje kao ljudima.Rekao bih nužno zlo.

od **sini_do** Ned Sep 11, 2011 11:53 pm

Bosna je bila u sastavu NDH.. Srbi su bili po zakonu NDH odredjeni za potpuno unistenje... Jedina vojska koja je to sprecila je cetnicka vojska, da njih nije bilo, svi Srbi u Bosni bi bili pobijeni.... Zato cetnicima vecna slava i hvala...... :twisted:

od **laza** Uto Avg 06, 2013 3:25 pm

Лаж да су четници генерала Драже Михаиловића током Другог светског рата сарађивали са Немцима и другим окупаторима, представља опште место комунистичке пропаганде. Штавише, и данас, када су многе информације доступне, добар део тзв. обичног света сматра да је ту „било нечега“.

http://www.pogledi.rs/cetnici-protiv-nemaca/

od **laza** Uto Avg 06, 2013 7:23 pm

http://www.pogledi.rs/cetnici-i-zapadni-saveznici/
Генерал Дража Михаиловић на насловној страни „Тајма“ 1942. године. Те године у западној штампи Дража је био један од три најхваљенија савезничка команданта

Генерал Дража Михаиловић са члановима америчке војне мисије, јесени 1944. године. С лева на десно: Пуковник Роберт Мекдауел, капетан Џорy Мусулин, капетан Никола Лалић, Дража и поручник Мајкл Рајачић

vredi pročitati ispod slika o kome se radi,shvatiti jednom za svagda da je četnički pokret bio antifašistički.

od **sini_do** Čet Avg 08, 2013 3:54 pm

Vladimir Dedijer je imao veliku arhivsku građu, na osnovu koje se moglo doći do saznanja o događajima iz drugog svetskog rata.. Tako ima podataka da je Tito sarađivao sa fašistima, jer cilj partizana nije bio borba protiv fašizma, nego protiv takozvanog veliko Srpskog imperijalizma, tako je borba protiv četnika bio naj važniji cilj... Четништво-део светле српске традиције 2317702173

Четништво-део светле српске традиције 2317702173

od **Avramova** Čet Avg 08, 2013 3:58 pm

Što bi značilo da su vodili bratoubilački rat a da toga nisu bili svesni.

od **sini_do** Čet Avg 08, 2013 4:17 pm

Avramova ::Što bi značilo da su vodili bratoubilački rat a da toga nisu bili svesni.

Upravo tako, a pogotovo nisu bili svesni zašto se uopšte bore.... Четништво-део светле српске традиције 500484114

od **Avramova** Čet Avg 08, 2013 4:22 pm

Ostaje mi samo da zapevam od muke, kao svojevremeno Svetozar Vukmanović - Tempo - Padaj silo i nepravdo!

od **sini_do** Čet Avg 08, 2013 4:33 pm

Kad spomenu Tempa, setih se njegovih memoara, kad su ga izabrali za ministra saobraćaja.. On se počeo bunit ; kako da budem ministar saobraćaja, kad nemam pojma o saobraćaju... Upravo su takve birali, jer nisu trebali pametni, nego poslušni i lojalni... Четништво-део светле српске традиције 2317702173

od **Avramova** Čet Avg 08, 2013 4:37 pm

I danas se prave iste greške pa, umesto da postave stručno lice, oni postave partijski podobno lice a to može biti samo funkcioner koji sprovodi program svoje stranke kao pozicione.

od **laza** Sub Sep 21, 2013 6:27 pm

Њемачки документи: Валтер је био четник, сарајевски муслимани и Хрвати савезници

http://frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=12&idnovost=37079

od **Strelac** Sre Okt 30, 2013 11:00 pm

Pocinje da se prikazuje za 10 dana na RTS-u, ovih dana je bila predpremijera, i svi su bili pod jakim utiskom...

Treba pogledati, cini mi se da je ozbiljno uradjena serija...

od **Avramova** Sre Okt 30, 2013 11:07 pm

Четништво-део светле српске традиције 341069712

Pa ja hitno moram naučiti da baratam daljinskim upravljačem za TV.

A onda će jedni reći kako* je sve izmišljotina, drugi da nije i gde smo, opet na istom. Levi levo, desni desno, a centar najgori. Четништво-део светле српске традиције 3486417944

Четништво-део светле српске традиције 3486417944

od **Strelac** Sre Okt 30, 2013 11:11 pm

Bice kritika, neka ih i bude... sigurno ima mesta i za to...

Mene zanima vise ta ljudska dimenzija, na koju su kazu obratili paznju... manje politicke i ideoloske podele u vrhu, nego kako je to stizalo do obicnog coveka i ogledalo se u njegovom zivotu...

Posle duze vremena jedno zanimljivo stivo na TV-u, dosta vise Sojica i Boljeg zivota... o turcima necu ni reci trositi...

od **Strelac** Sre Okt 30, 2013 11:13 pm

p.s vide li uvodni kadar Mico... Четништво-део светле српске традиције 3021264613

od **Avramova** Sre Okt 30, 2013 11:28 pm

Nisam još ali se spremam, nije baš kratak. Четништво-део светле српске традиције 2945899434

od Sponsored content

Четништво-део светле српске традиције

Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције

Re: Четништво-део светле српске традиције