Четништво-део светле српске традиције

Klaudije ::

Da su četnici pobedili, glava bi letela Titu a ne Draži...
Ono boljševičko ustaško djubre je uništilo i satrlo Srbe za sva vremena...
Na kraju, Draža je bar bio naš...

Evo šta sam pronašla na netu, taman da se nadovežem na tvoj post:

ШТА БИ БИЛО ДА СУ ЧЕТНИЦИ ПОБЕДИЛИ

ФК Кокарда би разбила ФК Четник на Равној Гори! Нико не би знао за Титов гроб. Вечити ривали би се звали Фк Кокарда и Фк Четник. Најбољу комплет лепињу јели бисмо у Дражином Ужицу.

Имали бисмо филм "Дража и ја", а мали Зоран би ишао у Ивањицу, родно место ђенерала. Многе ствари у Србији другачије би се данас звале да су четници били ти који су тријумфовали на крају Другог светског рата, уместо партизана.

Данас би вероватно ђенерал Дража Михаиловић почивао негде у Београду, а његов гроб био би раскошни маузолеј. За Титов гроб нико не би знао и остала би вечна мистерија где је сахрањен.
Већина натписа, билборда и других реклама била би на ћирилици, за разлику од латинице која је данас убедљиво заступљенија од ћириличног писма.

“Вечити ривали” се сигурно не би звали Црвена звезда и Партизан. Замислите само наслов у новинама: “Фк Кокарда разбила Фк Четник на крцатој Равној Гори!” Сигурно је да се ни стадион не би звао ЈНА као данас, већ вероватно Равна Гора.

Навијачи? Могуће је да би навијачке групе имале иста имена као и данас, али би њихов имиџ сигурно био другачији. Дуге, црне браде и црна одећа би били њихов заштитни знак, уместо данашњих обријаних глава, аир маџ патика и шушкавац тренерки.
Тако на стадион Равне Горе не би долазили Булеваром Ослобођења, већ вероватно Булеваром Николе Калабића. Спортски центар 25.мај, Булевар Револуције, Улица Маршала Тита никад не би постојали…

А замислите тек градове у региону који су носили Титово име. Титоград, Титово Ужице, Титов Велес, Титово Велење, Титов Дрвар, Титова Кореница… Сви би уместо Тита имали у називу Дражу, па би тако данас имали Дражино Ужице!
Сви се сећамо култног филма “Тито и ја”. Тај филм би вероватно носио назив “Дража и ја”, а Зоран, главни лик, ишао би у Ивањицу да посети родно место ђенерала Михаиловића.
Постоји још много ствари које би биле другачије, а ми вас позивамо да у коментарима оставите своје мишљење или идеју коју имате на тему “Шта би било да су победили четници”.

Глас западне Србије klikni

Preporučujem čitanje komentara.

Kako nije završio ni jednu školu kada su u udžbenicima na prvoj stranici postavljali fotografije gde on kao nešto radi sa bravama prilikom obilaska fabrika i govorancije radnicima. Smešno je i što je u bukvaru na prvoj strani obavezno bio maršal a okolo mališani i svi nasmejani. Neverovatno!

Mani ti to da je bio vucibatina, živeo je ko Rokfeler.

Vidi ga. (neka mi ne zameri autor teme na spamu)

Znaš kakva su mu odela u muzeju, čini mi se da još mirišu a čuvaju ih u staklenim boksovima kao vajarski radovi Edgara Dega, samo nedostaje ultraljubičasto svetlo.



Vidi mu facu. Malo teksta u Kuriru

Eto ti odgovora. Sve je bilo pod kontrolom.

Avramova ::Eto ti odgovora. Sve je bilo pod kontrolom.

Cudim se da ih cetnici nisu oslobodili...Mozda su bili zauzeti oslobadjanjem "Sajmista"?...Mislim, poznato je koliko su cetnici bili strasna vojska.Groblja su puna Nemaca i Ustasa koje su oni pobili ...Barem tako pise Samardzic, i to je nova srbijanska istorija

Klaudije ::

A ta odela je kupio od svoje plate... Zaradio penziju, oročio u banci...
Sve što je imao - oteo je - od Srba...
Da je bilo pravde, nikad to đubre ne bi stavilo svoju prljavu šapu na Srbiju... Pitanje: zašto njegovi "partizani" 1942. nisu zatvorili Jasenovac a mogli su... Čitam, kažu, bile jake ustaše...

Trebao mu je, Jasenovac je radio punom parom i pole rata, posle završrnog posla je sve sravnio sa zemljom.

Postavio sam tekst šta su oslobodili četnici,koje su borbe vodili,postavio i nagradno pitanje,koji grad su do 1944 oslobodili partizani,izuzimajući istoriju Veljka Bulaića...

laza ::Postavio sam tekst šta su oslobodili četnici,koje su borbe vodili,postavio i nagradno pitanje,koji grad su do 1944 oslobodili partizani,izuzimajući istoriju Veljka Bulaića...

Da, video sam.Vecina tih selendri ,nije bila ni okupiran od Nemaca nego je imala nedicevu zandarmerijsku stanicu,a cetojke su ionako bile legalizirane kod Nedica. U, Loznici npr. su Nemci dolazili iz rudnika da kupe zubni prasak, i sitnice, nisu boravili tamo.Veselin Misita je poginuo tamo od ruke kafedzije, kada je usao u njegov bircuz

Sto se tice partizana, odlobodili su daleko vise, i daleko vece; imali su slobodnu teritoriju nazvanu 'Titova drzava";(tako su je Nemci zvali) Bihac, Jajce, Split,Koprivnicu,Bjelovar,Livno,Prozor..Otvori "Hronologiju NOB-a" pa pogledaj sam.I imas potvrdu za to u nemackim dokumentima.Za cetnicke pobede, izgleda Nemci nisu culi .Mora da su krivo obavesteni

Sa Dražom je umrla čast mnogih

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html%3A553812-Sa-Drazom-je-umrla-cast-mnogih

Photographer* ::Sa Dražom je umrla čast mnogih

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html%3A553812-Sa-Drazom-je-umrla-cast-mnogih

Procitao sam napisano, i izdvojio sledeci citat iz teksta:

Jerusalimski list Palestina post je 18. jula 1946. pisao da je Titu pošlo za rukom ono što nije Hitleru:

- Neobična stvar u ovom slučaju sa Mihailovićem jeste da su Nemci tako uporno nastojali - i tako dugo - da ga ubiju. Boginja pravde ih je u tome nadmašila; ova čudna posleratna pravda, koja je otrgnula povez sa očiju da bi sigurnije nanišanila metu, i odbacila vagu, kako bi mogla u rukama držati kolut bodljikave žice.

- Malo po malo poludeli svet je, izgleda, sklon da Hitleru dovrši posao koji je on započeo; i tako biva da sve više ljudi strahuje od osvita zore, kao što je Mihailović strahovao od svitanja jučerašnjeg jutra.

Postavljam ovde upravo taj broj navedenih novina, pa mozete sami procitati sta stvarno pise:
http://jpress.org.il/Olive/APA/NLI_heb/get/image.ashx?kind=page&href=PLS%2F1946%2F07%2F18&page=1&res=122

svi znate dovoljno engleskog da mozete usporediti, i videti da autor teksta iz "Vecernjih novosti" tendeciozno laze

Paket,ja da otvorim hronologiju noba...
Ne pričaj gluposti...radije ću da gleda Bulajićeve filmske groteske......







Potrudi se,sam nastavi.....

Dugujem još pojašnjenje,koliko god si ostrašćen nemoj pljuvati mrtve,ne greši dušu.


Veselin Misita simbol srpskog antifašizma

Četnički komandant Veselin Misita

Loznica je tako 1941. godine postala prvi grad na teritoriji čitave Evrope koji je oslobođen od Nemaca, kao i prvi slučaj od početka rata da su se nemački vojnici predali. Veliki jubilej o čijoj simbolici i akterima dugo vremena ćutalo, a posle Drugog svetskog rata je oslobađanje Loznice čak pripisivano i partizanima. To je bio prvi ozbiljniji udarac fašistima na teritoriji okupirane Kraljevine Jugoslavije.

Bitka za Loznicu se odigrala 31. avgusta 1941. godine između četnika i Nemaca u Drugom svetskom ratu. Napad četnika na Nemce u Loznici usledio je odmah posle nemačkog odbijanja da se predaju. Tokom ovih borbi poginuo je četnički komandant potpukovnik Veselin Misita, koji je predvodio napad na Nemce u Loznici. Posle jednodnevne borbe, Nemci su bili prinuđeni na predaju, četnici su zarobili 93 vojnika, koji su bili prvi nemački zarobljenici u okupiranoj Evropi. Napad na Nemce u Loznici označio je početak ustanka srpskog naroda protiv okupatora u Srbiji. Ustanakom srpskog naroda protiv okupatora, otpočele su prve četničke akcije prema Nemcima sa onesposobljavanjem i zatvaranjem glavnih puteva koji vode iz Šapca i Valjeva prema unutrašnjosti Podrinja. Posle oslobođenja Loznice, usledio je četnički napad na Nemce u Banji Koviljači, rudniku Zajači, selu Zavlaci i Krupnju, koji su naterani na povlačenje. Oslobođeno je celo srednje Podrinje, a srpske ustaničke akcije protiv Nemaca proširuju se u narednom periodu na Šumadiju, Mačvu i dolinu Zapadne Morave.

Odluka o napadu na Nemce u Loznici i dizanju ustanka u Podrinju doneta je na sastanku u manastiru Tronoša 30. avgusta 1941. godine. Na konferenciji su bili prisutni potpukovnik Veselin Misita, artiljerijski kapetan prve klase Dragoslav Račić, iguman manastira i rezervni poručnik jeromonah Georgije Bojić, poručnici Lazar Savić i Ratko Martinović i rezervni poručnik Nikola Gordić, kao i britanski obaveštajac inženjer Herbart Muler. Za komandanta operacije protiv Nemaca u Loznici izabran je potpukovnik Veselin Misita, koji je bio i najstariji po činu među četnicima. Potpukovnik Veselin Misita komandovao je Jadarskim četničkim odredom, koji je u svom sastavu imao oko 1.600 ljudi pod oružjem.

U Loznici je bilo oko 100 Nemaca iz 11. čete, 3. bataljona 738. pešadijskog puka, koji su bili dobro utvrđeni u zgradama Doma kulture (Vukov dom), gimnazije i kafani Laze Hajdukovića ispred koje su postavili mitraljesko gnezdo.

Tačno u ponoć 30. avgusta 1941. godine oglasila su se zvona sa seoskih crkava u blizini Loznice, to je bio dogovoren signal za početak akcije. Tokom noći zatvoreni su svi prilazi prema gradu, opkoljavanje samog mesta prošlo je bez mnogo muke. U 8,30 časova ujutru upućen je poziv Nemcima preko kurira da se predaju. Nemci su ovaj četnički zahtev odbili. Zbog odbijanja da se predaju, doneta je odluka da se Nemci napadnu po unapred utvrđenom planu. U 9 časova ujutru, pošto su se oglasila zvona sa crkve u Loznici i ispaljeno sedam hitaca iz puške, po ranije dogovorenom signalu, usledio je sveopšti juriš na nemačke položaje. U prvom naletu savladani su Nemci utvrđeni u Domu kulture, posle čega su se predali i Nemci utvrđeni u gimnaziji. Potpukovnik Misita poginuo je na čelu svojih boraca, lično predvodeći juriš i bacajući bombe na Nemce koji su se nalazili u bunkeru ispred kafane L. Hajdukovića, tom prilikom presekao ga je mitraljeski rafal. Misitsa, kao srpski oficir, nije znao za komandu „juriš“ već samo za komadu „za mnom“. Posle njegove pogibije, komandu preuzima kapetan Bogdan Drljača i starešina manastira Tronoša Georgije Bojić. Do noći, sve je bilo gotovo i svi Nemci su se predali.

Pod komandom Draže Mihailovića

Početkom avgusta 1941. godine potpukovnik Veselin Misita i major Boško Todorović sa posebnim instrukcijama od pukovnika Mihailovića stižu na planinu Cer kod kapetana Račića za početak zajedničke akcija protiv ustaša i Nemaca u NDH (Istočnoj Bosni) i protiv Nemaca u celom Podrinju. Major Boško Todorović se odmah uputio sa grupom oficira za istočnu Bosnu radi pomoći srpskim ustanicima u NDH-a, a potpukovnik Veselin Misita se uputio u manastir Tronoša gde je sa poručnikom i igumanom manastira Georgijom Bojićem pristupio pripremama Jadarskog četničkog odreda za borbe protiv Nemaca u Podrinju.

U borbama za oslobođenje Loznice zarobljena su 93 Nemca. Izvestan broj je poginuo i ranjen, a ostali su sprovedeni u manastir Tronošu, a ranjeni upućeni u bolnicu. Sa zarobljenim Nemcima postupano je humano – svima kojim je bilo potrebno ukazana je lekarska pomoć. Četnici su imali osam poginulih, na čelo sa potpukovnikom Veselinom Misitom, i četiri ranjena borca. Zaplenjena je veća količina oružja.

Izveštaj o oslobođenju Loznice poručnik Georgije Bojić poslao je na Ravnu goru pukovniku Dragoljubu Mihailoviću, koji je odobrio dalje širenje ustanka i operacije protiv Nemaca u Podrinju. Posle oslobođenja Loznice, Jadarski četnički odred je pregrupisao snage za nastavak akcija protiv Nemaca u Podrinju i 1. septembra 1941. godine napao nemački 3. bataljon 738. pešadijskog puka u Banji Koviljači, najjače nemačko uporište u Podrinju, koje je posle višednevnih borbi naterano na povlačenje. Tokom 11. i 12. septembra 1941. godine u seoskim opštinama jadarskog kraja i u Loznici izvršena je mobilizacija vojno sposobnog stanovništva. Tada je Jadarski četnički odred u svom sastavu imao oko 5.000 boraca, mada zbog nedostatka oružja, borbeno operativni deo činilo je oko 2.500 boraca.



Grad je bio slobodan 40 dana, a onda su okupatori ponovo ušli 10. oktobra i u njemu ostali sve do 23. septembra 1944. godine. Taj datum iz 1944. godine se dugo obeležavao kao dan Loznice, a samo su pojedinci godinama pokušavali da ukažu na značaj ustanka koji je u lozničkom kraju ratne 1941. predvodio četnički pukovnik.

Veselin Misita

Misita je osnovno obrazovanje stekao u Banja Luci, posle čega je uspisao gimanaziju u istom gradu, koju je sa uspehom završio. Vojnu akademiju je završio u Sarajevu 1934. godine. Misita je kasnije upućen na školovanje u Francusku i Čehoslovačku. Tamo je naučio da govori francuski, češki i nemački. Misita je imao uspešnu vojnu karijeru, unapređen je, posle čega je postao najmlađi major u Kraljevini Jugoslaviji. Bio je atleta i sportista, pre rata pobedio je na armijskom takmičenju u skijanju.

Reći za njega da ga je pijanog ubio neko negde....ma bezobrazluk,najblaže rečeno.

Misita je napao Loznicu bez odobrenja Mihailovica, posto mu je bio pun reprodukivac Mihailoviceve politike cekanja

Nezadovoljni Mihailovićevom politikom čekanja dok se ustanak u Srbiji razbuktava, grupa ravnogoraca pod vođstvom poručnika Ratka Martinovića, u avgustu 1941. godine je napustila Ravnu goru da bi stupila u borbu protiv Nemaca.[1]

30. avgusta 1941. godine u manastiru Tronoša je organizovan veliki narodni zbor, na kom je doneta odluka o dizanju ustanka u Podrinju. Oko manastira se okupilo nekoliko stotina ljudi, među kojima je bilo i naoružanih.[2] Na zboru su govorili poručnik Ratko Martinović, pop Vlada Zečević i potpukovnik Veselin Misita. Okupljeni su bili nezadovoljni Mihailovićevom politikom čekanja. Oduševljenje za ustanak je bilo veliko i mnogi su uzvikivali: "Hoćemo u borbu!" [3] Poručnik Martinović, pop Vlada Zečević i potpukovnik Misita su dogovorili da otpočnu borbu protiv Nemaca. Sutradan, prema dogovoru sa Misitom, Zečević i Martinović su krenuli po selima oko Krupnja u mobilizaciju dobrovoljaca.[4]

Odluka o napadu na Loznicu doneta je bez naređenja četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića.[5][6] Za komandanta ove akcije postavljen je potpukovnik Misita, koji je za napad na Nemce u Loznici mobilisao oko 1.700 boraca.[traži se izvor]

Napad na Loznicu je počeo iznenada. Crkvena zvona su 31. avgusta objavila početak napada, koji je izvršen danju.[7] U ustaničkim borbama za Loznicu su zajedno na nacističkog okupatora oružje digli svi građani, bez obzira na ideološko opredeljenje.[8] Istog dana, ustanici predvođeni potpukovnikom Veselinom Misitom su oslobodili Loznicu, zarobivši 93 Nemca.[traži se izvor] Jedan od preživelih učesnika događaja, Božidar Panić, se priseća:
Wikiquote „Loznicu su oslobodili njeni građani predvođeni potpukovnikom vojske Kraljevine Jugoslavije.[9]“
(―)

Sam Misita je tom prilikom poginuo. Misitu je ubio kafedžija Laza Hajduković. U njegovoj kafani je bila nemačka posada i kada je Misita sa svojim borcima upao u kafanu, Laza je dograbio pištolj od nemačkog oficira i ubio potpukovnika Misitu.[10]

Borba za Loznicu je bila do tada najveći oružani sukob sa Nemcima u okupiranoj Jugoslaviji,[11] a Loznica prvi oslobođen grad u okupiranoj Srbiji (pre toga je bilo oslobođenih gradova u Crnoj Gori).

https://sh.wikipedia.org/wiki/Veselin_Misita

laza ::Paket,ja da otvorim hronologiju noba...
Ne pričaj gluposti...radije ću da gleda Bulajićeve filmske  groteske......        

Ne mogu ti opisati kako me boli medju preponama za JVuO, i cetnicki pokret.Za mene su cetnici najnizi moguci srbijanski sljam

Posisaj ranu,možda te prestane....isto i ja mislim za tebe...

laza ::Posisaj ranu,možda te prestane....isto i ja mislim za tebe...

Tja, vidis kako je svet mali.I ti i ja isto mislimo

paket ::

laza ::Posisaj ranu,možda te prestane....isto i ja mislim za tebe...

Tja, vidis kako je svet mali.I ti i ja isto mislimo  

Sisaj onda do izlečenja koje ti od srca želim.

Mihailović je u Srbiji najpre pokušao da se tajno obezbedi, povezujući se sa Aćimovićem i Nedićem, zatim nevoljno uvučen u borbu protiv Nemaca.
I u tom trenutku stigla mu je britanska misija sa porukom, ti nam odgovaraš kao nacionalni lider, priznaćemo te i obezbedićemo podršku Staljina.
U tom trenutku Mihailović je praktično obezbedio sebi ulogu ratnog heroja, legende, i ključnog faktora u posleratnoj politici.

Ostale su samo dve sitnice:
- preživeti do kraja rata
- nekako se rešiti komunista kao neugodnih konkurenata.

I on tu nalazi ingeniozno rešenje, spajajući ove dve opasnosti u jednu jedinstvenu šansu.
I šta radi?

1) Prekida napade na Nemce
2) napada partizane
3) traži kontakt sa Nemcima.

I Nemcima kaže: ja ću vama biti vrlo koristan i vi ćete meni biti mnogo korisni u akciji protiv partizana - ali to možemo samo pod jednim uslovom: da naš sporazum ostane tajna, da obmanemo narod i Saveznike.

Nemci su ovu genijalnu ideju prihvatili tek postepeno, dok su Italijani bili odmah oduševljeni.

Time je Mihailović pronašao jedno matematičko rešenje ratne jednačine: kako istovremeno biti bezbedan, a biti heroj i pobednik.
Naravno, neki drugi su to rešenje našli nezavisno od njega, ali zajednička tajna ih je neraskidivo vezala.

Dakle, oni nisu bili samo protiv partizana - oni su iskoristili egzistenciju partizana da bi pronašli svoju parazitsku ekološku nišu.
Postojanje partizana je za njih bilo uslov opstanka - samo tako su mogli biti korisni svima ostalima u suzbijanju partizana, i mirni i bezbedni od osovine.
A sve to pokriveno nacionalističkom i pro-savezničkom retorikom.

Kaže wikiliks ili Bulajić....

laza ::Kaže wikiliks ili Bulajić....

...............kazem ja