Vaše viđenje osoba sa hendikepom i vaš odnos prema njima

Ja sam osoba sa hendikepom, zanima me da li ih sažaljevate ili ih gledate kao sebi ravne?

Selena ::Ja sam osoba sa hendikepom, zanima me da li ih sažaljevate ili ih gledate kao sebi ravne?

Ne sažaljevam ih jer svi mi imamo neki hendikep. Naravno da su to osobe kao i svi mi ostali i ne vidim razlog zašto bih ih gledala kao "drugačije."

Na fakultetu smo imali jednog dečka u invalidskim kolicima i danas je jako uspešan. Svi smo ga voleli i nikad ga nismo izdvajali iz društva ili tako nešto. Sve je to za ljude...neko boluje od jedne bolesti, neko od druge...niko nije potpuno i savršeno zdrav.

Ako te neko i gleda na drugačiji način, znaj da je to problem te osobe a ne tvoj. O takvima i ne razmišljaj jer nisu ni vredni pomena...

cat09 ::

Selena ::Ja sam osoba sa hendikepom, zanima me da li ih sažaljevate ili ih gledate kao sebi ravne?

Ne sažaljevam ih jer svi mi imamo neki hendikep. Naravno da su to osobe kao i svi mi ostali i ne vidim razlog zašto bih ih gledala kao "drugačije."

Na fakultetu smo imali jednog dečka u invalidskim kolicima i danas je jako uspešan. Svi smo ga voleli i nikad ga nismo izdvajali iz društva ili tako nešto. Sve je to za ljude...neko boluje od jedne bolesti, neko od druge...niko nije potpuno i savršeno zdrav.

Ako te neko i gleda na drugačiji način, znaj da je to problem te osobe a ne tvoj. O takvima i ne razmišljaj jer nisu ni vredni pomena...

Slazem se, veci hendikep imaju oni koji se podsmevaju, sazaljevaju

Zato i kažem da takvi ljudi nisu vredni pomena.

Inače, jedno leto sam bila u Igalu i tamo je bilo dosta osoba sa hendikepom. Mislim da sam od tih ljudi naučila mnogo više nego od ovih takozvanih "zdravih." Zadivila me njihova upornost, volja za životom, njihov smeh...i dan-danas ja i muž pričamo o njima sa divljenjem i sećamo se nekih ljudi. Fascinantno koliko su to jake ličnosti!

Mene su ucili da se ne valja smejati tudjoj nevolji, nikada ne znas koga i kada moze da te snadje.......i ja sam tako vaspitala svoje dete....
Moj muz nosi naocare, pa i to je neka vrsta hendikepa.......ali me to ne sprecava da ga mnogo volim ......

Kad si billa u Igalu?
Pa da, jesmo i uvek ćemo biti. Šta nam vredi da kukamo, kad je život tako lep da i zaboraviš na hendikep koji imaš.
Hvala, Zorice i cat09

Jedan moj blizak prijatelj je osoba sa hendikepom i šta reče Cat, uz njega sam naučila mnogo. Razina svijesti mu je na izrazito višem nivu nego kod njegovih vršnjaka i posjeduje zavidnu količinu životnog iskustva. Uprkos nekom fizičkom 'nedostatku' , ne razlikujem ljude sa hendikepom od onih bez njega jer to nije u mom mentalnom sklopu. Čak me je spomenuti prijatelj 'poučio' da mu ne pokušavam pomoći previše oko nekih sitnica, osim kad je nužno, jer mu je najdraže kada ga se tretira kao sasvim prosječnog čovjeka pa se i ponašam u skladu sa time.

Selena ::Kad si billa u Igalu?
Pa da, jesmo i uvek ćemo biti. Šta nam vredi da kukamo, kad je život tako lep da i zaboraviš na hendikep koji imaš.
Hvala, Zorice i cat09

Bila sam pre nekoliko godina, baš tamo gde je i lečilište. Meni to uopšte nije smetalo- naprotiv, kažem ti da sam tamo dosta naučila od tih osoba. Naučila sam kako se treba boriti svaki dan za svoj život, a ja sam po prirodi osetljiva, pa čim dođe do nekog sitnog problema, ja se povučem.
E tamo sam videla šta je istrajnost i upornost i to me oduševilo.

Svaki dan sam gledala osobe sa hendikepom kako se bore da uđu u vodu i čak zaplivaju. Jedna baka me oduševila, došla je avionom sama i svaki dan sa štakama ulazila u vodu i borila se da zapliva. Ja i moj muž smo je posmatrali i dan-danas pričamo o njenoj hrabrosti.

Zato, kad se raspekmezim zbog neke sitnice, on me podseti na tu baku i ostale ljude sa te plaže i ja odmah ućutim i kažem "u pravu si."
I jeste u pravu.

Ja sam nekoliko godina radio sa kolegom koji je gluvonem...Bili smo extra,i sve smo se kapirali...Niko ga od kolega nije tretirao drugacije

Što mrzim kad mi ne upiše post, up.mp.... Sad me mrzi sve ponovo...
Ukratko, nerazumevanja ima na obe strane; prirodno je da postoji neka distanca, a kolika je ona, zavisi od stepena i prirode hendikepa, kao i od ličnog vaspitnog predloška obe strane. Lično, poznajem neke osobe sa hendikepom, i ne nalazim da su u nekom deficitu, u smislu komunikacije sa sredinom. Pre bih rekao da sredina ne koristi dovoljno neke veštine tih ljudi...
Mojoj firmi sam, uočavajući tu mogućnost, nekoliko puta predlagao da zaposle neke invalidne osobe, jer postoje i tehničke mogućnosti u zgradi, a i potreba za radom osoba koje to znaju i mogu(rad na računaru), no, uvek su izmigoljili... Inače se radi o mediju u stranom vlasništvu, koji se ubi tuveći nama, ovde u Srbiji, kako nam je odnos prema hendikepiranima loš i zastareo; cinizam i drskost zapadnog kapitala... Posao je takav, da bi od 400 zaposlenih bar 10% mogli raditi i ljudi sa hendikepom, ali, neće oni to- lakše im je da nateraju druge na to...
Sažaljevanje je normalno- to je urođena osobina ljudima, i ne treba je shvatati kao nešto ružno- empatije hvali ovom društvu sve više. Samo je treba shvatiti kao normalno ponašanje običnih ljudi, kao što svi sažaljevamo, gledajući neki film, zlehudi udes krivo optuženog, na primer; to je zdrava emocija. Nezdravo je ne osećati sažaljenje; samo, ne treba preterivati sa pokazivanjem te emocije, jer to može da vređa...

Dobro si primjetio Fri, zapravo je tim osobama najgore naći posao. Moj prijatelj je završio dobar fakultet u roku i sjedi doma jer uvijek uzimaju manje kvalificirane ljude, lakše im je tako. Većina firmi i institucija uopće nema ulaz za invalide. To je sramota za cijelo društvo.

Lila ::Dobro si primjetio Fri, zapravo je tim osobama najgore naći posao. Moj prijatelj je završio dobar fakultet u roku i sjedi doma jer uvijek uzimaju manje kvalificirane ljude, lakše im je tako. Većina firmi i institucija uopće nema ulaz za invalide. To je sramota za cijelo društvo.

I statistički i realno, više su zapošljavane osobe u doba socijalizma, nego danas; sve ovo, sa brigom o hendikepiranima- veliko je foliranje i predstava- zabole kapitaliste za hendikepirane. Od bogatih dobijaš samo ono što otmeš, stara je istina...
U firmi koja zapošljava hendikepirane osobe (DES) je štrajk. Država se izmakla, pustila ih na tržište!? Uhapsio bih ministra privrede, koji je to dozvolio; socijalna zaštita tih ljudi mora biti prioritet svakog režima, a ove baš zabole- oni se kunu u tržište...

Selena ::Ja sam osoba sa hendikepom, zanima me da li ih sažaljevate ili ih gledate kao sebi ravne?

Ne sažaljavam ih . Fizički hendikep ne umanjuje ljudsku vrijednost . Sažaljavam osobe sa duhovnim hendikepom .

Selena ::Ja sam osoba sa hendikepom, zanima me da li ih sažaljevate ili ih gledate kao sebi ravne?

A zašto da te sažaljevamo, zato što si osoba sa hendikepom, postoje daleko veće stvari od ove da neke ljude možemo sažalijevati ili izbjegavati ako ne želimo njihovo društvo. Na taj način samo ćemo pokazati kakvi smo u suštini našeg bića i ništa više draga moja Selena.
Nagledala sam se i danas srećem invalidna lica, ljudi smo.
Išla sam u srednju školu sa djevojkom koja je bila slijepa, svaki dan su je dovodili i odvodili iz škole, vidjela je samo svjetlost i ništa više, nije bilo sjena ili nečeg.
Prihvatili smo je kao i sve ostale, bila je samo još jedna djevojka u razredu i to je to. I sad je se sjećam a neke druge sam recimo i zaboravila.

Nije sažaljenje samo po sebi loše. Ako nas bez hendikepa to usmeri ka većem uvažavanju realnih potreba takvih osoba, ja tu onda ne vidim problem; više mi smeta ovaj cinični trik sa nesažaljevanjem, kao- sve je u redu, i ostavljanje tih i takvih osoba na margini, po sistemu- pa, zar nismo svi jednaki?
Mera svakog humanog i odgovornog društva se vrednuje baš na tom odnosu- prema osobama sa hendikepom; nisam za ovaj licemerni sistem, gde se u ovoj oskudici sklepavaju neki semafori za slepe i slabovide, a nikom ne pada ni na pamet da ikog od njih negde uposli. Sve to mi se gadi, takav jeftin marketing...

Bože Fri, to je problem države i kao takve ona je pokušala da davanjem extra stimulansa primora nekako privatnika da zaposli invalidno lice i niko neće. Problem je u ljudima koji su vlasnici preduzeća a ne u običnom narodu kao ti i ja. Ako igdje ima invalida ima ih ovde, zaboga miloga.
I ja radim a zdrava sam i prava pa opet nekad kad direktoru nešto nije potaman ospe paljbu a šta misliš kako bi bilo nekome ko zbog invaliditeta ne bi mogao da nešto učini ne zato što neće već zato što ne može. Zar misliš da takvi ljudi gledaju na tako nešto...ne...oni gledaju sebe a živo ih zabole za tebe, mene ili nekog desetog.

p.s. ako misliš da sam cinična onda se varaš, jer još me ne znaš ja bih rado pomogla ali sam nemoćna, mogu samo da ih gledam kao sebi ravne a ono što ja nosim u sebi to oni ne moraju znati.

Orhideja

Bože Fri, to je problem države i kao takve ona je pokušala da davanjem extra stimulansa primora nekako privatnika da zaposli invalidno lice i niko neće.

Nisi me dobro raazumela; ne treba država da pokuša, nego da prinudi- to je zadatak države. Kako znaju da naplate porez? Kako znaju da nateraju ljude da vezuju pojas, i da naplate kaznu za nevezivanje istog?

Problem je u ljudima koji su vlasnici preduzeća a ne u običnom narodu kao ti i ja. Ako igdje ima invalida ima ih ovde, zaboga miloga.

Problem je u dosluhu krupnog kapitala (poslodavaca) i države, i u cinizmu kojim i jedni i drugi samo zamajavaju narod. Dok god država ne napravi okvir u kome će poslodavcu biti pametnije da to uradi nego da ne uradi, nema od toga ništa. Mnogi invalidi mogu da budu veoma korisni u nekim kancelarijskim poslovima, ali, gde glavonje da uguraju svoju lenju dečicu?

I ja radim a zdrava sam i prava pa opet nekad kad direktoru nešto nije potaman ospe paljbu a šta misliš kako bi bilo nekome ko zbog invaliditeta ne bi mogao da nešto učini ne zato što neće već zato što ne može. Zar misliš da takvi ljudi gledaju na tako nešto...ne...oni gledaju sebe a živo ih zabole za tebe, mene ili nekog desetog.

Opet se vraćamo na državu- postoje zakoni za to- samo ih treba poštovati; sve je to rešivo, ako postoji volja.

p.s. ako misliš da sam cinična onda se varaš, jer još me ne znaš ja bih rado pomogla ali sam nemoćna, mogu samo da ih gledam kao sebi ravne a ono što ja nosim u sebi to oni ne moraju znati.

Ne primedbujem ja tebi, nemaš ti veze s tim; sve vreme samo na države mislim- to je njihov posao, a ne naš, nas običnih ljudi. Mi možemo da iznosimo svoj stav, ozlojeđenost na nepreduzimanje koraka da se te stvari pokreću, i ja samo to i radim..

Selena ::Ja sam osoba sa hendikepom, zanima me da li ih sažaljevate ili ih gledate kao sebi ravne?

Bicu jasan, kao sebi ravne.

Selena ::Ja sam osoba sa hendikepom, zanima me da li ih sažaljevate ili ih gledate kao sebi ravne?

...
Ti znas odgovor na ovo pitanje...!
Postoji nekakva distanca izmedju ljudi, kada se susretnu,ali vise u smislu povecane tolerancije i pojacane paznje u ophodjenju prema vama koji ste u nekom hendikepu....nego sazaljenja...

Iskreno..''svi smo hendikepirani'' na neki nacin,(ovako ili onako...)ali najtuzniji su oni koje ja nazivam duhovnim beskucnicima ....(koje je Dragana ..lepo primetila...)...Oni su u daleko losijoj situaciji nego ti...
Susretala sam se sa mnogim hendikepiranim i na studijama i u radu svom...i mnogima zavidim na snazi i istrajnosti u zelji da napreduju i svoje probleme svedu na minimum..
Doista ih(vas...) posmatram, potpuno ravnim sebi i pojedinima sam zadivljena..

zanima me da li ih sažaljevate ili ih gledate kao sebi ravne?

Divim im se. Cak smatram i da su iznad mene, imaju mnogo vise volje za zivotom i daleko ga vise cene.

Ne gledam ih kao sebi ravne jer one to nisu. Gledam ih kao ljude jednako vredne, neki manje, neki više od nehendikepiranih. Gledam ih kao ljude kojima se treba uvek naći pri ruci, čovečno i humano, bez imalo sažaljenja jer nisu za sažaljenje, i sa puno srca.

U bivšoj firmi su radile četiri hendikepirane osobe. Tri sa cerebralnom paralizom (jedna je hodala sa štakama), jedna sa prilično oštećenim vidom. Sve kolege su bili apsolutno i u svemu ravnopravne a tamo gde je njihovo učšće bilo ograničeno, nadomešteno je na drugi način i njima je ukazana čast. Ipak, zaista su to bili dobri, vredni i časni ljudi. Beše vreme komunizma, beše i prepreka i stepenica, ali nikakvo snebivanje da se neko od njih zaposli.

Iskreno, a ako se neko pronadje u ovome ja mu se izvinjavam, neću biti uvredljiva, veći hendikep pronalazim kod osoba koje su predebele od prejedanja a ne nekakvog poremećaja.

Ima jedan mlad čovjek koji prosi u mom gradu, uvijek na istom mjestu, invalid (noge) i zaista rijetko ko prođe a da ne ostavi bar nešto.
Prije neki dan vozač auta je izgubio kontrolu nad autom i pod punim gasom popeo se na trotoar ravno prema tom mladiću.
Mladić je odjednom skočio i pobjegao u stranu, auto se zaustavilo u parku a ljudi su u čudu gledali mladića kako stoji.

Orho, ima svega a mene zanima, na osnovu čega se pretpostavljalo da je mladić hendikepiran? Možda mu je bilo jednostavnije a i lakše da satima sedi nego da stoji.

Kolica su stajala kraj njega a noge u nekom čudnom položaju. Ima svega. Nažalost.

Svi smo mi, manje ili više, sa nekim hendikepom; i taj momak je hendikepiran, i više nego mnogi bez noge ili ruke. Njemu fali u glavi, a tu je najopasnije.