Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 9 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 9 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» DW - svetska scena i region Balkana
Juče u 7:31 pm od Brave Heart

» This day in rock history and other news...
Juče u 6:59 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta astronomije...
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:33 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 5:54 pm od Brave Heart

» Filmske novosti...
Ned Nov 18, 2018 6:25 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta umetnosti
Ned Nov 18, 2018 6:22 pm od Brave Heart

» Proza članova Ideja foruma
Čet Nov 15, 2018 1:48 pm od ttooma

» Misli nas "malih"
Pon Nov 12, 2018 8:31 pm od Sky

» Akvarel
Pon Nov 12, 2018 3:57 pm od Poli

» Crtež
Pon Nov 12, 2018 3:52 pm od Poli

» Vesti - književnost...
Sub Nov 10, 2018 6:42 pm od Brave Heart

» Vesti iz oblasti klasične muzike...
Čet Nov 08, 2018 7:23 pm od Brave Heart

https://2img.net/h/s1.postimg.cc/2jaw3c4r7j/logo-cir.png
https://2img.net/h/s28.postimg.cc/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
https://2img.net/h/s10.postimg.cc/s8x6lw7bt/GF-_Logo12.png
https://2img.net/h/s17.postimg.cc/p630tcadr/vremenska_prognoza.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Vesti iz sveta umetnosti

Strana 11 od 12 Prethodni  1, 2, 3 ... , 10, 11, 12  Sledeći

Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pon Avg 27, 2018 7:14 pm

Smile Vuka Velimirović – prva srpska vajarka



Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) organizuje u Maloj galeriji Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić” u Beogradu izložbu posvećenu Vukosavi Vuki Velimirović – prvoj srpskoj vajarki, povodom 130 godina od njenog rođenja.

Izložbu će otvoriti 31. avgusta gradska sekretarka za kuturu Ivona Jevtić, umetničina rođaka Ksenija Velimirović Jovanović, predsednik UO ULUS-a Miroslav Lazović i istoričarka umetnosti Jelena Manolčov, autorka izložbe.

ULUS tokom 2018. proslavlja 90 godina od početka rada Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić” i priprema se za sopstveni jubilej - sto godina od osnivanja, a tim povodom, kako je saopštio, iznedrila se i ideja da se kroz izložbu nekog od najstarijih članova, čiji su život i delo vrlo često prepušteni i zaboravu, prikaže kontinuitet rada Udruženja.

Izložba o Vukosavi Vuki Velimirović predstavlja rezultat saradnje šest muzejskih institucija – Narodnog muzeja u Beogradu, Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Narodnog muzeja u Zrenjaninu, Istorijskog arhiva u Pančevu i Udruženja likovnih umetnika u Beogradu, a dopunjena je eksponatima iz privatnih kolekcija Ksenije Jovanović Velimirović - Vukine bratanice, Dragomira Spasića i Nikole Mandarića.

U okviru izložbe, biće emitovana dokumentarna emisija koju je Kulturno-umetnički program RTS-a posvetio Vuki Velimirović (urednik i autor serijala Olivera Pančić) u okviru serijala “One su pomerale granice”.

Autorka izložbe i kataloga Jelena Manolčov, kustos saradnik ULUS-a, nakon trogodišnjeg istraživanja (čiji je povod, između ostalog, bila i rekonstrukcija pet simboličnih skulptura na zgradi turske ambasade u Beogradu, koje su delo Vukosave Vuke Velimirović), prvi put organizuje samostalnu izložbu prvoj srpskoj vajarki, jednoj od prvih članica ULUS-a (član Udruženja je postala 1922. godine).

Izložba predstavlja priliku da se javnost upozna ne samo sa počecima skulpture u Srbiji, već i da pokaže u kojoj je meri Vuka Velimirović uticala na definisanje i pomeranje standarda u umetnosti i na taj način ostavila svoj pečat u istoriji umetnosti Srbije, naveo je ULUS.

Vukosava Vuka Velimirović (Pirot, 1888 – Beograd, 1965) znatno je pomogla uobličavanje i utemeljenje moderne srpske trodimenzionalne umetnosti između dva svetska rata.

Nakon završene Umetničko-zanatske škole u Beogradu, na preporuku profesora Đoke Jovanovića, Vuka Velimirović je nastavila školovanje u Parizu, najpre na privatnoj Académie de la Grande Chaumière, u ateljeu vajara Antoana Burdela, a nakon godinu dana postala je stipendista na državnoj pariskoj akademiji Academie des Beaux Arts/ Ecole Nationale.

Ideja o klasičnoj lepoti u plastičnom izrazu u okvirima akademizma, težnja ka verizmu i naturalizmu koje je prihvatila od svojih profesora, osnovne su stilske osobenosti koje karakterišu i njen rad. U Parizu je provela 19 godina, s tim što je nekoliko puta poslom dolazila u Beograd, te odlazila u Španiju i Tursku. Godinu dana provela je i na studijama u Rimu, na Accademia di San Luca, u ateljeu vajara i profesora Etore Ferarija, usavršavajući svoj rad pod uticajem italijanskih umetnika klasičnog, akademskog opredeljenja.

Po izbijanju Drugog svetskog rata, Vuka Velimirović vratila se u Beograd.

Umrla je 17. decembra 1965. u 77. godini, a sahranjena je na Novom groblju u Beogradu.

Iza sebe je ostavila oko 150 vajarskih dela, nekoliko slikarskih radova i zbirku pesama, bajki i kratkih priča. I pored svih priznanja i zasluga, stvaralaštvo Vukosave Vuke Velimirović još uvek je neproučeno.

Izložba će biti otvorena do 16. septembra.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Avg 29, 2018 7:26 pm

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Avg 29, 2018 7:27 pm

Smile Ostavka Slobodana Markovića, idejnog tvorca Festivala pozorišta za decu



Direktor i selektor Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici Slobodan Marković, koji je i idejni tvorac i autor te renomirane manifestacije, podneo je nepozivu ostavku uz obrazloženje da se se pripreme jubilarnog, 25. izdanja Festivala već mesecima obavljaju mimo njega i suprotno dosadašnjoj praksi.

“Festival je postao predmet nekih drugih interesa, dok su zanemarena sva načela i svi ciljevi postavljeni još prilikom osnivanja 1994, kojima smo se mi u našem radu vodili”, naveo je Marković 28. avgusta u dopisu gradonačelniku Subotice Bogdanu Labanu i predsedniku Saveta Festivala Ljubivoju Ršumoviću, koji je i sam podneo nedavno ostavku iz sličnih razloga.

Marković je naveo da je formalno još uvek direktor i selektor Festivala, budući da ga Savet, koji po Odluci osnivača upravlja Festivalom i u čijoj je nadležnosti imenovanje direktora i selektora, nije razrešio, ali da se u stvarnosti sve aktivnosti u vezi s pripremom 25. Festivala mesecima unazad, a pogotovo od juna obavljaju u potpunosti mimo njega.

“Tokom proteklih godina nastojao sam, zajedno sa Savetom, da pre isteka naših mandata obezbedimo bolje uslove za funkcionisanje Festivala i njegovu sigurniju budućnost. Moja namera je bila da na najbolji mogući način realizujemo predstojeći jubilarni Festival i da tako zaokružim i svojih četvrt veka, rekao bih, uspešnog rada na Festivalu, o čemu svedoče i brojna visoka gradska, državna i međunarodna priznanja dodeljena Festivalu, meni lično i mojim bliskim saradnicima. Potom da se povučem, ostavljajući Festival na čvrstim nogama, ubeđen da će se on i dalje razvijati na temeljima uspostavljenih estetskih i etičkih vrednosti”, naveo je Marković, konstatujući da, nažalost, danas te izvesnosti nema.

Brojni problemi, kako je dodao, nastali su zbog narušenog poverenja, loše komunikacije i odnosa izvršnog producenta (Otvoreni univerzitet u Subotici) prema Festivalu, koji se ogledao “u nizu štetnih postupaka, a koji je kulminirao ukidanjem radnog mesta izvršnog direktora Festivala, što je, između ostalog, ugrozilo dalje funkcionisanje manifestacije”.

Zbog toga je, prema rečima Markovića, došlo do zastoja u priremama Festivala i program koji je Savet usvojio novembra 2017. (dokumentarni film o Festivalu, fotomonografija, jubilarni 10. međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade, objavljivanje zbornika radova sa Foruma, reprezentativna izložba kineskog lutkarstva u Subotici i drugim gradovima Srbije, izložba crnogorskog vajara Mija Mijuškovića, autora skulptura-nagrada itd.), nije mogao biti realizovan u septembru, kako je prvobitno bilo planirano. Međutim, odluka Saveta da se Festival pomeri za kraj oktobra ili početak novembra, kako bi se makar deo tog planiranog programa realizovao, ignorisana je od izvršnog producenta.

Marković je naveo i da je obavešten da je 14. avgusta polovina članova Saveta podnela ostavke, jer je izvršni producent samovoljno suspendovao odluke Saveta i preuzeo rukovođenje Festivalom mimo Statuta i Osnivačkog akta. Ostavke su podneli: predsednik Saveta pesnik Ljubivoje Ršumović, potpredsednik Saveta teatrolog dr Zoran Maksimović, novinarka Gordana Đurđević i mr teatrolog Miroslav Radonjić.

Naglašavajući da mesecima nije ni na koji način uključen u realizaciju ovogodišnjeg Festivala i da svojim imenom i delom ne stoji iza onoga što će publici biti ponuđeno, Marković je ukazao da informacija na sajtu Festivala, prema kojoj je on još uvek direktor i selektor, nije tačna i “dovodi u zabludu sve eventualne posetioce i potencijalne učesnike Festivala koji nisu upoznati s pravim stanjem stvari”.

“Jedino što mi preostaje da sačuvam lični i profesionalni integritet je da podnesem ostavku i time iskažem i poštovanje prema članovima Saveta koji su to već učinili”, naveo je Marković i izrazio žaljenje što 25. Festival neće biti obeležen na način dostojan jubileja.

“Hteli smo i mogli smo! Moglo se, a nije se htelo? Iz kojih razloga, ne znam”, dodao je Marković.

Marković je istakao sa ponosom da je Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici “postao jedinstven kulturni brend grada Subotice i Srbije, i ne samo Srbije”, sa ogromnim ugledom, kako na domaćim, tako i na međunarodnim scenama. Izrazio je i duboku zahvalnost svim dosadašnjim saradnicima i učesnicima Festivala, kao i svima ostalima koji su ga na bilo koji način podržavali i bez kojih ne bi postao takav kakav jeste. “Kakav će biti sutra, meni nije poznato”, dodao je Marković.

“Kao njegov idejni tvorac, autor do sada realizovanih programa i neko ko je 24 godine uložio u razvoj ove manifestacije, izražavam nadu da će Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici, uprkos svemu, pre ili kasnije dočekati svetlu budućnost za koju smo se borili, i želim mu svaku sreću i dug život, za dobrobit dece, pozorišta i kulture uopšte”, naveo je Marković, dobitnik Zlatne medalje za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima Srbije, Ordena prijateljstva Ruske Federacije, te visokog odlikovanja za zasluge za poljsku kulturu Ministarstva kulture i nacionalne baštine Poljske.

Slične razloge za ostavke naveli su i članovi festivalskog Saveta, obaveštavajući predsednika Skupštine grada Subotice Tivadara Bunforda i sekretara Skupštine grada dr Đulu Ladockog da nisu u mogućnosti da dalje stručno i časno vode Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici.

“Obavljanje te naše društveno odgovorne funkcije koja nam je poverena od zajednice, svojim delanjem onemogućio nam je Izvršni producent Festivala, Otvoreni univerzitet u Subotici”, naveli su Ljubivoje Ršumović, Zoran Maksimović, Gordana Đurđević i Miroslav Radonjić.

Otvoreni univerzitet u Subotici je, kako su naveli, u potpunosti preuzeo rukovođenje Festivalom, suprotno njegovom Osnivačom aktu i Statutu. Takođe, kako su naveli, izvršni producent je nezakonito poništio odluke Saveta i izabrao novog selektora, sa kojim priprema jubilarni, 25. Festival.

“Uprkos mišljenju Saveta da Festival ne može biti održan u septembru na kvalitetan način, kako to priliči jubileju i ugledu jedne od naših najznačajnijih kulturnih manifestacija. Pritom, tražeći od ovog Saveta da odobri takve nerazumne i neshvatljive odluke”, naveli su predsednik i članovi Saveta, dodajući da sa žaljenjem podnose ostavke, poštujući zakonske okvire i uz najbolju volju, ali u nemogućnosti da na bilo koji mogući način obavljaju poverenu dužnost i produženi mandat radi realizacije 25. Festivala.

Festival pozorišta za decu godinama izaziva ogromno interesovanje pozorišnih kuća iz celog sveta, pa i poslednjih nekoliko godina, kada je zbog finansijskih problema, bio domaćin trupama koje su same snosile putne troškove i nastupale bez honorara. Uprkos tome, za prošlogodišnji, 24. Festival bilo je prijavljeno čak 230 predstava iz 46 zemalja sa svih kontinenata, a odabranih 16 publika je videla u Dečjem pozorištu Subotica, Pozorištu “Deže Kostolanji” i na Sceni “Jadran” Narodnog pozorišta.

*Foto: Slobodan Marković na dodeli Vukove nagrade Međunarodnom festivalu pozorišta za decu u Subotici (snimio: Augustin Juriga)

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Avg 29, 2018 7:28 pm

Smile 16. ZAGREB FESTIVAL SVJETSKOG KAZALIŠTA (15-29.9.2018.)

William Shakespeare: RICHARD III

Schaubühne, Berlin

Redatelj: Thomas Ostermeier

Izvođači: Lars Eidinger, Moritz Gottwald, Eva Meckbach, Jenny König, Sebastian Schwarz / David Ruland, Robert Beyer, Thomas Bading, Christoph Gawenda, Laurenz Laufenberg , Thomas Witte

Prijevod: Marius von Mayenburg

Dramaturgija: Florian Borchmeyer

Scenografija: Jan Pappelbaum

Kostimografija: Florence von Gerkan

Glazba: Nils Ostendorf

Video: Sébastien Dupouey

http://www.zagrebtheatrefestival.hr
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pet Avg 31, 2018 7:45 pm

Smile Produžen konkurs NKSS za prijem novih članica



Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) produžila je do 10. septembra rok za prijem novih članica. Zainteresovana udruženja, inicijative i pojedinci koji ispunjavaju opšte uslove o članstvu iz Statuta NKSS, mogu se prijaviti za prijem u Asocijaciju.

Uredno popunjene prijave, koje se sastoje od pristupnice i dve preporuke, potrebno je poslati na adresu koordinator@nezavisnakultura.net.

O prijemu novih članova odlučivaće se na redovnoj godišnjoj Skupštini NKSS od 21. do 23. septembra u Subotici, a rezultati će biti objavljeni na sajtu Asocijacije najkasnije 10 dana po završetku Skupštine.

Asocijacija NKSS je saradnička platforma organizacija, inicijativa i pojedinaca u oblasti kulture i umetnosti u Srbiji, koja kroz realizaciju i razmenu programa u zemlji i inostranstvu, aktivnosti jačanja sopstvenih kapaciteta i kapaciteta svojih članica, kao i kroz dijalog sa donosiocima odluka na svim nivoima, teži da promoviše razvoj inovativnih i kritičkih umetničkih praksi, da utiče na kulturnu politiku i druge javne politike koje su s njom u vezi, da doprinese decentralizaciji kulture u Srbiji i uspostavljanju regionalne kulturne saradnje u Jugoistočnoj Evropi.

OPŠTI USLOVI O ČLANSTVU (izvod iz Statuta NKSS)

Član 8.
Članica Udruženja se postaje pod sledećim opštim uslovima:
1) da realizuje programske aktivnosti u polju kulture najmanje dve godine prepristupanja Udruženju;
2) da prihvata vrednosti, ciljeve i Statut Udruženja;
3) da je dve redovne članice Udruženja formalno preporuče za prijem u Udruženje;
4) da dostavi popunjenu prijavnicu overenu pečatom udruženja i potpisom ovlašćenoglica (za udruženja građana), potpisima članova neformalne umetničke grupe ili ličnim potpisom;
5) da na Skupštini Udruženja dve trećine prisutnih članica glasa za prijem novečlanice u Udruženje.

Član 9.
O ispunjenosti uslova iz člana 8 odlučuje Skupština Udruženja koja donosi odluku oprimanju u status članova Udruženja na redovnoj, vanrednoj ili elektronskoj skupštini.
Registar članica Udruženja i zastupnika članica Udruženja vodi predsednik Upravnog odbora Udruženja.

Član 10.
Prava članica Udruženja su:
1) da učestvuju u procesima razmatranja i donošenja odluka na sastancima, sednicamai Skupštinama Udruženja;
2) da predlažu, biraju i budu birani u upravljačka tela Udruženja;
3) da učestvuju u aktivnostima Udruženja;
4) da predlažu aktivnosti, projekte i programe Udruženja;
5) da budu obaveštene o radu Udruženja i njenih tela i da putem Udruženja plasirajusvoje informacije, programe i inicijative;
6) da koriste resurse Udruženja i povoljnosti koje članstvo u Udruženja donosi (učešće u razmeni programa, učešće u programima jačanja kapaciteta itd)

Dodatni uslovi za pojedince:

1) da zastupa platformu značajnu za razvoj nezavisne kulture
2) da je u protekle dve godine sarađivao sa najmanje 3 članice Asocijacije

Prijave treba da sadrže pristupnicu i 2 preporuke.

Formular i detaljne informacije moguće je naći na nezavisnakultura.net/kako-postati-clan

Kontakt za dopunske informacije: koordinator@nezavisnakultura.net i telefonom 062/1357111 (11–15h radnim danima).

Nepotpune prijave neće biti razmatrane.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Sep 01, 2018 5:38 pm

Smile 9. BALET FEST SARAJEVO (19-26.9.2018.)

19.9.

Galerija Novi Hram

20:00 Balet Fest Sarajevo: VELIKI FORMAT - izložba

by Ubavka Milanković-Janjić, velikani umjetnosti baleta

20:00 Republika Austrija: TRANSITIONS - instalacija

by producentica: Aldina Michelle Topcagic

20.9.

Bošnjački institut/Fondacija Adila Zulfikarpašića

19:00 KONFERENCIJA BFS

by Najizvođenija baletna klasika u BiH

24.9.

Narodno pozorište Sarajevo

20:00 BALETT PÉCSI (Mađarska): CARMEN

muzika: G. Bizet, R. Shchedrin, R. Riederauer

koreografija: Vincze Balázs

25.9.

Narodno pozorište Sarajevo

20.00 BITEF DANCE COMPANY (Srbija: MACBETH

muzika: Draško Adžić

koreografija: Miloš Isailović

26.9.

Narodno pozorište Sarajevo

20.00 GALA BALET FEST

http://www.baletfest.ba
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Sep 01, 2018 7:21 pm

Smile Demanti tvrdnji direktora Otvorenog univerziteta



Direktor i selektor Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici Slobodan Marković, idejni tvorac te ugledne manifestacije koji je nedavno podneo ostavku, kao i članovi festivalskog Saveta u ostavci, demantovali su tvrdnje direktora Otvorenog univerziteta u Subotici Ilije Tatića u vezi sa njihovim statusom i toku priprema jubilarnog, 25. izdanja Festivala. Ujedno, povodom Tatićeve izjave o odsustvu finansijske podrške Ministarstva kulture, reagovala je Komisija koja je odlučivala o prijavama na Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti pozorišne umetnosti.

Marković i članovi Saveta Festivala književnik Ljubivoje Ršumović (predsednik), teatrolog i istoričar kulture Zoran Maksimović (potpredsednik), novinarka i urednica emisija o pozorišnoj delatnosti Gordana Đurđević i teatrolog Miroslav Radonjić, naveli su u saopštenju da je Tatić izneo “niz neistina i netačnih tvrdnji” povodom njihovih ostavki.

Kako su naveli, poslednja sednica Saveta Festivala na koju je bio pozvan predstavnik Otvorenog univerziteta kao izvršnog producenta Festivala održana je 10. novembra 2017, a ujedno je bila i prelomna. “Nakon petočasovne rasprave sa Ilijom Tatićem, Savet je doneo Zaključak o neophodnosti promene izvršnog producenta koji je krajem novembra iste godine dostavljen Sekretarijatu za društvene delatnosti Grada Subotice. Razmišljalo se najpre o tome da se Festival vrati u Dečje pozorište, gde je i nastao, ali je kao jedina zakonski moguća opcija u datom trenutku sugerisano osnivanje udruženja. Tu inicijativu Saveta podržala je i Gradska uprava, koja je od početka bila do detalja upoznata sa situacijom. Dakle, do ideje o osnivanju udruženja došlo se u pokušaju da se sanira narušeno stanje, a ne obrnuto. Ni članovima Saveta, ni direktoru Festivala nije poznato šta se događalo kasnije i zbog čega je Grad promenio pravac svog delovanja i doneo odluku da Festival još ovu godinu ostane na Otvorenom univerzitetu, kao 'prelazno rešenje', ali su zbog dobrobiti Festivala pristali na tu opciju“, navedeno je u saopštenju.

Iz tog razloga, kako je dodato, mandat poslednjeg saziva Saveta, koji je istekao u februaru 2018, produžen je do izbora novog Saveta, kao i mandat direktora i selektora Festivala. Dokaz je zapisnik sa sastanka kod gradonačelnika koji je održan 22. februara 2018, a kojem je Tatić lično prisustvovao (zapisnik sa imenima prisutnih na sastanku nalazi se u prilogu).

Na tom sastanku kod gradonačelnika doneto je više odluka u cilju realizacije 25. Festivala, a između ostalog i to da se institucija Saveta, njegova autonomija i nadležnosti, shodno Odluci Skupštine grada Subotice o osnivanju Festivala, moraju u potpunosti poštovati; da odnosi Saveta i Direkcije Festivala, s jedne, i Izvršnog producenta s druge strane moraju biti postavljeni na krajnje jasnim i preciznim osnovama; da će Savet i ostala tela Festivala vršiti svoju funkciju do imenovanja novih članova (Savet, direktor, selektor); te da će ubuduće medijator između Saveta i Direkcije Festivala, s jedne strane i Izvršnog producenta s druge - zapravo i isključivo se misli na Iliju Tatića, biti Gradska uprava.

“Međutim, dok su članovi Saveta u ostavci sve vreme dosledno poštovali svoje nadležnosti i odluke donete na sednicama i sastancima, za gospodina Tatića se to nikako ne bi moglo reći. Savet, inače, nema i nije imao obavezu da poziva predstavnika Izvršnog producenta na sve svoje sednice, a budući da se komunikacija Saveta i direktora Festivala s Ilijom Tatićem nije mesecima odvijala kako treba, Grad je, naglašavamo još jednom, za medijatora postavio gospođu Miroslavu Babić, članicu Gradskog veća zaduženu za oblast kulture i članicu Saveta. Usled svih nastalih problema, došlo je do kašnjenja u pripremama jubilarnog 25. Festivala, zbog čega je Savet, zajedno s direktorom Slobodanom Markovićem, doneo odluku o pomeranju Festivala za kraj oktobra ili početak novembra, kako bi jubilej bio dostojno obeležen. Međutim, Ilija Tatić je nastavio da priprema Festival za septembar. Ne znamo po čijem nalogu i po čijim direkcijama”, naveli su Marković i članovi Saveta u ostavci.

Podsetili su i da, shodno Odluci o osnivanju Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici, Festivalom upravlja Savet, dok je Otvorenom univerzitetu poverena organizacija te manifestacije čiji je osnivač Grad Subotica. Prema Statutu Festivala, tom manifestacijom uz Savet upravlja i direktor Festivala.

Direktora i selektora imenuje i razrešava Savet, a poslednji saziv Saveta za direktora i selektora Festivala imenovao je Slobodana Markovića i nije ga razrešio. Međutim, članovi Saveta u ostavci, kako su naveli, nemaju saznanja o tome ko je vršio selekciju za predstojeći Festival.

“To ne zna ni dosadašnji zvanični selektor. Poznato je jedino da je nekakva selekcija napravljena i da u njoj Slobodan Marković ni na koji način nije učestvovao. Poznato je i da se nekakav festival priprema, ali da pripremama nije rukovodio Slobodan Marković. Uz to, Savet nije usvojio program ovogodišnjeg Festivala, niti mu je detaljan program predočen, a u trenutku podnošenja ostavki do početka manifestacije bilo je ostalo svega mesec dana! Savet nije usvojio finansijski plan, nije imenovao žiri ovogodišnjeg Festivala i nije doneo odluku o dobitnicima nagrade za životno delo, a sve je to isključivo u njegovoj nadležnosti”, naveli su Marković i članovi Saveta u ostavci, dodajući da “svi povodi i argumenti o kojima gospodin Tatić ništa ne zna” navedeni na 50 strana Izveštaja o radu Saveta Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici za period 2014-2018, sa ocenom rada Direkcije Festivala i Izvršnog producenta, koji je početkom juna, nakon što je jednoglasno usvojen na sednici Saveta kojoj je 24. maja u Beogradu prisustvovalo svih sedam članova tog tela, dostavljen Skupštini Grada Subotice.

“Na kraju, mi se pitamo ko je Ilija Tatić, šta ga je preporučilo na takvo radno mesto i koji su razlozi da ruši svaku odluku o realizaciji jubilarnog 25. Festivala?”, naveli su Marković i članovi Saveta u ostavci.

Tatić je prethodno, povodom njihovih ostavki, saopštio da im je u februaru istekao mandat, ali da je očekivao da će dati doprineti i jubilarnom, 25. izdanju Festivala koji je najavljen od 16. do 21. septembra. Ujedno, izrazio je očekivanje da će novi Savet, a potom i direktor, biti izabrani u narednom periodu kako bi u saradnji sa Otvorenim univerzitetom producentom realizovali predstojeću jubilarnu manifestaciju.

Povodom navoda Markovića da se sve aktivnosti u vezi s pripremom 25. Festivala mesecima unazad, a pogotovo od juna, obavljaju u potpunosti mimo njega, Tatić je naveo da je poslednja sednica Saveta Festivala kojoj je prisustvovao predstavnik Otvorenog univerziteta održana u novembru 2017. i da od tada izvršni producent nije pozvan da prisustvuje ni jednom sastanku-sednici koju su upriličili Marković i članovi Saveta. Takođe, kako je dodao, niti jedna odluka koja je proistekla sa tih sastanaka nije zvanično dostavljena Otvorenom univerzitetu koji je po dobijanju rezultata godišnjih konkursa nastavio da priprema program za septembar, kako je i definisano u konkursnim prijavama. Tatić je naveo i da se u jednom slaže sa Markovićem - da su tekuću godinu obeležili narušeni odnosi i brojni problemi, ali je izneo tvrdnju da je to posledica Markovićeve inicijative za “osnivanje udruženja građana sa ciljem preuzimanja organizacije 25. i narednih izdanja Festivala”.

“Takva incijativa, pokrenuta bez povoda i argumenata, nije prihvaćena od osnivača Festivala, Grada Subotice, nakon čega počinju prethodno pomenuti problemi”, naveo je Tatić, koji se u saopštenju osvrnuo i na finansijske probleme, tvrdeći da je Festival "iz nerazumljivih razloga, nakon višedecenijske podrške, ove godine uskraćen za istu od strane Ministarstva kulture".

Tim povodom reagovala je 1. septembra Komisija Ministarstva kulture i informisanja koja je odlučivala na Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti pozorišne umetnosti.

“Komisija je, poštujući Pravilnik o radu, tražila dodatne informacije vezane za realizaciju programa Festivala od umetničkog direktora Slobodana Markovića. Na osnovu pojašnjenja g. Markovića, dobijenog pisanim putem, Komisija je zaključila da je u pripremi Festivala došlo do značajnog narušavanja programa u odnosu na onaj koji je predočen u konkursnoj dokumentaciji i s tim u vezi je donela odluku da, u skladu sa Pravilnikom o radu, ne dodeli sredstva subotičkom festivalu”, navedeno je u reagovanjuu članova Komisije koju su činili Željko Hubač (predsednik), Ana Tasić i Jasmina Stojanović.

Tatić je inače, najavio da će, uprkos finansijskim problemima, 25. Festival imati “vrlo reprezentativan takmičarski program sa predstavama sa 3 kontinenta, specijalan program posvećen kineskom pozorištu za decu uz gostovanje pozorišta iz Pekinga i Šangaja, lutkarski kamp za decu iz Subotice i Segedina, izložbe, promocije knjiga, filmski program, radionice i niz nastupa profesionalnih i amaterskih trupa u okviru pratećeg programa”.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pon Sep 03, 2018 7:19 pm

Smile Konkurs Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst



Sterijino pozorje objavilo je Konkurs za originalni domaći dramski tekst za 2018/2019. godinu.

Pravo učešća imaju državljani Srbije i svi autori koji pišu na srpskom jeziku. Zaposleni u Sterijinom pozorju, članovi Upravnog i Nadzornog odbora Pozorja, kao i članovi redakcije časopisa za pozorišnu umetnost “Scena”, nemaju pravo učešća.

Biće razmatrani originalni dramski tekstovi izvorno napisani na srpskom ili prevedeni na srpski jezik.

Žiri će uzimati u obzir neobjavljene, neizvođene i nenagrađene dramske tekstove.

Sterijino pozorje preuzima autorska prava na objavljivanje nagrađenog teksta u izdanjima Pozorja, na srpskom i engleskom jeziku, prava na pozorišno praizvođenje i ekranizaciju u saradnji sa Radio-televizijom Vojvodine, bez naknadne nadoknade.

Konkurs je anoniman. Tekstove u štampanoj formi (4 primerka) treba poslati pod šifrom. Na dramskom tekstu ne sme biti ime autora. U posebnoj koverti treba poslati rešenje šifre (šifra pod kojom je poslat rad, ime i prezime, adresa boravka, kontakt telefon i e-mail adresa).

Isti autor može poslati najviše dva dramska teksta.

Po objavljivanju rezultata, nagrađeni autor je dužan da u roku od pet dana pošalje originalni dramski tekst sa rešenjem šifre.

Rok za slanje 30. novembar 2018.

Tekstovi prispeli na Konkurs ne vraćaju se i biće pohranjeni u Biblioteci Sterijinog pozorja.

Dodeljuje se samo jedna nagrada, koja podrzumeva Sterijinu značku, sertifikat i finansijski deo u iznosu od 400.000 dinara.

Odluku o nagradi žiri donosi do 28. februara 2019. godine.

Dodela nagrade biće upriličena 29. marta 2019 (Dan Sterijinog pozorja) u prostorijama Pozorja.

Konkurs je raspisan pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Gradske uprave za kulturu Novog Sada i Sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine.

Odštampane tekstove sa šifrom treba poslati na adresu: Sterijino pozorje (Za konkurs), Zmaj Jovina 22/I, 21.000 Novi Sad.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pon Sep 03, 2018 7:21 pm

Smile Nacionalni muzej Brazila stradao u požaru



Nacionalni muzej Brazila u Rio de Žaneiru, najstarija brazilska muzejska institucija čija kolekcija broji više od 20 miliona artefakata, stradao je u požaru koji je izbio 2. septembra uveče po lokalnom vremenu. Nema podataka o eventualnim žrtvama ili povređenima, a strahuje se da je uništen veliki deo kolekcije, koja obuhvata i neke od nastarijih tragova ljudskog postojanja u Južnoj Americi.

Požar je izbio po završetku radnog vremena 200 godina starog Nacionalnog muzeja, a zahvatio je čitavu zgradu, nekadašnju rezidenciju portugalske kraljevske porodice, preneli su svetski mediji, navodeći da još nema informacija o uzroku požara.

Brazilski predsednik Mišel Temer izjavio je da je “tužan dan za sve Brazilce”, budući da je “200 godina rada, istraživanja i znanja izgubljeno”.

Predstavnici vatrogasne službe izjavili su da hidranti koji su najbliži Muzeju nisu radili i da su vatrogasci morali da uzimaju vodu iz obližnjeg jezera, te da su uspeli i da izbave neke muzejske eksponate.



Među 20 miliona predmeta u Nacionalnom muzeju bili su arheološki artefakti, fosili i najveća brazilska kolekcija pronađenih meteorita.

Prirodnjački deo obuhvatao je i kosti dinosaurusa, te 12.000 godina star skelet jedne žene, najstariji ikada pronađen u Americi.

Nacionalni muzej je sadržao i eksponate u vezi sa periodom od dolaska Portugalaca početkom 16. veka do proglašenja republike 1989. godine, kao i obimnu arhivu o brazilskim domorodačkim zajednicama.

Zvaničnici Nacionalnog muzeja požalili su se na nedostatak finansijske podrške države, koja se dve godine nakon Olimpijskih igara, u koje su uložene milijarde dolara, suočava sa velikom ekonomskom krizom, rastućim nasiljem i korupcijom.

(SEEcult.org)

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pon Sep 03, 2018 7:22 pm

Smile 19. BITEF Polifonija, BG

19. BITEF Polifonija - KAKO SI TI ŽIV?

19. BITEF Polifonija, prateći program 52. Bitefa posvećen ulozi pozorišnih umetnika i drugih stvaralaca u radu s mladima, biće održan od 15. do 21. septembra pod naslovom "KAKO SI TI ŽIV?", podstaknutim festivalskim konceptom i sloganom "Svet bez ljudi". 19. BITEF Polifonija usmerena je na umetničke pojave u savremenom pozorištu i izvođačkim umetnostima koje ukazuju na uznemirujuće društvene fenomene savremenog sveta. BITEF Polifonija nastavlja traganje za polifonom dramom i pozorištem kroz višeglasje, mnogozvučnost, varijacije i kontrapunkt... za i sa svojim autorima, učesnicima i zainteresovanom publikom.

16:00 Bitef teatar/Klub - EPSKE IGRICE – Ženidba Dušanova - pozorišna predstava; koncept i režija: Anđelka Nikolić; Umetnička grupa "Hop.La!, Beograd;

Posle predstave najava projekta POLIFONIJA U TRAJANJU - Na licu mesta.

Ulaznice se ne naplaćuju. Prijave na Hop.La! <hopla@hop-la.org>

http://www.bitef.rs
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Sep 05, 2018 5:37 pm

Smile Počela Likovna kolonija Sićevo 2018.



Likovna kolonija “Sićevo 2018”, na kojoj učestvuje 12 umetnika iz šireg regiona, počela je 3. septembra u Nišu, a izložba nastalih radova biće priređena u Paviljonu u Tvrđavi u novembru.

Prema predlogu predsednika Saveta te likovne manifestacije i selektora Miodraga Anđelkovića, magistra grafike, u ovogodišnjem sazivu su domaći umetnici Miroljub Đorđević i Đuro Radonjić iz Niša, Maja Todić iz Kosovske Gračanice, Aleksandra Rakonjac i Zoran Graovac iz Beograda, te Sonja Spiroska Ostojić iz Bosne i Hercegovine, Vesna Begović iz Crne Gore, Miloš Milosavljević iz Makedonije, Ana Vidmar iz Slovenije, Rosen Tošev iz Bugarske i Gabriela Urban i Lajoš Vegh iz Mađarske.

Izborom učesnika, Savet Likovne kolonije “Sićevo” uključuje se u obeležavanje 70-godišnjice Umetničke škole, pa u radu Kolonije učestvuju njeni dugogodišnji profesori Đuro Radonjić i Miroljub Đorđević.

Tokom trajanja Kolonije, do 13. septembra, umetnici će imati priliku da posete kulturno-istorijske spomenike grada Niša, neke od manastira u blizini, kao i samu Sićevačku klisuru koja je redak prirodni fenomen, saopštila je Galerija savremene likovne umetnosti (GSLU).



Likovna kolonija "Sićevo" najstarija je manifestacija te vrste na Balkanu.

Velika srpska slikarka Nadežda Petrović je davne 1905. godine, opčinjena lepotom Sićevačke klisure, upravo na tom mestu okupila svoje slovenačke i hrvatske kolege, sa kojima je studirala u Minhenu.

Iste godine formirana je Prva jugoslovenska umetnička kolonija, u čijem su sazivu, pored Nadežde Petrović, bili i Rihard Jakopič, Ivan Grohar, Ferdo Vesel, Paško Vučetić i Ivan Meštrović.

Početak Balkanskog rata, u kojem je Nadežda Petrović izgubila život, kao i Prvog i Drugog svetskog rata, te niz političkih događaja koji su usledili, poremetili su dalje planove za rad Kolonije.

Zatišje je trajalo sve do 1964. godine, kada je - na inicijativu niških umetnika i kulturnih radnika, ponovo formirana Likovna kolonija Sićevo čiji se rad do danas održava u kontinuitetu.

Tokom 54 godine, u radu Kolonije učestvovalo je gotovo 500 akademskih umetnika različitih generacija i stilskih opredeljenja iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije i iz inostranstva, u organizaciji GSLU.

Likovna kolonija “Sićevo” je svojim celokupnim postojanjem pratila i na izvestan način podsticala razvoj savremene umetnosti u Srbiji, nastavljaući tradiciju Nadežde Petrović.

*Foto: GSLU

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pet Sep 07, 2018 6:55 pm

Smile Preispitivanje izložbenih rituala



Nemačka teoretičarka i kustoskinja Dorotea von Hantelman (Dorothea Von Hantelmann), čiji je rad vodeći u preispitivanju i preuređivanju izložbenih rituala u savremenoj umetnosti i kulturi izložbi uopšte, održaće 19. septembra u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) predavanje koje predstavlja analizu kulturnog formata muzeja i izložbe kao modernog rituala u istorijskom i savremenom kontekstu zapadnog liberalizma.

To je drugo u seriji javnih predavanja u okviru kursa “Šta kustosiranje može/treba da bude?” (WCSCD / What Could/Should Curating Do?), osmišljenih radi pružanja uvida i drugačije perspektive u vezi sa teorijama i praksama procesa stvaranja izložbi.

“Mi možemo, a to je perspektiva istorije umetnosti, razumeti muzeje i izložbe kao mesta, kao spremišta za umetničke predmete koji se klasifikuju i predstavljaju važna blaga kulturnog nasleđa. Ili možemo, a to je sociološki i antropološki pristup, da ih vidimo kao institucije koje njihovu društvenu funkciju izvlače iz činjenice da one prenose određene vrednosti i koncepte u društvo. Moje predavanje istražuje i pokazuje određene aspekte pomenute druge perspektive”, navela je Dorotea von Hantelman povodom predavanja “Izložba. Prikaz predavanja”.

Prema njenim navodima, umetničke institucije su duboko povezane sa osnovnim socio-ekonomskim parametrima svog vremena, koje oni simbolično kultivišu i ritualno usvajaju.

“Gledajući umetničke prostore kao niz presudnih trenutaka transformacije, postaviću pitanje da li transformacija naše epohe traži novu vrstu rituala, pored same izložbe”, najavila je Dorotea von Hantelman, profesorka na predmetu Umetnost i društvo na Bard koledžu Univerziteta liberalnih umetnosti (gGmbH) u Berlinu.

Prethodno je radila kao profesorka na Akademiji umetnosti Univerziteta u Kaselu, gde je predavala o istoriji i značenju dokumente (documenta) i učestvovala u oblikovanju dokumenta istraživačkog instituta. Njena glavna polja istraživanja su savremena umetnost i teorija, kao i istorija i teorija izložbi.

Autorka je knjige How to Do Things with Art, jednog od seminalnih radova o performativnosti u savremenoj umetnosti, ko-urednica The exhibition. Politics of a Ritual, a pisala je o umetnicima kao što su Danijel Biren (Daniel Buren), Džef Kuns (Jeff Koons), Filipe Pareno (Philippe Parreno) i Džejms Kolman (James Coleman).

Njen novi projekat/knjiga The exhibition: Transformations of a ritual istražuje izložbe kao ritualne prostore u kojima se osnovne vrednosti i kategorije modernog, liberalnog i tržišnog društva, kako istorijski, tako i danas, praktikuju i odražavaju.

Neki od umetničkih projekata/izložbi koje je kurirala su: I promise it's political (Museum Ludwig, Keln, 2002), Elective Affinities (Vienna Festival 1999), I like Theater & Theater likes me (Deutsches Schauspielhaus, Hamburg, 2001). Bila je ko-kustos The Prelude for the Shed, nove institucije za umetnost u Njujorku, koja će biti otvorena 2019. godine.

Kustoski kurs i seriju javnih predavanja “Šta kustosiranje može/treba da bude?” inicirala je Biljana Ćirić u saradnji sa Supervizuelnom, a predavanje Dorotee von Hantelman omogućili su MSUB i Gete institut u Beogradu, uz podršku Royal Inn hotela i Car:Go.

Za 26. septembar, takođe u MSUB-u, najavljeno je predavanje Antarikse, istoričara i suosnivača KUNCI istraživačkog instituta (Jogdžakarta, Indonezija).

Kustoski program WCSCD započet je krajem juna predavanjem direktora amsterdamskog De Apela Nilsa Van Tomea “Institucija u pokretu”, koji je govorio o važnosti kustoskog programa i načinu na koji oblikuje institucionalni kontekst.

WCSCD okuplja više od 20 polaznica - umetnica i kustoskinja iz Srbije, regiona i sveta, koje već imaju raznoliko iskustvo, a bave se širokim rasponom društveno relevantnih tema.

Tokom tromesečnog kursa, najavljenog do kraja godine, međunarodni predavači će predstaviti različite tematske okvire kustoske prakse i pokušati da problematizuju kako kustoske prakse oblikuju i utiču na razvijanje institucija i različitih institucionalnih modela. Među gostujućim mentorima su najavljeni i urednici Flash Art magazina; Tara Makdauel (profesor i direktor programa kustoskih praksi na Univerzitetu Monaš u Melburnu); Marija Lind (kustos, pisac i pedagog, direktor Tenstakonsthall u Stokholmu, profesor na Akademiji umetnosti u Oslu); Met Peker (kustos i teoretičar, direktor EVA International – Bijenala savremene umetnosti u Irskoj); Hou Hanru (kustos i umetnički kritičar, umetnički direktor MAXXI muzeja u Rimu); kustoski kolektiv WHW (What, How & for Whom; Elena Filipović (kustos i direktor Kunsthalle Basel)...

Partneri projekta WCSCD su: MSUB, Kulturni centar Grad, EVA International – Bijenale savremene umetnosti u Irskoj, Fondacija “Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture” i Muzej Zepter.

Projekat su podržali: Gete institut u Beogradu, Italijanski kulturni institut u Beogradu, ambasade Švedske, Holandije i Indonezije u Beogradu, ambasada Irske u Grčkoj, EU Info centar, Mondriaan fund, Pro Helvetia; galerije Eugster || Belgrade, Hestia Art Residency & Exhibitions Bureau, Centar za promociju nauke, Zepter Hotel, Royal Inn Hotel i Car:go.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Uto Sep 11, 2018 5:29 pm

Smile Jačanje javno-civilnog partnerstva



Desk Kreativna Evropa Srbija, u saradnji sa Alternativnim umetničkim prostorom “Kvaka 22”, organizuje 10. oktobra susret predstavnika javnog i civilnog sektora u kulturi, u cilju njihovog boljeg upoznavanja i prepoznavanja mogućnosti za nove saradnje, međusobno učenje i zajedničke poduhvate.

Većina projekata u programu Kreativna Evropa uključuje partnerstvo javnih i civilnih organizacija. U Srbiji takav vid povezivanja nije ustaljena praksa, tako da je Kreativna Evropa upravo prostor koji može da posluži jačanju saradnje i udruživanju kapaciteta. Partnerstvo javnih i civilnih organizacija i jednima i drugima može u mnoge da doprinese: javne ustanove imaju infrastrukturu, bogate arhive, delom osigurane finansije, dok su organizacije civilnog društva u situaciji da prikupljaju sredstva i projektno razmišljaju, te imaju specifična znanja poput rada s posebnim grupama publike, naveo je DKES.

Događaj “Javno-civilna partnerstva u kulturi” je jedinstvena prilika da se na jednom mestu sretnu predstavnici javnih i civilnih, manjih i većih organizacija, tek osnovanih i onih sa tradicijom, oni koji rade u srodnim ili potpuno različitim područjima, oni koji žele da steknu nova znanja i oni koji mogu da ih prenesu.

Za učešće se mogu prijaviti sve ustanove i organizacije u kulturi koje imaju želju da ostvare nova partnerstva i konkurišu na program Kreativna Evropa.

Broj učesnika je ograničen, a prijavljivanje je moguće popunjavanjem formulara do 3. oktobra u podne.

Događaj će biti odrzan 10. oktobra u 14 sati u Kvaki 22 (Ruzveltova 39, Beograd).

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Uto Sep 11, 2018 5:31 pm

Smile Konkurs za izlaganje na 25. Jesenjem likovnom salonu



Galerija Centra za kulturu “Masuka” u Velikoj Plani objavila je konkurs za izlaganje na 25. Jesenjеm likovnom salonu, čije je otvaranje predvidjeno za 18. oktobar 2018.

Umetnik može da učestvuje sa najviše dva rada (slika, grafika, crtež, skulptura...) ne starija od dve godine. Format radova nije određen.

Konkurs je otvoren do 25. septembra 2018. godine.

Autori uplaćuju participaciju za učešće na izložbi u iznosu 500,00 dinara.

Uplatu sa naznakom “Za Jesenji likovni salon 2018.” treba izvršiti na tekući račun Centra za kulturu “Masuka” broj 840-945668-83. Participacija se ne vraća.

Autori treba da pošalju elektronskim putem po dve fotografije svojih radova - rezolucija 300dpi (naziv, tehnika, dimenzije, godina nastanka), biografiju i potvrdu o uplati participacije na e-mail: jesenvp@gmail.com.

U prijavi obavezno treba navesti tačnu adresu na koju se rad vraća i kontakt telefon.

Crteži, grafike, radovi na papiru ne moraju biti opremljeni ako ne prelaze dimenzije 100x70 cm. Autori snose troškove slanja/vraćanja radova.

Organizator se obavezuje da medijski promoviše izložbu, organizuje otvaranje, odštampa katalog koji svi učesnici dobijaju pri vraćanju radova.

Organizator ne prihvata odgovornost nanete štete pri transportu radova.

Organizator zadržava orginalnu ambalažu u koju pakuje i vraća radove nakon izložbe poštom umetnicima na navedenu adresu najkasnije do 31. novembra 2018. godine.

Izložba će biti selektovana i žirirana.

Nakon selekcije, autori će biti obavešteni o rezultatima na dostavljenu e-mail adresu.

Izabrani autori moraju dostaviti radove najkasnije do 12. oktobra 2018.

Na jubilarnom 25. Jesenjem likovnom salonu dodeljuju se tri nagrade stručnog žirija, a dobitnici će biti proglašeni na otvaranju izložbe.

I nagrada: Povelja i učešće u Likovnoj koloniji “Pokajnica 2019.” koja ćiti održana u Etno selu “Moravski konaci” u Velikoj Plani od 23. do 31. jula 2019. godine.

II i III nagrada: Povelja i novčani iznos koji će se utvrditi sa darodavcem.

Radove treba poslati na adresu: Galerija Centra za kulturu "Masuka" - Velika Plana, Kosovska 17, 11320 Velika Plana (sa naznakom "Za Jesenji salon 2018.").

Otvaranje izložbe planirano je za 18. oktobar 2018. u 19 sati, a u slučaju opravdanih okolnosti ovaj datum se može izmeniti.

Više informacija moguće je dobiti na telefone: +381 26 516 024; +381 66 150 374 i +381 61 256 58 58 (Miroslav Jovanović, kustos Galerije) ili na e-mail: artmisko@gmail.com.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Uto Sep 11, 2018 5:34 pm

Smile Digitalizovan arhiv Bitefa

https://t.co/x73jDclJbj
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Sep 12, 2018 5:07 pm

Smile U Negotinu 53. Festival „Mokranjčevi dani“ od 15. do 21. septembra

U Negotinu, rodnom gradu velikana srpske muzike – kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca, od 15. do 21. septembra, biće održan 53. po redu festival „Mokranjčevi dani“.



Misija festivala je promocija stvaralaštva najznačajnijeg domaćeg kompozitora – Stevana Stojanovića Mokranjca, afirmacija njegovog i uopšteno srpskog muzičkog nasleđa i posebno isticanje horske tradicije.

„Novu dimenziju programima festivala daju prateći programi. Oni su na neki način srž festivala, da nema svih tih dešavanja to bi bila obična koncertna sezona“, navodi Sonja Marinković, muzikološkinja i selektorka festivala.

I ove godine festival je svojom programskom tradicijom privukao veliku pažnju javnosti. Festivalske dane upotpuniće izložbe, naučne tribine, promocije knjiga. Ovom prilikom biće predstavljena monografija o najstarijoj pedagoškoj ustanovi – Fakultetu muzičke umetnosti. Čućemo i kako slavnog kompozitora vidi dobitnik ovogodišnje Drainčeve nagrade, kroz svoje pesničko pero.

O rađanju jednog novog interesovanja za hor i horsko pevanje svedočiće nastupi novih lica na muzičkoj sceni. „Oživelo je horsko pevanje u Negotinu, jedno vreme je bilo u krizi. Čućemo te mlade ansamble koji će nastupiti, horove škola, tradicionalno Vivak, program Letnje operske škole i sve to će graditi duh festivala.“, ističe Marinković.

Svečano otvaranje festivala biće održano u subotu 15. septembra, u Mokranjčevoj kući. Tom prilikom će biti održan zajednički nastup učesnika Natpevavanja Hora Collegium Musicum Catholicum i horova iz Negotina.

Ovogodišnji 53. po redu festival održaće se uz podršku Ministarstva kulture Srbije i Opštine Negotin.

Vizuelni identitet festivala diplomski rad

Andrija Milošević je je odlučio da svoj diplomski rad ustupi na korišćenje ovogodišnjem festivalu „Mokranjčevi dani“. U pitanju je sazvežđe na ponoćnom nebu iznad grada, koje simbolizuje lik slavnog kompozitora.

Nacionalni smer u muzici

Stevan St. Mokranjac je klasik srpske muzike, njena najistaknutija ličnost na prelazu u 20. vek u protagonista našeg nacionalnog muzičkog smera. Gotovo sav Mokranjčev opus pripada oblasti horske muzike. U svojih petnaest rukoveti stvorio je klasične obrasce umetničke stilizacije narodnog melosa i učvrstio nacionalni smer u srpskoj muzici.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Sep 12, 2018 6:24 pm

Smile Poslednja decenija Šumanovića



Galerija slika “Sava Šumanović” gostuje od 13. septembra u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju izložbom “Poslednja decenija Save Šumanovića”, koja obuhvata 29 dela nastalih od 1931. do 1942. godine, u periodu koji kritičari ocenjuju kao najznačajniji deo Šumanovićevog stvaranja, kao suštinu njegove ličnosti i umetničke vere.

Šumanović je u kratkom životnom i umetničkom putu uspeo da postane jedan od najznačajnijih srpskih umetnika 20. veka. Pripadao je slikarskoj generaciji koja je posle Prvog svetskog rata uvela umetnost u Srbiji u savremene evropske tokove. Kao mlad umetnik, tokom prvog boravka u Parizu 1920. godine, prihvatio je savremene tendencije u slikarstvu i postao najznačajniji predstavnik konstruktivizma u srpskom slikarstvu.

Poslednja decenija u stvaralaštvu Šumanovića, kako je navela autorka izložbe Vesna Burojević, predstavlja celinu koja je počivala na veoma čvrstim osnovama. To su pre svega talenat i obrazovanje umetnika, zatim iskustvo u Parizu koje se istovremeno odnosi na bogatsvo tradicije koja se čuva u muzejima i snagu internacionalne atmosfere koja je vladala u umetničkim krugovima. Takođe, nemerljiv uticaj na umetnikov rad imalo je neposredno okruženje.

Izvanredni uslovi za rad, koje mu je obezbedila porodica, podrazumevali su prostor, finansijsku podršku, oslobođenje od drugih obaveza… Imao je na raspolaganju kočijaša, ribača boja... Presudan uticaj na njegovo raspoloženje za rad, na nepresušnu inspiraciju imala je lepota obronaka Fruške gore u sintezi sa smelim karakterom umetnika koji se hrabro upustio u savladavanje novih motiva, novog kolorita i nepoznatog sveta. Ta smelost da neprekidno istražuje, gradi stilske kombinacije sa ranije usvojenim iskustvom, bila je njegova autentična potreba na putu do velikog cilja, stvaranja jedinstva stila, onog po kome će biti prepoznatljiv, navedeno je u tekstu povodom izložbe.

Kao tema u “Poslednjoj deceniji” ubedljivo dominira pejzaž. Druga omiljena tema je akt.

Najviše dela Šumanović je naslikao tokom 1939. godine, kada se pripremao za veliku izložbu, te 1940. godine, ponesen uspehom izložbe. Nije bilo vreme da uživa u uspehu, jer je rat došao u Šid. Neka od najboljih dela nastala su upravo tih ratnih godina. Kod Šumanovića su život, rad, umetnost, slikarstvo, neraskidivo povezani. Tokom 1942. godine slikao je do samog kraja. Kada su došli po njega, rano ujutru 28. avgusta 1942. godine, na štafelaju je ostala upravo dovršena slika, poslednja iz triptiha “Beračice”.

Kolekcija slika koje je stvorio u tom razdoblju broji 417 radova, koje se nalaze u Galeriji u Šidu, a deo te zbirke biće izložen prvi put u Vranju.

Sve slike koje će vranjska publika imati priliku da vidi su upravo iz te faze kada je radio portrete, pejzaže, aktove, žanr scene, poput njegovih čuvenih “Šiđanke”.

Šumanovića treba gledati kao odvojenu ličnost iz konteksta onog vremena – bio je potpuno drugačiji od ostalih kada je u pitanju pristup filozofiji slikarstva.

Šumanović se od 1940. do 1942. godine nije potpisivao na svojim slikama, već je samo stavljao godinu kada je nastala, budući da je u tadašnjoj NDH bilo zabranjeno korišćenje ćirilice.

Galerija “Sava Šumanović” svake godine prigodnim sadržajajima, uz podršku Opštine Šid, organizuje dane sećanja na slavnog slikara, jednog od najvećih imena srpskog slikarstva 20. veka.

Ove godine organizovano je ''Veče sećanja'' sa tumačenjem njegovog poslednjeg dela iz triptiha “Beračice”, koje je završeno dva dana pred smrt.

Rođen 24. januara 1896. godine u Vinkovcima, Sava Šumanović pohađao je gimnaziju u Zemunu, gde su i najraniji počeci njegovog slikarstva. Upisao je 1914. godine Višu školu za umetnost u Zagrebu, gde je u slikarskoj školi Klementa Crnčića ostao do kraja studija. U jesen 1920. odlazi u Pariz i pohađa školu Andreja Lota, sa čijih kurseva je poneo mnogo znanja, ali se borio protiv njegovih uticaja razvijajući već tada sopstveni slikarski senzibilitet, kojim je nadmašio sopstvenog učitelja.

Eksperimentišući razvijao je svoje slikarstvo od kubizma, preko ekspresionizma i klasicizma, do “realističkog stila” – kako je sam rekao, vezanog za poslednji desetogodišnji period njegovog stvaranja u Šidu.

Međutim, tanana duša umetnika nije mogla da izdrži sve senzacije spoljašnjeg sveta i taj raskorak je doveo do lične nesigurnosti, odnosno do duševnog poremećaja. Nakon povratka iz Pariza i kraćeg lečenja u Beogradu, Šumanović 1930. godine odlazi za Šid i zauvek ostaje u njemu.

Šidske godine potpuno su izmenile njegovo slikarstvo, u kojem dominira boja i svetlost, sa težnjom da se ostvari atmosfera pejzaža kome ''prašina daje jedan pitom i ljupki izgled''. U tim teškim godinama, usamljen, odsečen od sveta zaboravljen i bolestan, on slika ne samo pejzaže, nego i kompozicije sa ženskim aktom, poznate “Šiđanke”. U poslednjim godinama bio je opsednut putevima, lepotom jablana, bagrenjaka i dudova pokraj puta.

Ustaše su u okviru velike ofanzive nemačkih snaga na Frušku goru, počev od leta 1942. godine, vršile masovna hapšenja i streljanja civila iz svih sremskih mesta.

Šumanović je uhapšen na Veliku Gospojinu, 28. avgusta rano ujutru.

Prema svedočenju njegove majke Perside Šumanović, zamolio je da se spremi, okupao se, uzeo stvari, poljubio majku u ruku i otišao u smrt.

Na desetogodišnjicu ubistva Šumanovića njegova majka Persida preostale radove poklonila je Šidu radi otvaranja memorijalne galerije u kojoj se danas čuva 417 dela slavnog slikara.

U darovnom ugovoru dirljivo je napisala: “Posle nesreće i nagle smrti moga sina kao amanet sam zadužila toliko puta ponovljenu želju da njegova umetnost nađe mesto i bude sačuvana u našem rodnom kraju. Ispunjavajući taj amanet, uverena sam u duboko razumevanje i ljubav kojom će biti prihvaćen kako od građana Šida, tako i budućih naraštaja”.

Izbor dela za vranjsku izložbu priredila je direktorka Galerije slika “Sava Šumanović”, istoričarka umetnosti Vesna Burojević, a publika će moći da ih pogleda do 3. oktobra.

U saradnji sa Galerijom slika “Sava Šumanović”, izložba posvećena poslednjoj deceniji velikog umetnika otvorena je do 27. septembra i u Centru za kulturu Lazarevac.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Ned Sep 16, 2018 8:46 pm

Smile Otvoren 57. Oktobarski salon - Čudo kakofonije

http://www.seecult.org/vest/otvoren-57-oktobarski-salon-cudo-kakofonije
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pon Sep 17, 2018 6:51 pm

Smile Nagrade 33. FIAT-a



Najboljom predstavom na 33. Festivalu internacionalnog alternativnog teatra (FIAT) u Podgorici proglašena je španska “Galaktička Crvenkapica” trupe Insectotropics, a za režiju je nagrađen sarajevski reditelj Dino Mustafić za predstavu “Majka i dete” Fondacije za savremenu umetnost M.A.M. iz Tirane.

U konkurenciji deset produkcija, u izboru selektorke Ana Vujosević, španski performans višedimenzionalnog umetničkog izraza “Galaktička Crvenkapica”, u režiji i produkciji trupe Insectotropics iz Barselone, proglašen je najboljim uz obrazloženje žirija da “najviše pripada FIAT-ovskom korpusu”.

“Inspirisani bajkom ‘Crvenkapa’, na orginalan, katarzično intenzivan način potvrđuju osnovnu funkciju efemernosti pozorišta, da se dešava sada i ovde. Raznorodni umetnici (slikari, muzičari, vizuelni umetnici i glumica), svako preko svog medija izražavanja, uživo stvaraju i uvode nas u priču dešifrovanja sopstvenih strahova, praćenja intuicije, kao i kompleksnosti životnih odluka”, naveo je žiri koji su činili koreografkinja Sonja Vukićević iz Srbije (predsednica), glumica Žana Gardašević Bulatović iz Crne Gore i reditelj Andrej Cvetanovski iz Makedonije.

Mustafiću je dodeljena nagrada za najbolju režiju zbog “celovitosti autonomnog koncepta koji ostvaruje uz minimalna sredstva, a bogatom rediteljskom imaginacijom”.

“Bura emocija koja se rađa u odnosu majke i sina sa tačnim i efektnim mizanscenskim rešenjima čine rediteljsku estetiku avangardnom”, istakao je žiri 33. FIAT-a, koji je prikazao od 7. do 16. septembra deset predstava ubedljivih i raznovrsnih estetikama, od koreodrame, preko muzičkog teatra, avangardnih predstava do vizuelnih performansa.



Majka i dete

Za ulogu u Mustafićevoj predstavi “Majka i dete” nagradu za najbolju glumicu dodeljena je Emi Andrei za ulogu majke u predstavi “Majka i dete”, dok je nagrada za najboljeg glumca ravnopravno pripala Atanasu Atanasovskom i Valentinu Kostadinovskom za uloge u predstavi “Ćao, prijatno”, u režiji Siniše Evtimova i produkciji Udruženja “Ćao prijatno” iz Skoplja.

Specijalnu nagradu za autentični muzičko-scenski izraz žiri je jednoglasno dodelio predstavi “Dobar zvuk u naletima” u režiji Zoltana Balazsa i produkciji Maladype teatra iz Budimpešte, ističući “moć kolektivne igre, besprekornost discipline i poverenja”.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Čet Sep 20, 2018 5:34 pm

Smile  Dodatni Konkurs u oblasti javnog informisanja u Srbiji u 2018.



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije raspisalo je dodatni Konkurs za sufinansiranje projekata organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima, kao i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Konkurs se raspisuje radi pružanja finansijske podrške medijskim projektima koji doprinose unapređivanju medijskog i novinarskog profesionalizma, a opredeljena sredstva iznose 5.764.000,00 dinara.

Najmanji iznos sredstava koji se može odobriti po projektu je 300.000,00 dinara, a najveći iznos sredstava po projektu je 1.000.000,00 dinara.

Učesnik Konkursa može podneti zahtev za sufinansiranje najviše do 80% vrednosti projekta.  

PRAVO UČEŠĆA

Pravo učešća na Konkursu ima:
1. izdavač medija čiji je medij upisan u Registar medija koji se vodi u Agenciji za privredne registre, sa podacima upisanim u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima;
2. pravno lice, odnosno preduzetnik koji se bavi proizvodnjom medijskih sadržaja, sa projektima organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima, kao i sa projektima unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja.

Učesnik Konkursa može konkurisati samo jednim projektom.

Izdavač više medija ima pravo učešća na Konkursu sa jednim projektom za svaki medij.

Pravo učešća na Konkursu nemaju izdavači koji se finansiraju iz javnih prihoda.

Pravo učešća na Konkursu nemaju lica kojima je dodeljena državna pomoć male vrednosti (de minimis), a čiji ukupan iznos u tekućoj i prethodne dve kalendarske godine prelazi 23.000.000,00 dinara.

Pravo učešća na Konkursu nemaju lica koja su u prethodnom periodu dobila sredstva namenjena projektnom sufinansiranju, a nisu u ugovorom propisanom roku i formi podnela narativni i finansijski izveštaj i lica za koja se utvrdi da su sredstva nenamenski trošila.

Učesnik Konkursa ne može da angažuje neko drugo pravno lice ili preduzetnika da realizuje projekat umesto učesnika na Konkursu.

Učesnik Konkursa koji je u tekućoj kalendarskoj godini već koristio sredstva namenjena projektnom sufinansiranju u oblasti javnog informisanja na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou, može učestvovati na Konkursu za sufinansiranje istog projekta samo još jednom u toj godini, i to u iznosu koji, uz sredstva koja je već dobio, ne prelazi 80% vrednosti projekta.

Ugovor će se zaključiti samo sa licem kome su dodeljena sredstva, a kome račun nije u blokadi u momentu zaključenja ugovora.

KRITERIJUMI ZA OCENU PROJEKATA

Opšti kriterijumi su:

1) Mera u kojoj je predložena projektna aktivnost podobna da ostvari javni interes u oblasti javnog informisanja, a posebno se ocenjuje:

• Značaj projekta sa stanovišta: ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja; ostvarivanje namene konkursa; usklađenosti projekta sa realnim problemima, potrebama i prioritetima ciljnih grupa; identifikovanih i jasno definisanih potreba ciljnih grupa; zastupljenosti inovativnog elementa u projektu i novinarsko istraživačkog pristupa.
• Uticaj i izvodljivost sa stanovišta: usklađenosti planiranih aktivnosti sa ciljevima, očekivanim rezultatima i potrebama ciljnih grupa; stepena uticaja projekta na kvalitet informisanja ciljne grupe; merljivosti indikatora koji omogućavaju praćenje realizacije projekta; razrađenosti i izvodljivosti plana realizacije projekta; stepena razvojne i finansijske održivost projekta (pozitivni efekti projekta nastavljaju se nakon što se okonča podrška).
• Kapaciteti sa stanovišta: stepena organizacionih i upravljačkih sposobnosti predlagača projekta; neophodnih resursa za realizaciju projekta; stručnih i profesionalnih referenci predlagača projekta, koje odgovaraju predloženim ciljevima i aktivnostima projekta.
• Budžet i opravdanost troškova sa stanovišta: preciznosti i razrađenosti budžeta projekta, koji pokazuje usklađenost predviđenog troška sa projektnim aktivnostima; ekonomske opravdanosti predloga budžeta u odnosu na cilj i projektne aktivnosti.

2) Mera pružanja veće garancije privrženosti profesionalnim i etičkim medijskim standardima, a posebno se ocenjuje:

• Da li su učesniku Konkursa izrečene mere od strane državnih organa,  regulatornih tela ili tela samoregulacije u poslednjih godinu dana, zbog kršenja profesionalnih i etičkih standarda (podatke pribavlja stručna služba od Regulatornog tela za elektronske medije, za elektronske medije, a od Saveta za štampu, za štampane i onlajn medije).
• Dokaz o tome da su nakon izricanja kazni ili mera preduzete aktivnosti koje garantuju da se sličan slučaj neće ponoviti.

Bliži kriterijumi su:
1. Obrada tema: podizanje svesti javnosti o značaju medijskih sloboda, medijskog pluralizma i bezbednog rada novinara; unapređenje medijske pismenosti; istraživanja i analize o stanju u medijskoj oblasti; unapređenje i promocija medijskog i novinarskog profesionalizma, novinarske autonomije i samoregulacije; jačanje stručnih kapaciteta medijskih poslenika (novinara, menadžera, istraživača, stručnjaka iz oblasti medijskog prava i sl.); upoznavanje javnosti sa razvojem i novim dostignućima u medijskom sektoru; ekonomski položaj novinara.

DOKUMENTACIJA

Učesnik Konkursa je obavezan da dostavi sledeću dokumentaciju:
1. Popunjen i overen prijavni Obrazac 1 u četiri primeraka:
•    Popunjen predlog projekta, i
•    Popunjen budžet projekta.

Obrazac se preuzima sa sajta Ministarstva kulture i informisanja.

2. Kopije sledećih dokumenata u jednom primerku:
• dozvola za emitovanje radio i/ili TV programa izdata od Regulatornog tela za elektronske medije;
• fotokopija potvrde o poreskom identifikacionom broju – PIB-u;
• izjava učesnika na Konkursu da se bavi proizvodnjom medijskog sadržaja.

ROKOVI

Konkurs se raspisuje u periodu od 20. septembra  do 10. oktobra 2018.godine.

Odluka o raspodeli sredstava donosi se najkasnije u roku od 90 dana od dana zaključenja Konkursa.

POZIV ZA UČEŠĆE U RADU KOMISIJE

Pozivaju se novinarska i medijska udruženja, koja su registrovana najmanje tri godine pre datuma raspisivanja Konkursa, da predlože članove konkursne komisije.

Uz predlog za člana komisije, novinarska i medijska udruženja, prilažu i dokaz o registraciji tog udruženja u Registru udruženja.

Pozivaju se nezavisni stručnjaci za medije, zainteresovani za učešće u radu komisije, da pisanim putem predlože svoje članstvo u komisiji.

Predlog za člana komisije dostavlja se sa biografijom.

Predložena lica ne smeju biti u sukobu interesa niti obavljati javnu funkciju, u skladu sa pravilima o borbi protiv korupcije.

Udruženja i pojedinci, predloge za člana komisije dostavljaju najkasnije u roku od 20 dana od dana objavljivanja Konkursa Ministarstvu kulture i informisanja, 11000 Beograd, Vlajkovićeva 3, sa naznakom: "Za učešće u radu komisije".

NAČIN PRIJAVLJIVANJA

Prijave projekata na Konkurs slati isključivo poštom na adresu: Ministarstvo kulture i informisanja, 11000 Beograd, Vlajkovićeva 3, sa naznakom: za Konkurs za sufinansiranje projekata organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima, kao i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Obrazac 1 (prijava i tabela) sa jasnim nazivom podnosioca projekta treba poslati i u elektronskoj formi, na adresu: dragica.blagojevic@kultura.gov.rs

Konkursni materijal se ne vraća.

Prijave koje stignu van propisanog roka ili na pogrešnom obrascu, neće biti razmatrane.

Prijave koje ne ispunjavaju uslove za učešće na Konkursu, koji su dati u javnom pozivu, neće biti razmatrane.

Dodatne informacije mogu se dobiti radnim danom od 11 do 14 časova na telefon:  011/3398-671.    
                 
OBJAVLJIVANJE ODLUKE O RASPODELI SREDSTAVA

Rešenje o raspodeli sredstava  po raspisanom Konkursu, biće objavljeno na internet stranici Ministarstva: www.kultura.gov.rs i dostavljeno svim učesnicima Konkursa u elektronskoj formi.

Izjava organizacija i učešće na skupovima
http://www.kultura.gov.rs/docs/konkursi/73934000130632344424/%D0%98%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0%20%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D0%B8%20%D1%83%D1%87%D0%B5%D1%88%D1%9B%D0%B5%20%D0%BD%D0%B0%20%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0.doc%20%20http://www.kultura.gov.rs/docs/konkursi/73934000130632344424/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%86%201-%20%D0%91%D1%83%D1%9F%D0%B5%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B5%D1%82%D0%B0.xls

Obrazac 1- Budžet projketa
http://www.kultura.gov.rs/docs/konkursi/73934000130632344424/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%86%201-%20%D0%91%D1%83%D1%9F%D0%B5%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B5%D1%82%D0%B0.xls

Obrazac 1- Prijava za projektno sufinasiranje iz oblasti javnog informisanja
http://www.kultura.gov.rs/docs/konkursi/73934000130632344424/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%86%201-%20%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0%20%D0%B7%D0%B0%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BD%D0%BE%20%D1%81%D1%83%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%20%D0%B8%D0%B7%20%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%20%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3%20%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0%20(1).docx
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Čet Sep 20, 2018 6:40 pm

Smile Društvene okolnosti u regionu iz vizure pozorišnih stvaralaca



Televizijski serijal “Teatrologike” autorke Olivere Milošević, predstavljen u pratećem programu 52. Bitefa, posvećen je pozorišnim stvaraocima u regionu koji su odabrani kao predstavnici generacije koji drugačije stvaraju u pozorištu i koji drugačije misle o društvu.

Na promociji te zbirke portreta pozorišnih stvaralaca iz regiona, odrzane 20. septembra u festivalskom centru Bitefa, prikazana je i prva emisija iz serijala koja je posvećena slovenačkom reditelju Jerneju Lorenciju.

Sagovornici narednih polusatnih emisija su Oliver Frljić, Dino Mustafić, Selma Spahić, Maja Izetbegović, Mirjana Karanović, Nina Violić, Marko Mandić, Biljana Srbljanović, Aleksandar Popovski, Ozren Grabarić, Ermin Bravo, Ivan Medenica i Ivana Sajko.

Producenti projekta su Hartefakt produkcija, portal Remarker i Radio- televizija Srbije, koja će i emitovati taj serijal počev od oktobra.

“Teme razgovora bile su umetničke. Svako od njih je otkrivao svoj način rada, nastojao da objasni kako stvara i kako razmišlja o pozorištu. Drugi segment svake emisije je da promišljamo društvo u kom živimo, što je i tema ovogodišnjeg Bitefa. Tu je i jedan mali intimni segment, pitanje na koje možda svi tražimo odgovor, a to je šta je pojam sreće i ostvarenosti”, izjavila je Olivera Milošević.

Svi sagovornici su, kako je dodala, ne samo rado pristajali, nego su se i radovali jedni drugima - kada su čuli ko sve učestvuje u serijalu.

Iskusna novinaraka i televizijska autorka zahvalila je na “velikoj podršci malog tima iz Hartefakta”, posebno pominjući Andreja Nosova i mlade producente Selenu Pleskonjić i Janka Dimitrijevića. Osim razgovora o pomenutim temama, kako je istakla, njena ideja je bila i da se ponudi i drugačiji televizijski format. Zato je pozvala reditelja Srđana Ćešića koji je “vizuelno pomerio stvari u odnosu na to šta se emituje na drugim televizijama”. U tome mu je pomogao snimatelj Vladimir Đurić, koji ovih dana diplomira na Fakultetu dramskih umetnosti.

Andrej Nosov je istakao da je za Hartefakt serijal “Teatrologike” važan i zbog publike, “da nove generacije na jedan drugačiji način, u kvalitetnoj, ozbiljnoj i u nekim delovima edukativnoj formi mogu da se informišu o tome šta i kako stvaraoci iz čitave regije rade i kako gledaju na ovaj svet”.

Produkcija nije bila jednostavna - projekat je prošao kroz čak devet konkursa pre nego što je sklopljena finansijska konstrukcija, a prema rečima Nosova, pomogli su upornost Hartefakta, entuzijazam ekipe, ali i svih sagovornika.

“To je bio lakši deo, svi pozvani su najjednostavnije pristajali na razgovor, pre svega zahvaljujući Oliveri Milošević, ali i njihovoj potrebi da govore u javnosti o ovim temama. Mislim da ne govorimo u dovoljnoj meri o kulturi i o problemima kojima smo okruženi, da se često iz ovog našeg pozorišnog sveta čuju neki uzvici i povici, a nismo u stanju da publici objasnimo šta su naše prave dileme, problemi i nade”, rekao je Nosov, koji je i sam pozorišni reditelj.

Nosov je kao posebno važno istakao kritiku društva i sadašnjeg vremena koja se u serijalu “Teatrologike” može čuti.

“Mislim da je ona na artikulisan način spakovana, a nije se izbegavalo ni da čujemo stvari koje možda nisu sastavni deo medijskog sadržaja, za koje se često misli da su to dosadne umetničke priče. Olivera, Srđan i ekipa pronašli su kako da i o tome govore na jedan drugačiji način i osvežavajućim jezikom”, izjavio je Nosov.

Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, jedan od učesnika serijala, primetio je da je reč o “nekoj vrsti specifične generacije koja se razvijala i formirala na razmeđi dva sveta”.

“Većina sagovornika je možda između 40 i 50 godina. Dakle, to su ljudi koji su već bili formirani u trenutku raspada Jugoslavije, ali nas se taj raspad i te kako ticao i bitno uticao na nas. To je generacija koja se seća onog bivšeg sveta i koja je tim raspadom obeležana. Za razliku od današnjih klinaca koji, kada im pričate o 9. martu ili čak o 5. oktobru, smatraju to dalekom istorijom”, rekao je Medenica.

Medenica je istakao da je prva emisija o Jerneju Lorenciju premijerno prikazana u Rimu u decembru 2017. godine u okviru najveće svetkovine pozorišta Premio Europa, kada je Lorenci, inače nagrađivan i na Bitefu, bio jedan od dobitnika nagrade Pozorišna realnost. Istu nagradu tom prilikom dobio je i estonski Teatar NO 99, koji je učesnik 52. Bitefa.

Kako u najavi “Teatrologika” navodi Hartefakt, serijal razmatra komplikovane društvene okolnosti u regionu, iz vizure pozorišnih stvaralaca koji u svojim delima i javnim istupima kritički promišljaju zajedničku prošlost, ali i sadašnjost, povezujući raznolike umetničke izraze. U fokusu su pozorišni stvaraoci koji teže kreiranju jedinstvenog kulturnog prostora kroz društveno-odgovorno stvaralaštvo. Svrha projekta je podsticanje kulturnog dijaloga u regionu i razmatranje postojeće situacije unutar pozorišnih sistema na prostorima Srbije i bivše Jugoslavije. “Teatrologike” predstavljaju principe rada, načine razmišljanja i kreativne procese svakog od odabranih umetnika pojedinačno.

Olivera Milošević je izrazila zahvalnost glavnom i odgovornom uredniku kulturnog programa RTS-a Nebojši Bradiću koji je podržao projekat i rukovodstvu kuće “koje je prepoznalo da je ovo serijal koji treba da se emituje na RTS-u i koji će biti zbirka možda najznačajnijih trenutno pozorišnih umetnika u regionu”.

Prema njenim rečima, promocija “Teatrologika” u okviru Bitefa logična je jer su svi ovi stvaraoci na neki način vezani za Bitef, mnogi od njih su na tom festivalu dobijali nagrade, vraćali mu se više puta, a neki ga kreiraju.

Projekat “Teatrologike” podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Ned Sep 23, 2018 6:35 pm

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Uto Sep 25, 2018 7:20 pm

Pozabaviti se očiglednim problemom



Međunarodni žiri 52. Bitefa ostao je pod snažnim utiskom angažovanog festivalskog programa posvećenog problemu globalnog porasta ekstremne desnice, koji je podsetio da “politički zadatak pozorišta danas možda nije da nas nauči ono što mi ne znamo, već da se suočimo sa osnovnim problemom zašto se ne bavimo onim što je tu pred našim očima”.

Angažovanost je bila najčešća reč u razgovorima članova žirija 52. Bitefa, koji je najboljom proglasio predstavu “Zaostavština, komadi bez ljudi” Štefana Kegija i Dominika Ibera.

“To je dobra reč. Reč koja pomera dalje diskusiju o političkom danas, i koju smo videli u razlicitim oblicima na ovogodisnjem festivalu. Kao iskusni posetioci pozorišta, mi moramo da budemo angažovani i na racionalnom i na emotivnom nivou. Porast fašizma je podmukao, ali takođe i vrlo očigledan”, naveo je žiri 52. Bitefa kojim je predsedavala mađarska pozorišna kritičarka, teatrološkinja, prevoditeljka i civilna aktivistkinja Judit Čaki.

Žiri je naveo i da u početku nije bio siguran šta znači moto “Svet bez ljudi”, ali je vremenom postalo očigledno da je u programskom konceptu provokacija uspešna.

“Festival je napravio snažan kustoski gest, krećući se preko pozorišnih žanrova i medija, eksperimentisao sa formama kao što su instalacija, dokumentarne forme i kroz citat preispitivao savremene medije”, naveo je žiri koji su činili i pozorišna rediteljka, dramski pisac i redovna profesorka režije na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta Crne Gore Radmila Vojvodić, glumica Ateljea 212 Aleksandra Janković, koreografkinja i umetnička direktorka SNDO u Amsterdamu Bojana Mladenović i vanredni profesor Rojal Holovej Univerziteta u Londonu Brajs Lis.

Predstave bez glumaca na 52. Bitefu, među koje spada i pobednička “Zaostavština, komadi bez ljudi”, provocirale su ispitivanje granica i mogućnosti teatra i dinamičnih preklapanja scenografije i vizuelnih umetnosti, živog i posredovanog, prisutnog i odsutnog.

U razgovorima o pobedničkoj predstavi Rimini Protokola žiri je raspravljao o prirodi politike u intimnim portretima na kraju života.

“Svi znamo da ova kompanija ima svoje prepoznatljivo mesto u evropskom pozorišnom pejzažu, ali ovaj žiri je posebno dotakla jasnost, suptilnost i dubina ove predstave”, istakao je žiri za pozorišnu instalaciju “Zaostavština, komadi bez ljudi”, koja je uz Gran pri “Mira Trailović” osvojila i Politikinu nagradu za najbolju režiju.

Za instalaciju “Večna Rusija”, koja je dobila Specijalnu nagradu “Jovan Ćirilov” ravnopravno sa muzičkom predstavom “Rekvijem za L.” Alena Platela, žiri je istakao da je primer kritičara koji preuzima ulogu umetnika.

“Ovo se desilo mnogo puta u istoriji, i rad nas poziva da razmislimo o ovoj pojavi danas. Kao kritičari, mi uvek reagujemo na ono što vidimo na sceni - ali ovde je Marina Davidova u saradnji sa Verom Martinov preuzela vlasništvo nad umetničkim prostorom i izrazom. Pokazujući nam jedinstvenu perspektivu istorije ali koja ukazuje na šire pitanje i van Rusije - šta se politički dešava kada se točak istorije okreće unazad?”, naveo je žiri, ističući da su se dve ruske umetnice hrabro suočile sa sopstvenim istorijama i suptilnim ispitivanjem smrti koja razmatra pitanja pripadnosti, prava na vlastiti stav i odnosa prema kulturnom nasleđu.

Za predstavu “Rekvijem za L.”, kojom je 52. Bitef završen, žiri je istakao da se poigrava metaforom, ali je i izbegava, te da je otimistična, odupire se, poziva na zajedništvo i na stvaranje boljeg sveta.

“To je predstava koja upućuje da prigrlimo pre nego da odbijemo, da sagledamo u složenosti, a ne da pojednostavljujemo”, naveo je žiri.

Za predstavy “Svita br. 3, ‘Evropa’”, koja je osvojila nagradu publike, žiri je istakao da je bio dotaknut virtuoznošću izvođača, a posebno Bjanke Januci, čiji je vokal doneo nijansiranu dimenziju pitanjima koje postavlja taj performans - šta znači biti stanovnik Evrope danas, šta nas povezuje, kakva je to želja koja probija pozorišni ram i kako u njemu da se naseljavaju glasovi drugih.

Povodom učešća Olivera Frljića, “hrabrog provokatora evropskog pozorišta”, žiri 52. Bitefa istakao je da predstava “Gorki – alternativa za Nemačku?” Teatra Gorki iz Berlina na neprijatan način proizvodi dvostruku kritiku progresivne pozorišne institucije koja nudi vidljivost etničkim manjinama i istovremeno razvoja ekstremne desnice u Nemačkoj.

Frljićeva druga produkcija na Bitefu - predstava “Šest lica trazi pisca” zagrebačkog Kerempuha, podstakla je debatu među članovima žirija svojim neočekivanim obrtima, počev od satiričnog osvrta na hrvatsku političku i kulturnu elitu do sagledavanja institucije pozorišta.

“Bez eksplicitnog pozivanja na pokret #MeToo, ova predstava nam je omogućila da dovedemo u pitanje naše učešće u razvoju ovog pokreta. U našim raspravama nismo govorili o specifičnostima hrvatske političke i kulturne scene, već o složenosti dramaturgije, o odnosima između stvarnosti i fikcije, i o ulozi publike u stvaranju značenja”, naveo je žiri.

U predstavi “Pa'am” mladog izraelskog umetnika Nadava Barnee, koja je bila deo celine pozorišnih instalacija u glavnom programu, žiri je video pre svega “inovativno istraživanje svetla, dizajna zvuka i prozvodnje sećanja”.

Za mjuzikl “Bolivud” Maje Pelević – jedinu domaću predstavu u glavnom programu 52. Bitefa, žiri je istakao da “kroz ironiju obrađuje preživljavanje ‘večne tranzicije’ u pozorištu”.

(SEEcult.org)

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Sep 29, 2018 8:43 pm

Preminuo Predrag Ejdus



Istaknuti dramski umetnik Predrag Ejdus, prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu i nekadašnji upravnik tog teatra, preminuo je 28. septembra u Beogradu u 72. godini, posle duge i teške bolesti.

Datum i mesto sahrane biće naknadno saopšteni, objavilo je Narodno pozorište.

Ejdus je tokom duge i bogate karijere odigrao oko 200 dramskih uloga i snimio više od 50 filmova, učestvovao je u 50 TV drama i 30 TV serija, a ostvario je i više od 200 uloga u radio-dramama snimljenim za Radio Beograd.

Rođen 24. jula 1947. godine u Beogradu, Ejdus je diplomirao glumu 1972. godine na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi profesora Milenka Maričića.

Osim u Beogradu, igrao je i na scenama širom bivše Jugoslavije - u Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Zagrebu, Podgorici... kao i u Nemačkoj, Francuskoj, Kanadi, SAD, Mađarskoj, Švajcarskoj...

U njegova antologijska pozorišna ostvarenja ubrajaju se likovi Osipa Mandeljštama, Joakima Vujića, Kneza Miškina, Franca Kafke, Napoleona, Alekseja Fjodoroviča Karamazova, Borisa Godunova, Isaka Babelja, Porfirija Petroviča, Laze Dunđerskog, Fausta, Šajloka, Kir Janje...



Kir Janja

Poseban kuriozitet vezan je za predstavu Radoslava Pavlovića "Šovinistička farsa" u režiji Egona Savina u kojoj je ulogu Bernarda Draha odigrao 1.800 puta.

Član Drame Narodnog pozorišta u Beogradu postao je odmah nakon diplomiranja. Narodno pozorište napustio je 1993. godine i postao član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u kojem je igrao, između ostalog, u predstavama “Tako je (ako vam se tako čini)” (Lamberto Laudizi), “Unosno mesto” (Aristarh Vladimirovič Višnjevski), “Tako je moralo biti” (Jakov Nedeljković), “Mletački trgovac” (Šajlok), te u ranijim “Iz junačkog života građanstva”, “Kandid ili Optimizam”, “Nebeski odred”, “Prevođenje”, “Lulu”, “Skup”, “Supermarket”, “Mein Kampf”, “Poslednji dani čovečanstva”.

Od septembra 2006. ponovo je postao glumac Narodnog pozorišta, u čijem je aktuelnom repertoaru igrao u predstavama “Dr” (Života Cvijović), “Kir Janja” (Kir Janja), “Car Edip” (Tiresija), “Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja” (Andre Škunca), “Pokojnik” (Spasoje Blagojević), “Kanjoš Macedonović” (Dužd), “Život je san” (Dužd), “Henri Šesti” (Biskup od Vinčestera), “Čudo u Šarganu” (Prosjak), “Rodoljupci” (Gavrilović) i “Ivanov” (Šabeljski, Matvej Semjonovič, grof, ujak Ivanova).

Kao jedan od najaktivnijih glumaca na srpskoj sceni, neumorni Ejdus igrao je i u predstavama Bitef teatra “Zločin i kazna” i “Lolita”, Ateljea 212 “Boris Godunov” i “U poseti gospodinu Grinu”, “Oblomov” Crnogorskog narodnog pozorišta, “Klopka”, “Gospoda Glembajevi” i “Ujkin san” Srpskog narodnog pozorišta, “Amadeus” i “Delirijum tremens” Beogradskog dramskog pozorišta…

Među filmovima u kojima je igrao su “Snovi, život i smrt Filipa Filipovića”, “Visoki napon”, “Poslednji krug u Monci”, “Seks, partijski neprijatelj No 1”, “Mala”, “Tango argentino”, “Pun mesec nad Beogradom”, “Vukovar, jedna priča”, “Tamna je noć”, “Ubistvo s predumišljajem”, “Zona Zamfirova”, “Pljačka Trećeg rajha”, “Jesen stiže, Dunjo moja”…



Ivanov

Ejdus je od novembra 2007. godine do marta 2009. godine obavljao funkciju upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu. Podneo je neopozivu ostavku zbog, kako je naveo, nemogućnosti komunikacije s Ministarstvom kulture Srbije, čije je ideje o reorganizaciji nacionalnog teatra iznutra ocenio neostvarljivim.

Dobitnik je velikog broja nagrada, uključujući i "Dobričin prsten" za životno delo, odnosno za celokupno pozorišno glumačko ostvarenje. U obrazloženju je tada istaknuto da Ejdus istinski histrionskom energijom tumači veoma raznolik repertoar, počev od tragedija i velikih drama sve do komedija, vodvilja i kabarea, te da je glumac neviđenog istraživačkoga elana, neumoran u iznalaženju lucidnih pojedinosti u prikazivanju dramskih i komičnih uloga.

Ejdus je ove godine dobio dve nagrade za životno delo - Sterijinu nagradu za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture i Nagradu za životno delo "Zlatni ćuran".

Otvarajući 2015. godine jubilarno, 60. Sterijino pozorje, Ejdus se u tradicionalnoj besedi osvrnuo na krizu u zemlji i teško stanje u kulturi, ocenjujući da su pozorišta “postala socijalne ustanove, a umetnici doslovno ekonomski ugrožena kategorija stanovništva”. “Mnoge oblasti ekonomskog, društvenog i kulturnog života su u krizi. Državne institucije kulture tavore u pogubljenim kriterijumima vrednosti. Političke elite u takozvanim tranzicionim vremenima kulturu, pa i pozorište, polako ali sigurno osiromašuju, onemogućavaju njegovu transformaciju i negativnom selekcijom rukovodećih kadrova srozavaju njegove umetničke vizije”, rekao je tada Ejdus, posebno ukazujući na teško stanje u pozorištima i nezavidan socijalni položaj umetnika. Iako pozorišno stvaralaštvo, kako je naveo, ponekad izgleda kao nemoguća misija zbog “nepredvidljivih političkih, ideoloških, kulturoloških, estetskih i drugih ograničenja”, ono i pored toga opstaje hiljadama godina kao večna vatra.

Ejdus je Sterijinu nagradu dobio dva puta - za ulogu Laze Dunđerskog u predstavi “Je li bilo kneževe večere” i za naslovnu rolu u “Kir Janji”. Dvostruki je dobitnik i Zlatnog lovorovog venca u Sarajevu - na 22. i 30. Festivalu jugoslovenskog teatra za uloge u predstavama “Strah i nada Nadežde Mandeljštam”, odnosno “Nastasja Filipovna”. Oktobarska nagradu Grada Beograda dobio je za uloge Napoleona I u istoimenoj predstavi i Porfirija u “Zločinu i kazni” 1992. Takodje, dobitnik je nagrade “Milivoje Živanović” na Glumačkim svečanostima u Požarevcu za ulogu Ignjata Glembaja u predstavi “Gospoda Glembajevi” i ulogu profesora Švarca u “Supermarketu”.

Statuetu “Joakim Vujić” za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji dobio je 2004. godine, a Nušićevu nagradu za životno delo glumcu komičaru na Nušićevim danima u Smederevu 2008. godine

Paralelno sa glumom, više od deceniju i po bavio se uspešno i pedagoškim radom na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu.

Ejdus je bio i predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije od 1985. do 1989. godine.

*Foto: NP

(SEEcult.org)

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Okt 03, 2018 4:57 pm

Smile 38. Borini pozorišni dani, VR

Dom vojske Vranje

38. BORINI POZORIŠNI DANI (21-26.10.2018.)

21.10.

Borisav Stanković: BOŽJI LJUDI - predstava

Pozorište Bora stanković Vranje

dramatizacija: Milica Kostić

režija: Nataša Radulović

22.10.

I SVAKI PUT KAO DA JE PRVI - predstava

Kruševačko pozorište i Art tema Beograd

23.10.

NORD OST (Severoistok) - predstava po istinitim svedočenjima preživelih u talačkoj krizi u Moskvi 2002. godine

Bitef teatar i Beoart

24.10.

MASLAČAK I RETARD - predstava

Puls teatar Lazarevac

25.10.

BANOVIĆ STRAHINJA - predstava

režija: Nebojša Bradić

igraju: glumci Narodnog pozorišta iz Prištine i Šabačkog pozorišta

26.10.

KAO ODRŽAVATI FIKUS - predstava

Narodno pozorište Užice

http://www.pozoriste-vranje.rs
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 11 od 12 Prethodni  1, 2, 3 ... , 10, 11, 12  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu