Vesti iz sveta umetnosti

Zahtev za nastavak dodele nacionalnih penzija u kulturi



Reprezentativna umetnička udruženja u kulturi zatražila su od Vlade Srbije da počne da primenjuje zakonske odredbe o dodeli priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina.

Podsećajući da član 14. Zakona o kulturi reguliše dodelu priznanja Vlade Srbije za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina, 19 reprezentativnih umetničkih udruženja navelo je u dopisu da se nova priznanja ne dodeljuju od decembra 2013. godine, kada ih je tadašnji ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac obustavio, te da do danas nije uspostavljen sistem za njihovo ponovno dodeljivanje. “Sve ovo neopravdano dugo traje. Da li naša država smatra da u Srbiji više nema vrhunskih doprinosa u umetnosti i poručuje da nema umetnika i stručnjaka u kulturi koji zavređuju Priznanje?”, upitala su reprezentativna umetnička udruženja u dopisu poslatom predsedniku Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić, ministru kulture i informisanja Vladanu Vukosavljeviću i predsedniku SANU akademiku dr Vladimiru Kostiću.

Udruženja u kulturi traže da “Republika Srbija nastavi da prepoznaje, adekvatno vrednuje i nagrađuje umetnike koji svojim darom, delom i stvaralaštvom doprinose kulturnom razvitku zemlje, njenom prosperitetu i ugledu i koji su ta priznanja nesumnjivo zaslužili”, navedeno je u dopisu koji je dostavljen i medijima.

Zahtev su potpisali predstavnici Udruženja dramskih umetnika Srbije, Saveza dramskih umetnika Vojvodine, Udruženja filmskih glumaca Srbije, Udruženja baletskih umetnika Srbije, Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine, Udruženja dramskih pisaca Srbije, Srpskog književnog društva, Udruženja književnih prevodilaca Srbije, Srpskog PEN centra, Udruženja kompozitora Srbije, Udruženja muzičkih umetnika Srbije, Udruženja kompozitora Vojvodine, Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije, Udruženja likovnih umetnika Srbije, Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti i dizajnera Srbije, Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine i Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti i dizajnera Vojvodine.

Priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina bila su, inače, predmet burne rasprave prilikom izmena i dopuna Zakona o kulturi u februaru 2016. godine, kada je, uprkos protivljenju tadašnjeg ministra Tasovca, ostala zakonska mogućnost dodele novih priznanja, popularno zvanih nacionalnih penzija. Iako je i parlamentarna većina bila za predlog o ukidanju dodele nacionalnih penzija, preokret se dogodio nakon apela tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića i njegovog kratkog obrazloženja da “više vredi jedna Milena Dravić nego 30-40 grešaka koje su napravile prethodne vlade”.

Tako je umesto brisanja člana o dodeli priznanja za vrhunski doprinos kulturi - za šta se ministar Tasovac zalagao od početka javne rasprave 2014. godine, izmenjeni Zakon o kulturi navodi da Vlada Srbije, izuzetno, može dodeliti priznanje u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja umetniku, odnosno stručnjaku u kulturi, za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina”. To priznanje se dodeljuje umetniku koji je ostvario pravo na penziju, a lično je i neprenosivo pravo, isplaćuje se iz budžeta i na način koji će utvrditi vlada. U slučaju dodele priznanja pripadniku nacionalne manjne, predlog može podneti i nacionalni savet nacionalne manjine.

Dosadašnji dobitnici zadržali su pravo na mesečni novčani iznos tog priznanja, koje je izazivalo kontroverzne reakcije proteklih godina kako zbog pojedinih ličnosti koje su ga dobile, tako i zbog onih koje su izostale, a što je i bio jedan od argumenata ministra kulture za ukidanje.

Aktuelno Ministarstvo kulture i informisanja organizovalo je protekle godine više javnih rasprava o sudbini priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj, odnosno kulturi nacionalnih manjina.

Predlogom zakona o budžetu za 2020. godinu, inače, za isplatu tih priznanja predviđeno je 224 miliona dinara, koliko je bilo i 2019. godine.

(SEEcult.org)

Umesto od sada do večnosti, potrebni strateški planovi ustanova kulture

http://www.seecult.org/vest/umesto-od-sada-do-vecnosti-potrebni-strateski-planovi-ustanova-kulture

BDP ambiciozno u 2020.



Beogradsko dramsko pozorište najavilo je ambiciozan repertoarski plan sa deset premijera koje će tokom 2020. godine režirati domaći i strani umetnici, među kojima su i Tomi Janežič i Diego de Brea iz Slovenije, Ersan Mondtag iz Nemačke, Lenka Udovički i Ivica Buljan iz Hrvatske, Boris Liješević i drugi.

Probe za novu predstavu prva započinje Lenka Udovički, koja režira komad “Ružni, prljavi, zli” Slobodana Obradovića, prema motivima istoimenog filma Etore Skole - crne komedije sa elementima neorealizma iz 1976. godine. Premijera je zakazana za 14. mart 2020. na Velikoj sceni BDP-a “Olivera i Rade Marković”.



“Ovaj kultni film delovao je kao duhovita groteska u vreme prosperiteta koji je naizgled krenuo nakon Drugog svetskog rata. Njegova tema je veoma bitna danas kada smo u predvorju moguće nove kataklizme i metastaze dubokih društvenih problema, koje su neki umetnici, kao Etore Skola, još pre gotovo 50 godina dijagnostikovali i upozoravali na njih”, rekla je Lenka Udovički 13. decembra na konferenciji za novinare i izrazila zadovoljstvo što nastavlja saradnju sa BDP-om posle predstave “Ko se boji Virdžinije Vulf”, realizovane u koprodukciji BDP-a i Kazališta Ulysses.

BDP će biti deo dve velike regionalne koprodukcije – “Faustus” i “Ulis”.

Komad “Faustus” Simone Semenič, u režiji Tomija Janežiča, povezaće BDP, sarajevski SARTR i Internacionalni teatarski festival MESS i Zetski dom sa Cetinja, a premijera je u planu sredinom aprila 2020.

Tomi Janežič je izjavio da je temu predložio Aleš Kurt iz Sarajeva i naglasio da nije zainteresovan za novog “Fausta“, već pre za neki detalj.

“Želim da uradim kratku predstavu, za razliku od mnogih mojih ranijih projekata. Tražim najkraći mogući format, a da ima smisla. Tako sam predložio dramskoj spisateljici Simoni Semenič da napiše komad koji nije ‘Faust’, ali dodiruje njegovu suštinu”, rekao je Janežič, dodavši da ga zanima “nepojmljivost”. Kako je objasnio, u mislima mu je fraza “to nije to”, u smislu - nije dovoljno. “Negde i Faust kreće sa tim, kao da želi most u nepojmljivo”, rekao je Janežič, koji već duže vreme radi na tom istraživačkom projektu.

Kazalište Ulysses je povodom 20 godina od osnivanja pozvalo partnere iz regiona da zajedno predstave kapitalno delo Džejmsa Džojsa “Ulis”, koje će režirati Patrik Lazić, a premijera će biti 21. jula 2020.



Mladi reditelj Patrik Lazić, čija se predstava “Fine mrtve devojke” od ove sezone igra u BDP-u, istakao je da mu je čast da na početku karijere bude u društvu ovakvih reditelja, a naročito zato što će raditi povodom jubileja Kazališta Ulysses, uz koje je odrastao, budući da mu je rodni grad Fažana kod Pule.

“Brioni, tvrđava Minor – to je magično mesto. Pozorište je tamo više od same predstave, putovanje brodićem na predstavu i povratak zajedno čine jedan poseban ritual”, rekao je Lazić podsetivši na izuzetne predstave “Pijana noć”, “Kralj Lir”, “Arturo Ui”...

U koprodukciji BDP-a, Gradskog pozorišta Podgorica i Grada teatra u Budvi, predstavu “Zelena čoja Montenegra”, prema romanu Mome Kapora, režiraće Nikita Milivojević, a premijera će biti krajem jula 2020.

Milivojević nije mogao da prisustvuje konferenciji, a temu tog romana o prijateljstvu predstavila je Ljiljana Kapor.



Na velikoj sceni BDP-a slede premijere “Čitača”, prema romanu Bernarda Šlinka, u režiji Borisa Liješevića, “Living Room” – autorski projekat Ersana Mondtaga, “Baal” Bertolta Brehta, u režiji Diega de Bree, i “Tiho teče Misisipi”, prema romanu Vladimira Tabaševića, u režiji Ivice Buljana.

Boris Liješević je rekao da već dugo želi da radi “Čitača”, koji smatra remek delom moderne književnosti.

“Radnja se dešava 10, 15 i 25 godina posle Drugog svetskog rata, kada su posledice još žive, a zločinci su i dalje tu, preobraženi u mirne građane. Pitanje je kakav stav zauzeti prema nekome ko je učinio ratni zločin, gledati ga isključivo kroz prizmu greha ili u toj osobi koja je pored tebe potražiti i nešto drugo”, rekao je Liješević, čija će premijera biti 4. aprila 2020.

“Čitač” je i ekranizovan, u režiji Stivena Daldrija, sa Kejt Vinslet i Rejfom Fajnsom u glavnim ulogama.

Ersan Mondtag podsetio je na svoje učešće na 51. Bitefu pre dve godine, navodeći da sa Beogradom ima “posebnu vezu”.

“Ovde je počela moja međunarodna karijera i drago mi je što sam ponovo tu”, rekao je Mondtag, dodajući da je “Dnevna soba” drugi deo njegove trilogije “The Living” i da će raditi i scenografiju i kostim.

“To je priča o tome šta je život. Vidimo starijeg čoveka koji se u dnevnoj sobi sprema za posao. Kada se scena okrene vidimo mladog čoveka u istoj situaciji. Pri ponovnom okretanju na scenu ulazi i žena. To je praktično jedan isti život tokom 40 godina”, rekao je Mondtag, čija bi predstava trebalo da bude premijerno izvedena 13. juna 2020.

Diego de Brea je istakao da ga u drami “Baal” najviše zanimaju temeljna pitanja današnjeg vremena, kao što je “pristajanje na konvencije, na sistem i nošenje maski, dok nam sopstvena sloboda izmiče”.

“Baal” je, prema njegovim rečima, oličenje slobode: “Taj lik me zanima zbog hrabrosti da i po cenu autodestrukcije igra svoju igru do kraja, bez kompromisa. On kaže – sve što je manje od svega, za mene je premalo. Breht je to pisao kao veoma mlad, imajući u vidu ne ideološka već ontološka pitanja”.

“Mi pričamo o tom bezgraničnom ludensu, ali nas je strah da tako postupamo, više od slobode bitna nam je sugurnost”, dodao je on povodom predstave čija je premijera planirana za prvu polovinu oktobra 2020.

Hrvatski reditelj Ivica Buljan nije mogao ovom prilikom da dođe u Beograd, a književnik Vladimir Tabašević izjavio je da je radoznao da vidi kako će se roman “Tihi teče Misisipi” o dečaku koji je svedok raspada države i svoje porodice, preneti na scenu, jer se, kako je rekao, mnogi žale da su njegovi romani nečitljivi.

Premijerom predstave “Tiho teče Misisipi” početkom naredne zime biće otvoren drugi festival Regionalne unije teatara (RUTA).

Na maloj sceni “Predrag Pepi Laković” tokom 2020. godine biće promovisane mlade rediteljske nade.

Jedan od najznačajnijih mladih nemačkih autora Bon Park sprema projekat “Jugojugoslavija” kao muzičku predstavu.

Pisac i reditelj Bon Park, koji je studirao slavistiku u Berlinu i više puta posetio Beograd, izjavio je da se zainteresovao za raspad Jugoslavije budući da je rođen u zemlji koja je bila podeljena na Istočnu i Zapadnu Nemačku, a da su njegovi roditelji došli iz zemlje koja je podeljena na Severnu i Južnu Koreju.

“Pitao sam se da li bi na mapi mogle da postoje istočna, zapadna, severna i južna Jugoslavija, kakve su mogućnosti za ujedinjenje, kakva su sećanja običnih ljudi na divna i problematična vremena zajedničkog života”, rekao je Park povodom premijere svoje predstave, planirane za april 2020.

Novu predstavu na jesen 2020. godine najavio je i mladi srpski reditelj Jug Đorđević, prema priči Rajnera Vernera Fasbindera “Kišne kapi na vrelom kamenju”.

Direktor BDP-a Jug Radivojević istakao je da sastav autora za istim stolom u foajeu BDP-a čini čast ovom teatru.

“Od kada sam preuzeo funkciju u maju ove godine uložili smo veliki napor da okupimo ovakve reditelje i formiramo repertoar za koji sam uveren da će biti značajan i da će privući publiku”, rekao je Radivojević.

Radivojević je dodao da se već zna da će 2021. godinu otvoriti projekat Sebastijana Horvata prema komadu “Cement” Hajnera Milera, a da je u planu još jedan projekat - inscenacija dela nobelovca Petera Handkea.

Od početka ove sezone u BDP-u je izvedeno pet premijera i održan je prvi festival Regionalne unije teatara.

(SEEcult.org)

Rekonstruisan Kulturni centar u Novom Pazaru



Rekonstruisani Kulturni centar u Novom Pazaru svečano je otvoren 20. decembra u prisustvu ministara Vladana Vukosavljevića i Rasima Ljajića, koji su istakli važnost ulaganja u kulturu.

“Kultura je najbolje vezivno tkivo”, rekao je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, koji je otvorio rekonstruisani Kulturni centar u prisustvu kolege Rasima Ljajića, potpresednika Vlade Srbije i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, te gradonačelnika Novog Pazara Nihata Biševca i direktora Kulturnog centra Huseina Memića, saopštilo je Ministarstvo kulture.



“Ulažući sebe, svoja sredstva, strast, duh i energiju u kulturu učinićemo najbolje što možemo za svoju zajednicu, državu i sve koji će živeti posle nas”, dodao je Vukosavljević, koji je nazvao Novi Pazar “najsvetlijom tačkom na kulturnoj panorami Srbije”, budući da je među gradovima koji izdvajaju najveća sredstva za kulturu u Srbiji.

Ministarstvo kulture i informisanja finansiralo je radove na sanaciji krova zgrade, kao i digitalizaciju bioskopa koji se nalazi u okviru Kulturnog centra kroz konkurs “Gradovi u fokusu”. “Nema razvoja kulturnog života u Srbiji niti održive kulturne politike ako ona ne počiva na lokalnim zajednicama, na entuzijastima, na ljudima koji dišu dahom kulture, misle o kulturi, govore o kulturi” rekao je Vukosavljević i pohvalio lokalne poslenike u oblasti kulture, ali i podsetio da je Ministarstvo kulture i informisanja u protekle tri godine opredelilo 70 miliona dinara za kulturne sadržaje Novog Pazara.



Rasim Ljajić zahvalio je Vukosavljeviću ne samo na finansijskim sredstvima, već i na pohvalama na račun Novog Pazara, a i sam ga je pohvalio kao jedinog ministra koji je posetio taj grad “dva puta tokom poslednjih 6 meseci”.

Ljajić je naglasio da u kulturu treba ulagati, jer “društvo bez kulture, je obična džungla”.

Napominjući da Kulturni centar u Novom Pazaru godišnje poseti 100.000 ljudi, Ljajić je najavio buduće projekte u vezi sa njegovim proširenjem.

Vukosavljević je sa Ljajićem i gradskim čelnicima obišao i arheloški lokalitet Bedem na novopazarskoj tvrđavi, a u Gradskoj upravi razgovarao je s direktorima ustanova kulture o mogućnostima unapređenja kulturnih sadržaja u Novom Pazaru.

Ovogodišnjim arheološkim istraživanjima, inače, utvrđeno da je novopazarška kula, u predanju poznata kao Džephana, starija nego što se mislilo, odnosno da potiče iz treće decenije 17. veka. Arheološka istraživanja obavio je Muzej Ras uz dozvolu Ministarstva kulture i informisanja i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, dok je finansijsku podršku obezbedio Grad Novi Pazar.

Tvrđava ima dvostruki status zaštite, kao pojedinačni spomenik kulture i u okviru šire prostorne kulturno-istorijske celine sa starom čaršijom i kompleksom oko Altun-alem džamije.

*Foto: MKI

(SEEcult.org)

Otvoren novi konkurs EU za kulturu Zapadnog Balkana



Evropska komisija raspisala je novoustanovljeni Konkurs za jačanje kulturne saradnje i konkuretnosti kulturnih i kreativnih industrija u regionu Zapadnog Balkana, koji podrazumeva sličnu proceduru prijavljivanja kao u slučaju potprograma za kulturu Kreativne Evrope, ali i znatno povoljnije uslove za učešće. Konkurs je otvoren do 17. marta 2020. godine, u cilju podsticanja pomirenja i izgradnje dobrosusedskih odnosa u regionu Zapadnog Balkana kroz saradnju u kulturi.

Podrška je namenjena unapređenju konkurentnosti kulturnih i kreativnih industrija u regionu, kao i prekogranične saradnje unutar regiona Zapadnog Balkana i država članica EU, kao što je i najavljeno na ovogodišnjem Forumu Kreativna Evropa u Beogradu, održanog u organizaciji Deska Kreativna Evropa Srbija.



Specifični ciljevi konkursa su: jačanje prekogranične kulturne saradnje unutar regiona Zapadnog Balkana i država članica EU i jačanje konkurentnosti kulturnih i kreativnih industrija u regionu, a shodno tome, prioriteti za odabir projekata su: jačanje kapaciteta kulturnih i kreativnih industrija da deluju na transnacionalnom i međunarodnom planu; povećanje transnacionalne cirkulacije umetničkih dela i mobilnosti aktera u kulturi i umetnosti i unapređenje interkulturnog dijaloga umetnika, profesionalaca u kulturi i šire javnosti.

Konkurs se finansira iz EU programa IPA II, pa u projektima mogu da učestvuju samo zemlje članice EU i zemlje Zapadnog Balkana, u koje su uračunate Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija).



Na konkurs se mogu prijaviti samo pravna lica, a projekti moraju biti partnerski, pri čemu partnerstvo podrazumeva najmanje pet partnera (nosilac projekta + četiri partnera), sa najmanje dva partnera iz dve različite zemlje Zapadnog Balkana i najmanje dva partnera iz dve različite zemlje EU.

Minimalni iznos bespovratnih sredstava po projektu biće 100.000 evra, a maksimalni iznos 500.000 evra. Za razliku od uslova redovnih konkursa Kreativne Evrope, koji podrazumevaju sufinansiranje 50% troškova projekta, traženi iznos bespovratne pomoći na konkursu za Zapadni Balkan može predstavljati do 85% ukupnih opravdanih troškova projekta, dok preostali iznos od 15% (matching) osigurava podnosilac predloga projekta.

Minimalno vreme trajanja projekta je 24 meseca, a maksimalno 48 meseci. Aktivnosti na projektu moraju da počnu između 1. januara i 31. marta 2021. godine.

Na taj konkursni poziv ne mogu se predati prijave koje su već predate na poslednji raspis konkursa za evropske projekte saradnje u okviru potprograma Kultura programa Kreativna Evropa.

Više o novom pozovu moguće je naći u rubrici Konkursi portala SEEcult.or, a Priručnik za aplikante i svu potrebnu dokumentaciju moguće je naći na sajtu Kreativne Evrope.

Desk Kreativna Evropa Srbija i Antena Kultura Deska Srbija stoje na raspolaganju potencijalnim učesnicima za pomoć pri konkurisanju. Takođe, u narednom periodu, kako je najavljeno, organizovaće različite događaje u cilju što bolje pripreme ustanova i organizacija za konkursanje.

(SEEcult.org)

Izabel Iper, moguće i Gotje u Narodnom pozorištu

http://www.seecult.org/vest/izabel-iper-moguce-i-gotje-u-narodnom-pozoristu

Nagrade za jubilej Pozorišta na Terazijama



Pozorište na Terazijama svečano je obeležilo jubilarni, 70. “rođendan” tradicionalnom dodelom priznanja članovima kolektiva i saradnicima, među kojima je i Ivana Popović Ilijin, dobitnica godišnje nagrade za 2019. za ulogu Dženet Van de Graf u mjuziklu “Brodvejske vragolije”. Novoustanovljena nagrada za glumačku bravuru “Janoš Tot” pripala je Miroljubu Turajliji za ulogu Anderlinga u istoj predstavi reditelja Nebojše Bradića.

Zahvalnice za dugogodišnju vernost Pozorištu na Terazijama dobili su glumci Ljiljana Stjepanović, Radoslav Rade Marjanović i Milena Vasić.



Zahvalnice za izuzetan doprinos radu Pozorišta na Terazijama u 2019. godini, u okviru Dramskog ansambla, dodeljene su reditelju Nebojši Bradiću i glumcima Svetislavu Buletu Gonciću, Milošu Đorđeviću i Slavenu Došlu, članovima Baletskog ansambla Nemanji Naumoskom, Igoru Grabovici i Biljani Knežević, kao i većem broju članova Orkestra, Hora, scensko-tehničkog i opšteg sektora.

Ivana Popović Ilijin zahvalila je na priznanju, koje je za nju, kako je istakla, potvrda truda i istrajnosti, podstrek za dalji rad i razlog za ponos. Posebno je zahvalila celom kolektivu za svakodnevne napore za unapredjenje sebe samih kako bi zajedno pronalazili puteve da budu bolji ljudi.



Miroljub Turajlija je u emotivnom obraćanju zahvalio Pozorištu na Terazijama što je ustanovilo nagradu “Janoš Tot” u znak sećanja na prerano preminulog glumca tog teatra.

“Bezmalo svakodnevno slušamo kako živimo u vremenu u kojem smo otuđeni, kako živimo brzo, kako smo sebični, jedva da primećujemo ljude oko sebe. Retko pomislimo na one koji će doći posle nas, još manje na one koji su bili pre nas i zbog kojih smo mi sada ovde. Velika je čast dobitu nagradu ‘Janoš Tot’ i to na sceni koja se zove ‘Milenko Zablaćanski’. Na nama je da ih pamtimo, slavimo i čuvamo od zaborava. Ako mojom kreacijom bar dotičem bravuroznost Janoša Tota na sceni, za mene nema lepše nagrade”, rekao je Turajlija, pozdravljen ovacijama mnogobrojnih kolega i prijatelja kuće.



Ogroman aplauz dobila je i Ljiljana Stjepanović, koja je čestitajući kolegama jubilej rekla da je ona više od pola tog vremena provela u Pozorištu na Terazijama. “Pune 43 i već teče 44. godina kako sam aktivna ovde. Bila sam i stipendista ovog pozorišta. Nikad ga ne bih menjala za neko drugo. Ovde je najbolja atmosfera, najbolji ljudi i najbolje predstave”, izjavila je Ljiljana Stjepanović.

Doajen Rade Marjanović je u šaljivom tonu primetio da jedan od danas nagrađenih - Slaven Došlo još nije bio ni rođen kada su Bule Goncić i on krenuli u avanturu “Neki to vole vruće”. “Ta predstava traje 30 godina. Hvala rediteljki Soji Jovanović što nam je napravila tu veliku igraonicu. U ime te igre hvala i svima onima koji su prošli kroz ovu predstavu”, rekao je Rade Marjanović.



Milena Vasić je zahvalila ansamblu dugovečne predstave “Cigani lete u nebo”, u kojoj igra glavnu žensku ulogu Radu, na vernosti, pažnji i strpljenju, kao i Ivani Knežević koja ju je menjala tokom odsustava, kako je rekla, zbog dece i drugih razloga, te svom glavnom partneru Ivanu Bosiljčiću. Dodajući da je posle više od 300 izvođenja vreme da Pozorište odabere novu i mladu Radu, izrazila je uverenje da će osveženi ansambl dočekati i 400. izvođenje popularnog mjuzikla.



Pre uručenja nagrada direktor Pozorišta na Terazijama Aleksandar Đaja podsetio je na istorijat tog teatra, osnovanog 23. decembra 1949. godine kao Humorističko pozorište.

Pozorište na Terazijama, kako je istakao, imalo je do sada 286 premijera, poslednjih godina mesečno je imalo posetu od više od 8.000 ljudi. Većina predstava igra se više od sto puta, a neke čak i 300 puta.



Za april je u pripremi mjuzikl “S druge strane jastuka” na muziku Momčila Bajagića Bajage, za koji libreto piše Stevan Koprivica, a režiraće ga Jug Radivojević.

Đaja je najavio i jedan novi licencni mjuzikl u narednoj sezoni, čiji naziv nije otkrio, a finansijska sredstva za tu produkciju obezbedila je Skupština grada Beograda, kao osnivač Pozorišta na Terazijama.

Pozorište na Terazijama, kako je naglasio Đaja, danas je jedino muzičko pozorište u regionu koje je dobilo licencu za izvođenje najpoznatijih svetskih naslova - Čikago, Cigani lete u nebo, Kabare, Briljantin, Producenti, Mamma Mia!, Fantom iz Opere. Nastavljena je i tradicija postavljanja mjuzikla na domaći tekst (Maratonci trče počasni krug, Zona Zamfirova, Glavo luda, Mister dolar...)

“Pozorište na Terazijama je steklo svoj identitet i postalo ustanova visokog potencijala i umetničkih dostignuća. Posle mnogih napora profilisalo se kao jedino koje se kontinuirano bavi muzičko-scenskim oblicima. Pozorište na Terazijama dočekuje jubilarnu 70. sezonu sa velikim ambicijama i potencijalom spremno da sa svakom narednom premijerom potvrdi svoj status - da je pozorište spektakla”, izjavio je Đaja.

*Foto: pozoristeterazije.com

(SEEcult.org)

Kiš: I ja sam bio zapanjen prilikom u MSUB-u, potekla od Marine

http://www.seecult.org/vest/kis-i-ja-sam-bio-zapanjen-prilikom-u-msub-u-potekla-od-marine

Rijeka slavljenički i zvanično – Evropska prestonica kulture 2020.

http://www.seecult.org/vest/rijeka-slavljenicki-i-zvanicno-evropska-prestonica-kulture-2020

NKSS osudila netransparentno usvajanje Strategije razvoja kulture



Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) osudila je 18. februara “ad hoc i netransparentno” usvajanje Strategije za razvoj kulture 2020 - 2029. sa Akcionim planom, zahtevajući od Ministarstva kulture i informisanja da objavi detalje procesa nastanka tog dokumenta.

NKSS je podsetila 18. februara u saopštenju da je Zakonom o kulturi iz 2009. godine usvajanje Strategije razvoja kulture bilo predviđeno u roku od godinu dana, te da je Nacrt strategije, koji je 2017. iznet na javnu raspravu, vraćen na doradu nakon nepovoljnih komentara javnosti, među kojima je bio i poziv te asocijacije na odbacivanje celog dokumenta.



“Vlada usvaja Strategiju u trenutku kada je javnosti nepoznat sadržaj dokumenta koji najcelovitije treba da usmerava celokupno polje kulture, te se dalje čeka na usvajanje od strane Skupštine”, navela je NKSS u saopštenju.

Budući da je na samom početku Strategije ponovo istaknuto da je Nacionalni savet za kulturu (NSK) takođe pratio proces izrade tog dokumenta, a da je javnosti poznato da NSK od 2016. nema mandat, NKSS ukazuje da se može zaključiti da je vođen netransparentan proces.



“Pored šturih navoda Ministarstva kulture i informisanja da je Sekretarijat za javne politike u saradnji sa ‘stranim konsultantima’ učestvovao u doradi Strategije, javnosti nije poznato ko su svi učesnici ovog procesa, zatim da li su (i koje) primedbe sa javnih rasprava usvojene, kao ni koliko je proces rada trajao. Ključni problem je isključivanje stručne javnosti i građana Srbije kojih se Strategija najdirektnije tiče, umesto omogućavanja participicije u procesu kako je predviđeno Zakonom”, navela je NKSS.

Vlada Srbije usvojila je 13. februara Strategiju razvoja kulture od 2020. do 2029. godine sa Akcionim planom, čiji je nacrt predložilo Ministarstvo kulture i informisanja nakon dorade prvobitnog predloga tog strateškog dokumenta, koji je bio definisan za period 2017-2027, a prošao je burnu javnu raspravu.



Prema navodima Ministarstva kulture i informisanja, Strategija razvoja kulture 2020-2029. predstavlja nezamenljiv osnov za razvoj kulture i veliki iskorak u normiranju oblasti kulture u Srbiji, zbog čega očekuje da će “u najskorijem roku biti usvojena i u Skupštini Republike Srbije”.

*U prilogu: Nacrt strategije razvoja kulture 2020-2029.
http://www.seecult.org/vest/vlada-srbije-usvojila-strategiju-razvoja-kulture-2020-2029

(SEEcult.org)

Kretanje u Bitef teatru, u duhu Bitefa



Bitef teatar nastavlja produkciju u duhu prethodnog izdanja Bitef festivala premijerom nesvakidašnje predstave “Kretanje” rediteljke Jovane Tomić, prema tekstu Dimitrija Kokanova, koja podrazumeva aktivno učešće publike u nekoliko prostora tog pozorišta, uključujući ženski toalet i šank.

Rediteljski koncept predstave “Kretanje”, čijom će premijerom 3. i 4. marta biti obeležen rođendan Bitef teatra, podrazumeva prisustvo samo 35 gledalaca koji će, podeljeni u pet grupa, izaći iz uobičajenog pozorišnog komfora i na različitim lokacijama čuti intimne monologe petoro glumaca o usamljenosti, strahu i patnji, nadi…



“Gledaoci se dele u pet grupa po sedmoro, ukrštaju se, čime se postiže izuzetna pozorišna dinamika. Publika različitim putevima ide zapravo ka istom cilju. Kvantitativno će svi dobiti isto, a što se tiče sadržaja, zavisi od redosleda kako će ko povezivati i asocirati stvari”, rekla je 29. februara dramaturškinja Bitef teatra Jelena Bogavac na konferenciji za novinare održanoj u vinariji Levač u Rekovcu.

Predstava se sastoji od pet monologa, od kojih tri pripadaju osobama, a dva neživim bićima – konkretno fabrici i bašti, dodao je Filip Vujošević u ime Bitef festivala, dodajući da je reč o neobičnom delu, koje je teško definisati, i koje se razlikuje od prethodnih produkcija Bitef teatra. “Sada je već jasnije povezivanje (Bitef) festivala i teatra, čiji je cilj bio da predstave po temama i formi budu reakcija na prethodno festivalsko izdanje”, rekao je Vujošević, podsećajući da je Bitef teatar, nakon 53. Bitef festivala tematski fokusiranog na raspad zajednice, realizovao u ovoj sezoni predstave “Gradovi kojih više nema” koreografkinje Konstance Makras i “Lepa Brena project” Vladimira Aleksića i Olge Dimitrijević.



Predstava “Kretanje” je nesvakidašnja i po tome što se odigrava samo delom na sceni, a delom u garderobi, u ženskom toaletu, za šankom… Nelinearnom strukturom, kako je istakla Jelena Bogavac, postižu se uzbudljivost i posebna dinamika predstave, te povećava nivo intime i mogućnost komunikacije sa glumcima.

“To je postdramski teatar i drago mi je što tendencije Bitef festivala utiču na naše umetnike koji slobodno koriste pozorišne elemente”, rekla je Jelena Bogavac, koja je podsetila da je Bitef teatar uoči rođendana predstavio i digitalizovani arhiv, te realizovao program Mesec dana nezavisne scene, predstavljajući petnaestak produkcija vaniinstitucionalnih trupa i umetnika.



Sledeći šoukejs nezavisne pozorišne scene biće u decembru, a uz još jedno izdanje Filozofskog teatra, u kojem će 14. aprila gostovati Svetlana Slapšak, Bitef teatar do kraja sezone priprema za početak maja i premijeru predstave “Seks, komunizam i nasilje” Bojana Đorđeva, koja takođe priprada imerzivnom pozorištu.

U predstavi “Kretanje” igraju Aleksandar Đinđić, Ana Mandić, Jelena Ilić, Milica Stefanović i Pavle Mensur, a u autorskom timu su dramaturškinja Olga Dimitrijević, scenografkinja Jasmina Holbus, kostimografkinja Selena Orb, kompozitor Luka Mejdžor, dizajner svetla Izvanredni Bob i organizator Aleksandar Bradić.

Prve reprize predstave “Kretanje” najavljene su od 5. do 8. marta.

Nastavljajući da najavljuju novitete sezone van Beograda, predstavnici Bitef teatra i festivala obišli su sa novinarima i kuću Janka Brašića (1906-1994) u selu Oparić u opštini Rekovac, gde je u planu renoviranje lokalnog Doma kulture sa galerijom tog rodonačelnika naivne umetnosti u Srbiji. Takođe, obišli su manastire Preradovac i Kalenić.

*Fotografije sa probe predstave Kretanje - Nenad Šugić

(SEEcult.org)