''Cogito ergo sum''

Rene Dekart i njegova sumnja u sve, osim u subjekt koji sumnja, dakle misli.

Šta je uopšte Rene hteo ovim da kaže, šta vi mislite?

Čula su varljiva, kako razmišljamo, jesu li naše misli dokaz da smo stvarni?

Hteo je da kaže upravo to što je rekao. Ili ne misliš?

Da, on je rekao to što je rekao, a kako to još može da se protumači?

Jesu li naše misli determinanta koja dokazuje da jesmo i da postojimo? Da li sva živa bića razmišljaju i tako dokazuju da postoje, ili može nešto drugo da se tvrdi? Ova izreka je temelj zapadne filozofije, ali to nije jedini filozofski pravac. Misli malo Vuline.

Šta naprimer sa meditacijom koja radi na otpuštanju misli iz glave i samim tim na svesnom postojanju?

Pa ceo život to radim. Mislim. Sad, što nema rezultata...

Meditacija? Nema nikakve veze sa Dekartom, Kantom ili Euklidom. Na kojima i počiva "zapadna filozofija".
U stvari, zapadnjake je fascinirala misao koja može da dokuči odgovore primenjive na fizički svet. (Parafraza Kantove dileme.)

Nikakva meditacija, jebote, ništa podsvest. Čista misao - to ti je Dekart. Mislim, i samo ako mislim mogu da utičem na svet oko sebe.

Khm, khm, ovo ne važi u Srbiji.

Misliš ti kao veliki Vuline, nego sam se šalila.

Mi u Srbiji i levitiramo iznad stvarnosti, napredni smo ihhh... Istok brale, istočna filozofija i opstanak koji će proučavati vanzemaljci jednom.

Jebiga, mislio sam da ti nisi u Srbiji.

Enna ::

''Mislim, dakle jesam'', ili, ''mislim, dakle postojim''.

Rene Dekart i njegova sumnja u sve, osim u subjekt koji sumnja, dakle misli.

Šta je uopšte Rene hteo ovim da kaže, šta vi mislite?

Čula su varljiva, kako razmišljamo, jesu li naše misli dokaz da smo stvarni?

Bez obzira koliko ja sumnjam, Ja moram postojati.Ako ne postojim, onda ne sumnjam.U samom aktu sumjicenja, manifestira se moje postojanje.Ja sam mozda obmanut kada zakljucujem da materijalne stvari postoje, koje odgovoraju mojim idejama, i svhatanju.Cak ako primenim metafizicku hipotezu "zlog genija", koji me zavarava, tako da trebam sumnjati i u matematski dokaz , ipak ne mogu sumnjati vlatito postojanje,jer sama sumnja u vlastito postojanje dokazuje da postojim.Ako sanjam, ja moram postojati da bi sanjao

@paket, spakovao si ovo totalno razumljivo.

Ako sanjam,moram postojati da bih sanjala. Moje postojanje se tim što sanjam potvrđuje. Mozak tada radi tristo na sat, san je iracionalan ali je isto tako proizvod želja koje su totalno racionalne i plod su uma koji je deo fizičkog tela.

Onda mislim, šta ako fizičko telo koje imamo jeste samo iluzija, postoje jedino misli, mentalna energija koja je sve stvorila, holografski svemir u kome plutam JA ja u dubokom moru privida. Ja ja koja postoji, ali nije nezavisna u tom svom postojanju već sam- smo svi povezani energijom jedni sa drugima, složeni smo energetski živi mehanizam, ne možemo jedni bez drugih. Dakle, moje postojanje zavisi od drugih, kada bi svi ljudi nestali, sve živo isparilo nekako, izbrisale se sve mentalne energije, da li bih ja mogla opstati, da li bi tim bilo ugroženo moje postojanje? Mislim da bi bilo ugroženo, moje postojanje je uslovljeno drugima koji postoje povezani u celinu sa mnom. Postojim li sama samcita zaista,ili je i to moj introvertni doživljaj, sve samo sanjam?

Valjda je hteo da kaže da je duh primarni a materija sekundarana ?
Ili misao vodi telo, bez misli (duha) fizičko telo je mrtvo... misao sve stvara i sve vodi ...svest otklanja sumnju...
Velika istina - mislim dakle jesam !

Jednom prilikom sam čula žestoku opasku na račun ove izreke i začudila se. Kada sam bolje razmislila shvatila sam da je opaska bila opravdana.

Duh jeste primarni jer upravlja materijom ali, da nije materije, ne bi bilo ni duha. Zaista, velika mudrost Diogena.

Sama metoda za Descartesa je skup načela i pravila te praktičnih postupaka kojima se rešava neki problem. On kao polazište zauzima kritički stav prema svim dotadašnjim spoznajama i kao korake te metode koristi intuiciju i dedukciju. Sama metoda je više u prakticiranju nego toliko u samoj teoriji (prvo preliminarno discipliniranje mentalnih navika).Valja istaknuti da njemu sumnja nije cilj (kao kod skeptika), nego samo metoda.To se sve vidi u ova 4 pravila metode mišljenja:

1)„Prvo je pravilo bilo da nikad ništa ne prihvaćam kao istinito, a da jasno ne spoznam da je takvo, to znači da najbrižljivije izbegavam svako prenagljivanje i neprovjereno donošenje suda, i da u svojim sudovima obuhvaćam jedino ono što je za moj duh tako jasno i razgovetno, da nemam nikakva povoda o tome sumnjati.
Prihvaćati samo ono što nesumnjivo znam (izbegavati predrasude i preuranjene zaključke te prihvaćati samo stvari koje mi se čine jasne i distinktne (clare et distincte)

2) Da svaku od teškoća, koju bih proučavao, podelim na onoliko delova, na koliko je to moguće i koliko je potrebno radi njihova najboljeg rešenja.Podeliti problem na što je više moguće sitnijih delova


3)Da svoje misli upravljam izvesnim redom, polazeći od najjednostavnijih i najrazumljivijih predmeta da bih se postupno uzdizao do spoznaje najsloženijih, pretpostavljajući red čak između onih, koje po prirodi ne prethode jedni drugima.
Razumevati delove problema redom od sitnijih prema većima, namećući red i onima koji ga prirodno nemaju

4)I posljednje, da posvuda sve tako potpuno pobrojim i načinim opće preglede, da mogu biti siguran da nisam ništa izostavio.“

Avramova ::

Duh jeste primarni jer upravlja materijom ali, da nije materije, ne bi bilo ni duha. Zaista, velika mudrost Diogena.

Um, telo duh, čine celinu.

Ja, ti, mi-celina.

Onda pomislim na denzitet, svest koja ima snagu da stvori sve iz ničega...

Dekartova metodologija, sad ću ponovo da je pročitam, da vidim kako to sve sa sumnjom ide redom...

Možemo do besvesti tumačiti Dekartova načela i pravila, a ja ne vidim da sve ne bi opstao i bez "Cogito ergo sum".

Misli čovek i smisli: Od danas neću misliti i prestaću postojati.

Enna ::
Um, telo duh, čine celinu.
Ja, ti, mi-celina.

откуд знаш да они чине целину,откуд теби знање о целини. си видела са фине удаљености? можда има још нешто (и још нешто..) а да не можеш ни да замислиш.

Pa rekao nam je Dekart.

inspy ::

Enna ::
Um, telo duh, čine celinu.
Ja, ti, mi-celina.

откуд знаш да они чине целину,откуд теби знање о целини. си видела са фине удаљености? можда има још нешто (и још нешто..) а да не можеш ни да замислиш.

Ima svašta još, sumnjam da ima, mada znam, osećam po sebi da je to ''um, telo,duh'' celina, videla sam to iz blizine..

Sad, možda ti tako ne osećaš niti tako misliš...

да осећам цело? нема шансе. Нисам још спремна.

Ja jesam,ne bojim se da osetim. Zato mislim da znam.

@Enna
Nije poenta ne bojati se osetiti već osetiti ono što jeste a nikako ono što želimo da jeste.
"Znam da ništa ne znam" draže mi je od "Cogito ergo sum".

E, a da skuvate kafu i proucite materiju?

Proučila sam, ne da mi se više. Nemoj ti kao moj prof. u gimnaziji kada me je poslao u park da razmislim da li postojim. Dobro, zaključio mi je 4 i to samo zbog Dekartove mudrolije.

Vulin ::.... i proucite materiju?

целу? Немогуће.
мало се само играмо Вуле.

Avramova ::@Enna
Nije poenta ne bojati se osetiti već osetiti ono što jeste a nikako ono što želimo da jeste.
"Znam da ništa ne znam" draže mi je od "Cogito ergo sum".

Može se reći da je i meni draže to ''znam da niš' ne znam'' jer i ne znam. U ništa je sve.

Da bi se osetilo ono što jeste, mora se imati osećaj i za ono što nije, sumnjati, uporediti, metodično zaključiti, osećati, misliti i postojati, što bi rekao čika Rene.

paket ::
Bez obzira koliko ja sumnjam, Ja moram postojati.Ako ne postojim, onda ne sumnjam.U samom aktu sumjicenja, manifestira se moje postojanje.Ja sam mozda obmanut kada zakljucujem da materijalne stvari postoje, koje odgovoraju mojim idejama, i svhatanju.Cak ako primenim metafizicku hipotezu "zlog genija", koji me zavarava, tako da trebam sumnjati i u matematski dokaz , ipak ne mogu sumnjati vlatito postojanje,jer sama sumnja u vlastito postojanje dokazuje da postojim.Ako sanjam, ja moram postojati da bi sanjao

једино у тај чин можемо да будемо апсолутно сигурни и то најјасније доказује наше постојање. Не може обрнуто: *не мислим, дакле не постојим* јер је и то неко требао да каже, помисли..онако упрошћено..

Enna ::

Avramova ::@Enna
Nije poenta ne bojati se osetiti već osetiti ono što jeste a nikako ono što želimo da jeste.
"Znam da ništa ne znam" draže mi je od "Cogito ergo sum".

Može se reći da je i meni draže to ''znam da niš' ne znam'' jer i ne znam. U ništa je sve.

Da bi se osetilo ono što jeste, mora se imati osećaj i za ono što nije, sumnjati, uporediti, metodično zaključiti, osećati, misliti i postojati, što bi rekao čika Rene.

Onaj je od vas, ljudi, najmudriji koji je, kao Sokrat, uvideo da njegova mudrost ništa ne vredi.

Sto rece Platon u 'Sokratovoj odbrani"

Упутих се једноме од оних који уживају глас да су мудри да бих ту, ако већ игде, побио пророчанство и показао пророчанству: ево,овај је од мене мудрији, а ти си изјавио да сам ја. Док сам изближе, посматрао овога
човека — имена му не треба да напомињем, а бесе то један од државника кога сам испитивао и такво нешто, грађани атински, доживео — и док сам се с њимр разговарао, добио сам утисак да тај човек, додуше, изгледа мудар многим другим људима, а највише самом себи, али да то у ствари није. Ја сам, потом, покушавао да му доказујем како он, додуше, мисли да је мудар, али да није. Тако сам омрзао и њему и многима који су били присутни. На повратку размишљао сам у себи да сам ја, ипак, мудрији од тога човека, јер, као што се чини, ниједан од нас двојице не зна ништа ваљано и добро, али он мисли да зна нешто, а у ствари не зна, док ја, као што не знам, и не мислим да знам. Ја сам, чини ми се, бар нешто мало мудрији од њега,и то баш по томе што и не мислим да знам оно што не знам. Од овога одох до другога, и то до једнога од оних који су важили као мудрији него онај, па сам добио исти утисак. И тако сам и њему и многима другима омрзнуо