O ljudskom organizmu - rečnik pojmova I

SUŠENJE KIČMENE MOŽDINE(dorzalni tabes)- Sifilisno oboljenje kičmene moždine. Javlja se nekoliko godina, pa i docnije posle sifilisne zaraze kod reletivno malog broja sifilitičara. Prvi znaci oboljenja su bolovi. Bolesnici osećaju korenske bolove u trupu i udovima(lancirajući bolovi). Zatim nastaju poremećaji u hodu. Istovremeno se javlja hipotonija mišića i zglobova.

SUŠICA- Jektika.

SUZAVCI- Bojni otrovi. Tečnost specifičnog hemijskog sastava koja kada dođe u kontakt sa očima izaziva pečenje i suzenje i bol u očima. Takav pojedinac ima poteškoće u gledanju nekog određenog perioda.

SUZE- Su bistra, bezbojna, vodenasta telesna tečnost slankastog ukusa.

SUZNE ŽLEZDE- Suze nastaju kao posledica lučenja suznih žlezdi.

Š

ŠAMPINJONI(agaricus bisporus)- Jedna od najpoznatijih i najčešće korišćenih vrsta jestivih pečuraka.Osnovni kvalitet šampinjona je laka svarljivost, bogatstvo proteinima, i lekovitim svojstvima.Niska kalorična vrednost ih svrstava u poželjne namirnice osoba na dijeti. Sastav šampinjona odgovara i osobama koje ne konzumiraju namirnice životinjskog porijekla. Šampinjoni su jedna od najpoznatijih vrsta jestivih gljiva, svojstvenog mirisa i okusa, koja je sve više zastupljena u svakodnevnoj prehrani.

ŠANKR, MEKI I TVRDI(ulcus molle)-Uzročnik je Haemophilus ducrey, gram negativni, fakultativno anaerobni bacil, koji je patogen samo za čoveka. Ovo je bolest ljudi koji žive u lošim socio-ekonomskim uslovima, češća je kod muškaraca, nego kod žena. Inkubacioni period traje od 1-7 dana (najčešće 3-5 dana), mada nekada kod žena može trajati nedeljama. Na mestu prodiranja klice stvara se jedna ili više ranica, nepravilnog oblika, izreckanih ivica i neravnog dna. Šankr tvrdi početni je stadijum sifilisa.

ŠARAC- Dizenterija.

ŠARGAREPA(mrkva)- Jedna je od najzdravijih vrsta povrća jer sadrži dosta korisnih i lekovitih sastojaka.Šargarepa je dvogodišnja zeljasta biljka, a za ishranu se koristi njen koren. Šargarepa sadrži beta karoten kao jedan od važnih hranljivih sastojaka, jer poboljšava vid.Šargarepa se u ishrani koristi: sirova (kao salata, cela, seckana na kolutiće ili rendana...), kuvana ili barena (supe, čorbe, jela bez mesa ili jela sa mesom), kao začin ili kao prilog drugim jelima.

ŠARENICA- Dužica.

ŠARKO, ŽAN MARTEN(1825-1893)- Veliki francuski psihijatar. Osobito se istakao svojim istraživanjima o histeriji.Smatra se osnivačem i pvim profesorom moderne neurologije.

ŠARLAH(škrlet,scarlatina)- Bolest koja obično započinje s nekim od ovih znakova: glavobolja, povraćanje, visoka temperatura. Znaci šarlaha su i ovi: za dan dva, ili tri javlja se žestoka groznica, koju prati suva koža i jaka vatra, kada jezik pocrveni i otekne, vrat boli, i sitne rumene ospe prikažu se prvo oko vrata, pa se posle brzo spuštaju po celom telu na dole. Osip se pojavi, obično, nakon dan dva, a najpre izbije na toplim i vlažnim delovima tela, kao što je postrani deo grudnog koša, zatim, prepone ili leđa, ako dete leži na leđima. Osip se izdaleka čini kao jednolično crvenilo, ako se izbliza pogleda zapaža se sitne crvenkaste tačkice na zažarenoj koži. Šarlah se širi kapljicama pri govoru, iskašljavanju i sl., ali i prenošenjem ljuspica od perutanja u fazi ozdravljenja bolesnika. Može se proširiti po čitavom telu i obrazima, predeo oko usta ostaje bled. Grlo je upaljeno, katkad jako crvene boje, a nakon nekog vremena i jezik pocrveni, i to najpre na rubovima.Perut bolesnika od šarlaha može preneti bolest po celoj okolini(vetrom). Bolest počinje obično naglo, sa jezom i drhtavicom i temperaturom do 40 C. Dolazi do smetnji bolova u guši, a što je upravo karakteristično za šarlah.

ŠARONJANJE- Trepanacija.

ŠEĆER- Saharoza, oblik u kome se često uzimaju ugljeni hidrati. U trgovini u vidu kocki, kristalnog šećera ili praha.Dobiva se iz šećerne repe ili iz šećerne trske. Saharoza je najuobičajeniji zaslađivač namirnica u industrijskom svetu mada se često zamenjuje drugim zaslađivačima kao što je fruktozni sirup.Prekomerna upotreba saharoze povezana je sa brojnim zdravstvenim problemima.

ŠEĆERNA BOLEST( dijabetes melitus)- Bolest koja nastaje kao posledica poremećaja lučenja insulina hormona gušterače. Porast šećera u krvi predstavlja realnu opasnost koja se može znatno ublažiti. Većina ljudi reaguju depresivno i negativistički saznanjem da imaju šečćernu bolest, te je važno da se kod novootkrivenih slučajeva pruži ohrabrenje da se bolest može lečiti udruženim naporima lekara,medicinske sestre, patronožne setre, samog bolesnika, porodice i grupe(škola, ustanova, preduzeće). Bolesnik treba da zna koji faktori rizika postoje kod njega(visok pritisak, pušenje,hiperlipidemija,gojaznost, fizička neaktivnost, pogrešni stavovi o zdravlju, rizično ponašanje, izloženost stresu), kao i koji poremećaji zdravlja postoje(kod njega) koji pogoršava šećer u krvi(infekcije urinarnog trakta). Šećerna bolest je u stvari skupljanje nepotrebne količine šećera u krvi čovekovoj i izbacivanje tog šećera s mokraćom. Do ovog poremećaja dolazi bilo usled prekomernog uzimanja šećera ili hrane koja stvara šećer(mahom brašnena jela i testa), bilo što su se poremetili prerada i preobražaj šećera u krvi.

ŠIHENOVA BOLEST-Hipopituitarizam, Hipofiza.

ŠIPAK(sunosbati fructus)- Narodski poznat kao šipurak ili divlja ruža. Koren je veoma razvijen i duboko prodire u zemljište. Stablo je listopadni žbun visok 2-3 m sa dugim, debelim razgranatim granama koje rastu uspravno. Listovi su neparno perasti složeni, dugi do 9 cm. Cvetovi su sa bledoružičastim ili belim kruničnim i zelenim čašičnim listićima i mo biti pojedinačni ili grupisani 3-5, prečnika, 2-8 cm. Plodovi su orašice duge do 2 cm. Šipak se bere kada je zreo, pre nego što omekša. Od svih biljaka šipak sadrži najviše vitamina C. Zatim provitamin A i vitamin P.

ŠKOLICA(dečji park, ogradica)- Drvena ogradica u koju se stavlja odojče kad počne da puzi i uči da hoda. Dobro je ako je načinjena od filireta, razmaknutih na 8-10 cm tako da dete ne može da proturi glavu između njih. Pod treba da je čvrst, od dasaka,da se može lako i dobro prati. Tu ono počinje da živi samostalnim životom da se slobodno kreće, da puzi, da se hvata za ogradu, da ustaje, da hoda itd. U ogradi treba da se nalaze igračke sa kojima će se dete igrati.

ŠKOLSKA AMBULANTA- Je vrsta zdravstvene ustanove u kojij se leče učenici i kojima se pruža medicinska pomoć.

ŠKOLSKA HIGIJENA- Nauka o zdravlju. Obuhvata opšte i praktične postupke koji osiguravaju dobro zdravlje i čistoću učenika. Higijena obuhvata: ličnu higijenu(pranje zuba, ruke itd) i mentalnu higijenu(redovno spavanje, prihvatanje zdravog načina života itd).

ŠKOLSKI LEKAR- Stručna osoba koja pruža medicinsku pomoć učenicima.

ŠKOLJKE- Ostrige.

ŠKRIPAVC- Pečurke. Lepezastog je oblika sa rubom koji kod starijih primeraka mož biti podvijen; gornja površina mu je krem do svetložuta a pokrivena je tamnobraon ljuskama (čehe), pristručku je blago ulegnut. Iz drveta obično raste jedan veći primerak ali se dešava i da je on okružen sa nekoliko manjih.

ŠLJIVA(prunus domestica)- Je voćka koja naraste visine do 8 m, a čiji plod predstavlja voće.Filogenetski posmatrano, šljiva pripada istom rodu (Prunus) u koji spadaju i badem, breskva, kajsija, višnja, trešnja, lovorvišnja i džanarika, a koji kao plod imaju koštunicu. Vrlo prijatno voće koje se u našoj zemlji mnogo gaji. Sveži plod u 100 gr. sadrži:0,7g belančevina[/i[i]],0,2 gmasti,12,9g ugljenih hidrata,85,7g vode i daje 50 kalorija. U pulpi(mesnatom delu ploda) ima vrlo mnogo šećera, oko 44%, uglavnom glikoze. Šljiva je izvor šećera. Sadrži vitamin C,B1,B2,B6,E,beta karotena.