Rečnik bosanskog jezika

Skandal u školskom rečniku: Srbi su "đikani" i "genetski četnici"
Marija Milić | 20. 10. 2015

Rečnik bosanskog jezika koji se preporučuje kao literatura u školama i na fakultetima FBiH pun je pogrdnih izraza na račun Srba i pravoslavaca.

U školskom rečniku autora Dževada Jahića reč „đikan“ tumači se kao „seljačina, neotesani mladić, obično pravoslavac brđanin, stočar, čobanin, bosanski pravoslavac četničkog porekla koji je genetski četnik“. Kao primer se navodi rečenica: "Poklaše nas đikani".

Tumačenje reči „balvangrad“ pežorativno je predstavljeno za naselja poput Sokoca, Han Pijeska, Pala i Rogatice, a pridev „balvangradski“ koristi se za mentalitet. Tako se opisuje kao „sirov, dinarski, uglavnom onaj pravoslavni ruralni u Bosni“, a kao primer podrugljivog korišćenja navode se primeri „balvangradski intelektualci“ ili „balvangradska revolucija“, uz dodatak u zagradi - Karadžići, Ostojići, Mladići i slično.

U RS izbačene uvredljive reči
Direktor Republičkog pedagoškog zavoda Predrag Damjanović podseća da su se predstavnici entitetskih ministarstava prosvete još pre desetak godina dogovorili da će izbaciti iz literature uvredljive sadržaje, što je RS i učinila.

U rečniku nema reči „ustaša“, a „četnik“ nije predstavljen kao pripadnik pokreta već „srpske vojske koja je kroz historiju počinila velike zločine nad bošnjačkim stanovništvom“, a „četnikuša“ je „pripadnica srpske vojske“, ali i „Srpkinja u Bosni sklona nacionalnoj mržnji i netrpeljivosti“.

Dok je u Rečniku srpskog jezika reč „džihad“ predstavljena kao islamski verski rat protiv muslimana, u Školskom rječniku bosanskog jezika to je „rat za odbranu vere“. Za Aladžu, džamiju u Foči, autor za primer daje rečenicu: „Vrhunac četničkoga divljaštva i katunskoga primitivizma je rušenje Aladže u Foči.“
Za reč „granatirati“ primer je rečenica: „Četnici su granatirali čitavu Bosnu, mučki, zločinački, da tome zločinu nema premca u novijoj istoriji“, a primer za reč klati je „četnici kolju“.

Mirjana Vlaisavljević, profesor na katedri za srpski jezik na banjalučkom Filozofskom fakultetu, kaže da se „rečnik ne pravi preko kolena“, već da u njegovom radu učestvuju brojni saradnici, koji su naverovatnije dobili smernice za ovakvo definisanje rečnika.

- Ovako otrovno štivo, sa ratno-huškačkom retorikom, godi samo otrovnom uhu. Sigurna sam da bošnjački narod ovo nije zaslužio, a pitam se gde bi stigli kada bi i Srbi na ovakav način napisali školski rečnik - kaže Vlaisavljevićeva.

Školski rečnik koristi se u FBiH, ali i u školama u RS koje imaju nacionalnu grupu predmeta po planu i programu Unsko-sanskog, Tuzlanskog i Srednjobosanskog kantona.

Avramova ::Sve je to meni jako tužno samo ne znam koliko ostali od toga mogu imati štete do njih samih.