O ljudskom organizmu - rečnik pojmova I

PROTOVERATRIN- Čemerika.

PROŠIRENE VENE(varice,varikoziteti)-Proširene vene su one vene koje imaju nefunkcionalne odnosno oštećene venske zaliske, što dovodi do povratnog tijeka krvi u venama - venskog refluksa.Uz oštećenje venskih zalistaka, proširene vene mogu biti i začepljene, najčešće venskim trombom.
Treba napomenuti da na nagama postoje dva venska sistema i to: površinski koji je pod kožom i duboki koji se nalazi u mišićnim slojevima uda. Uzroci nastanka proširenih vena su: nasleđe, stajanje,trudnoće,flebitisi ili upala je bolest koja može zahvatiti svaku venu u ljudskom telu, ali se ipak naičešće javlja u krvnim sudovima nogu. Zid vena se proširuje i zalisci se oštećuju i nisu u stanju da se suprotstave pritisku krvi, tako da krvotok menja pravac odozgo na dole, umesto da je obrnut.

PROŠIRENO SRCE,PLUĆA-Srčana insuficijencija ili zatajenje srca , emfizem.

PROVETRAVANJE VEĆIH PROSTORIJA- Značajan problem komunalne higijene, koji se rešava pomoću specijalnih uređaja za mehaničku ventilaciju. Javne zgrade, bioskopi, pozorišta,koncertne dvorane,muzeji, domovi kulture, bolnice i ostale zgrade zdravstvenih ustanova, zatim hoteli, restorani isl. ne mogu se zadovoljiti samo prirodnom ventilacijom kroz prozore i vrata, već zahtevaju primenu veštačke ventilacije, koja se ostvaruje specijalnim uređajima za ubacivanje odnosno usisavanje zagađenog vazduha ili kombinacijom ovih postupaka. Potrebno je svakodnevno provetravati prostorije. Provetravanjem se iz prostorija odstranjuju štetni gasovi, višak vlage, i neprijatni mirisi, koji su štetni za zdravlje samog objekta.

PRURITUS VULVE- Svrab stidnice. Javlja se kod žena u periodu klimaksa i nastaje kao posledica zapaljenja sluznice,vagine, leukoplakije(naslage na grliću materice), šećerne bolesti itd.

PRVA POMOĆ- Je skup postupaka i mera kojim se spasavaju život i zdravlje unesrećenog ili povređenog čoveka, a primenjuju se na mestu gde je nastala povreda. Cilj pružanja prve pomoći je da povređeni što pre i u što boljem stanju stigne do stručne medicinske pomoći, odnosno, u najbližu medicinsku ustanovu.Postoje dve mogućnosti pružanje prve pomoći:
1. Kada prvu pomoć ukazuje medicinsko osoblje, tada je to stručna prva pomoć, a ako je ukazuje nestručno lice, onda je to laička prva pomoć. Potrebno je da svaki čovek zna osnove u pružanju prve pomoći. Posedovanje osnovnih znanja o prvoj pomoći ljudska obaveza koja ima za cilj pružanje pomoći svim onima kojima je u određenom trenutku nužna. Pomoć treba pružiti što pre, ne čekajući na dolazak stručnog osoblja, jer to predstavlja samo gubitak dragocenog vremena, a ponekad upravo takva zakašnjenja dovode u pitanje život povređenog. Onaj koji pruža prvu pomoć, treba da bude miran, staložen, svestan odgovornosti, uporan, snalažljiv i siguran u svoje znanje, jer samo se takvim kvalitetima može biti efikasan.
Za pružanje prve pomoći mogu se upotrebljavati najrazličitija sredstva, bilo predmeti koji su unapred pripremljeni za tu svrhu, što je retkost, bilo sredstva koja imamo pri ruci: na sebi, na povređenom ili u neposrednoj blizini mesta povređivanja. Najvažnija sredstva za pružanje prve pomoći su: zavojni materijal, gaza, flasteri od kojih su najpraktičniji tosamplast ili hansaplast kod kojih se na unutrašnjoj lepljivoj strani nalazi sterilna gaza koja sadrži antiseptično sredstvo,marame, prvi zavoj, priručna sredstva za pružanje prve pomoći itd. Prva pomoć se pruža u sledećim situacijama:
Oživljavanje, krvavljenje,preloma kostiju i povrede zglobova, ujedi raznih životinja, električni udar, moždana kap, opekotine, povrede oka, trovanje pečurkama, promrzline, trovanje, udar groma itd.

PROZOFOBIJA- Strah od napretka.

PSEUDOHIPERTROFIJA MIŠIĆA- Lažna mišićna hipertrofija.










PSEUDOLOGIJA(pseudos-laž, logia-nauka)- Predstvlja skolonost ka laganju, ovakav pojedinac iznosi laž i neistinite događaje.

PSEUDOSKLEROZA(lažna skleroza)- Označava hronično, degenerativno i nasledno oboljenje. Javlja se najčešće posle dvadesete godine. Pri usporenim pokretima javlja se drhtanje udova, poremećaj govora koji možemo uporediti sa govorom multiple skleroze i poremaćaj napetosti mišića. Najčešći uzrok ove bolesti je pojava karakterističnog pigmentnog  prstena na rožnjači(Kajzer-Flajšerov prsten).  Istovremeni poremećaj funkcije jetre postoji, ali se rietko kliničko-alboratorijski može dokazati.

PSIHA(duša)- Psiha ili duša je sastvni deo čoveka. Dakle, čovek kao i ostala živa bića sastoji se od tela i duše. Duša je ono što čini život, princip života, znak života i ono što pokreće život. Neke tradicije ne prave razlikovanje između duše i duha, pa se ta dva termina često koriste kao sinonimi.Како zapaža profesor H. Janaras, "prevodioci"
Septuaginte (Prevod sedamdesetorice, antički prevod Starog zaveta na grčki) upotrebili su grčku reč "duša" da bi preveli jevrejsku reč  "nefeš",
termin sa mnogo značenja. Iako sve što poseduje život, svaka životinja, naziva dušom
, uobičajeno je da se u Svetom pismu ona odnosi na čoveka.U Kuranu se navodi da je Uzvišeni Allah udahnuo u Ademovo tijelo Svoga Ruha, tako je Adem postao živ.

PSIHAGOGIJA- Psihoterapijski metod reedukacije ličnosti kako bi se što uspešnije uskladili odnosi pojedinca prema okolini u kojoj živi.

PSIHIČKE TRAUME-Riječ trauma dolazi iz grčkog jezika i znači povreda.Svaka bolna i ozleđujuća spoljašnja okolnost (rođenje, odvajanje deteta od majke, pretnja kastracijom, smrt voljene osobe, zemljotres, saobraćajna nesreća itd.) koja može dovesti do ozbiljnog, trajnog i teškog mentalnog oštećenja.Izrazom traumatski doživljaj označavaju se neki teški dogadjaji kao što su, takođe, ratna iskustva, progonstvo, silovanje, mučenje, teške saobraćajne nesreće i slično.
Da li će neki događaj zaista dovesti do traumatskog doživljaja, tj. do gubitka ravnoteže i do poremećaja funkcija ega (opažanje, mišljenje, samokontrola itd.) zavisi od subjektivnih (snaga ega, ranije iskustvo), ali i objektivnih (jačine i trajanja traumatske situacije) okolnosti. S. Frojd je u svojoj prvobitnoj teoriji histerije naročitu pažnju posvećivao psihičke traume u ranom detinjstvu kao veoma značajnom činiocu u etiologiji neuroza.

PSIHIČKI POREMEĆAJI-Svaki trajniji i relativno ozbiljniji poremećaj u psihičkom doživljavanju ili obrascima ponašanja. U psihičke poremećaje ubrajaju se organske (nasleđene i sečene) i funkcionalne abnormalnosti: neuroze, psihoze, alkoholizam, toksikomanije, poremećaji ličnosti i poremećaji navika i kontrole impulsa. Većina se psihičkih bolesti leči, i potrebno započeti na vreme.

PSIHOANALITIČAR-Naziv psihoanalitičar se često koristi u najširem smislu te reči, iako se radi o vrlo jasno definisanom profesionalnom profilu.
Psihoanalitičar je onaj koji je prošao i završio edukativnu proceduru po standardima i kriterijumima koji su propisani i odobreni od strane IPA (Internacionalna psihoanalitička asocijacija), čija je uloga u održavanju profesionalnih i trening standarda u celom svetu i koje broji više od 11000 članova.
Zastupnik psihoanalize u teorijskom ili istraživačkom radu. 2. Osoba koja kvalifikovano i ovlašćeno vrši psihoanalitičku psihoterapiju. Psihoanalitičar mora da bude psihoanalitički obrazovan i obučen (što ne mora da uključuje medicinsko obrazovanje), da sam bude prethodno analiziran, kao i da bude strpljiva i moralna osoba. Trebalo bi u toku psihoterapije da bude "kao ogledalo", tj. neutralan, objektivan u dnosu na pacijenta, što ne znači i pasivan. Odsustvo bilo kakve moralne osude ili čuđenja omogućava analizandu da slobodno saopšti svoje najskirvenije misli i osećanja.











PSIHOZA- Je psihički poremećaj kod koga je kao primarni simptom prisutno otuđenje pacijenta od realnosti. Ogledaju se u poremećenom kontaktu ili čak prekidu kontakta sa stvarnošću, dubokim poremećajima opažanja, emocija, mišljenja i ponašanja.Pošto se javljaju poremećaji u ponašanju i mišljenju, laici često mešaju psihoze, koje nazivaju ludilima, sa urođenom slaboumnošću, tj. niskim intelektualnim sposobnostima ili su uvereni da psihotična osoba govori samo besmislice. Međutim, neke psihoze nije lako odmah prepoznati, pogotovo u početnim fazama, niti one moraju da zahvate celokupno ponašanje i sve oblasti psihičkog života. Ostaju ostrva normalnih reakcija u kojima se ništa neuobičajeno ne primećuje, ili bar nema ničeg upadljivog.Psihoze se najčešće dele u dve grupe - propratne, odnosno organske i endogene, odnosno funkcionalne. Šizofrenija je vrsta psihoze. Emil Krepelin je prepoznao neke bitne osobine ovog oboljenja i nazvao ga rano gubljenje razuma.

PSIHOZE ALKOHOLIČARSKE- Najpoznatije alkoholičarske psihoze su: Delirijum tremens i Korsakovljev sindrom.

PSIHOLOGIJA- Psihologija je veoma mlada nauka i razvija se u 19 veku. Psihologija je nauka o normalnom duševnom životu. Proučava zakone duševnih zbivanja. Psihologiju možemo podeliti na: opštu,dečju, socijalnu, školsku, zavisnosti itd.

PSIHOMOTORAN- Odnosi se na mentalnu i fizičku aktivnost.

PSIHOLOŠKI TESTOVI- Serija ustaljenih pitanja(usmenih, pismenih ili ručnih) kojima se utvrđuju određene sposobnosti(psihičke,intelektualne funkcije, opažanje,pamćenje,motorne sposobnosti itd.). Termin " mentalni test" prvi je predložio Mik Katel 1890 god. da bi njime označio seriju psiholoških testova kojima su procenjivane različite sposobnosti studenata.
Pojedina pitanja na testovima:
1.Nađite broj koji nedostaje.
1 4 7 10 .

2. Nađite brojeve koji nedostaju.
7 9 8 10 9

3. Podvucite anagram koji nije ime čuvenog pisca.
JALVD
EVOHČ
ROCATAM
NETV

4. Nađite reč koja,smeštena među zagrade, gradi dve reči sa slovima van zagrada.
A(...)INA

5.Nađite broj koji nedostaje.
1 4 9 16.

6.Koji brojevi dopunjuju niz?
3 9 27 81.

7. Nađite slovo koje nedostaje.
a e i o.

8.Koje slovo dopunjije poslednju grupu?
Č,B,A,C Đ,D,Ć,DŽ H,F,E,.

9. Popunite prazninu u zagradama.
666(Š) 389(T) 972(D) 707( ).

10. Koji broj nedostaje:
šarm ozloglašenost pomešati sova
4 13 8 -
S obzirom na to šta se testovima želi meriti, testovi se kategorišu u 3 grupe:
1. Testovi znanja;
2.Testovi sposobnosti;
3.Testovi ličnosti;
Možemo napomenuti sledeće testove:Test domena[/i]- Termin ‚‚test domena" je sinonim za kriterijski test. Ovaj test je deskriptivan.
Test dovršavanja rečenice- Test sposobnosti kojim se ispituje verbalni faktor inteligencije, odnosno, uviđanje relacija.
Test homogenog niza- Ispituje se nivo opšte obaveštenosti kao efekat završavanja određenog stepena školovanja, odnosno, kao osnova za nastavak daljeg školovanja, tj. u selekcione svrhe itd.

PSIHONEUROTIČAR- Osoba obolela od psihoneuroze.

PSIHOPATA- Osoba neprilagođena društvenom životu, s poremećajem u sferi afekta i voljne delatnosti. Klasični psihopata odlikuje se  potpunim odsustvom savesti  kao jedne važne osobine koju posjeduju normalni ljudi.
trajni poremećaj ličnosti, odnosno stanje koje se u ponašanju više ili manje razlikuje od proseka (psihopatska ličnost). Riječ je o ograničenim ličnostima, na prielazu duševnog zdravlja i bolesti većinom bez intelektualnih poremećaja, čak intelektualno natprosečnima. Glavne su promene na emocionalno-voljnom planu ličnosti. Prvotno se smatralo da zbog njih trpi samo okolina (agresivnost, asocijalnost, i antisocijalnost). Kasnije je utvrđeno da neki i sami pate zbog svoje abnormalne ličnosti (depresivnost, suicidni psihopati). Nikad ne dosežu dimenzije psihotičnosti,mada, mogu pokazivati neke simptome ili sindrome slične pojedinim duševnim poremećajima (shizoidni, paranoidni, nestabilni, ekscentrični, depresivni, hipomanični i dr.). Za psihopate se kaže da su „daltonisti za ljudska osjećanja i društvene moralne vriednosti“ naziva se psihopatija(socioatija).

PSIHOPATOLOGIJA- Je teorijska disciplina koja se bavi činjenicama, zakonima i funkcionisanjima disfunkcionalnog psihičkog života. Za razliku od opšte psihologije, ona se bavi odstupanjima,(aberacijama) od normalnih pojava u procesima opažanja, mišljenja, emocija, pažnje, učenja, motivacije, volje itd.Dakle, ona sistematski istražuje prirodu i činioce(nasledne, organske i socijalne), patoloških stanja i procesa u mentalnom životu. Raznolike pojave relativnog lakog i kratkotrajnog poremećaja psihičkih funkcija i ponašanja kod normalnih ljudi, nazivamo psihopatologijom svakodnevnog života. Prema S. Frojdu, u ovu klasu bezazlenih psihopatoloških pojava spadaju razne vrste omaški, zaboravljanja, pojave kao što su zaturanje predmeta itd.

PSIHOSOMATSKI(psihofizički)- Atribut koji ukazuje na izvesnu vezu psihičkog (umnog) i telesnog (fizičkog).

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJ(psihe- duša, somo-telo)-Psihosomatski poremećaj je organski, fizički poremećaj psihogenog porekla u čijem nastanku psihogeni faktori igraju bitnu ulogu. Psihosomatske pojave se najčešće odnose na posledice psihičkih sukoba unutar individue, na telesne funkcije. Psihosomatski poremećaji su u početku funkcionalni, bez vidljivih telesnih oštećenja, ali nakon izvesnog vremena mogu dovesti do patoloških promena na napadnutim organima. Psihosomatski poremećaj obuhvata svako oboljenje unutrašnjih organa(organa za disanje,varenje, kardiovaskularni sistem), izazvano dugotrajnim stresom, odnosno, hroničnim trpljenjem negativnih emocija (anksioznost,napetost, zabrinutost, osećanja odgovornosti,bes, mržnja, zavist itd.).Eksperimenti sa životinjama (pacovima, psima) pokazuju da permanentno izlaganje organizma snažnom stresu ili neurotičnom konfliktu dovodi do psihosomatskih poremećaja koji oštećuju sistem za varenje.

PTEROIL- GLUTAMINSKA KISELINA- Folna kiselina.

PTIJALIN- Ferment pljuvačke.