O ljudskom organizmu - rečnik pojmova I

NEGATIVIZAM-Predstavlja poremećaj voljne ili svesne delatnosti i manifestuje se u vršenju otpora i odbijanja određenog naloga. Treba reći da postoji aktivni i pasivni negativizam. U pasivnom negativizmu otpor je neaktivan,dok u aktivnom negativizmu odupiranje je aktivno, bolesnik radi protivno onom što se od njega zahteva.

NEKROZA- Predstavlja izumiranje ćelija, tkiva, a najčešće kosti i kože. Nekrozu uzrokuju najčešće spoljašnji faktori kao što su infekcije, toksini ili povrede. Izumrli deo tkiva u organizmu predstavlja strano telo i gnijenjem se eliminiše iz organizma. Nekrozu možemo podeliti na:
1.Koagulativna nekroza;
2.Likvefaktivna nekroza;
3.Gumatozna nekroza;
4.Hemoragična nekroza;
5.Sirasta nekroza;
6. Masna nekroza;
7. Fibrinoidna nekroza;

NEKROFILIJA(tanatofilija)- Predstavlja seksualno uzbuđenje ili seksualnu privlačnost prema mrtvacima.

NEKROFOBIJA- Je strah od mrtvaca ili leša.

NEOLOGIZAM- Nova reč ili kovanica. Dakle, neologizam je nova reč koju ne upotrebljavamo često u svakodnevnom govoru.

NEPLODNOST(STERILITET)- Predstavlja nemogućnost reprodukcije,tj. nemogućnost začeća. Najčešći uzroci nemogućstva začeća jeste nedovoljan broj spermatozoida. Često se dešava da žena okrivljuje muža i da muž okrivljuje ženu za ovakav problem i to je pogrešno. Već je potrebno da edukacijom i konsultovanje stručnih osoba zajedno prevazilaze ovakve poteškoće. Vreme u kome živimo, zagađenost atmosfere, hrane, vode i drugih faktora, uzrokuju nastanak steriliteta.

NEPOVEZANOST MISLI- Predstvlja dezorganizaciju i tok misli. Spada u grupu poremećaja mišljenja. Nailazimo u raznim organskim ili funkcionalnim psihološkim oboljenjima.

NERVNI SISTEM, CENTRALNI- Od svih čudesnih stvari na Zemlji, ništa nije toliko zapanjujuće koliko ljudski mozak. Kako mozak stvara misli? To je centralno pitanje, no na njega još nemamo odgovor (fiziolog Čarles Sherrington).Centralni nervni sistem obuhvata: veliki mozak(cerebrum), mali mozak(cerebelum),međumozak(diencefalon),srednji mozak(mesencefalon), kičmenu i produženu moždinu(medula oblangata).
Veliki mozak(cerebrum)- je najznačajniji deo nervnog sistema. Smešten je u lobanjskoj čauri i obavijen moždanim opnama:tvrdom, paučinastom i mekom. Težina mozga odraslog čoveka pretežno iznosi 1350 gr. On naročito raste u prvih deset godina života.Veliki mozak se sasttoji iz dve hemisfere leve i desne između kojih se nalazi longitudinalna brazda. Veliki mozak je podeljen na nekoliko režnjeva, tj. lobusa:
1. Čeoni režanj( ima funkciju voljnih pokreta, učenja, pamćenja,mišljenja i govor.)
2.Temeni režanj(zadužen je za osećaj iz kože, mišića, zglobova unutrašnjih organa)
3.Slepoočni režanj(značajan je za sluh prepoznavanje zvuka, tumačenje napisanih i izgovorenih reči)
4.Potiljačni režanj(odgovoran je za osećaj vida i stvaranje slike)
Mali mozak(cerebrelum) je deo mozga koji se nalazi iza Varolovog mosta, tj. u potiljačnomdelu lobanje. Mali mozak je sastavljen od tri režnja i to: dva bočna i jednog srednjeg. Sastoji se od bele i sive mase. Težina malog mozga je oko 140 gr.
Međumozak(diencefalon) zauzima središnji deo mozga. U njemu se nalazi treća moždana komora. Deo među mozga koji se nalazi na krovu(leđnom delu) treće moždane kore naziva se talamus a na donjem delu hipotalamus.
Srednji mozak(mesencefalon) je deo cns-a povezanog sa čulima vida, sluha motorne kontrole itd. Produžena moždina(medula oblangata) je
sa Barolijevim mostom i srednjim mozgom čine moždano stablo. Produžena moždina se nastavlja na kičmenu moždinu i spaja je sa Varolijevim mostom.Produžena moždina se često naziva i čvor života jer sadrži automatske centre koji regulišu centre za disanje, regulaciju krvnih sudova (a samim tim i krvni pritisak) i rad srca. Kičmena moždina(medula spinalis)smeštena je u kičmenom kanalu(canalis vertebralis) i zaštićena kičmenim pršljenovima koji, zavisno od kičmenjačke grupe, mogu biti hrskavičavi ili koštani.. Cilindričnog je oblika i ima centralni kanal u sredini.

NERVOZNO DETE- Kod nervoznog deteta radi se o poremećaju afektivnog ili emocionalnog života. Dete koje je nervozno često je osećajno,nestabilno, lako se uzbudi i plašljivo. Kocentracija im je slaba, obično su nepažljiva i ne postižu uspeh u školi. Interesuje se za više stvari istovremeno, ali sasvim površno. Kada uspe da se kocentriše može biti briljantno, da nas začudi uspehom. Nemir ovog deteta, njegovo nestrpljenje, naglost, promenljivo raspoloženje i nezainteresovanost za rad dovodi ga u konflikt sa svojim vaspitačima. Ova deca su bleda u licu, slabunjava, nemaju apetit, povraćaju, lako se umaraju i često su bolešljiva.
Dobro je znati šta dete radi, gde se nalazi, u kakvom je društvu vaše dete, ali mu morate ostaviti i potrebnu slobodu da se ono ne nalazi samo pod vašim ličnim uticajima već pod mnogim raznovrsnim uticajima života. Često ima čitave nastupe besa i plača.Nervozna deca dosta često potiču iz nesređenih porodičnih prilika gde se ne dolazi do emocionalnog vezivanja i gde nervozni roditelji prenose način reagovanja na dete. Ovakvoj deci je potrebno puno ljubavi. Dete se nalazi pred velikim psihičkim opterećenjem kada su roditelji preterano ambiciozni da njihovo dete u svemu bude najbolje.

NESVESNO- Postoji mišljenje da su nesvesno i psihoanalitički pogled na psihu neraskidivo povezani. Postupcima upravljaju dve funkcije uma i to: svesno i nesvesno tj. naša podsvest. Svest predstavlja razumni, objektivni deo naše ličnosti koji procenjuje, pravi izbore, odlučuje i prilagođava se stvarnosti. Taj deo naše ličnosti je i objektivno vidljiv, odnosno, on se da videti kroz naše postupke i ponašanja.Psihički život, govorioje Frojd, nalik je na ledeni breg koji pliva morem. Kao što samo mali deo brega viri iznad površine , a njegova ogromna masa se nalazi pod vodom, tako je i od psihičkih procesa samo neznatan deo svestan, a ogromna masa psihičkog procesa pripada oblasti nesvesnoga, pre svega razni doživljaji kompleksi, obično afektivnog karaktera i u vezi sa seksualnim nagonom. U oblasti nesvesnoga, po Frojdu, leže i pokretačke snage ljudskih postupaka. Tu se nalaze potisnute ideje, želje, predstave. Ovaj nesvesni deo ljudskog psihičkog života upravlja ponašanjem čoveka, pa i svesnim delom ljudskog života.

NESVESTICA- Nesvestica nastaje usled kratkotrajnog i privremenog poremećaja u procesu dopremenja krvi u mozak ili disanje i predstavlja neugodan osećaj pomućenosti svesti praćen vrtoglavicom.Bolesnik oseća da se okolina okreće oko njega ili da se on okreće, a okolina miruje, ponekad se gubi svest i pada. Osoba koja ima nesvesticu obično je bleda, orošena znojenjem, ćutljiva, malaksala.
Nesvesticu pacijenti opisuju kao osećaj neravnoteže i opšte slabosti, mraka. Promene u temperaturi mogu izazvati nesvesticu.

NEURAČUNLJIVOST-  Učinilac koji izvrši krivično delo u sudsko psihijatrijskoj praksi u trajnom ili privremenom stanju duševne bolesti ili mentalne zaostalosti ne može se smatrati odgovornim. Neuračunljivost može biti potpuna i delimična.

NEUROPSIHIJATRIJA- Psihijatrijska disciplina koja proučava neurološke osnove psihičkih oboljenja i poremećaje ponašanja. Danas postoji sve snažnija tendencija da se ova disciplina podeli na dve relativno samostalne: neurologiju i psihijatriju.

NEUROTIČKI KARAKTER- Prema Alfred Adleru, tipičan sklop crta karaktera i obrazaca ponašanja koji čine osobeni vid odbrane od kompleksa manje vrednosti.Neurotičari mogu različitim putevima doći do istog cilja – prevazilaženja osećanja manje vrednosti, što uslovljava formiranje različitih crta karaktera. Pa ipak, neke osobine su im zajedničke i čine jezgro : nepoverenje, egoizam, vlastoljublje, ljubomora, zavist, pakost, tvrdičluk itd.

NEUROTIČKI KONFLIKT- Predstavlja unutrašnji konflikt, snažan sudar antagonističkih težnji koji razotkriva dubok, patološki rascep u ličnosti. Jedan deo ličnosti zastupa izvesne želje, a drugi im se opire i odbija ih. Bez jednog takvog sukoba motiva nema neuroze, smatra Frojd.
U neurotičkom konfliktu, se prema psihoanalizi, sukobljavaju infatilni seksualni nagoni sa odbranama ega. Da bi konflikti između ega i nagona ida postao zbilja neurotički, potrebno je da nagonske potrebe budu dovoljno snažne , a da ego nema dovoljno snage da im se suprotstavi i da ih kontroliše. Prema K. Hornaj (Horney), neurotični karakter ima odlike: apsolutna nesaglasnost protivrečnih potreba, konflikt je nesvestan i tendencije u oba smera su prinudne.

NEUROTIČKI STRAH- Iracionalni strah od neke nepoznate opasnosti iza koje se, po pravilu skriva strah od nagonskih zahteva. To je, prema psihoanalizi, strah od navale zabranjenih, snažnih i nesvesnih nagonskih impulsa (agresivnih, seksualnih), odnosno, strah od kazne koja je povezana sa njihovim zadovoljenjem. Po S.Frojdu, javlja se u vidu strepnje, fobičkog straha i napada straha. Za razliku od realnog straha, neurotički strah je strah od nepoznate i unutrašnje opasnosti.

NEUROTIČNA LIČNOST- Predstavlja psihički nestabilnu, raspolućenu ličnost, kod kojeg je slab ego, a izrazito jak neurotički konflikt. Kod nje postoji snažna fiksacija, na infatilne oblike ponašanja i mišljenja, kao i sklonost ka čestom korišćenju mehanizama odbrane. Zahvaljujući toj sklonosti, ona nema realnu procenu stvarnosti, već je njeno opažanje pod snažnim uticajem vlastitih želja, strahova i nada. Neurotičar je u vlasti njemu nepoznatih nesvesnih motiva, te on niti voljno razume sopstveno ponašanje, niti je u stanju da slobodno odlučuje.

NEUROTIČNO- Možemo reći da je to povezano ili je u korelaciji sa neurozom.To je najčešće funkcionalno poremećeno mišljenje koje je tipično za neurozu( neurotično osećanje strepnje,krivice,neurotično pranje ruku itd.)

   

Odlicno!

NEUROZA- Označava lakši funkcionalni oblik duševnog oboljenja kod kojeg nije nađen organski uzrok.Za razliku od organskih oboljenja, uslovljenih poremećajem jednog ili više organa.Neuroze spadaju u takozvana funkcionalna oboljenja. Granični neuropsihički poremećaji, među kojima zanačajno mesto zauzimaju neuroze, čvrsto zadržavaju vodeće mesto u širokoj grupaciji duševnih oboljenja.Neuroze se ispoljavaju različitim oblicima subjektivnog trpljenja (pretežno emocionalnim, ali i drugim psihičkim i somatskim tegobama) kao i poremećajima ravnoteže sa sobom i spoljnjim svetom, a da  pritom ne dolazi do kvalitativnih izmena u doživljavanju sopstvenog „ja" i u doživljavanju objektivne realnosti (kao što je to slučaj kod psihoza). Za neurotičke poremećaje specifično je da su da su psihogeni , pa se neurozom još nazivaju psihoneuroza i neurotični poremećaji.
Sigmund Frojd je neuroze podelio na:
1.aktuelne neuroze;
2.traumatske neuroze;
3.psihoneuroze;
Aktuelne neuroze su lakša mentalna oboljenja nastala kao posledica nekih organskih teškoća (npr. srčano oboljenje, migrena).
Traumatska neuroza nastaje osle doživljavanja neke određene traume, kao što su saobraćajne nezgode,bombardonja, nesreće pri radu,ratne povrede,zemljotresi, poplave, požari. itd.
Psihoneuroza je često oboljenje s poremećajem motornih, senzitivnih, vegetativnih i psihičkih funkcija, prouzrokovano psihičkim uticajem na organizam čiji najviši vegetativni i drugi diencefalni centri često nisu potpuno organski ispravni (urođeno nerazvijeni ili oštećeni zapaljenjima, vaskularnim ili traumatskim procesima). Neurozu karakteriše slabljenje funkcije ega( teškoće rasuđivanja, pažnje,odlučivanja itd.), kao i pojava nekih telesnih mentalnih simptoma(strah, tikovi,depresija,tahikardija, prinudne radnje itd).

NEURON-

ttooma ::NEPLODNOST(STERILITET)- Predstavlja nemogućnost reprodukcije,tj. nemogućnost začeća. Najčešći uzroci nemogućstva začeća jeste nedovoljan broj spermatozoida. Često se dešava da žena okrivljuje muža i da muž okrivljuje ženu za ovakav problem i to je pogrešno. Već je potrebno da edukacijom i konsultovanje stručnih osoba zajedno prevazilaze ovakve poteškoće. Vreme u kome živimo, zagađenost atmosfere, hrane, vode i drugih faktora, uzrokuju nastanak steriliteta.

Uzrok neplonosti je u osamdeset posto slučajeva je infekcija, a odnos neplodnih muškaraca i žena je pola-pola, tako to što je navedeno je zastarjela informacija, to je bilo prije više decenija.. Medicina je nauka koja je u stalnom napredku. tako se svaki dan otkrivaju nova saznanja, tako svaki doktor med mora da prati ta nova otkriča, i da bude u toku.. Izvinjenje sa moje strane, bez loših namjera....

ttooma ::NEURON-

Predstavlja nervnu ćeliju koja ima ulogu provodnika nadražaja od receptora do centralnog nervnog sistema i od centralnog nervnog sistema do odgovarajućih ćelija i organa(efektori) koji će odreagovati na nadražaj, i ulogu prenosa i skladištenja informacija u nervnom sistemu. Neuroni se sastoje od tela i ima dve vrste nastavaka: dendriti i akson, tj. nervno vlakno. Dentriti su kratki razgranati nastavci koji dovode nadražaj do tela neurona. Akson je neurit cilindrični neparni nastavak koji prenosi impulse od tela nervne ćelije i sastavni je deo nerava.

NEFROZA- Je oboljenje bubrega prouzrokovano degerativnim promenama u ćelijama bubrežnih kanalića.Najčešće je samo pratilac zapaljenja bubrega, i to naročito hroničnog zapaljenja. Glavni znaci nefroze su ogromni otoci, smanjeno lučenje mokraće,povećenje nivoa holesterola itd.

NIKOTIN- Je alkaloid koji se dobija iz biljke duvana. U lišću ga ima od 0,3-8 %. To je droga i jak neurotoksin. Nikotin štetno deluje na funkciju želuca, izaziva slabljenje volje i pojavu neodlučnosti  kao i nedostatak samopouzdanja.U kostima nikotin uzrokuje smanjenje kocentracije kalcijuma, što se ogleda u pojavi češćih preloma kostiju.