Znameniti atentati kroz istoriju

Istorija države kao organizovanog oblika društvene, odnosno, nacionalne zajednice, ujedno je i istorija atentata na njene nosioce vlasti. Vladari su napadani i često ubijani iz ideoloških, vjerskih i drurgih pobuda, a neki od tih atentata ostavili su duboke tragove u istoriji ljudske zajednice, nekada i sa dalekosežnim posledicama po tu istoriju.

Bilo bi zanimljivo da ovdje govorimo o takvim atentatima, pobudama koje su ih inicirale i organizacijama ili urotama koje su stajale iz njih.

Za početak, ja bih izdvojio atentat na Austro-Ugarskog prestolonaslednika Ferdinanda, koji se desio 28. juna 1914. u Sarajevu. Po svojim drastičnim posledicama, taj atentat je zabilježen u svjetskoj istoriji kao antentat koji je bio povod za početak prvog svjetskog rata. Izveden je u organizaciji "Mlade Bosne" - političko revolucionarne omladinske organizacije, osnovane oko 1904. godine, koja se borila za oslobođenje Bosne i Hercegovine od Austro-Ugarke okupacije i njeno pripajanje Srbiji, odnosno zajednici južnoslovenskih naroda. Atentat je izvršio član te organizacije, Gavrilo Princip, rođen 13 jula 1894. u Obljaju kod Bosanskog Grahova. Iz poluautomatskog pištolja, pucao je na prestolonaslednika dok se ovaj vozio u autu sarajevskim ulicama i tom prilikom smrtno ranio i njega i njegovu suprugu Sofiju.
Umro je u češkom, zatvoru Terezijenštat 28. aprila 1918.

...od atentata u Marseju u kome su ubijeni kralj Jugoslavije, Aleksandar Karađorđević i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu. Otpirlike, isto toliko traju i kontroverze u vezi ovog slučaja, počev od toga da nikada do kraja nije razjašnjenja politička pozadina samog zločina, pa sve do toga da atentat nije sprečen iako je postojalo mnoštvo obaveštajnih podataka o tome da će biti izvršen.

Osim toga, javnost se godinama zanimala i za neke neobične, krajnje bizarne detalje koji su pratili sam događaj, a ostalo je i večito pitanje šta bi bilo da je bilo, odnosno kakva bi bila sudbina Jugoslavije i njenih naroda da kralj nije stradao u ovom atentatu.

Za kralja Aleksandra se pričalo da je bio tipičan predstavnik svoje porodice, uporan i hrabar, ali neretko i težak, brz i plahovit. Uzgred, i veoma sujeveran. Sa pažnjom je pratio sva predskazanja o sebi i svojoj porodici, a ona, uglavnom, nisu bila vesela. Počev od zapisa u Kremanskom proročanstvu, gde se spominje car koji će vladati nakon „velikog" rata i koji će stradati od dušmanske ruke, pa sve do glasina da će umreti u godini kada se završi Ilkićevo zdanje.

Reč je o zgradi Narodne skupštine, koja je rađena po projektu arhitekte Jovana Ilkića i koja se gradila neobično dugo - skoro 30 godina. To je bio i povod da se među narodom prošire glasine da se sa završetkom radova namerno kasni, kako bi se najavljeni tragični događaj što više odložio. Na svoje poslednje putovanje, kralj Ujedinitelj krenuo je sa železničke stanice u Topčideru. U pratnji, koja je krenula da ga isprati na brod koji je čekao u Zelenici, bili su kraljica Marija, knez Pavle i knjeginja Olga, ministar inostranih poslova dr Bogoljub Jevtić i mnogi drugi.

Pre dolaska na jadransku obalu, Aleksandar je želeo da svrati i na Cetinje, mesto gde je rođen i gde je proveo najlepše dane detinjstva. Pre nego što se ukrcao na razarač „Dubrovnik", hteo je da svojim pratiocima pokaže i Dušanov krst iz 1354. godine, koji se nalazio u riznici manastira Savina kod Herceg Novog. Kako su pred zaključana manastirska vrata stigli u rano jutro, njihov dolazak ostao je neprimećen. Pozvao je kneza Pavla do zvonare, kako bi se zvukom zvona najavili bratstvu. Kada je budući namesnik povukao uže, čula se uobičajeno liturgijsko zvonjenje.


Podvala - Poslednje kraljeve reči su izmišljene

Politički testament kralja Aleksandra, reči „Čuvajte mi Jugoslaviju", predstavlja izmišljotinu tadašnjeg ministra spoljnih poslova, dr Bogoljuba Jevtića!

- Istina je da je Jugoslavija bila tvorevina i politički san moga oca, ali on ove reči nije mogao da izgovori - bio je ubeđen princ Tomislav. - Ubijen je hicem koji ga je pogodio u grlo i umro je, praktično, istog trenutka. Zanimljivo je da je njegove reči čuo samo Jevtić, koji je bio tek u četvrtim kolima.
(...)

izvor

film

Lokacija: Kada se priđe Košutnjaku iz pravca Topčidera, prođe se podvožnjak, restoran “Košuta”, dolazi se do raskrsnice Pionirske i Viševačke ulice i Aleksandrove (higijenske) česme. Ide se levo i na oko 900 m. sa desne strane je mesto pogibije, koje se jasno vidi sa puta. Treba imati u vidu da je taj put jednosmeran i da se automobilom mora prići sa suprotne strane, iz pravca Rakovice – od Sportskog centra “Rakovica”, ide se Viševačkom ulicom oko 1,7 km. i dolazi do iste lokacije. Inače, ovaj spomenik je ustvari neka vrsta “kenotafa”, tj. grobnice bez pokopanog tela.

Po mom misljenju je prvi atentat svesno izreziran od strane Angleza i Nemaca sa druge strane..... Svesno su gurnuli Ferdinanda jer je bio mekan za Nemce a odlican povod za Rat..... Srbi su samo kolateralna steta......



Drugi atentat je takodje igra Engleske obavestajne sluzbe jer su se Obrenovici previse priblizili Nemackoj.... Srbija je izabrana kao tampon zona da nemci se spoje sa Turskom.....