Ujedinjenje Katolicke i Pravoslavne crkve

Crkve ce se ujedinit, poslije kjametskog dana..... Bice jedna crkva Hristova, neki ce je zvat - crkva od svetlosti - ..... Ali to nece biti kako narod misli da ce biti, jer nista nece biti kao sto je bilo, niti nalik onome sto je bilo......

Ujedinile se crkve ili ne, ništa neće biti kao što je bilo

Jurivaka: Ne postoji crkva unutar katoličke crkve, kao što ne postoji unautar bilo koje crkvene denominacije..,

Gle, stvar je u tome što su pravoslavne crkve autokefalne i nacionalne: srpska pravoslavna crkva, ruska p. crkva, grčka, bugarska itd. Nemaju istog poglavara i nije jasno tko bi to mogao biti? Neka me netko ispravi ako griješim.
Čini mi se da ima sporova između Ruske prav. crkve i Carigradskog patrijarhata, pa recimo sad ovo sa crnogorskom pravoslavnom crkvom.
Toga u katoličkoj crkvi nema, jer je jedan Papa za sve.
Anglikanci, protestanti, baptisti , ovi i oni...sve je to točno, ali oni su se odvojili od katoličke crkve, imaju svog poglavara i svoju nauku.
Nedavno sam čitala o pismu koje je Henrik VIII s molbom da mu Papa poništi brak. Papa to nije učinio i tako je nastala anglikanska crkva. Šta reći?
Ove druge vjerske zajednice ( kvekeri, baptisti, mormoni...i dr) su frakcije protestanske crkve, ne katoličke. Kužiš?

Kužim li??? Hahaha! Jedva!

Jedva.

Pa to je jednostavno.
Kršćanima su se nazvali prvi sljedbenici Isusa Krista- Crist -iani. Nije tada bilo pravoslavaca ni katolika ni protestanata, samo kršćani koji su povjerovali u Isusa i slijedili Njegovu zapovjed ljubavi i poslanja: "Idite po svem svijetu i navješćujte Evanđelje!"
Dok neke frakcije protestanske vjere imaju svog začetnika u čovjeku, katolici i pravoslavci imaju u Isusu Kristu kojeg ispovjedaju kao Sina Božjega. Za druge je on samo čovjek. Marija je Bogorodica, dok je neke druge protestanske zajednice smatraju kao običnu ženu koja je imala drugu djecu itd.

Jedinstvo crkava se neće zbiti tako da se relativiziraju vjerske istine, još manje da se odstupa od njih. Zato je netko slikovito rekao da su katolička i pravoslavna crkva kao dva plučna krila na koja diše Duh Sveti, jer su nasličnije. Teškoće koje između njih postoje su druge naravi.

Iskreno, hvala na trudu što meni zabludelom pokušavaš "prosvjetliti vidike", ali nisam bio ozbiljan kada sam rekao ono "Jedva". Mislio sam da ćeš shvatiti šalu. Izvinjavam se.

Ps. Poznajem dosta dobro istoriju religija.

Jurivaka: Ps. Poznajem dosta dobro istoriju religija.

Zbunjuješ me, majke mi...
Ok, sada moram ići, ali kasnije se mislim detaljnije pozabaviti s tvojim slučajem.

Noelia ::

Jurivaka: Ps. Poznajem dosta dobro istoriju religija.

Zbunjuješ me, majke mi...
Ok, sada moram ići, ali kasnije se mislim detaljnije pozabaviti s tvojim slučajem.

Auuu :strah: :strah: :strah:

Hajde, Jurivaka, dođi! Ako smeš...
I ja se volim šaliti i forum smatram razonodom u kojoj se može nešto novo čuti i korisno naučiti.
Dva pitanjca za početak:
Da li si oduvijek ateist ili si se u nekom trenutku života za to opredjelio?

"Ako Boga nema, sve je dopušteno"...Je li tako?
Svjedoci smo vremena koje je obilježeno velikim egoizmom, bešćutnošću i nepoštivanjem ljudske osobe. Ako nema Boga, tko je ili što je mjerilo za pravdu i pravednost. Čovjek je pokvarljiva roba, ne može biti mjerodovan jer je slab i nepostojan. I sve kad bi i postojao jedan čovjek sa svim vrlinama, kakav korist od njega kad je smrtan?
Nije li ipak čovjekov život na zemlji besmislen, ako nema onog vječnog?
Zar se ljudska priroda može pomiriti s smrću i sviješću da iza čovjeka ne ostaje ništa, tek samo prah?

Za vjernike je normalno da ljube ( više ili manje) Boga, kojeg, doduše, nikad nisu vidjeli, ali po Duhu Svetom koji ih potiče da mogu reći: "Abba, Oče, Bože moj..." slijede taj nutarnji glas, imaju čežnju za Bogom, osjećaju Njegovu pomoć i prisutnost...
A Ti? Srce ti ništa ne govori? Ne dođe ti ponekad misao da ima jedno Biće, Netko tko te ljubi? Da postoji još nešto više od ovog što gledamo i poznamo? Ono "što ljudsko oko nije vidjelo niti u ljudsko srce ušlo".

Ne mogu shvatiti ateizam Prije sam mislila da se ateisti prave ludi pa ne žele vjerovati ili da imaju neke svoje razloge osobne naravi. Onda sam upoznala neke ateiste. Svi odreda dobri i normalni ljudi, ali meni još nije jasno kako se mogu toliko opirati Bogu Ljubavi?

Noelia ::

Da li si oduvijek ateist ili si se u nekom trenutku života za to opredjelio?

Jesam li ja to na saslušanju? Nisam. Dobro onda ću odgovoriti
Uzgred, slažem se sa tobom u mišljenju o forumu. Može biti fina i korisna zabava, gdje se može dosta toga naučiti.
Dakle, ateista sam od kako sam počeo razmišljati. Mislim da je ovo zgodan odgovor i da mu ne treba ništa dodavati

"Ako Boga nema, sve je dopušteno"...Je li tako?

Nije tako. Svako organizovano društvo utvrđuje norme po kojima se odvijaju društveni odnosi u njemu. Ko god krši te norme, biva sankcionisan. Prema tome, sve je dopušteno što nije u sukobu sa društvenim normama, a sve što je u sukobu sa tim normama, zabranjeno je. Bog sa tim nema nikakve veze.

Ako nema Boga, tko je ili što je mjerilo za pravdu i pravednost.

Kao što znamo, pravda nije racionalna kategorija i nikada nije postojao način, a ne postoji ni danas, da se ona precizno izmjeri i utvrdi. Pravda bi trebala da predstavlja neko pravilo ili načelo po kome se ukupno društveno dobro i ukupne društvene obaveze, pravedno raspodjeljuju na društvene subjekte. To je u nadležnosti države. Ona određuje pravila (zakone) i izvršioce tih pravila (sudove) koji će provoditi načela pravde. Prema tome, od kvaliteta zakona i kvaliteta sudova, zavisiće i kvalitet pravde.
Ovdje i interesantno pitanje, kako država (čitaj, njeno zakonodavstvo) utvrđuje šta je pravo a šta nije? Mi formalno znamo kako se donose zakoni u jednoj državi, ali ovdje je poenta u tome, šta opredjeljuje zakonodavce da donesu baš takve zakone? Odgovor na ovo pitanje, u mnogome nam daje i odgovor na pitanje šta je pravda? Dakle, zakoni koji "mjere pravdu", trebali bi da budu odraz većinoskog mišljenja i osjećaja društvenih subjekata o tome šta je ispravno a šta nije.
Ni sa pravdom Bog nema nikakve veze.

Čovjek je pokvarljiva roba, ne može biti mjerodovan jer je slab i nepostojan. I sve kad bi i postojao jedan čovjek sa svim vrlinama, kakav korist od njega kad je smrtan?

Ljudsko znanje je akumulirano znanje. Zbog toga, ono nije nikada niti će moći ikada zavisti od jednog, grupe, ili milijardu ljudi, pa ma kakvi oni bili.

Nije li ipak čovjekov život na zemlji besmislen, ako nema onog vječnog?
Zar se ljudska priroda može pomiriti s smrću i sviješću da iza čovjeka ne ostaje ništa, tek samo prah?

Aham, tu sam te čekao! Postavljaš pitanje na koje sva dosadašnja filozofija nije dala odgovor - o smislu života. O tome se upitao i neki naš davni predak koji se nije mogao pomirti sa saznanjem o svojoj konačnosti. Tragao je uzaludno za odgovorom na to pitanje, i onda ga je našao u Bogu! Izmislio je Boga, nebesko carstvo, zagrobni život i sva ostala čuda, i... rješio za sva vremena pitanje o smislu života! Koliko je to bila kolosalna ideja, najbolje pokazuje tvoj primjer.
Ti ne možeš pojmiti smisao života, ako, posle ovoga zemljaskog, ne postoji onaj vječni. Da, ljudima to i jeste najteže pojmiti i pomiriti se sa oporom istinom da svi idemo u tamu i postajemo prah!

A Ti? Srce ti ništa ne govori? Ne dođe ti ponekad misao da ima jedno Biće, Netko tko te ljubi? Da postoji još nešto više od ovog što gledamo i poznamo? Ono "što ljudsko oko nije vidjelo niti u ljudsko srce ušlo".

Dođe mi, naravno, u misao da postoji neko ko me ljubi (jedno ili više njih), ali to nije Bog, nego ljudsko biće kao i ja. Takođe znam da postoji mnogo toga što ne mogu, niti ću ikada vidjeti, ali, to opet nije Bog, nego sva sila materije i prostora koji postoje.

Ne mogu shvatiti ateizam Prije sam mislila da se ateisti prave ludi pa ne žele vjerovati ili da imaju neke svoje razloge osobne naravi. Onda sam upoznala neke ateiste. Svi odreda dobri i normalni ljudi, ali meni još nije jasno kako se mogu toliko opirati Bogu Ljubavi?

Ateizam je sloboda za koju se plaća velika cijena. Treba hrabrosti za to, kao što treba hrabrosti da se tegobnoj istini pogleda u oči.

Ps. Skrenuli smo sa teme

јел ти хоћеш да кажеш да је атеизам слобода а теизам не?

Атеизам је слобода од Бога. Пут, којим не могу сви. Ствар склопа личности, начина посматрања света, вредносног система. Атеизам нје непријатељски настројен према религиознима, већ према очигледној злоупотреби религије у манипулисању масама.

inspy ::јел ти хоћеш да кажеш да је атеизам слобода а теизам не?

Ne, neću to da kažem. Ja sam samo rekao šta je ateizam. Teizam nije nesloboda, ali nije ni potpuna sloboda zbog vjerskih dogmi kojima se određuje način i pravila života koja se moraju poštovati, ako je riječ o pravom vjerniku, a svako pravilo znači neko ograničenje.

Их бре, ево ја можда свако вече пичим по пар трбушњака и сад сам ја неслободнија од тебе јер имам потребу за тим,то ми је тренутно начин живота мислим кад се већ не сексам а ти се можда празниш на други начин Мислим да нема смисла на тај начин причати о слободи јер сви имамо потребе. Неко своју глад за духовним и непознатим налази у филозофији неко у филозофији кроз религију и симболику у религијским књигама, неко кроз кретања у природи и науку итд...и оно што је битно је да се сва та гледишта преплићу, некад сукобљавају некад не... битно само да човек ни у једном случају није искључив. Уствари,да не смарам више - нит је атеизам сад неки виши облик мозга,слободнији, нит је теизам ако човек размишља

Ih, bre, ako to slobodom smatraš pičenje trbušnjaka, onda uživaj

сигурна сам да си разумео симболику потребе тела, мозга, робовање уверењима, догматског размишљања итд. Некад је атеиста већи догмата од теисте..
----------------

Otac Filotej Zervakos je napisao jedno otvoreno pismo patrijarhu Atinagori u kome mu svetootački oštro daje pouku o smirenju i poručuje: "Ako zaista voliš papu, idi i kaži mu celu istinu: - Dragi papa, pošto te volim rec'i c'u ti nepobitnu istinu. Slušaj ako imaš uši da čuješ. Ti si prvi u gordosti, a ja sam odmah za tobom. Ti, zbog toga što kažeš da si nepogrešiv, a ja zato što me zovu Najsvetijim. Obojica smo lažovi, zato što ni ti nisi nepogrešiv ni ja nisam najsvetiji. A, ako nas ljudi, u nameri da nam laskaju, zovu nepogrešivim i najsvetijim, kažimo im istinu. Mi nismo ono što mislite. Mi smo grešnici. Kažite im ono što je Bogočovek, Gospod naš Isus Hristos rekao bogatom mladiću: "što me zoveš dobrim. Niko nije dobar osim jednoga Boga." (Mk. 10,18)..." Patrijarh je ljutito vratio pismo o. Filoteju ne zadržavši ga kod sebe kako ne bi ostalo u patrijaršijskim arhivama. Atina 1979. godine.