Poruka Srbima

Zapisi ratnih dobrovoljaca
Jest - to sam ja, Dragutin Matic

"Sad se o njemu sve zna: to je najpoznatiji ratni izvidjac u istoriji Srpske vojske. Oko Sokolovo. Pravo ime Dragutin Matic. Ratna fotografija je obilazila zemljinu kuglu. Sluzila je kao simbol odanosti vojnika ratnom zadatku radi odbrane Otadzbine, kao simbol koncetracije coveka u opasnom vremenu - ratu, kao simbol budnosti, predanosti, ozbiljnosti u obavljanju ratnog zadatka...Kruzila, kruzila. Ulazila u ratne albume, krasila pozivnice za proslavu ratnih dogadjaja, bila nezamenljiv pratilac publikacija o teskim danima, velikim borbama, sjajnim pobedama srpske vojske, o tome da je ''srpski opanak spasao civilizaciju"...

A on, taj ratnik - Oko Sokolovo - nije znao da je snimak uspeo, da je fotograf - reporter preziveo, da je njegov ratni lik ovekovecen. I tek posle pedeset godina od fotografisanja - ratnik vidi sebe. Iznenadi se, zanemi, zacuti, filmskom brzinom kroz misli prolete ratni dani, drugovi, gladovanja, ranjavanja...

- Jest' - to sam ja. Zaista me slikao...

I priseca se da se oko njega, kad je posao na zadatak motao neki novinar, "sta li'", kako ga je slikao i otisao. Da, bilo je pre pedeset godina.

Dragutin Matic - Oko Sokolovo - rodjen je 10. januara 1888. godine u selu Kaletincu ispod litica Suve Planine. Najmladje je, sesto dete, siromasnih poljoprivrednika. Godine 1910. odlazi u vojsku, u tada najelitniji rod - konjicu, jer je iz porodice koja je gajila konje. Kao konjanik jahao je tik uz princa Djordja Karadjordjevica. Kad je zavrsio to vojevanje, 1912. godine, pocinje rat sa Turcima za oslobodjenje juznih delova Otadzbine. Zavrsismo sa Turcima "lose - crno" , prodje Kumanovska, prodje Bitoljska bitka. Cekamo, veli, civilno odelo. Ali - opet ratna truba: rat sa Bugarima. I njih, rece, sredimo. Opet bez civilnog odela. Dolazi Prvi svetski rat - Cer, Kolubara, Albanija, Krf, Solun, Kajmakcalan, Gornicevska...

Ratnik se vraca tek 1919. godine svome slobodnom domu. Sin je imao godinu dana kada je tata krenuo u vojsku, sada je u 11. godini. Ne poznaju se. Ali - dug je oduzen prema Otadzbini.

Ratniku Dragutinu Maticu podignut je velicanstveni spomenik na trgu ispred opstine Gadzin Han. Osvestao ga je vladika niski Irinej, bilo je vojnih pocasti i drugih svecanosti, otkriven je 1998. godine u okviru proslave osamdestogodisnjice oslobodjenja Srbije''.
___________________________________
*Storija je preuzeta iz knjige "Moj otac Oko Sokolovo'", novinara Blagoja Matica, sina Dragutinova. Knjiga je izdata 1998. godine u cast 80 godina proboja Solunskog fronta. Izdavac je preduzece "Batin'" iz Beograda.

preuzeto sa drugog foruma

Браво, Видро, за ово што радиш.
Ретки схватају колико је ово важно, и колико ће тек бити; драго ми је да ти немаш тај "проблем".

tvoja pohvala cini moje zadovoljstvo vecim

Само настави...

'' (...)
Призори који не смеју да се забораве. И очевидци их не могу никад заборавити, а родитељи су заветовали своју децу на вечито сећање. Но, колико очевидаца још живи?

Испред Палате Игуманова подигнут је један скроман споменик. Новинари као новинари, питали пролазнике да ли знају шта значи тај споменик. Само мали број пролазника је знао. А ево како је то било:




Горњу фотографију сам копирао из Дневника Владимира Дедијера, предатог у штампу већ марта 1945. (ово објашњава како технички квалитет репродукције, тако и могуће порекло снимка). По композицији и изразу може се слободно рећи да фотографија носи потпис неког мајстора уметничке фотографије. Док обешени висе на стилизованим трамвајским стубовима (преседан у свету!), између истих тих стубова је разапета реклама која позива на коњске трке код Цареве ћуприје. Фотографија показује палату „Београд“ и рекламе, онако како су гледали и видели они, који су седели за столовима на тротоару испред „Атине“, ћаскали и пили пиво (мој отац је повраћао кад је видео ту сцену). Призор не вара: већ на први поглед се види да је то добро познати центар Београда.
(...)''


Светислав Милин, обућарски радник из Београда



Велимир Јовановић, земљорадник из Парцана




Лево, Ратко Јевић, земљорадник из Дрлупе, десно Милорад Покрајац.


preuzeto sa drugog foruma

Јел' ово дело наших пријатеља Немаца?

Jeste, fotografije su napravili nemacki vojnici.
Ono sto mene fascinira to je ova razapeta reklama, na poslednjoj fotografiji se 'lepo' vidi.

kada shvatite da niste nebeski narod,da imate mane ,vrline,želje ,strahovanja poput svih ljudi na svetu ,da đoković i čavić ne šire srpstvo nego se bave sportom,da su heroji mišić i putnik a ne mladić i karadžić,da su vas voleli meša selimović i njegoš zbog čojstva i junaštva a ne zbog blaga,tek tada možete da iz mračne šume i blatnjave staze krenete cvetnim livadama kojima su gazili vaši pretci,hrabro i ponosno.

laza ::...da đoković i čavić ne šire srpstvo nego se bave sportom...

...i takvi kakvi su, učiniše više no kompletna diplomatija do sada koja je usput za to i debelo plaćana, nažalost.

da su vas voleli meša selimović i njegoš zbog čojstva i junaštva a ne zbog blaga

mozda zato sto su bili Srbi...?
a sto se Cavica tice, popi on kaznu zbog majice...

'' Druga vrsta belezaka su zapisi koje je Aleksandar Simic napravio u nameri da opise, olaksa i identifikaciju i inventarisanje fotografija. Ponekad su to samo kratke rukopisne cirilicne beleske olovkom ili perom, a ponekad siri tektovi kucani na latinicnoj pisacoj masini i zalepljeni na poledjini snimaka. Ovi opisi imaju naslovni tekst, kratak opis ili prigodni citat narodnih dosetki ( Beograd - zimski san terazijskoog vodoskoka... ako neces peceno 'oces ga jagis kuvano!) posle kojih sledi siri opis fotografije. Reporterski stil svedoci o zivotu provedenom u novnarstvu, a terminologija je prilagodjena posleratnom iskustvu i politickoj korektnosti koje je to revolucionarno vreme zahtevalo.

Prilikom koriscenja tekstova treba imati u vidu da su pisani sa disteance od trideset - cetrdeset godina od vremena snimanja i da nisu postojale neke sire, sistematski vodjene beleske i dokumentacija fotografije.
(...)

Aleksandar Aca Simic ( 1898 - 1971.) je u dosadasnjoj istoriografiji srpske fotografije prepoznat kao reprezentativni fotoreporter kome je ... uspelo da postigne utisak zaustavljenog vremena... i ciji radovi... po snazi kreativnig reporterskog izraza pripadaju najvisim dometima srpske fotoreportaze izmedju dva rata... Pri tome se naglasava njegov rad za Politiku kao maticnu kucu, uz veterane novinske fotografije Jurija Uskovskog, Stanoja Bojovica, Mihaila S. Petrovica, Rahamima Raku Rubena, Branu Majstorovica, prvog fotodokumentaristu, i Vojina Djordjevica, novinara i neku vrstu foto - zurnalistickog mentora.''


Darko Ciric, Gradski nomad: beogradski zapisi fotoreportera Aleksandra AAce Simica, katalog zbirke fotografija Muzeja grada Beograda, Beograd 2011, 331 ( 10- 13 str.)

Vidra ::

da su vas voleli meša selimović i njegoš zbog čojstva i junaštva a ne zbog blaga

mozda zato sto su bili Srbi...?
a sto se Cavica tice, popi on kaznu zbog majice...

Mehmed Meša Selimović
Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење,

Петар I Петровић Његош
Датум рођења: 13. новембар 1813.
Место рођења: Његуши (Црна Гора)
Датум смрти: 31. октобар 1851.
Место смрти: Цетиње (Црна Гора)
Његуши су били црногорско племе у катунској нахији у Црној Гори.

Teško će se sporazumjeti dva čovjeka koja misle različito. Lako će se sporazumjeti dva čovjeka koja misle.

( Mesa Selimovic )

verovatno najstarija srpska pesma

Srbijo, sto ti majki jebem!

Ovo nije psovka. Ovo je urlik očajnog čoveka.

zasto?

Imala si sigurno nekoga koga si volela i mrzela u isto vreme. Ili si u izvesnom trenutku htela svog čoveka da zadaviš zbog nečega, iako ga obožavaš... Banalizujem, ali tako nekako ja volim i mrzim Srbiju. Ponosan sam što sam Srbin, u rat sam išao i dobrovoljno, i opet bih, i ne bi mi bilo žao da dam i život za svoju državu. Ali isto tako znam koliko je ta država loša i kvarna, i ne mogu da je gledam ćutke. Neću da živim u Srbiji, a težak je život u tuđini. Ko nije probao, džaba da mu objašnjavam.

Zato se izvinjavam ako sam neprimereno reagovao, ali nisam Englez, pa da napišem: Držim da je situacija komplikovana...

Vulin :: Ali isto tako znam koliko je ta država loša i kvarna, i ne mogu da je gledam ćutke. Neću da živim u Srbiji, a težak je život u tuđini

Мислим да је већ време да разликујеш Србију и државу Србију; јер је јасно да ниси довољно глуп, да простиш на изразу, да то прође и код тебе.
Какве везе има Србија са овим проданим душама који је воде за туђ рачун? Кад је марионетски режим донео добро свом народу? Зашто је Србија крива што се на љу наклатила белосветска багра, стотинама пута јача и пљачка је?

Vulin ::Ovo nije psovka. Ovo je urlik očajnog čoveka.

Pridruzujem se!

Vulin :: Ali isto tako znam koliko je ta država loša i kvarna, i ne mogu da je gledam ćutke. Neću da živim u Srbiji, a težak je život u tuđini

Pridruzujem se!

Fristajlo ::Зашто је Србија крива што се на љу наклатила белосветска багра, стотинама пута јача и пљачка је?

Zato sto cuti, i zato sto ucutkuje svaki urlik ocajnog coveka koji bi nesto i uradio ali biva osujecen pri prvom urliku.

I ja urlicem. Glava mi ostaje na ramenu i to je moj jedini "uspeh".

Avramova ::
Zato sto cuti, i zato sto ucutkuje svaki urlik ocajnog coveka koji bi nesto i uradio ali biva osujecen pri prvom urliku.

Човек је господар неизговорене речи (урлика) и слуга изговорене...

https://www.youtube.com/watch?v=pQrFQ_By0vU

Mrtva priroda

1981.

pre 3o godina pevalo se u srbiji i svi srbiju volesmo,hvalismo,bilo nam lepo živeti u njoj,režim bio narodski,sistem pravedan,pravičan,ljudi srećni i bezbrižni.čitajući tekst pesme setih se da bi ona mogla da bude aktuelna i da je izdata 2012 te godine samo je razlika u tome što je sada režim tiranski,nenarodski,ljudi grcaju u bedi,niko nije srećan,svi bi da idu iz srbije.
izgleda da se srbija nije promenila,problemi isti,kriza ista,partizan pobeđuje,problem je izgleda u ljudima,srbima, problem je u ljudskoj svesti.bolje nam bilo i bili smo srećniji uz jedan gramofon nas 20 nego danas uz računar,plazma televizor,5-1 sistem,nokiju c5...mast i hleb bili ukusniji nego pica,hamburger...
čudni smo mi ljudi...

Kritičar pesnika javno vređa
samoubica se ubio s leđa
u Africi opet državni udar
umorni Turčin izazvo sudar

Biće bolje, neko viče
na papiru mrtvo slovo
na istoku stare priče
na zapadu ništa novo

Gole su lutke s naslovnih strana
još jedna pobeda Partizana
moju zaradu drugi troše
vreme bez promene uglavnom loše

Biće bolje, neko viče
na papiru mrtvo slovo
na istoku stare priče
na zapadu ništa novo

U bolnici pacovi pojeli bebe
ubio prvo ženu pa sebe
dinar i dalje u lakom padu
bacili bombe na ambasadu

Biće bolje, neko viče
na papiru mrtvo slovo
na istoku stare priče
na zapadu ništa novo

Veliki uporno zezaju male
za ideale ginu budale
fabrike truju okolinu
kreteni dižu bune i ginu

Biće bolje, neko viče
na papiru mrtvo slovo
na istoku stare priče
na zapadu ništa novo