Zivot lutke sa naslovne strane - buducnost nase dece?

Културна политика
Живе лутке са насловне стране

Ана Митић
уторак, 09. март 2010.

Да су творци Барбике, најпродаваније лутке на свету, могли да претпоставе да ће њени клонови шетати улицама широм планете, можда је не би давне 1959. године ставили на рафове продавница. Сада, пола века касније, имамо феномен „Барби лук", који се као зараза шири међу тинејџеркама, које мами и тати саопштавају да за рођендан желе неколико кубика силикона у уснама и грудима или операцију носа јер је савршено тело пут до ВИП живота који води Парис Хилтон.

Улицама шетају малолетне девојчице којима груди нису ни стигле да се развију, а већ су их напумпале силиконима, исто као и усне, комплетно стилизоване као звезде са МТВ-ија, изблајханих коса, тела препланулог у соларијуму. У хеланкама испод којих вире тангице и јакничицама набадају на вртоглаво високим штиклама које су до пре неколико година важиле за саставни део аутфита порно-звезда. Јер све је у телу, а такав изглед једини је начин да се у животу успе, да се жена „добро" прода и уда, по могућству за фудбалера.

Управо идејом да је савршено тело једини пут да се успе у животу, уз коју стасавају нове генерације девојчица, бави се Наташа Волтер, британска феминисткиња и ауторка књиге „Живе лутке" („Ливинг доллс"), која је изазвала прави шок на Острву због њене тезе да је савремено друштво постало порнографско.

Наравно, природна жеља свих мушкараца и свих жена одувек је била да буду и сексуално привлачни. Али, у овој генерацији почео је да се слави тачно одређен вид женске сексуалности. Оне коју је наметнула порно-индустрија. Од чињенице да се продаја секса посредно увукла у моду много више брине став према којем проституција, или будимо блажи, стриптиз или посао модела за доњи веш нису нешто што понижава жену, него нешто што је заправо ослобађа. То изједначавање женских слобода са сексуалном објективизацијом данас може да се види свугде и има мерљив утицај на амбиције младих жена - пише Волтерова.

Зато се праве редови испред клиника за пластичну хирургију, где девојчице хрле како би се „набуџиле". То за Прессмагазин потврђује и др Милан Цолић, хирург из наше познате болнице за пластичну, естетску и реконструктивну хирургију „Цолић". Он каже да у последње време највише захтева које мора да одбија долазе од девојчица које траже прекомерна увећања груди или усана.

- Девојчице с идеалним пропорцијама траже „пачје кљунове" и огромне груди, не размишљајући колико је то штетно. Када питам неку од њих због чега то жели када већ изгледа савршено, каже да жели да се сви окрећу за њом, да свима хоће да покаже да има новца за силиконе - каже Цолић.

Ако се освренете око себе и погледате ко су жене и девојке из медијског простора у Србији које по избору публике важе за најатрактивније и најлепше и које су узори девојчицама, наћи ћете потврду у томе. „Најлепше" жене имају напумпане усне, велике груди, дуге ноге и кратке сукње; увек у први план истичу изглед. Тако имамо сијасет беспосличарки и блејачица за које никоме није јасно чиме су заслужиле да се уопште нађу на насловним странама. Одговор је - својим изгледом.

Ко су српске луткице?

Водитељка Оља Црногорац једна је од оних које много више улажу у изглед него у оно што им је професија, иако многима није јасно чиме се она заправо бави. Код Оље су у првом плану њене препумпане усне и груди, а да је све у телу Оља је показала и на фотографијама на којима рекламира купаће костиме. Без икаквог повода се појављује у медијима, а спремна је и на „монтиране" папарацо фотографије само да се о њој прича.
На ову карту изгледа игра и Анастасија Буђић, која је постала позната откако се сликала за „Плејбој". После тога, њена каријера креће узлазном путањом - постала је чланица групе „Моделс", ушла је у кућу „Великог брата"... иако и даље није јасно ко је та девојка.
Ветеранка међу луткицама је Сани Армани, која би можда могла да држи млађим колегиницама предавања како успети у животу помоћу изгледа. Ова бивша манекенка и водитељка у покушају остварила је девојачки сан сваке луткице - удала се за фудбалера и добро уновчила свој силиконски изглед.

Идеална представница „живих лутака" је Мими Ђуровић, победница једног од ВИП серијала „Великог брата", коју су због пластичног изгледа тадашњи учесници Ајс Нигрутин и Скај Виклер прозвали Јагодица Бобица (лик из цртане серије за децу). Изблајхана коса, велике пуне усне, плава сочива за очи, силиконске груди само су неки од њених атрибута. Иако многима није јасно чиме се она заправо бави и како зарађује за живот, који укључује и вожњу бесних аутомобила по родном Никшићу, она тврди да је креаторка, а недавно се упустила у музичке воде. Чињеница да је победу у једном ријалитију однела девојка луткастог изгледа, иако се причало да је намештено, говори какви су модели женског изгледа пожељни или се намећу садашњим генерацијама девојчица. Оне после њене победе лако могу да закључе да треба да изгледају као она да би профитирале.

Поучене оваквим искуствима, девојчице могу да закључе да им је најбоље да на време крену са каријером луткице и сав џепарац уложе у „пластику", тангице, штиклице и салоне за улепшавање. Култура у којој је успех жене сразмеран њеним пропорцијама стигла је преко ноћи, најпре у Велику Британију, где је све већа популарност такозваних гламур модела, девојака које се разголићене сликају за новине. Оне су врло популарне и удају се за фудбалере. Па кад могу Британке, могу ваљда и Српкиње.

- Многе девојке верују како је сексуално самопоуздање заправо једино самопоуздање, а оно се стиче ако је девојка спремна да се уклопи у слику из меког порнића - тен из соларијума, бразилска депилација и велике груди - каже Наташа Волтер.

Опседнутост изгледом међу девојчицама видећете ако посетите „Фејсбук" профил неке тинејџерке. Голишаве и провокативне фотографије, напућене усне и секси позе део су личног профила многих клинки.

- Стално фотографишу једна другу - поверила се Волтерсовој мајка једне британске тинејџерке. Ауторка књиге „Живе лутке" закључује да комерцијализација и сексуализација детињства, нажалост, почиње све раније и да девојчице практично не могу да се одбране.

- Нови пуританизам се претворио у нови промискуитет. У том свету победнице су оне којима је физичко савршенство на првом месту и које су успеле да ућуткају саме себе, па наизглед не осећају никакво незадовољство таквим начином живота. Таква жена - чешће слављена као супруга или девојка мушкарца хероја (читај: фудбалера) него као хероина властитог живота - постала је жива лутка и заменила идеју слободне жене која тражи и проналази свој пут у 21. веку - закључује Наташа Волтерс.

(Прес магазин, 7.3.2010)

Ja sam sestricini jednog mog drugara,devojcici od 15 godina,pokusao na lep nacin da objasnim da joj ne treba goli stomak usred marta meseca...Ali kad sam video da je majka pusta tako u skolu,digao sam ruke....

Da goli stomak, ali ne samo to vec je sve ogoljeno. Zalila mi se jedna prijateljica koja je psiholog u skoli i kaze da stvarno ne zna vise sta da radi. Kaze da devojcice dolaze toliko nepristojno obuce i da upozorenja nista ne vrede. Sta vise, ovo sto si rekao za majke, roditelji prave najveci problem odakle pravo skoli da propisuje kako ce njihovo dete da se oblaci.

Na sceni imamo totalnu degradaciju omladine.

Tu su najviše roditelji krivi. Ja nikad ne bih dozvolila svom detetu da ide golog stomaka usred zime a bogami ni leti. Šta ako je spopadne neki pedofil ili joj se nešto loše desi?

Moja sestra sve dozvoljava deci- i miniće do guze, ma bukvalno sve...ja kad to vidim poludim, ali ne mogu da se mešam u vaspitanje njene dece.
Mada ponekad prosto moram da prokomentarišem, ali onda sledi prevrtanje očiju u stilu "jao, ona i njena predavanja"...

Slazem se da su roditelji krivi...Ja sam otac zenskog deteta i nema sanse da cu da joj dozvolim da zbog mode koja ne prilici njenim godinama ugrozava svoje zdravlje i sigurnost...

Trenutno je na sceni hiperseksualizacija dece. Iskreno plasim se za njihovu buducnost. Svedeni su na objekat. Tako se i ponasaju.

Pa cela civilizacija ide u tom smeru,doktore.Potpuna dehumanizacija i svodjenje coveka na bar-kod...

Najgori odgovor koji sam čula je "Pa šta ću, takvo je današnje vreme, ne može ona da ide mimo sveta i njenog društva i da se oblači bapski"

Takvo je današnje vreme...mrzim kad čujem taj izgovor.

cat09 ::Najgori odgovor koji sam čula je "Pa šta ću, takvo je današnje vreme, ne može ona da ide mimo sveta i njenog društva i da se oblači bapski"

Takvo je današnje vreme...mrzim kad čujem taj izgovor.

Pazi ako uzmemo u ozbir da modu namecu gay i pedofilski lobiji nije ni cudo sto nam je ovakva moda. Krajnji cilj im je veoma jasan. Uz modu idu i ovi takozvani izopaceni rijaliti, kao i razne grand parade, koje namecu obrasce ponasanja preko svojih izabranika koji postaju deciji idoli.

drdoktor ::

Pa šta će biti sa tom decom?:(

Uh, nije sta ce biti, vec sta se vec dogadja. Razbijanje porodice, razbuktavanje najnizih nagona, jedno stanje sveopste razuzdanosti.

Evo jos jedan zanimljiv clanak.
Културна политика
Тријумф пластичне лутке

Јована Папан
четвртак, 28. јануар 2010.
Девојчице у ласцивним позама окупирале су Фејсбук, највећу друштвену мрежу. Аматерске фотографије направљене у пин-ап маниру, у сопственој продукцији (пред огледалом) или уз помоћ најбоље другарице, украшавају Фејсбук профил сваке друге тинејџерке. Као одговор, појавиле су се чак и Фејсбук групе посвећене исмевању ове колико бизарне, толико и тужне појаве, у којима чланови међусобно размењују и коментаришу небројене фотографије тинејџерки које својим провокативним позама покушавају да изграде статус секс бомби и укажу на своју сличност са Ријаном, Бијонсе, Лејди Гагом или Дитом фон Тиз.

Ово, наравно, није локална појава настала као последица домаће турбо-фолк културе, већ глобални тренд о коме редовно извештавају светски медији. Британска штампа ових дана забринуто констатује како је тешко наћи девојчицу која не верује да је тело постало једина улазница за успех и којој животни сан није да постане старлета. Хорде тинејџерки обучених као порно звезде окупирају дискотеке и ноћне клубове надајући се да ће их неко приметити, и спремне су на све врсте понижавајућих ситуација како би се избориле за шансу у свету „гламур-моделинга“, што је еуфемизам за позирање у тзв. магазинима за мушкарце. Животни узори су им старлете, стриптизете и добро плаћене проститутке, попут тренутно популарне др Брук Магнанти, успешне научнице која је годинама водила двоструки живот радећи као кол-герла високе класе, и која је недавно обелоданила свој идентитет стекавши огромну популарност. Док се према њеним мемоарима, које је писала у виду блога под псеудонимом „Лепотица дана“ снима ТВ-серија, Брук, попут других жена које су своју сексуалност ставиле на тржиште, постаје инкарнација модерног феминизма.

Заиста, хиперсексуализација девојчица и жена данас се често слави као знак ослобађања и оснаживања женског рода. Рушење сексуалних конвенција био је један од главних циљева покрета за ослобађање жена током седамдесетих, у време када су сексуално слободне жене још увек носиле стигму неморалности. Међутим, чини се да је негде у међувремену, током борбе против традиционалних норми које су од жена захтевале честитост и смерност, и залагања за сексуалне слободе какве су увелико уживали мушкарци, сексуалност постала једини битан аспект женске равноправности. Да ли је сексуално самопоуздање једино што данашње девојке сматрају важним, питају се културолози и феминисти, и да ли је идентитет сексуалног објекта или сексуалног предатора једино на шта се своди савремени појам остварене жене?

„Бити слободна данас значи бити слободна да омоташ ноге око шипке за стриптиз, покажеш груди у јавности, понашаш се ласцивно и орално задовољаваш дечаке на журкама уместо традиционалног пољупца за лаку ноћ“, пише Мелинда Тенкерд Рејст, аустралијска феминисткиња. Све је јачи притисак на девојчице да се покоре идеалу мршаве секси неваљалице, што оставља велике последице, а жеља да се разбијају табуи који су их раније штитили данас их доводи у све већу опасност, закључује она.

Шта се десило са идејом личног напретка и усавршавања и када се она свела на пуко гланцање спољашности? Америчка историчарка и феминисткиња Џоан Џејкобс Брамберг завирила је у дневнике девојчица како би открила како се идеја личног напредовања и усавршавања мењала кроз време.

Оно што је открила јесте да су почетком 20. века девојчице под идејом самоусавршавања сматрале све, осим физичког изгледа. Постати боља особа значило је поклањати мање пажње себи, више помагати другима, више се трудити у школи. Типичан одломак из таквог дневника гласио је: „Одлучна сам да не говорим више о себи и сопственим осећањима. Да размислим пре него што проговорим. Да радим напорно. Да будем уздржана у говору и делима. Да не дозволим да ми мисли лутају. Да будем достојанствена. Да више мислим на друге.“ Век касније, типичан одломак из дневника савремене девојчице гласи драстично другачије: „Покушаћу да себе побољшам колико год могу уз помоћ своје уштеђевине и новца који зарадим од чувања деце. Смршаћу, набавити нова сочива, већ имам нову фризуру, добру шминку, нову одећу и друге ситнице.“

Еријел Леви, америчка ауторка, анализирала је у својој књизи Женске шовинистичке свиње процесе захваљујући којима су модерне жене усвојиле тзв. културу ласцивности: часове стриптиза, идолизацију порно звезда, фризирање интимних зона, импланте и сл. „Ако су мушке шовинистичке свиње били мушкарци који сматрају жене комадима меса, у томе су их превазишле женске шовинистичке свиње – жене које од себе и других жена стварају сексуалне објекте.“

Шта је толико фасцинирало модерне жене у појавама какве су стриптизете и порно звезде? Одговор на који је наишла јесте да се за ове, некада маргинализоване културне појаве, данас све више везује идеја женског „оснаживања“. Такође, усвајање ових традиционално мушких образаца понашања (посета стриптиз клубовима, гледање порно филмова) за многе жене је начин да се такмиче са мушкарцима, тј. да победе осећај сексуалне инфериорности. У оваквом понашању често има мало искрености, а много труда да се имитирају мушкарци, закључује Леви.

Све у свему, чини се да порука која девојчицама стиже из савремене културе јесте да без секси фотографије на Фејсбуку, штикли од 15 центиметара и вибратора у фиоци данас себе не можете сматрати „успешном“ и „јаком“ женом. Женом каква не само да прижељкује већ и живи „Секс и град“ живот, састављен из бесконачних сеанси улепшавања, шопинга, сексуалних авантура и њиховог препричавања са другарицама. Проблем је само у томе што се такав живот, попут и самог чувеног серијала, врло брзо претвара у фарсу.

Jедна од добрих тековина деценија женске еманципације јесте што се просечна девојчица данас више не подређује стереотипу порцеланске лутке која послушно трепће. Лоша је што се све више подређује стереотипу пластичне лутке на надувавање која свој хиперсексуализовани идентитет доживљава као врхунац женског самоостварења и тријумф равноправности.

cat09 ::Najgori odgovor koji sam čula je "Pa šta ću, takvo je današnje vreme, ne može ona da ide mimo sveta i njenog društva i da se oblači bapski"

Tačno tako! Najgore je što se nikada ne gleda zlatna sredina. Valjda je istu najteže razumeti.

drdoktor ::Uh, nije sta ce biti, vec sta se vec dogadja. Razbijanje porodice, razbuktavanje najnizih nagona, jedno stanje sveopste razuzdanosti.

Da , problem je u odgoju . U popustljivom odgojnom stilu u kojemu roditelji popuštaju u dječjim hirovima ... a ne bi trebali ( smjeli ) ...
Razredi su prepuni golišavih djevojčica . Odgovornost leži u roditeljima . Učitelji su pretežno nemoćni ... Škole ne posjeduju pisana pravila odijevanja po kojima mogu spriječiti takve pojave . Ovo je produkt demokracije ... i sveopće razuzdanosti , svakako ...

U drugom osnovne djevojčice nose miniće a to ne bi bilo toliko strašno da to nisam primijetila i onda u obilasku dječijih prodavnica i sama vidjela da roditelj nema šta drugo da kupi djevojčici sve su suknje kratke tj.prekratke.
Jedino u Todoru su suknjice do i preko koljena a on je za mnoge skup.

"Hiperseksualizacija" dece

Britanski psiholozi su na zahtev ministarstva unutrašnjih poslova proučavali uticaj seksualnih prizora na lilčnost i ponašanje mladih i dece
Jedno istraživanje sprovedeno u Britaniji je pokazalo da su deca u zemlji izložena preteranoj količini prizora seksualne prirode u štampi, na televiziji, na internetu, kroz video igrice i muzičke spotove.
To je zaključak izveštaja grupe psihologa sastavljenog na zahtev britanskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Autori izveštaja, između ostalog, pozivaju ministarstvo da iskoristi svoja ovlašćenja kako bi ograničilo pristup dece takvim prizorima.

Prizori utiču na ponašanje dece

Deca su na sve strane izložena prizorima seksualne prirode kažu autori izveštaja i ističu da ta takav oblik "hiperseksualizacije" utiče na ponašanje dece i mladih, mnogo više nego u prethodnim generacijama.

Psiholozi su ustanovili da je sve više seksističkog ponašanja, seksualnog uznemiravanja, pa i nasilja među tinejdžerima.

Već nekoliko decenija poruka koju devojke i devojčice dobijaju iz medija je da moraju da budu lepe i mršave. Danas poruka glasi da moraju da budu lepe, mršave i SEKSI. To je novi problem

Linda Papadopulos, psiholog
Jedan od autora izveštaja je doktor Linda Papadopulos, klinički psiholog, specijalista za uticaj medija na decu, posebno devojčice.

BBC je zamolio Lindu Papadopulos da definiše problem koji nastaje zbog izloženosti mladih prizorima "hiperseksualnosti".

"Seksualizacija dece stiže sa strana koje vam možda ne bi odmah pale na pamet. Nisu to samo mediji, nisu to samo reklame - to je odeća namenjena daci, to je jezik koji čuju oko sebe, to su igračke kojima se igraju... Nanesena šteta se takođe manifestuje na različite načine - broj dece mlađe od 18 godina optužene za seksaulne delikte raste. Takođe, sve je više i to sve mlađe dece koja imaju anoreksiju i druge poremećaje ishrane, sve je više mladih koji idu na plastične operacije. Ta opsednutost izgledom se poslednjih godina donekle promenila, na jedan perfidan način. Već nekoliko decenija poruka koju devojke i devojčice dobijaju iz medija je da moraju da budu lepe i mršave - danas poruka glasi da moraju da budu lepe, mršave i SEKSI. To je novi problem sa kojim se suočavamo".

Šta može da poboljša stanje?

U izveštaju se iznosi nekoliko desetina preporuka za rešavanje problema - doktor Papadopulos prenosi neke od njih.

"Može da su učini nekoliko stvari. Na prvom mestu je obrazovanje - decu moramo da uputimo u odnose polova, da ih učimo rodnoj jednakosti. Istovremeno, moramo da im pokažemo kako mediji funkcionišu, da im objasnimo da su fotografije koje vide u časopisima rezultat kompjuteske obrade i retuširanja, da razgovaramo s njima o njihovom ličnom doživljaju onog što vide i uticaja koji to ima na sliku koju formiraju o sebi", preporučuje psiholog Linda Papadopulos.

Internet je prepun izazova - prvo što svakom padne na pamet je pornografija, ali ne radi se samo o tome. Na intrenutu, na primer, ima sajtova koji promovišu anoreksiju - moramo da razmislimo o načinima da se to reguliše

Linda Papadopulos, psiholog
"Istovremeno", dodaje ona, "roditelji imaju obavezu da paze čemu su deca sve izložena. Naravno da to nije lako, posebno otkako se internet upleo u naše živote, ali ne možemo ih pustiti da gledaju šta im padne na pamet. Internet je prepun izazova - prvo što svakom padne na pamet je pornografija, ali ne radi se samo o tome. Na intrenutu, na primer, ima sajtova koji promovišu anoreksiju - moramo da razmislimo o načinima da se to reguliše. Televizija je u Britaniji već regulisana i određene vrste sadržaja ne smeju da se emituje pre 9 sati uveče. Nešto slično moglo bi da postoji i za internet. I velike korporacije snose odgovornost za proizvode koje prodaju deci - moramo da ih upozorimo na efekat koji ima prodaja lutaka u mrežastim čarapama petogodišnjim devojčicama. Zar trogodišnjim devojčicama trebaju cipele s visokim potpeticama, ili osmogodišnjakinjama grudnjaci"?

Važna uloga roditeljske poruke

Kerolajn Kokoran, zamenik urednika časopisa za tinejdžere Šugar, ističe, međutim, da su mediji laka meta za kritike.

"Poruke koje dobijaju kod kuće, od roditelja, mnogo su važnije od bilo čega što mogu da vide u medijima. Roditelji su ti koji deci treba da usade stavove koji će im omogućiti da se odupru uticaju medija ili pritisku svojih vršnjaka. Neophodno je kod dece gajiti samopouzdanje koje im omogućava da ne idu putevima kojima ne treba da idu. A to jedino mogu roditelji".

Roditelji su ti koji deci treba da usade stavove koji će im omogućiti da se odupru uticaju medija ili pritisku svojih vršnjaka. Neophodno je kod dece gajiti samopouzdanje

Karolajn Kekoran, časopis Šugar
I profesor sociologije na univerzitetu u Kentu Frenk Furedi smatra da su roditelji ključ za rešavanje, ili bar zauzdavanje problema.

"Roditelji moraju da povuku vrlo jasne granice i da shvate da su neke stvari primerene odraslima, ali ne i deci. Šestogodišnjaci danas vrlo vešto koriste kompjutere - oni izrastaju u desetogodišnjake koji gledaju najstrašniju pornografiju. Što je najgore, pri tom misle da je to što vide slika stvarnog života. A roditelji, koji naravno ne znaju da im klinci gledaju takve stvari, nisu tu da im objasne da u stvarnom životu nije tako".

Sociolog Frenk Furedi kaže da roditelji moraju da znaju šta im deca gledaju i tako ih zaštite od nerealne percepcije seksualnosti
"Zbog toga su tinejdežri agresivni prema svijim devojkama, zbog toga tinejdžerke ne znaju da mogu reći 'ne' Roditelji, dakle, moraju da preuzmu kontrolu i da znaju šta njihova deca gledaju. Možda deca ne treba da imaju pristup interenetu u svojoj sobi, pa ni televiziji. Roditelji još mogu da cenzurišu ekstremni sadržaj kojem deca imaju pristup, ali šta ćemo sa muzičkim spotovima, sa Bejonse ili 'Pusiket dolz' što gledaju i najmlađi klinci. Problem je u tome što je celo društvo, na čelu sa industrijom zabave, hiperseksualizovano", upozorava socilog Frenk Furedi povodom izveštaja o uticaju toga na formiranje ličnosti kod mladih.

Dragana ::
Da , problem je u odgoju . U popustljivom odgojnom stilu u kojemu roditelji popuštaju u dječjim hirovima ... a ne bi trebali ( smjeli ) ...
Razredi su prepuni golišavih djevojčica . Odgovornost leži u roditeljima . Učitelji su pretežno nemoćni ... Škole ne posjeduju pisana pravila odijevanja po kojima mogu spriječiti takve pojave . Ovo je produkt demokracije ... i sveopće razuzdanosti , svakako ...

Koliko sam shvatio - ovo je baš iz tvoje profesije; šta bi ti (ako sam tačno informisan) sugerisala i šta treba menjati?
Očito je da je naučna pedagogija potpuno potisnuta i da niko ne konsultuje pedagoge i psihologe; kako to pokrenuti?
Svi mi znamo, manje više, da je ovo dvijantno i bolesno iskrivljenje i civilizacijski faul- pitanje je- šta se može popraviti?

Fristajlo ::

Odmah cu ti dati odgovor iz moje struke. Nista se ne moze poduzeti, jer upravo i jeste glavni cilj hiperseksualizacija koja se od odredjenih grupa promovise. Ako se i nesto pokrene to je vise kozmeticki, nego sustinski. Ovo ti govorim iz iskustva.

drdoktor ::

Problem je svakako političke prirode; u tom slučaju, potrebna je žestoka anti-kampanja, vođena vrlo digo i istrajno, dakle. Treba demaskirati skrivene namere hiperseksualizacije kao i ciljeve tog koncepta. Kome je u interesu da se i deca promovišu u seksualno eksploatisanu populaciju? Pedofilima? Ili je to novo tržište modne industrije?

LGBT grupama, ali i ostalima koji se bore za uspostavljanje poretka iz Orvelove knjige.

drdoktor ::LGBT grupama, ali i ostalima koji se bore za uspostavljanje poretka iz Orvelove knjige.

Kako se možemo boriti protiv toga? Zar je jedino rešenje revolucija? Da li je moguće da sam ja toliko u pravu...?

drdoktor ::
Nista se ne moze poduzeti...

Može Doco, edukacijom roditelja.
A tu sad nastaje problem, kako dospjeti do prezaposlenih roditelja koji uglavnom kažu "tako se oblače svi pa što ne i moja".
Majke su apsolutno neupućene u neke stavove i gledanja a škola je bespomoćna jer niko na savjetu roditelja ne iznosi pitanje oblačenja "bar" u školi. Vjeruj da sam se svega nagledala otkad dijete vozim u školu svaki dan.
Sad kad slavila rođendan malome namjerno sam pozvala i mame da i mi malo porazgovaramo o svemu, jedna koja ima curicu kaže "ja njoj nemam šta kupiti sem hlača a Todor gdje je pristojna garderoba mi je preskup" i u pravu je. Meni došlo da pišem i Todoru da bar malo snizi cijene jer je jedini koji vodi računa o svemu što se tiče djeteta. Sve je to tako povezano usko i jedno drugo vuče za sobom. Predložiću iduć godine uniforme i baš me zanima reakcija drugih roditelja.

Orhideja :: Sve je to tako povezano usko i jedno drugo vuče za sobom. Predložiću iduć godine uniforme i baš me zanima reakcija drugih roditelja.

Proglasiće te za komunjaru, videćeš... To danas rade sa normalnima...

Orhideja ::... Predložiću iduć godine uniforme i baš me zanima reakcija drugih roditelja.

Eh... iz krajnosti u krajnost.

Klin se klinom izbija; Kad ostane rupa, popuniće se nekim sadržajem.