Srbi - narod najstariji!

". . . Mi smo bili monoteisti davno pre Jevreja , čiji bog JA/x/BE se "JAVLJAO " .... A prastari Srpski bog "JESE" bio je pre jevrejskog : " EG SUM QUI SUM" . "JE- SAM KOJI JE SAM"
Naša reč UM ide u vremenske prolome! Ona je sveta ! Ona je mistična . S njom je otpočinjala svaka radnja, svaki sveti čin ! "Um caruje - snaga klade valja" . A drevni Srbin se sastojao prvo od UMA: "Zemljom hodim nebo me drži. "

Ovako istoriju shvata neko koje po struci lingvista, a lati se pisanja istorije

@Jurivaka,

molim te da sa mnom ozbiljno razgovaras.
Posto je ovo ne znam koji put da ne kazes kako ti nesto nije jasno nego citras bez naslova i autora, moracu da ti kazem kako nemas pojma o osnovnim stvarima, te je meni zbog toga jako tesko da komuniciram s tobom.
Da se razumemo, nikakva, niti icija, pisanja ovde ne branim, niti imam nameru da analiziram ili se raspravljam. Sve vreme mog forumskog ( za mene javnog pisanja) vodim racuna, posebno na temama o istoriji, kakve sam postove poslala.

Ne razumem navod koji si napisao, jer ne znam u kom kontekstu ga pominjes. Vec iks puta sam ostavljala citate iz Cajkanovicevih dela, ako hoces da se osvrnemo na verovanja Srba.
Drugo, ne znam koliko i sta znas, sta citas i koliko te interesuje istorija Srba van onoga sto smo svi mi manje -vise ucili u skoli, i pride onoga sto se uci na studijama.

Dakle, kada si vec pomenuo boga, s tim da moras da racunas na to kako vec imas jedan minus jer mi nisi odgovorio na pitanje sta su to istorijski dokazi,
zasto u danasnjem crkvenom kalendaru pravoslavnih Srba za 28. juni pise Vidovdan?
I kakav je to praznik, osim sto se vezuje za Kosovsku bitku?

Ipak je to teznja za senzacionalizmom, ako je Pjanovicka lingvista nije glupa da ne vidi koliko masi.

sto je zabranjenije to je senzacionalnije...
i nikako mi nije jasno zasto je knjizara zatvorena, pa kao otvorena...
najvaznija je etikecija...
nema veze to sa pisanjem Olge Lukovic Pjanovic...

Vidra ::@Jurivaka,

molim te da sa mnom ozbiljno razgovaras.
Posto je ovo ne znam koji put da ne kazes kako ti nesto nije jasno nego citras bez naslova i autora, moracu da ti kazem kako nemas pojma o osnovnim stvarima, te je meni zbog toga jako tesko da komuniciram s tobom.

Ne mogu biti ozbiljan kada nemam pojma o osnovnim stvarima. Znaš li nekoga takvoga ko je ozbiljan?
A, opet, ti sve preozbiljno shvataš.
Citat su Olgine riječi iz pisma upućenog Miliću Stankoviću i on dovoljno govori sam za sebe, bez obzira na kontekst. (Možda je ovo kasnije ubacila i u neku svoju knjigu)

Dakle, kada si vec pomenuo boga, s tim da moras da racunas na to kako vec imas jedan minus jer mi nisi odgovorio na pitanje sta su to istorijski dokazi,

Istorijski dokazi su relevantni pisani izvori i arheološka nalazišta iz rimskog, vizantijskog i grčkog perida.

zasto u danasnjem crkvenom kalendaru pravoslavnih Srba za 28. juni pise Vidovdan?
I kakav je to praznik, osim sto se vezuje za Kosovsku bitku?

Vidovdan se dovodi u vezu, osim sa kosovskim bojem, i sa staroslovenskim bogom Vidom. Toliko se za sada zna o tome, bar koliko ja znam. A. pošto ne znam osnovne stvari, nije mi vjerovati

Vidovdan se dovodi u vezu, osim sa kosovskim bojem, i sa staroslovenskim bogom Vidom. Toliko se za sada zna o tome, bar koliko ja znam.

A to naravno nije sve, a ima gde i da se o tome procita... i cak na vise mesta... od razlicitih autora...

Istorijski dokazi su relevantni pisani izvori i arheološka nalazišta iz rimskog, vizantijskog i grčkog perida.

Hm, kako li onda Indijanci znaju svoju istoriju? Ili KInezi?
Ali, dobro, da ne duzimo... bez potrebe...

A, opet, ti sve preozbiljno shvataš.

Iskrena da ti budem, onoliko dugo sam se bavila folklorom, da ne kazem da sam igrala folklor, i jos uvek mi je fascinantno sto jako malo ljudi zna sta je folklor u stvari. Danas klici kazu da treniraju folklor... (!)
Ako je ovakvo moje misljenje preozbiljno, bez obzira na misljenja drugih, ipak ga necu promeniti.

Vidra :: Hm, kako li onda Indijanci znaju svoju istoriju? Ili KInezi?
Ali, dobro, da ne duzimo... bez potrebe...

Šta, ne govorimo li ovdje o Srbima i njihovoj istoriji? Kakve veze imaju Indijanci sa time? Kada sam pomenuo relevantne istorijske izvore, mislio sam isključivo na istoruju Srba, jer je to tema, zar ne?

Moj profesor istorije u osnovnoj skoli ucio nas je da povezujemo stvari - napr. da su Karadjordje i Napoleon bili savremenici; da je Sv. Ilija slican Zevsu; da svi narodi na svetu imaju mit o potopu; i svi nekako znaju za zmaja koji nikada nije pronadjen...

A. pošto ne znam osnovne stvari, nije mi vjerovati

Samo ostavis gde si sta citao - naziv i ime autora. Uopste se ne radi o poverenju ili nepoverenju.

A prastari Srpski bog "JESE" bio je pre jevrejskog : " EG SUM QUI SUM" . "JE- SAM KOJI JE SAM"

Ovde fali slovo 'o' jer se na latinskom 'ja' pise ego...
pa se pitam da li je ovaj bog 'jese' - 'jeste' ili sta?
Ako nisi zadovoljan radom Olge Lukovic Pjanovic, probaj sa Milanom Budimirom

E, ne znam šta je bilo sa tim slovom O - da li ga je pojela Olga ili štampač, jer ja tekst nisam pisao, samo sam ga kopirao.
Ne znam takođe zašto me upućuješ na filologa, da li je ovo tema o jeziku-jezicima ili o istoriji Srba?

Jurivaka ::[b]E, ne znam šta je bilo sa tim slovom O - da li ga je pojela Olga ili štampač, jer ja tekst nisam pisao, samo sam ga kopirao.
Ne znam takođe zašto me upućuješ na filologa, da li je ovo tema o jeziku-jezicima ili o istoriji Srba?

naravno da ne znas, u tome i jeste problem...

Vidra ::

Jurivaka ::[b]E, ne znam šta je bilo sa tim slovom O - da li ga je pojela Olga ili štampač, jer ja tekst nisam pisao, samo sam ga kopirao.
Ne znam takođe zašto me upućuješ na filologa, da li je ovo tema o jeziku-jezicima ili o istoriji Srba?

naravno da ne znas, u tome i jeste problem...

Nije problem u samom neznanju kao takvom. Čovjek može naučiti ono što ne zna, ako je zainteresovan. Pravi problem je u korištenju znanja, tj. kada iz onoga što zna izvlači pogrešne zaključke.

Pravi problem je u korištenju znanja, tj. kada iz onoga što zna izvlači pogrešne zaključke.

bas tako...

Nije problem u samom neznanju kao takvom. Čovjek može naučiti ono što ne zna, ako je zainteresovan.

na primer cisto informativno procitaj
http://www.scribd.com/doc/45738549/Pomocne-nauke-skripta

Vidra :: bas tako...

Eto, vidiš, i mi se možemo složiti.

@Jurivaka,
Nadam se da si procitao ono sto sam ti ostavila, i naravno da smo se slozili jer ni ti ni ja nismo toliko konfliktni da bismo prekinuli komunikaciju. Iskrena da ti budem, vise cenim i kada prsti a da je rasprava dooobra.
...............................................................................................






Јован Цвијић, О исељавању босанских мехамеданаца

Службени гласдник 16.јуни 1910. године


Познато је да су се мухамеданци почели исељавати из Босне и Херцеговине после ( аустријске) окупације; пред 1908.годину то исељавање је било сасвим ослабело и од Анексије је узело највеће размере. Ово је нарочита врста миграција. (...)

Исељавање босанских мухамеданца само је у малој мери изазвано економским, а много више психолошким узроцима. (...)
Селе се и имућнији. Ако се и сиромашни селе, то није због тога што би у Турској налазили боље зараде; напротив, прилике за зараду су повољније у Босни. Они се дакле селе из области бољих привредних прилика у земљу лошијих економских прилика.
И ипак сад постоји код босанских мухамеданаца не само наклоност и тежња, већ и народни хук за исељавањем. Онај узвик ''сви ће се 'из Босне иселити'''обележава тај хук.

Као што је поменуто, главни узрок томе је психички, или да употребимо старији израз, нарочито стање народне душе, које се развило под утицајем прилика што су настале после окупације и нарочито после анексије. То је стање незадовољства са приликама и са самим собом, озлојеђења, очајања. Истина, такво душевно стање завлада код свих мухамеданца Балканског полуострва кад подпадну под туђу, хришћанску управу, али је у Босни много интензивније. И то је управо оно што треба објаснити.

Босански мухамеданци су живели под народним приликама и имају друкчије психичке особине но отсали словенски ренегати Балканског полуострва. Сасвим су другачији но Помаци или помухамеданјени Словени јужне Старе Србије, Македоније и Бугарске.

Као што је познато, босански мухамеданци су Срби, знатним делом српско племство, које је променило веру ( поглавито богумилску и православну) и изгубило народну свест. Бивша господа, они су под турском управом остали господа. Босна је вековима била периферијска турска земља, највише удаљена од Анадола и Цариграда. Османлије су је могле поглавито тиме уза се држати што су повлађивали босанским мухамеданцима. Они су често имали стварну аутономију. Отпавши од вере и српске народне свести, ови мухамеданци су тежили да се покажу достојни вере и нових положаја и стављали су се у већу супротност сународницима, који су остајали у старој вери. Последње су чинили због оног стида, који се јако јавља коскод свих ренегата и изазива тежњу да се тобож удаље од свог корена и даље затру везе и осећања, која су их за њега везивала. Тако су се код многих развиле особино осионости, разметљивости и лажног турцизма. (...)

http://vesnik.net/2013/06/03/iliri/

Запад режира нову историју: Срби и Руси криви за Први светски рат

Шта се крије иза најављених филмова о сарајевском атентату?
Стогодишњица почетка Првог светског рата, по свему судећи, послужиће појединим историчарима, али и филмским уметницима, да историјске догађаје изрежирају на начин који одговара данашњим центрима моћи. Јер, после изјава неколико угледних европских историчара да су за Велики рат криве Србија и Русија, сада је најављено и снимање играних филмова о Сарајевском атентату, који ће, по речима продуцената, “бацити ново светло на убиство Франца Фердинанда”.
Тако је аустријски редитељ Андреас Прохаска добио средства из Фонда за подстицај филма града Беча за снимање трилера “Сарајево”. У питању је прича из угла истражног судије Леа Пфефера, који покушава да “расветли позадину атентата”. Такође у Аустрији, поводом стогодишњице атентата, почиње и снимање документарног филма, док се сличан пројекат спрема и у Сарајеву, где режисер Јасмин Дураковић припрема играно-документарни филм о Фердинанду и Софији.
Поједини европски историчари иду толико далеко да Гаврила Принципа проглашавају за терористу, Младу Босну упоређују са Ал каидом, а Србију криве за избијање Првог светског рата, који је “још почетком 20. века спречио уједињење Европе”!
- Приче о јединству у Европској унији и Великом рату не иду заједно. Зато је лакше пребацити кривицу на Србију и Русију – констатује историчар Драган Петровић.
Свако ко политику оправдава злоупотребом културе и историје чини грешку, пошто политика проистиче из културе и историје а не обрнуто, поручује историчар Чедомир Антић.
- Сама идеја да је Први светски рат почео у Сарајеву показује колико протагонисти оваквих тумачења не брину о чињеницама. Прва жртва рата није био Франц Фердинанд, већ грађанин Краљевине Србије убијен после Аустроугарске објаве рата. Тај рат је био аустро-српски рат, а тек када је Немачка напала Русију и Француску заиста почиње Први светски рат – објашњава Антић.
Наш саговорник сматра да ревизија историје иде наруку данашњем интересу појединих европских земаља да Први светски рат прикажу као сплет околности за које је заслужан спољни (српски) фактор. Таква кампања је и у функцији притиска ради умањивања политичких права српског народа.
- Не треба да чуде и покушаји да Русија буде приказана као дежурни кривац с обзиром на то да је у то време постојала већ столетна тенденција Запада да ратује са њом. Није тачна теза према којој је руска заштита Србије, “фактора нестабилности” којег је требало казнити, довела до светског рата. Русија 1914. није напала Аустроугарску, већ је Немачка, сила истински одговорна за избијање Првог светског рата, напала Русију, Француску и Белгију – подсећа саговорник “Новости”.
Антић сматра да од новог таласа историјске пропаганде Србија тешко може да се одбрани, највише због тога што имамо слабу елиту.
- То се најбоље видело прошле године приликом скромног и неадекватног обележавања стогодишњице Балканског рата. Било би добро када би држава уложила одређена средства, рецимо, у снимање холивудског филма о догађајима у Првом светском рату, који би за Србију значио оно што је “Храбро срце” значило за Шкотску или “Мајкл Колинс” за Ирску. Такав филм не треба да буде наша пропаганда, довољно је да неко од великих америчких или британских режисера упути рационалан изазов свим укорењеним стереотипима, па и српским – закључује Антић.
...Svedoci smo lažiranja istorije,pre bih verovala Deretiću nego ovima sa zapada....