Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

RITTAL na Cebit-u

Na ovogodišnjem sajmu CeBIT 2017 u Hanoveru Rittal je predstavio napredna IT rešenja i usluge za data centre. Klijentima to omogućava uštede, optimizaciju i unapređenje procesa poslovanja, uz istovremeno povećanje pouzdanosti rada IT sistema.



Centralno mesto na štandu zauzeo je standardizovani kontejnerski data centar dužine 12 metara, kao modul koji se koristi za izgradnju Lefdal cloud data centra u Norveškoj, u saradnji s Rittal‑om kao jednim od nosilaca projekta. Reč je o standardizovanom, modularnom i skalabilnom kontejnerskom rešenju data centra čiji kapacitet napajanja i hlađenja može da se prilagodi potrebama korisnika. Konceptom standardizovanog i modularnog rešenja smanjuju se troškovi proizvodnje i rok isporuke, uz jednostavno proširenje kapaciteta u slučaju potrebe.

Edge Data Centar za inovativna IoT rešenja

U kompanijama u kojima je za proizvodnju neophodna komunikacija IT resursa i odziv u realnom vremenu, Rittal Edge Data Centar omogućava efikasno rešenje po sistemu „ključ u ruke“, otvarajući put za primenu industrije 4.0. Edge Data Centar ima unapred konfigurisanu IT infrastrukturu i sastoji se od dva Rittal TS IT reka sa odgovarajućim modulima za klimatizaciju, distribuciju napajanja, UPS, protivpožarnu zaštitu, monitoring i kontrolu pristupa. Zahvaljujući sveobuhvatnoj standardizaciji, izbor navedenih jedinica može brzo i lako da se prilagodi potrebama klijenta. Sistem je modularan i proširiv, po dva reka istovremeno.



Prednosti ovakvog rešenja ogledaju se u tome što nije potrebno trošiti novac za građevinske radove tj. opremanje posebne prostorije za smeštaj IT opreme – celokupno rešenje nalazi se unutar rekova, koji istovremeno pružaju više nivoa zaštite prema IP standardu, a mogu se smestiti i u „neuslovnim“ prostorijama. Rešenje je i „mobilno“, pa u slučaju potrebe može brzo i lako da se prenese na novu lokaciju.



Open Compute Project za novu generaciju data centara

Premijeru na sajmu CeBIT imali su i 12V i 48V DC OCP rekovi kao i Open19 rek, koji su nastali kao odgovor na potrebu za uštedama u energiji i korisnom prostoru rekova. Oba sistema omogućavaju napajanje jednosmernom strujom u cilju veće energetske efikasnosti.

Rekovi su potpuno standardizovani, modularne konstrukcije, skalabilni i fleksibilni. Aktivne IT komponente ne moraju više da imaju svoje jedinice za napajanje, već se napajaju jednosmernom strujom (DC) iz centralnog ispravljača. Sabirnice za distribuciju integrisane su u same rekove ili se koriste specijalni kablovi.

Ovaj pristup omogućava značajno manju potrošnju energije i lakše hlađenje. Rittal‑ove visokoefikasne IT platforme uvode se u nove generacije data centara, jer umanjuju gubitke energije u toku konverzije i omogućavaju znatno smanjenje troškova klimatizacije.

Objavljen ključ za dešifrovanje podataka šifrovanih Jaff ransomwareom



Otkriven je propust u zlonamernom ransomware sadržaju imena Jaff koji se već mesec dana širi putem Necurs botnet mreže.

Bezbednosni stručnjaci iz kompanije Kaspersky Lab iskoristili su pronađeni propust kako bi omogućili povratak šifrovanih podataka sa računara. Napominju kako je ključ za dešifrovanje što su razvili namenjem svim verzijama zlonamernog sadržaja Jaff te kako mogu da dešifruju sve datoteke šifrovane .jaff, .wlu, .sVn nastavcima.

Jaff je proširen putem spam kampanje koja je uključivala slanje PDF attachmenta u kojem je bio ugrađen Microsoft Word dokument pomoću kojeg je na računar preuziman zlonamerni ransomware sadržaj.

Pojedinci iza napada su za povrat podataka tražili od 0,5 do 2 Bitcoina što iznosi od 1,500 do 5,000 američkih dolara, a najveći je broj slučajeva zabeležen na prostoru Kine, Rusije, Egipta te Nemačke.

Besplatan ključ za dešifrovanje podataka moguće je preuzeti ovde.
http://media.kaspersky.com/utilities/VirusUtilities/EN/rakhnidecryptor.zip

Office 365 stigao i na Windows Store, ali uz neka ograničenja



Nakon što je izdao posebnu verziju Windows-a 10 – Windows 10 S, Microsoft je odmah napomenuo kako će na Surface računare sa tom verzijom Windows-a biti moguće instalirati samo aplikacije iz Windows Store-a. Dakle, kupci takvih laptopova do sada nisu imali mogućnost instalacije Officea 365, već samo Office Mobile verzije.

Ali, to se konačno promenilo, Microsoft je u Windows Store ubacio i Office 365 Personal, ali, uz neka manja ograničenja. Za početak nema mogućnosti korištenja COM add-ona, moguća je instalacija samo 32-bitnog Word-a, Excela, PowerPoint-a, Outlook-a, Access-a te Publisher-a.

Takođe korisnici koji se odluče da preuzmu Office 365 iz Windows Store-a umesto pune verzije OneNote-a 2016 dobiće OneNote for Windows 10. Iz Windows Store-a moguće je preuzeti različite verzije Office-a – Office 365 Personal, Office 365 Home, Office 365 for Education Plus i Office 356 Education E5. Nakon što prođe probni period (krajem 2017.), Microsoft će omogućiti preuzimanje i ostalih verzija – Office Home and Student 2016 i Office Home & Business 2016.

Office iz Microsoft-ove prodavnice za vreme probnog perioda mogu preuzeti samo vlasnici Surface laptopova sa Windows-om 10 S, ali iz Microsoft-a poručuju kako će nakon što Office izgubi oznaku "Preview" isti biti dostupan i svim drugim korisnicima Windows-a 10.

Više infromacija dostupno je na Microsoft-ovim službenim internet stranicama.
https://support.office.com/en-us/article/FAQ-Office-on-Windows-10-S-717193b5-ff9f-4388-84c0-277ddf07fe3f

Novi 4G šampion Srbije!

Borba za 4G bazne stanice, pokrivenost stanovništva 4G signalom je počela pre nego što se 4G pojavio u Srbiji, a RATEL-ovi izveštaji uvek privlače dosta pažnje, jer predstavljaju uporedni prikaz stanja u našoj zemlji. Najnoviji izveštaj koji je osvanuo danas će dugo ostati upamćen u Srbiji po neverovatnom rastu pokrivenosti 4G signalom jednog od operatera.



Levo Q4 2016, desno Q1 2017, izvor: RATEL
Telenor nas je sve veoma prijatno iznenadio i na najbolji način odvukao pažnju od aktuelnih ponuda – Vip NEO paketa koje je ova kompanija ponudila za desetogodišnjicu poslovanja u Srbiji, ali i od Telenor promocije koja korisnicima koji produže svoje ugovore nudi 10 GB interneta tokom trajanja novog ugovora. Naime po novom RATEL izveštaju Telenor je bio najvredniji operater u prvom kvartalu 2017. pa je sa 730 novih 4G stanica procenat pokrivenosti teritorije 4G (LTE) signalom sa 9,95 porastao na neverovatnih 59,85 odsto (Telekom Srbija sa 15,64 na 19,81 odsto i Vip mobile sa 34,4 na 36,5 odsto). Shodno tome, porastao je i broj pokrivenosti stanovništva 4G mrežom, pa je taj rast kod Telenora 36,49 odsto – sa 53,78 na čak 90,27 odsto!, odnosno više od 10 odsto u odnosu na prvog sledećeg – Vip mobile. I Telekom i Vip su takođe zabeležili rast, ali ne tako drastičan – Telekom Srbija sa 60,95 na 66,58 odsto, a Vip mobile sa 78,2 na 79,93 odsto.



Levo Q4 2016, desno Q1 2017, izvor: RATEL
Ukupan broj baznih stanica se takođe povećao, pa ih sad Telenor ima 7163, dok ni Telekom Srbija ni Vip mobile ne prelaze cifru od 5000.



Gornji red Q4 2016, donji red Q1 2017, izvor: RATEL
„Imajući u vidu da više od polovine ukupnog mobilnog internet saobraćaja u Srbiji prolazi kroz Telenor mrežu, želimo da našim korisnicima obezbedimo odličan 4G internet, gde god da se nalaze. Da smo u tome i uspeli, potvrđuje prvi izveštaj RATEL-a za ovu godinu. Pokrivenost stanovništva, kvalitet signala i brzina interneta jesu najvažnije karakteristike mreže za svakog korisnika, a naš prioritet je da obezbedimo konzistentnost njihovog iskustva u Telenor mreži u svakom trenutku, bilo gde u Srbiji“, rekla je Ingeborg Øfstuhus, generalna direktorka Telenora.

EU bi mogla da zabraniti zadnja vrata do kriptovanih servisa



Evropski parlament uskoro će raspravljati o predlogu nove regulative kojom se dodatno pojašnjavaju pravila o e-privatnosti građana Evropske unije. Oslanjajući se na Povelju o temeljnim pravima EU, i njenu odredbu o tome kako "svi imaju pravo na zaštitu sopstvenog privatnog i porodičnog života, doma i komunikacija", europarlamentarci smatraju da je potrebno regulirati privatnost i u sferi online komunikacija.

Prema ovom predlogu davaoci komunikacijonih usluga moraće korisnicima da pruže dovoljnu zaštitu protiv neautorizovanog pristupa njihovim elektronskim komunikacijama (enkripciju) gde god je to moguće, i o načinu takve zaštite transparentno izvestiti korisnike. Dodatno, u slučajevima kada se enkripcija koristi, svaka dekripcija, obrnuti inženjering ili praćenje takvih komunikacija (dakle, ostavljena "zadnja vrata" za policiju ili obaveštajne službe) biće zabranjeni.

Novom se regulativom zabranjuje državama članicama EU da telekomunikacionim kompanijama nameću bilo kakve obveze koje bi za rezultat imale oslabljivanje sigurnosti i enkripcije komunikacionih sistema.

Ovaj predlog će prvo morati da prođe raspravu i bude potvrđen u Evropskom parlamentu, a nakon toga moratće ga potvrditi i Evropska komisija. Ako sve to prođe kako je sada predloženo, novi pravni okvir trebao bi da stupi na snagu 25. maja sledeće godine.

Spotify sada ima 140 miliona mesečno aktivnih korisnika



Iako Spotify kao trenutno vodeći svetski servis za streamovanje muzike i dalje nije službeno dostupan u našoj zemlji, vredi istaknuti novi rekordni podatak za taj servis. Spotify je, naime, objavio kako trenutno ima 140 miliona aktivnih korisnika svog servisa u celom svetu.

S obzirom da Spotify uključuje i besplatnu uslugu i uslugu na koju se plaća pretplata, brojci od 140 miliona aktivnih korisnika treba pridružiti i podatak iz marta ove godine kada je Spotify objavio kako ima 50 miliona korisnika koji plaćaju pretplatu.

S druge strane, najveći Spotify-jev konkurent Apple sa svojim servisom Apple Music beleži 27 miliona pretplatnika, ali reč je o servisu koji nema besplatnu komponentu, već samo pretplatničku.

 WhatsApp produljio podršku za BlackBerry OS, Nokia S40 i starije Android uređaje



Ako itko brine za svoje korisnike koji još uvijek koriste stare uređaje, to je WhatsApp. Naime, ovaj servis, inače u vlasništvu Facebooka, još je jednom produljio podršku za korištenje svoje chat aplikacije na BlackBerry platformi, i to do 31.12. ove godine. Isto vrijedi i za pretpotopne Nokia S40 uređaje, dok će onima koji još uvijek posjeduju Nokia S60 modele, podrška prestati krajem ovog mjeseca.

WhatsApp je također produljio podršku za korisnike starijih verzija Androida. Tako će oni koji još posjeduju uređaje s verzijama Androida 2.1 Eclair, 2.2 Froyo i Android 2.3.7 Gingerbread sve do 1. veljače 2020. godine.

Naravno, na tim uređajima ne treba očekivati da će biti dostupne sve mogućnosti kao na novima.

IT administratori, radujte se, stiže Testdriver

Kompanija Futuremark odavno je već javnosti poznata po aplikacijama za testiranje sistema i pojedinačnih komponenata, pre svega grafike i CPU-a, sa svojim 3DMark i PCMark softverskim alatima. Pored njih, tu je i Powermark za merenje autonomije baterije kod prenosnih računara simulirajući realne uslove, PCMark za Android, nadolazeći ServerMark za testiranje performansi servera, ali i VRMark namenjen testiranju VR mogućnosti vašeg PC-ja.



Juče je ova kompanija predstavila širenje portfolija u vidu profesionalne aplikacije za komercijalno testiranje velikog obima – Testdriver. Ova aplikacija je pre svega namenjena poslovnim korisnicima koji imaju veliki broj računara.



Futuremark opisuje Testdriver kao idealan alat za IT administratore, kojim se može zameniti obiman i skup “pešački” posao pregledanja i održavanja računara centralno kontrolisanim sistemom za udaljeno testiranje i nadgledanje.



Testdriver podržava PCMark 10, PCMark 8, 3DMark, 3DMark 11 i VRMark i ima podršku za druge aplikacije, testove i sistemska ažuriranja. Verzija za poslovne korisnike se prodaje kao godišnja licenca i ima podršku za neograničen broj klijenata, neograničen broj zakazanih testova, izveštaja i baza podataka, kao i prioritetnu podršku preko elektronske pošte i telefona.

Microsoft Stream – globalno dostupan profesionalni video servis

Godinu dana nakon što je Microsoft prvi put predstavio Stream, video servis namenjen poslovnim korisnicima, ova platforma postala je dostupna širom sveta – bilo u okviru Office 365 paketa, ili kao zasebna aplikacija.



Video ima ključnu ulogu u načinu na koji komuniciramo i razmenjujemo ideje. U poslovnom okruženju video sadržaj ima dodatnu težinu kada želimo da posebno istaknemo određene aspekte poslovanja, ili da poboljšamo proces saradnje na različitim geografskim područjima, čime stvaramo efikasniju i povezaniju poslovnu organizaciju.

Globalna dostupnost Microsoft Stream servisa, obogaćenog novim ugrađenim, pametnim, funkcijama, pružiće korisnicima jednostavno, efikasno i bezbedno kreiranje, korišćenje i deljenje video sadržaja.

Nove funkcije takođe poboljšavaju učenje i produktivnost:

Intuitivan dizajn pruža jednostavnost korišćenja i povećano učešće u stvaranju i deljenju video sadržaja;
personalizovane početne stranice sa aktuelnim video zapisima, prate kanale i sadržaj koji je korisnicima bitan;
besprekorno iskustvo gledanja na različitim uređajima uklanja brigu o pristupu sadržaju;
Microsoft Stream omogućava da kompletan audio sadržaj videa postane dostupan za pretragu, pa korisnici mogu pronaći video zapise čak i ako imaju malo ili nimalo meta-podataka ili opisa;
Za još veću interaktivnost, sva lica koja se pojavljuju u video zapisu se prikazuju na vremenskoj liniji ispod videa, što olakšava detekciju određenog izlagača i njegove prezentacije;
Dodavanje vremenskih kodova u odeljku za komentare, transkripte teksta ili sadržaje omogućava korisnicima da brzo stignu do određene tačke u video zapisu.



Stream pruža i više načina za upravljanje pristupom video sadržaju u okviru grupa, koje su bazirane na Office 365 grupama, što ujedno omogućava i bogatije korišćenje svakodnevnih Office aplikacija u okviru kojih Stream može biti integrisan.

Microsoft Stream koristi najsavremeniju, ugrađenu enkripciju i autentifikaciju pristupa, kako bi bezbedno deljenje videa bilo garantovano. Pored toga, administratori mogu dodati i personalizovane bezbednosne smernice.

Svi korisnici Office 365 paketa mogu lako pristupiti Microsoft Stream servisu preko menija za aplikacije, ili preko zvanične stranice servisa. Microsoft Stream dostupan je i kao zasebna platforma za sve koji nemaju Office 365 paket.

Za više informacija i interesantnih detalja, molimo pogledajte zvanični Microsoft blog, kao i Office blog.

Video sadržaj se u 57% slučajeva gleda putem mobilnih uređaja



Kompanija Ooyala napravila je istraživanje (http://go.ooyala.com/rs/447-EQK-225/images/Ooyala-Global-Video-Index-Q1-2017.pdf) koje se tiče navika korisnika iz celog sveta o praćenju video sadržaja tokom prvog kvartala ove godine.

Ako se gleda na dužinu samog sadržaja, najčešće se prati sadržaj nešto dužeg trajanja, koji zauzima veći udeo u odnosu na kratki video sadržaj ili pak daleko iznad zastupljenosti video sadržaja srednje dužine trajanja.

Ali, samu srž istraživanja čine podaci o uređajima koji su korišćeni za praćenje video sadržaja. Mobilni uređaji (pametni telefoni i tableti) sada imaju zastupljenost od 56,47% u ukupnom praćenju video sadržaja s obzirom na vrstu uređaja.

U pregledu video sadržaja dužeg trajanja ispitanici su na TV uređajima spojenima na Internet provodili 98% vremena, na tabletima 81% vremena, na ličnim i laptop računarima 65% vremena i na pametnim telefonima 55% vremena. S obzirom na regione, dobijeni su sledeći podaci.

U Evropi, Bliskom istoku i Africi (EMEA region) na pametnim telefonima i tabletima video sadržaje je gledalo 54% ispitanika (rast u odnosu na 42% ispitanika tokom prvog kvartala prošle godine).

U azijsko-pacifičkom regionu video sadržaj je putem mobilnih uređaja pratilo 61% ispitanika (rast u odnosu na 46% ispitanika zabeleženih u prvom kvartalu prošle godine, dok je u Severnoj Americi mobilne uređaje za pregled video sadržaja koristilo 50% ispitanika (tržište na kojem se za pregled video sadržaja ispitanici najčešće služe TV uređajima povezanim na Internet).

Još 2 dana do najvećeg festivala jutjub kulture



Još dva dana je ostalo do najvećeg regionalnog jutjub skupa – Mts Balkan Tube Festa koji će se održati u Sava Centru 24. i 25. juna.

Kako se rodila sama ideja o okupljanju jutjubera, rekao nam je Aleksandar Leštarić sa kanala Srpski tutorijali, jedan od osnivača samog Festa:

‘Pre BTF-a, dok jutjub još uvek nije bio toliko popularan kod nas, kreatori sadržaja na ovoj mreži uglavnom su pojedinačno pravili male skupove gde bi se videli sa svojim pratiocima. Vodeći se time, došao sam na ideju 2014-te da napravimo jedan veliki jutjub skup gde sam pozvao sve jutjubere. Taj skup se održao u Studentskom parku i bilo je oko 1500 do 2000 ljudi. Možete samo zamisliti kako je to izgledalo bez organizacije, obezbeđenja i sličnog. Shvatili smo da moramo napraviti nešto organizovano, pa je prvi takav skup bio u Delta City-ju, ali je došlo toliko da je Delta City morao da zatvori svoja vrata. Posle toga nam je bilo jasno da moramo razmišljati na mnogo većoj skali. I na taj način se rodio Balkan Tube Fest.’

Mirjana Vladisavljević – organizator i ovogodišnjeg događaja posvećenog jutjub kulturi smatra da je jako važno što se mediji i sponzori sve više okreću ovom događaju:

‘Svakom novom godinom podižemo celokupnu priču na viši nivo. Ta količina pozitivne energije i očiju uprtih u ove mlade ljude izaziva sve više pažnje i to je vrlo zasluženo. Roditelji ostanu u čudu kada se prvi put susretnu sa reakcijama svoje dece na jutjub zvezde što bi se moglo na neki način uporediti sa rok zvezdama i njihovim fanovima prošlog veka’.

Na pitanje kako pomiriti ovaj generacijski jaz, Mirjana kaže da je divno što se deca ugledaju baš na te mlade ljude i da to prvenstveno roditelji treba da imaju u vidu. ‘Sadržajno jutjub kanali se veoma razlikuju, ali svima je zajednički trud, rad, aktivno bavljenje i produbljivanje svojih interesnih sfera. Deca ne čekaju da im neko drugi nešto omogući, već sami istražuju, pišu, komuniciraju sa pratiocima i između sebe, te na taj način neguju drugarstvo, informisanje i proaktivni pristup životu koji se u online eri drastično razlikuje od pukog igranja igara i pasivnog lajkovanja na društvenim mrežama’

Jedan od učesnika ovogodišnjeg festivala - Vojislav Perić sa kanala Supreme Nexus, snimio je vlog u svom stilu o predstojećem Mts Balkan Tube Festu, koji možete pogledati na video linku ispod:

Koliko je realan kapital tehnoloških giganata?

U poslednjih nekoliko nedelja tržište deonica Amerike je pod velikim pritiskom, pre svega zbog neočekivanog pada vrednosti deonica tehnoloških giganata. Konkretno, najvrednija kompanija na svetu po tržišnom kapitalu – Apple je za nedelju dana izgubila preko 50 milijardi dolara, kada je vrednost njihovih deonica sa 155 pala na 142 dolara.



Sa druge strane Uber se polako oporavlja od nekoliko skandala koji doveli do odlaska njihovog CEO-a Trevisa Kalanika sa čela kompanije. Tu je i Yahoo, nekadašnji internet gigant, koji je sada zvanično deo Verizona, sa transferom vrednim 4,5 milijardi dolara.

Kolika je sadašnja vrednost tehnološkog tržišta?

Mereći tržišni kapital top pet tehnoloških kompanija – Apple, Alphabet, Microsoft, Amazon i Facebook vrede oko 2,9 biliona dolara (2.900.000.000.000), što je cifra koja je eksponencijalno rasla tokom ove i prethodnih godina. Ono što je interesantno je da je NCI (Nasdaq Composite Index), koji pokazuje odnos cene i zarade drastično rastao, što je pokazatelj da su vrednosti kompanija veće nego što bi realno trebale da budu. Ako se stvari postave u istorijsku perspektivu, najveći NCI je bio početkom 2000 godine, kada je počela nagla ekspanzija internet poslovanja, takozvani “dot-com balon sapunice“, kada je NCI pokazivao vrednost oko 80, što znači da je vrednost deonica bila 80 puta veća od zarada kompanija. Sada je NCI oko 30, što je i dalje vrlo visoka vrednost i trend koji bi mogao da dovede do jednog novog kolapsa tržišta.



Za razliku od 2000. godine, trenutni problem “tehnološkog balona sapunice” koji bi mogao da pukne svakog časa je što nije ograničen samo na javno poznate kompanije, već je trend investicija u start-up projekte doveo do manjih kompanija koje imaju veliku vrednost koja se meri milijardama dolara. Ovih kompanija je sve više i one svojom vrednošću dominiraju na tržištima deonica, jer im vrednost prelazi BDP mnogih zemalja: Uber oko 70 milijardi dolara, Airbnb oko 32, Palantir oko 21, Pinterest oko 13, Space-X oko 12, Dropbox oko 10….

Čeka li nas još jedan kolaps tehnološkog i tržišta kapitala?

Jedan od najvećih problema koji je doveo do pucanja dot-com balona 2000. godine je što su investitori slepo kupovali deonice svih internet kompanija, uključujući one bez bilo kakvih prihoda i poslovnih modela, u nadi da će, kada te kompanije počnu da zarađuju ozbiljno – oni imati dobru zaradu. Nažalost, kupovinom deonica se povećavala njihova vrednost, pa su kompanije veštački dobijale na vrednosti.



Na svu sreću, većina najvećih tehnoloških giganata u poslednjih nekoliko godina pokazuje zdravo poslovanje i realne profite, ali i gomilanje kapitala, ukoliko dođe do ozbiljnog kolapsa tržišta, ili napada hakera koji su sve popularniji.

Nažalost, ovih nekoliko najboljih ne reflektuju stanje industrije, pa ostatak kompanija pokazuje probleme u poslovanju, boreći se da drži nos iznad vode i ne posluje sa ozbiljnim minusom. Tako je sa Snap Inc, kompanijom koja stoji iza Snapchat-a, čija je vrednost deonica sa martovskih 24 dolara pala na 17 (danas). Tu je i Twitter, čije su vrednosti deonica prepolovljene u odnosu na najbolja vremena od pre četiri godine. Uber se, na primer i dalje lavovski bori, iako im vrednost i dalje pada, a tu je i švedski Spotify, kompanija za koju se očekuje da će vrednost deonica biti velika kada iste ponudi na prodaju javnosti.

Iako možda ovakav smer poslovanja ne dovede do kataklizme tržišta, sigurno je da će investicije morati polako ali sigurno da se usporavaju, jer će tržište kapitala presušiti. U tom slučaju će kompanije u koje je mnogo uloženo morati da opravdaju investicije inovacijama koje su konkretnije od obećanja i ideja na papiru.

izvor: Telegraph

Tehnološki trendovi i savremeno obrazovanje

Izuzetan napredak veštačke inteligencije u prethodnoj deceniji doprineo je poboljšanju u obrazovnoj sferi na svim nivoima. Poseban progres primećuje se na polju online kurseva, sa akcentom na sve individualnijem pristupu učenju u odnosu na potrebe polaznika i studenata.



Podrazumeva se da će u kvalitetnom obrazovanju uvek učestvovati ljudska bića u svojstvu nastavnika, ali jedan od glavnih izazova za stručnjake predstavlja – kako na najbolji način integrisati napredne AI (Artificial Intelligence) tehnologije s tradicionalnim načinom učenja u učionici.

Roboti kao obrazovna sredstva koriste se u obrazovanju još od ranih 1980‑ih godina. U savremenim osnovnim i srednjim školama možemo prepoznati primenu robota s novim višenamenskim „čulnim“ tehnologijama. Najpopularniji su roboti koji još u ranom uzrastu podstiču decu da kreiraju kodove, poput Ozobota, koga programiraju na osnovu šablona boja da igra i pleše, i Cubeleta, koji uz pomoć robo‑blokova podstiče logičko i deduktivno razmišljanje kod dece. Robot‑ljubimac PLEO rb na zanimljiv način i kroz igru pomaže deci u učenju biologije. Poseban značaj imaju vizuelni programski jezici poput Blocklyja, sa kojim deca na vrlo jednostavan način, već u uzrastu od osam godina, mogu da kreiraju iOS i Android aplikacije koristeći C ili Javu.

U nastavnim programima škola i fakulteta budućnosti očekuje se veća upotreba AI tehnologija, inteligentnih tutora (Intelligent Tutoring Systems – ITS) i online sistema učenja.

Takvi sistemi nastali su iz prvih istraživačkih projekata (npr. Why2‑Atlas) koji su podrazumevali interaktivnu komunikaciju između čoveka i mašine u formi digitalnih „privatnih profesora“. Obrada prirodnog jezika (Natural Language Processing ‑ NLP) i oruđa za procenu znanja radi koocenjivanja eseja u standardizovanom testiranju, koji su razvile kompanije kao što su Educational Testing Service i Pearson, u kombinaciji sa crowdsourcingom, znatno su unapredile online učenje i omogućile nastavnicima da višestruko povećaju svoje učionice. Uz softver i online sisteme kao što su Carnegie Speech ili Duolingo, kroz automatsko prepoznavanje govora (Automatic Speech Recognition ‑ ASR), učenje stranih jezika nikada nije bilo jednostavnije. Sve je intenzivnija saradnja naučnika koji se bave veštačkom inteligencijom i naučnika iz sfere društvenih nauka. Slični tutorski sistemi za edukaciju razvijeni su i na polju prirodnih nauka: matematike (npr. Carnegie Cognitive Tutor), hemije, fizike, geografije, medicinske dijagnostike i dr.

Budućnost u savremenoj učionici

Očekujemo da će studenti u budućnosti biti u mogućnosti da urone u najrazličitije VR scenarije iz većine nastavnih predmeta (poput Stanfordovog Galileo Correspondence Projecta i Kolumbijinog projekta Making and Knowing). Oživljavanjem prošlih i kreiranjem fiktivnih svetova, studenti mogu da ostvare interakciju sa okruženjima i objektima s kojima je teško ostvariti interakciju u realnosti.



Prof. dr Valentin Kuleto, President of LINK group
Značajnom razvoju na polju analitike učenja doprineli su i data set‑ovi iz sistema za online učenje (MOOC), koji nisu samo korisni za masovnu isporuku već su postali prirodno sredstvo za prikupljanje podataka i eksperimente koji imaju za cilj poboljšanje kvaliteta masovnog učenja.

Pretpostavlja se da će u narednim godinama ekspanziju doživeti online obrazovni sistemi koji podržavaju viši nivo stručnog obrazovanja i celoživotno učenje, namenjeni zaposlenim stručnjacima, kao i ljudima koji menjaju karijeru i kojima je direktna interakcija s predavačima od manjeg značaja. Takvi sistemi za unapređivanje znanja uticaće na ekspanziju profesionalnih kvalifikacija i sertifikacije, koje se u potpunosti mogu steći na osnovu online kurseva.

Dodatno, procene su da, iako formalno obrazovanje neće nestati, online obrazovanje u kombinovanom iskustvu s tradicionalnim učenjem ostvariće ozbiljan udeo učenja na svim nivoima. Posebno u zemljama u kojima je pristup obrazovanju otežan široj populaciji, razvoj online naprednih obrazovnih resursa uz proces učenja koji se prilagođava korisniku trebalo bi da u velikom procentu reši pomenuti problem. U tom smeru očekuje se izuzetno dinamičan razvoj. Stoga, realno izgledaju očekivanja da ćemo za koju godinu prilikom učenja imati pomoć „nastavnika robota“.

https://t.co/CJORPXBQJb

A P O D...

WhatsApp uskoro uvodi mogućnost razmjene svih vrsta datoteka



WhatsApp, vjerojatno najpopularniji chat servis na svijetu, uskoro će nadograditi svoj sustav, što će donijeti zanimljive novosti. Jedna od njih je podrška za razmjenu svih tipova datoteka, i to na Android i iOS uređajima, te putem desktop aplikacije.

Ova usluga se trenutno nalazi u eksperimentalnoj fazi i dostupna je uskom krugu korisnika koji ju aktivno testiraju. Jednom kada izađe u konačnoj verziji, korisnici će međusobno moći razmjenjivati datoteke do maksimalno 100 MB veličine na Androidu, 128 MB na iOS-u, te 64 MB na desktop verziji, dakle na osobnim računalima.

Razvoj na lepom plavom Dunavu

WeAreDevelopers je konferencija za programere koja je za samo tri godine zabeležila veliki rast. Od početnih 200, preko prošlogodišnjih 600, ove godine je sakupila čak 3.800 učesnika i postala veoma ozbiljan kandidat za najveći evropski događaj u oblasti razvoja softvera.



Put u Beč, gde se konferencija održavala 11. i 12. maja, vodio nas je ne našim developerskim zaslugama, već interesom koji za ovu oblast pokazujemo već dugo – još pre nego što je Srbija postala meka outsourcing‑a. Rado smo se odazvali pozivu Predstavništva grada Beča, jer i mi volimo da učimo i da se razvijamo.

Radost odlaska u Beč upotpunio je slobodan dan pre konferencije i smeštaj u hotelu Shani koji je neobičan po mnogim detaljima. Na primer, prijavljujete se elektronski, bez recepcionera, potpisujete se na tabletu, potom vam štampač isporuči ključ za sobu koji je zapravo beskontaktna RFID kartica. Ključ ne morate ni da uzmete, jer će aplikacija hotela u vašem telefonu preuzeti kod i u sobu možete da ulazite i pomoću mobilnog telefona (lakše je ako telefon podržava NFC). U sobi je poveliki Samsung televizor s internacionalnim izborom HD kanala na koji možete da WiDi‑bimujete sve što ste poneli na telefonu ili laptopu… pod uslovom da imate WiDi. Ponosno smo probali sve ove gedžetarije, kao i Internet impozantne brzine (ako ne računamo dalekoistočna iskustva).

Osnivači konferencije WeAreDevelopers su Benjamin Ruschin, Thomas Pamminger i, naših gora list, Sead Ahmetović s kojim smo detaljnije razgovarali o konferenciji, njenim ciljevima i daljim planovima. Da ne zaboravimo, možda je već sada vreme da sledeći WAD upišete u svoje kalendare, jer je očekivani broj učesnika za sledeću godinu čak 10.000.

Važno je ko počinje

Zbog međunarodne prirode konferencije zvanični jezik je bio engleski, a jedini ko je veći deo govora održao na nemačkom jeziku bio je Christian Kern, kancelar Republike Austrije koji je i otvorio skup. Mladi i vrlo energični kancelar, kome kolege iz inostranstva često spočitavaju zbog „trampolikih“ izjava da Austrija treba ponovo da bude velika, održao je kratak ali vrlo nadahnut govor u kome je naglasio da su programeri danas nosioci promena u društvu, možda čak u većoj meri nego političari. Ukazao je i na neminovnost promena, te na činjenicu da u tim promenama moraju da učestvuju svi, jer su samo inovacije garancija napretka i jake privrede. Verujemo da kancelar ovo zaista misli, kao što verujemo da je to bio signal da neki novi, moderni kancelari posvećuju pažnju čak i tako opskurnim grupama kao što su developeri.

Nakon otvaranja i kratkog pozdrava osnivača, konferencijski događaji su se raštrkali po celoj Marx Halle (nije „onaj“ Marks, nego St. Marx) na preko 9.000 kvadratnih metara. Pored glavne bine koja je primala oko 2.000 posetilaca i bila neprestano puna, predavanja i radionice su se održavale na još dve manje bine (žutoj i zelenoj) i u tri neobične tvorevine koje su neodoljivo podsećale na eskimski iglo, a tako su se i zvale.

U jednom od igloa, koji su primali 100‑150 posetilaca, razgovaralo se o poslovnoj dimenziji softverskog razvoja (executive track) i o temama koje se tiču podsticaja startapa, inovacija, te prepoznavanju i podršci dobrim projektima. U preostala dva su se smenjivale razne teme i radionice o konkretnim problemima iz raznih oblasti – od dizajna aplikacija koji treba da bude fokusiran na korisnika, do raznovrsnih tema iz bekenda koji su obuhvatali korišćenje raznih programerskih alata, ali i IoT, robotiku, virtuelnu realnost…

Kad veliki govore

Govornici na glavnoj bini bili su i najzanimljiviji, a po cenu da nekima učinimo nepravdu, odlučili smo se da izdvojimo one koji su nama bili najzanimljiviji. Na samom početku, iz kompanije SAP, kao najvećeg sponzora konferencije WAD, delegiran je gospodin Martin Wezowski, Chief Designer za SAP Innovation Center koji je istakao važnost eksponencijalnog razvoja. Pomoću očiglednih primera iz istorije, vrlo brzo nas je ubedio da evolucija ideja ne može da proizvede ni približno takav prodor i da tako utiče na razvoj kao pojedinačne, revolucionarne ideje koje su ponekad više ličile na maštu nego na nešto što će istinski izmeniti svet.

Za prave developere, poslastica je bio Hakon Wium Lie, pronalazač CSS‑a i CTO u kompaniji Opera Software. Tokom godina svi smo postali svesni uloge i značaja dizajna u finalnom proizvodu. Čak i najtvrdokorniji bekend zagovornici (u koje pomalo ubrajam i sebe), postali su svesni da od dizajnerskih mogućnosti i njihove dobre upotrebe uveliko zavisi kvalitet krajnjeg softverskog proizvoda.

Zainteresovao nas je i Rasmus Lerdorf, pronalazač PHP‑a i istaknuti developer u kompaniji Etsy, koga smo krajem maja mogli da vidimo i na Beogradskoj konferenciji PHP programera. On je opširno predstavio PHP7 u svoj njegovoj veličini kad je u pitanju brzina izvršavanja koda i drastično manji procesorski i memorijski zahtevi – skoro da smo poverovali da će PHP7 energetski stabilizovati našu planetu.

Na kraju, svojevrstan doživljaj bilo je izlaganje legende ID Sofware‑a. Legendarni John Romero možda i nije tako atraktivan govornik poput ostalih, koliko predstavlja ikonu savremenog programiranja kompjuterskih igara. Čovek koji je inicirao i osmislio projekte kao što su Wolfenstein 3D, Dangerous Dave, Hexen, Doom i Quake svakako je imao šta da ispriča o svojim iskustvima kako je bilo teško biti pionir u nekim oblastima i šta je sve potrebno da bi se prepreke preskočile.

Za kraj

Na kraju konferencije uspeli smo da Seada Ahmetovića, jednog od osnivača konferencije, pitamo da li je treća WAD konferencija zaista značila eksponencijalni razvoj o kome je govorio Martin Wezowski. S neskrivenim zadovoljstvom zaključio je da je konferencija ispunila očekivanja, i za sledeću godinu najavio pomenutih 10.000 učesnika. Ispostavilo se da su jedine sitne primedbe upućene na račun Interneta tokom konferencije, ali nam je potpuno jasno da nije lako obezbediti Internet za skoro 4.000 vrlo zahtevnih korisnika – u jednom trenutku činilo nam se da su svi live na barem nekoj od društvenih mreža (da, mnogi su imali po više uređaja). Kako će biti s 10.000 učesnika, jedva čekamo da vidimo.

Ono što čini konferenciju velikom, konstatovao je Sead, je i činjenica da su mnoge institucije, kompanije i udruženja stala iza WeAreDevelopers i da developeri nisu (i neće biti) prepušteni sami sebi. Barem u Austriji. Na pitanje „zašto i u našem regionu ne možemo da dostignemo tako dobru podršku države razvojnim projektima“, Sead je skromno odgovorio: „Samo radite… Radićemo zajedno, otvarati centre za razvoj, inkubatore, habove… Onda se odjednom nešto desi, i sve krene.“

Dakle, ne preostaje nam ništa drugo nego da što bolje organizujemo predstojeći Bizit u nadi da će on označiti eksponencijalni skok, pa makar i s malim eksponentom.

Razgovor s botom

Odgovor na pitanje da li je chatbot samo još jedan trend ili način komunikacije koji daje poslovne rezultate, dobili smo u razgovoru s Nevenom Marjanov iz Addiko banke.



Kad posetite sajt Addiko banke (www.addiko.rs) naići ćete na sadržaje koje očekujete – opise proizvoda i usluga, kontakt informacije… ali i na nešto ne toliko standardno – Addiko asistenta koji će vam poželeti dobrodošlicu i otpočeti kratak razgovor s vama. Na prvi pogled, izgleda kao da bi razgovor mogao voditi neko iz kontakt‑centra banke, ali reč je o inovativnoj primeni tehnologije u formi chatbot‑a koji posetioca sajta vodi kroz razgovor sistemom pitanja i ponuđenih odgovora. Više o ovoj inovaciji Addiko banke, saznali smo u razgovoru s Nevenom Marjanov, specijalistom za digitalni marketing banke.

Kreiranje chatbot‑a

„Pratimo trendove i trudimo se da budemo potpuno digitalna banka. Želja nam je da naši klijenti mogu sve bankarske poslove da obave u potpunosti preko Interneta“, objašnjava gospođa Marjanov na početku razgovora.



A chatbot je zasigurno tehnologija u trendu poslednjih godinu dana. Svi razmišljaju o tome kad i kako da je implementiraju u svoje digitalne kanale. U Addiko banci rešili su da na ovaj način ostvare interakciju s posetiocima sajta, potencijalnim i postojećim klijentima, da proces komunikacije učine interesantnim za njih, a da ih brzo dovedu do proizvoda zbog kojeg su i došli na sajt. Na taj način značajno se smanjuje vreme koje posetilac provodi pokušavajući da nađe ono što ga najviše interesuje u tom trenutku. Izbegava se popunjavanje formulara s većim brojem pitanja koje zainteresovani i ne bi popunili, već bi se odlučili za neki drugi vid komunikacije.



Chatbot je razvijen u saradnji s vendorom koji je već imao spremno osnovno rešenje, ali trebalo ga je prilagoditi tržištima na kojima Addiko banka posluje, jer svaka od šest banaka u regionu ima neke svoje specifičnosti. Pored tog prilagođavanja, tokom pripreme rešenja išlo se ka razvijanju dodatnih funkcija chatbot‑a i ka definisanju kompleksnosti razgovora, odnosno određivanju koliko će se ići u dubinu.

Uz nekoliko pitanja

I upravo je projektovanje toka razgovora ono što je i ključno za uspeh jednog ovakvog rešenja. Potrebno je u relativno malo koraka saznati dovoljno o posetiocu da bi mu se mogao ponuditi adekvatan proizvod, a istovremeno ti koraci ne smeju da zamore sagovornika ili će on prekinuti razgovor pre kraja.



Da bi to bilo ostvareno, u procesu su učestvovali različiti sektori banke. „Najpre kolege koje se bave segmentacijom tržišta dostavljaju informaciju kojim ciljnim grupama se obraćamo kroz chatbot razgovor, a kolege koje osmišljavaju nove proizvode daju mišljenje šta ćemo tim ljudima ponuditi, što će se u nekom delu razlikovati od ponude koju mogu dobiti putem drugih kanala. Sledi kreiranje samog dijaloga, što rade kolege iz sektora prodaje, ali i to prolazi kroz proveru da dijalog ne bi bio previše dug, da rečenice budu kraće, interakcija jasna i direktna… Na kraju, definisan dijalog ubacuje se u chatbot u sektoru koji se bavi razvojem digitalnih kanala“, objašnjava Nevena Marjanov proces osmišljavanja jedne linije razgovora.

Samo održavanje postavljeno je tako da se radi kroz konzolu, bez angažovanja vendora, a dovoljna je jedna osoba da ubacuje nove linije razgovora, da menja postojeće… I ona pokriva sve, od uvodnog pitanja, preko pitanja za segmentaciju kako bi se znalo koji tip proizvoda posetioca interesuje, do poruka za predstavljanje konkretnog proizvoda. Iz ugla korisnika, tok razgovora razlikuje se u zavisnosti od stranice na kojoj se nalazi u trenutku otpočinjanja razgovora, a trenutno postoje dijalozi za keš kredite i kredite za refinansiranje, kao i kombinovani dijalog za više proizvoda.

Razgovor teče brzo i korisnik lako prolazi kroz niz pitanja, nakon čega sledi ponuda određenog proizvoda. Ako se odluči, bira filijalu u kojoj će završiti posao, jer je to kod nas i dalje obavezan korak. Pre samog odlaska u filijalu, pozvaće ga iz kontakt‑centra da provere da li je i dalje zainteresovan i da potvrde filijalu koja mu je najbliža. A sve informacije o proizvodu koji je odabrao biće prosleđene e‑mail porukom i klijentu banke i zaposlenima u filijali u koju će otići da završi proces ugovaranja proizvoda.

Iz ugla korisnika

Reakcije posetilaca veoma su dobre, a pokazalo se da mnogo bolje reaguju na kratka pitanja, kao i na dijaloge u kojima je jedno pitanje dovoljno za preciznu segmentaciju. Verovatno je zbog toga i bolji odziv u razgovorima vezanim za kredite, gde se kroz jedno pitanje posetilac lako odluči između keš kredita i kredita za refinansiranje. Kod kombinovanog razgovora potrebno je više pitanja da bi se saznalo šta posetioca tačno interesuje, pa je tu veći broj onih koji odustanu od interakcije.

Razlike postoje i od države do države. Na primer, u Sloveniji će korisnici proći kroz čitav tok razgovora i odabrati proizvod i filijalu, ali neće ostaviti svoje podatke koji su neophodni da bi ih pozvali iz kontakt‑centra. Posle se u samoj filijali pozovu na razgovor sa chatbot‑om. S druge strane, Crna Gora prednjači po procentu ljudi koji se odluče da sve završe preko Interneta. Kad se broj zainteresovanih posetilaca uporedi s prodajom proizvoda, tu su najveći procenti u Srbiji i Hrvatskoj. Najveće interesovanje je za gotovinske kredite, nakon čega idu krediti za refinansiranje ranijih kredita. Iza ta dva proizvoda dolaze ljudi koji žele štednju – i zato će to biti naredni dijalog implementiran u chatbot. Potom će biti kreirani tokovi razgovora za druge proizvode.

Gledano kroz poslovne rezultate, investicija u razvoj chatbot‑a se vratila, a po obimu prodaje proizvoda (što je u stotinama na mesečnom nivou), chatbot je praktično filijala za sebe.

Očigledno je da ovaj tip komunikacije ima veliki potencijal. Klijenti dobro reaguju, prodajni rezultati su pozitivni, a primerom Addiko banke trebalo bi da se vode i druge kompanije kojima je jedan od ciljeva što obimnija digitalizacija poslovanja.

www.addiko.rs

Snapchat za 200 miliona dolara kupio konkurentski startup Zenly



Snapchat je iskeširao 200 miliona dolara za kupovinu konkurentskog francuskog startupa Zenly s kojim će omogućiti korisnicima da prate aktivnosti njihovih prijatelja prema mapi i lokaciji na kojoj se nalaze.

Snapchat je kupio Zenly još krajem maja ove godine, a navodno je već nekim njegovim opcijama nadogradio glavnu aplikaciju. Snap je svoju verziju Zenly aplikacije nazvao Snap Map, a ona će navodno funkcionisati odvojeno od Snapchat-a kao što to rade Facebook i Instagram.

Korisnici Snap Map-a mogu da vide fotografije i video snimke njihovih prijatelja prema lokaciji na kojoj se nalaze sve dok im je u pozadini uključen GPS.

Zenly omogućava korisnicima da vide svoje prijatelje na mapi i direktno im pošalju poruku ili prate šta oni rade na određenoj lokaciji. Ovaj startup jako je popularan među tinejdžerima u Francuskoj, Aziji, Južnoj Koreji i Japanu.

Windows i Android u tandemu

Android je ove godine za 1% „preskočio“ Windows kao dominantna platforma za povezivanje na Internet – Android se koristi u 38 odsto, a Windows u 37 odsto konekcija, dok ostali operativni sistemi dele preostalih 25 odsto! Impresivna je dominacija ova dva rivala – Android konstantno polako raste, a Windows konstantno (lagano) opada poslednjih desetak godina i ovaj spori trend nastaviće se i u budućnosti te na ove glavne takmace treba i dalje računati.



Mada bi ovi trendovi mogli da se protumače kao loši po Microsoft, baza korisnika još je ogromna jer Windows i dalje drži 84 odsto desktop tržišta, jedino što broj korisnika Android‑a i generalno svih pametnih telefona i tableta raste drastično brže. Situacija je vrlo interesantna jer postoji ogroman broj korisnika Interneta koji se paralelno koriste oba operativna sistema: Windows na desktop računarima, a Android na mobilnim telefonima i tabletima. Ova kombinacija u suštini je dobitna zbog fantastične programske podrške ove dve platforme, svake u svom segmentu tržišta.

Bez obzira na to što Microsoft i Google vode rovovsku borbu na planetarnom nivou, mi koristimo ono što je najrasprostranjenije i najbolje podržano u oba sveta. Zanimljivo je da ova dva operativna sistema, svaki u svom carstvu pokriva lavovski deo tržišta, tj. broja ukupnih instalacija: sve verzije Android‑a zauzimaju 86 odsto mobilnog, a sve verzije Windows‑a 84 odsto tržišta desktop i laptop računara. Dakle, velika grupa čitalaca koristi oba sistema, pa hajde da se pozabavimo najboljim načinima za međusobnu saradnju i deljenje podataka. Interesantno je i to što mnoštvo programa, mada uglavnom potiče s jedne platforme, ima i verzije za drugu platformu.

Kada koristimo dva računara, glavni problem je razmena, deljenje i sinhronizacija podataka među njima. Stvari su dovoljno komplikovane i kada koristimo dva PC‑ja: jedan na poslu, a drugi kod kuće. Situacija postaje još interesantnija kada ovom paru dodamo i laptop, a komplikacija naročito dolazi do izražaja kada imamo dva različita sveta: dva operativna sistema na dva potpuno različita komada hardvera, kao što su pametni telefon i računar. Kako da situaciju s razmenom fajlova raspetljamo na najbolji način?

Prvo, najstarije rešenje svakako je razmena podataka preko USB kabla. To smo primenjivali još u vreme dok je Nokia gospodarila mobilnim tržištem. Mobilni telefon veže se preko kabla na PC i osim što veza dozvoljava razmenu fajlova, možemo da uživamo i u blagodetima dopunjavanja uvek gladne baterije telefona. Ova veza je najbezbednija što se tiče tajnosti podataka, jer niko ne može da nam se umeša u vezu koja ima dva kraja i nikog da posreduje u sredini: podaci su kod nas i na jednoj i na drugoj strani. Dodatno, kabl možemo da koristimo i kao medijum za „prenos Interneta“ tj. za tethering. U poslednje vreme Android pokušava da nas odvikne od korišćenja kabla za prenos podataka, tako da u zavisnosti od verzije, možete da se suočite sa situacijom kad tu akciju nije moguće izvesti.

Drugo rešenje je korišćenje Bluetooth tehnologije koja u najnovijoj verziji dozvoljava brzine prenosa od 2,1 Mbit/s. Ovo je zgodno jer je jednostavno za ad‑hoc veze u kojima učestvuju samo dva uređaja koja su u fizički neposrednoj blizini od nekoliko metara.

Treće rešenje je Wi‑Fi konekcija koja može da se ostvari neposredno, tako što jedan uređaj predstavlja hot‑spot i dozvoljava povezivanje na sebe i deli Internet, a drugi uređaj ili više njih mogu da se povežu na njega i s njim razmenjuju podatke većom brzinom do 300 Mbit/s, odnosno do 600 Mbit/s u udvojeno povezanom režimu 802.11n. Ovo rešenje je superbrzo u odnosu na Internet, besplatno i prilično sigurno, ako se niko ne umeša u vašu Wi‑Fi mrežu. Veliko olakšanje u ostvarivanju ove veze može da vam bude besplatna Send Anywhere aplikacija koja postoji u dve verzije: za Android i Windows. Uslov ostvarivanja veze je da se oba uređaja priključe na istu Wi‑Fi mrežu, nakon povezivanja s jedne strane koristićete Send i prevlačiti fajlove ili foldere, a zatim preuzimati šestocifreni kod. Na drugom povezanom uređaju pokretaćete Receive i unositi preuzet sigurnosni kod. Vrlo jednostavno i brzo, a sve se odvija u lokalu: uređaji su međusobno nadohvat ruke i nema putovanja podataka preko pola sveta uz mnoštvo posrednika čiju bezbednost i dobre namere ne moramo da proveravamo.

Četvrto rešenje je komforno što se tiče korisnika i njegove lokacije, ali podrazumeva postojanje pouzdane Internet konekcije i njene dobre propusne moći – cloud kao medijum za skladištenje i sinhronizaciju podataka. Pionir skladištenja u oblaku za široke korisničke mase svakako je čuveni Dropbox, kojem su se kasnije pridružili Google Drive i Microsoft OneDrive. Svi oni nude besplatne osnovne servise koji su sjajni za pravljenje sigurnosnih kopija, kao i čuvanje i deljenje manjih količina podataka koji se mere do desetak gigabajta. Ovo „manjih količina“ pišemo jer je prostor dovoljan, npr. za sve naše bitne Office dokumente, ali svakako nedovoljan za potpuni backup s današnjim multimedijalnim video, foto i muzičkim sadržajima. Za ovakve namene postoje komercijalne doplate ovih servisa s darežljivijim prostorom reda veličine terabajta.

Kada se naviknete na fleksibilnost cloud modela, počećete kad‑tad da razmišljate o selidbi u oblak i prestanku nošenja prenosivih diskova. Postoji i servis koji je prilično darežljiv na startu, a zove se Mega i pripada kontroverznom Kim Dotcom‑u. Mega svakom korisniku daje besplatno 50 GB prostora, što predstavlja interesantnu alternativu konkurentima koji nude tri do deset puta manje. Svako od pobrojanih rešenja ima Android aplikaciju, kao i rad preko Web browser‑a i Windows klijenata koji u pozadini budno motre na sinhronizaciju zadatih foldera ili brinu o kopiranju i deljenju sadržaja s drugim korisnicima ili vašim poznanicima.

Fleksibilnost i lakoća korišćenja su tu, tako da ne morate da brinete ni o načinu ni o mestu pristupanja. Svaki od ovih servisa pretvoriće jedan Windows folder u mesto sinhronizacije – sve što ubacite u njega odlazi u oblak. Ako servis sa istim nalogom instalirate na neki drugi računar ili mobilni telefon, podaci će automatski biti iskopirani i na tu lokaciju. Što se tiče Android okruženja, fajlovi se ne sinhronizuju uvek automatski. Odgovarajući Android app koristite za pregled fajlova u oblaku, uz mogućnost njihovog preuzimanja i slanja nazad. Što se tiče automatskog snimanja u cloud, možete da koristite Microsoft Office aplikacije koje podržavaju sync‑and‑store servis koji brine o sinhronizaciji fajlova i nakon njihovih izmena. Kada radite backup veoma bitnih podataka, razmislite o tome da ih čuvate na više mesta: jednu kopiju na prenosivom disku, drugu u oblaku, a dovoljno dobro rešenje jeste i bekapovanje na dva konkurentska oblaka.

Peto rešenje brine o vašim beleškama i oslanja se na Microsoft OneNote koji dolazi uz Windows 10. OneNote možete da koristite za pravljenje brzih beleški i nacrta, kao i za organizovanje i sortiranje raznovrsnih podataka. Google Play nudi besplatnu Android verziju aplikacije koja će brinuti o razmeni s vašim Windows računarima. OneNote servis snima promene momentalno, tako da bilo šta snimljeno na jednom uređaju daje trenutne promene i na drugom. Sve ovo odvija se u pozadini preko Microsoft OneDrive servisa. Jedino ograničenje jeste to što preinstalirana Windows verzija OneNote‑a, kao i Android app mogu da kreiraju i otvaraju beležnice u vašem OneDrive oblaku. Ako želite ovo da radite i na lokalnom hard ili SSD disku, potrebno je da koristite napredniju verziju aplikacije koja stiže sa Microsoft Office paketom. Što se tiče deljenja fajlova, ono je i za Office verziju moguće samo preko OneDrive servisa.

Šesto rešenje vezano je za naše fotografije zbog kojih su memorijske kartice telefona najčešće zagušene. Štaviše, korisnici mobilnih telefona uglavnom najviše pate za izgubljenim ne‑backup‑ovanim fotografijama kada se dogodi neka havarija. Zbog toga vam predlažemo da koristite Google Photos koji na Google Drive servisu čuva neograničenu količinu vaših slika. Google vaše fotografije dodatno kompresuje ako želite neograničen prostor – ako želite originalne fajlove u cloud‑u, ostajete vezani za neprijatnu kvotu od 15 GB. Bez brige, Google komprimovane fotografije dovoljno dobro čuvaju kvalitet, tako da možete bez problema kasnije i da ih štampate.

Sedmo rešenje je Google Play Music. Google brine i o vašim kolekcijama MP3 audio‑snimaka koje možete da strimujete direktno iz oblaka, pod uslovom da ste na Wi‑Fi mreži ili imate komforan paket mobilnog Interneta. Pomoću Web browser‑a idite na play.google.com i upload‑ujte svoju muziku koja će vas čekati na Google Play Music. Kada ih pokrenete, svi vaši fajlovi biće emitovani za živo, jednokratno slušanje. Ukoliko nešto budete želeli da slušate često ili bez korišćenja Interneta, moraćete da to eksplicitno preuzmete komandom Download. I u ovom slučaju, Google insistira na uštedi prostora skladištenja, tako da će svi vaši sadržaji iz Wav ili Flac formata kompresije bez gubitaka biti konvertovani u Mp3 koji ima manji pad kvaliteta.

Južnokorejska web hosting kompanija platila milion dolara za ransomware otkup



Južnokorejska kompanija za web hosting Nayana 10. juna bila je meta napada kojim se ransomware proširio na 153 njena Linux servera. Na taj način kriptovano je oko 3400 internet stranica Nayanovih klijenata.

Prema samim službenicima napadnute kompanije, nakon uspešnog širenja ransomwarea od kompanije je zatražena otkupnina u iznosu od 397,6 bitcoina što odgovara iznosu od 1,01 miliona američkih dolara.

Kompanija je pristala na isplatu zatražene otkupnine u tri različita ciklusa, a do sada su isplaćena dva te je kompanija krenula na povratak podataka sa servera koji su otključani plaćanjem dela otkupnine.

U napadu je korišten ransomware Erebus koji je primarno razvijan za napade na sisteme temeljene na operativnom sistemu Windows, ali poslije se pojavila verzija i za operativni sistem Linux, koja je i plasirana na sisteme kompanije Nayana.

Erebus je bio u stanju da kriptuje ukupno 433 različitih vrsta datoteka, ali primarni cilj mu je bio da kriptuje servere i sve podatke koji se na njima nalaze.

Parkiranje Windows prozora

Kada se na Microsoft Windows radnoj površini istovremeno koristi više programa, rad sa velikim brojem otvorenih prozora nije baš udoban, pa često treba prebacivati između aktivnih prozora, minimizovati određene prozore, ili menjati njihova pozicija i veličina. AquaSnap je program za organizovanje otvorenih prozora na radnoj površini, koji može pomoći da se unese malo reda i poveća produktivnost.



Naziv programa AquaSnap asocira na Aero Snap, poboljšanje Windows radne površine koje je Microsoft predstavio sa Aero okruženjem u Windows 7 i unapredio u novijim verzijama sistema. Ova opcija okruženja omogućava da odvučete prozor u stranu ekrana, posle čega se on može automatski prilagoditi da zauzme polovinu i četvrtinu ekrana uz ivicu. AquaSnap nudi sličnu osnovnu funkcionalnost, ali i mnoge druge mogućnosti.

Korisna mogućnost programa AquaSnap su „namagnetisani“ prozori, koji se ponašaju tako da ako ih približite do određenog rastojanja, jedan privuče drugi i onda se uklope. Druga mogućnost je automatsko razvlačenje prozora, koja radi tako što dvostruki klik na neku stranu promeni veličinu do ivice – recimo dvostruki klik na donju stranu prozora će promeniti veličinu do donje ivice ekrana. Više grupisanih prozora se može zajedno pomeriti tako što se drži taster Ctrl, uz istovremeni pritisak tastera i pomeranje miša.

Program AquaSnap dostupan je kao Personal Edition, potpuno besplatno za ličnu upotrebu. Postoji i napredna verzija Professional, koja zahteva plaćanje licence i sadrži nekoliko dodatnih mogućnosti kao što su prečice korišćenjem miša, istovremeno pomeranje više prozora i podrška za više monitora. Prilikom prvog startovanja programa možete se odlučiti za rad sa besplatnom verzijom, ili aktiviranje probnog režima profesionalne verzije koji je ograničen na 60 minuta po sesiji.

Pored toga što podržava Microsoft Windows 10, AquaSnap se može koristiti i na drugim verzijama okruženja počevši od Windows 7. Novije verzije programa ne podržavaju Windows XP ni Windows Vista, ali još uvek dostupna verzija v1.17 radi pod XP/Vista, što može korisno poslužiti za olakšavanje rada sa prozorima kod verzija Windows okruženja koji nemaju ni osnovne Aero Snap mogućnosti. AquaSnap možete da preuzmete s adrese www.nurgo‑software.com/products/aquasnap.

U Kini je zabranjeno emitovanje videa uživo



Poznato je da u Kini "ne cveta cveće" kada je reč o slobodi izražavanja, što se u današnje vreme najviše očituje u cenzuri internet sadržaja kojima se iz te zemlje može pristupiti. Do sada su kineske vlasti redovno blokirale neprikladne stranice i sadržaje, a društvene mreže poput Facebook-a tamo nisu dostupne. Ali, Kinezi imaju i ponešto svojih društvenih mreža, koje su pak pod stalnim nadzorom cenzora.

U četvrtak je službeni Peking naredio "kineskom Twitter-u" Weibou, news portalu iFeng-u i video servisu ACFUN-u da odmah ukinu mogućnost prenosa (streaminga) videa uživo, mogućnost vrlo popularnu među njihovim korisnicima.

Osim običnih ljudi ovu zabranu bi mogli snažnije da osete kineski "celebrityji" koji se streamingom služe kako bi komunicirali sa svojim fanovima. Streaming, kažu vladajući, nije u skladu s nacionalnim audiovizuelnim regulativama i služi za prenošenje "negativnog govora", pa će kao takav biti zabranjen – nije poznato do kada.

Google više neće ''čitati'' e-mail poruke sa Gmail-a



Iz Google-a su u petak objavili da ukidaju opciju "čitanja" poruka koje se šalju i primaju putem Gmail-a, a u svrhu što preciznijeg prikazivanja ciljanih oglasa koji bi korisnike mogli da interesuju. Google je od samih početaka imao mogućnost automatskog skeniranja teksta svih mailova koji prolaze kroz njihov servis i tome je prilagođavao oglase, da bi pre izvesnog vremena ukinuo tu mogućnost za poslovne korisnike i one iz obrazovnih ustanova. Sada se, pak, skeniranje mailova ukida za sve korisnike, njih preko 1,2 milijarde.

Gmail će korisnicima i dalje prikazivati oglase prilagođene njima, ali za to se više neće koristiti sadržaj e-mailova koje razmenjuju, već "samo" svi ostali podaci koje Google ima na raspolaganju, i prema kojima vam prikazuju ciljane oglase, primera radi, dok surfujete webom. Iz kompanije poručuju da se podešavanja personaliziranje oglasa mogu u svakom trenutku proveriti ili isključiti na adresi myaccount.google.com.

Evan Blass: Galaxy Note 8 stiže u septembru sa cenom od 999 evra



Poznati leaker Evan Blass objavio je nove detalje koji se tiču novog Samsung-ovog phableta iz serije Galaxy Note, spominje kako Galaxy Note 8 treba očekivati na tržištu u drugoj polovini septembra i to sa rekordnom cenom što se tiče Samsung-ovih mobilnih uređaja, 999 evra.

Blass spominje kako će Galaxy Note 8 doći sa 6,3-inčnim Super AMOLED zakrivljenim ekranom tankih ivica u već dobro poznatom 18.5:9 formatu koji koriste i aktuelni Galaxy S8 (5,8-inčni ekran) i Galaxy S8+ (6,2-inčni ekran) pametni telefoni.

Ističe se prisustvo dvostruke zadnje kamere koju čine dva 12-megapikselna senzora sa samostalnim optičkom stabilizacijom slike za sočivo. Sama sočiva poređana su vodoravno levo od flasha i senzora otkucaja srca.

Senzor otisaka prstiju ponovno bi trebao da se nalazi sa desne strane na nivou sa sočivima baš kao i kod Galaxy S8 i Galaxy S8+ uređaja samo bi razmak između njih u slučaju Galaxy Note 8 phableta trebao da bude nešto veći.

Od ostalih funkcija spominje se baterija sa kapacitetom od 3300 mAh, S Pen digitalna olovka s novim mogućnostima kao što je trenutno prevođenje čitavih rečenica, konverzija valuta i smeštanje rukom pisanih poruka na Always On ekran.

Galaxy Note 8 donosi podršku za DeX funkciju, kao kompatibilnost za isti DeX dock kojeg upotrebljavaju Galaxy S8 i Galaxy S8+ modeli. Spominje se kako će Galaxy Note 8 na tržište doći u zlatnoj, crnoj i plavoj boji.

Mobilno plaćanje računa skeniranjem 2D bar koda

Sberbank Srbija je prva banka u Srbiji koja je klijentima omogućila plaćanje računa putem mobilnih telefona skeniranjem 2D bar koda. Nova, jedinstvena usluga na domaćem tržištu Scan2Pay, korisnicima omogućava da račune plaćaju jednostavnije i brže nego ikada ranije, uz maksimalnu preciznost unosa podataka.



Sberbank Srbija inicirala je uvođenje 2D bar kod standarda na srpskom tržištu i u saradnji sa svojim partnerima Mercator S i SBB, omogućila građanima da račune ovog kablovskog operatera plaćaju na prodajnim mestima u okviru mreže Mercator S. Za uvođenje pomenutog standarda odlučile su se i kompanije VIP mobile i Telekom Srbija koje takođe štampaju 2D bar kod na mesečnim računima čime svojim klijentima omogućavaju da mesečne obaveze izmiruju na lakši i jednostavniji način.

,,Izuzetno smo ponosni na činjenicu da smo prva banka u Srbiji koja je omogućila plaćanje računa skeniranjem 2D bar koda mobilnim telefonima. Ova usluga je još jedna potvrda da je Sberbank Srbija prepoznata po inovativnim i jednostavnim rešenjima koja štede vreme i novac“, izjavio je Miloš Nedeljković, direktor Odeljenja za digitalno bankarstvo i partnerstva u Sberbank Srbija.

Plaćanje putem Scan2Pay, skeniranjem 2D bar koda na računu pored toga što je značajno brže, omogućava potpunu preciznost unosa podataka budući da isključuje mogućnost greške prilikom prekucavanja naloga za plaćanje. Dovoljno je da korisnik odabere Scan2Pay način plaćanja, usmeri kameru telefona ka 2D bar kodu i skener će u momentu prepoznati i pročitati sadržaj, te ga upisati u uplatnicu. Sve što je na korisniku je da potvrdi uneto i autorizuje plaćanje. Više informacija o plaćanju računa putem Scan2Pay, svi zainteresovani mogu dobiti posetom sajta banke www.sberbank.rs, u jednoj od Sberbank ekspozitura ili pozivom Kontakt centra na 19909.

Aplikacija je dostupna za Android i iOS, a servis se može isprobati i bez aktivne aplikacije, kroz demo.