Proslavimo Gospoda

Ne govorim ja ovo, kao da si ti primer za bilo šta, nego uopšteno. Naravno da ti za sebe najbolje znaš i samo tako i treba.
Religija je prvobitno sredstvo, najstarije, koje je korišćeno sa ciljem ispiranja mozga većine. Potom ta većina može da se koristi za ostvarivanje svojih ciljeva. ( Vatikan i Jezuiti - "Crni Papa" su najveći majstori toga i oni su umešali svoje prste u skoro svakoj religiji , crkvi,ili sekti na svetu ).
Religija je socijalna "bolest" i najverovatnije da će čovek koji je počeo da se formira kao ličnost, prihvatiti religiju koja je najzastupljenija u njegovom okruženju, bez da se pre toga zapita, kol`ko tu ima istine i da li su slagani oni od kojih on uči i da zato oni njega "lažu",ne zato što tako žele.
Onaj u Iranu biće, najverovatnije Musliman ( neke vrste ), onaj u Brazilu Katolik, dok će onaj u Rusiji biti Pravoslavac...
Naravno da ljudi , ne samo prema religiji nego uopšte, treba da se postave ispitivački i sa nevericom, prema svemu, dok sebi ne dokažu suprotno .
Kao da su juče rođeni, bez predrasuda.
Da istraže, pogledaju, sami prouče i dođu do svog mišljenja, o bilo čemu, a ne da "gutaju" ono što im se servira preko medija ( tv-a, novina,radija, knjiga, takozvanog "obrazovanja"... )
Samo tako istina stiže do njih , sama po sebi. Jer ona se može skrivati, iskriviti, dorađivati, ali na kraju, istina uvek nađe svoj put.Jer ona se ne može , nikako, ubiti ...

Mesi, razumem ja tebe. Znam da su upravo te religije stvorene, vecina iz interesa i da se iza mnogih kriju djavolje sluge da bi imale interes i u bogastvu i politici. Da bi u ratovima sto vise zaludjenih unistilo jedni druge. Sta se sve dogadjalo od strane Vatikana. Pa za vreme komunizma kada su mnogi pravoslavni popovi postali dousnici vlasti iz licne koristi i da bi sebi osigurali opstanak. Da ne govorim o muslimanima i vremenu kada su ubijali i mucili one koji nisu. I sada ratuju Jevreji i muslimani...A svi misle da je Bog jedan. Sve je to zamka za nenormalne i lakoverne. Nema tu istine, pravde i ljubavi. Bas sam danas procitala nesto sto mi je izazvalo depresiju. Naime, u Americi se pastor jedne crkve prerusio u beskucnika i prosjaka. Dosao je do hriscanske crkve gde je oko 100 hiljada clanova. Prolazili su pored njega kao da ne postoji. Niko mu nista nije pruzio niti imao milost za njega. Kasnije, kada je njihov propovednik zavrsio sa sluzbom, rekao je da crkva dobija novog pastora i da on upravo dolazi. Svi su ustali i poceli da aplaudiraju. U salu je usao 'prosjak' koga su ignorisali i na koga su se gadili i niko mu nije ostavio ni dolara da kupi hranu. Kada su videli ko ulazi, zaprepastili su se. Prestali da aplaudiraju i zanemeli. Naravno, on se prestavio ko je zaista. To je istinita prica. Postoji njegova slika, ime i prezime. Da li je to Hristova crkva? Da li je Isus bio taj koji nije imao nista osim onog na sebi? Isus, koji je ucio ljude da ne prolaze pored onih koji nemaju nista, koji su bolesni, gladni...Ne nije. Zato ja NE IDEM ni u jednu crkvu. Nece, vecina uci u Carstvo Bozje. Uzalud se nedeljom spremaju da 'slave' Boga. Vera se pokazuje na delima. U ljubavi prema bliznjem svom. A koliko je takvih?

O Jagnje Božje ja te pratim,
I gledam bol na licu Tvom !
Ne mogu da Golgotu shvatim,
I Tebe tam’ na krstu tom’ !
Al’ jedno znam i vidim ja,
Da iz tvog oka ljubav s’ja !

Pred Tobom padam na Golgoti,
I slavim Te od srca sveg’ !
O primi Ti me po dobroti,
I budi meni Spas i Bog !
Ja dajem Ti od srca sve,
O Spase moj Ti vodi me !

O Jagnje Božje Jagnje smerno,
Ti meni svoju krotost daj !
Nek’ moje srce bude verno
I zrači Tvoga lica sjaj !
O Duha Svog pokloni mi,
Da živim sad k’o nekad Ti !

[img]

 Smiluj mi se, Bože, po milosrđu svome, po velikom smilovanju izbriši moje bezakonje! Operi me svega od moje krivice, od grijeha me mojeg očisti! Bezakonje svoje priznajem, grijeh je moj svagda preda mnom. Tebi, samom tebi ja sam zgriješio i učinio što je zlo pred tobom: pravedan ćeš biti kad progovoriš, bez prijekora kada presudiš.

*Psalam 51,3-6

'Nadalje vam kazem, ako dvojica ód vas na zemlji jednodusno zamole sto mu drago, dat ce im Otac moj nebeski. Jer gdje su dvojica ili trojica sabrana radi mene, tu sam ja medu njima. Evandjelje po Mateju 18:19- 20 .' NOVI ZAVET . / Isus, sin Bozji, govori/  


 

PSALAM 1

Blago covjeku koji ne ide na vijece
bezboznicko, I na putu grjesnickom
ne stoji, I u drustvu nevaljalijeh
ljudi ne sjedi,

2. Nego mu je omilio zakon Gospod-
nji I o Zakonu njegovu misli dan I noc!

3. On je kao drvo usadjeno kraj poto-
ka, koje rod svoj donosi u svoje vrije-
me, I kojemu list ne vene: sto god ra-
di u svemu napreduje.

4. Nijesu takvi bezboznici, nego su
kao prah koji rasipa vjetar.

5. Za to se nece bezboznici odrza-
na sudu, ni grjesnici na zboru
pravednickom.

6. Jer Gospod zna put pravednicki
a put bezboznicki propasce."

O Gospode premili, Oče naš Nebeski, neka se narod u Tvom imenu i zbog Tvog Spasilačkog rada na Golgoti sastaje po kućama širom Balkana i Srbije, neka duhovnost ponovo postane jednostavna i čista, bez primesa običaja, religije i tradicije, neka ništa od veličanstvenosti Hrista Njegovo zasluženo mesto Vladara našega srca ne zameni, neka mu se svaki um, telo i srce iskreno pokori, u ljubavi, jer On je prvo voleo nas~!~ Neka se Sila Svetoga Duha medju vernicima kao požar širi, neka plamenovi ljubavi sagore sav bol i mržnju na prostorima našim, neka pomirenje i oproštaj medju našim porodicama i narodima preovlada, sa Isusom kao centrom naših misli i osećanja, jer On je živi primer oproštaja, vrhunskog odraza duhovnosti čoveka koji u Boga veruje i obožava zbog Milosti spram grešnika. U imenu Isusa Hrista, Amin.



Rimljanima poslanica svetog apostola Pavla:

1:24-32

Natasha Istina ::Od mene niko nikada nije 'zgrtao'novac niti mi je 'mozak ispran'. Ja tako moram. A sto moram, nije za javnost.

Draga Natasha! znam da me ne poznajes neznas ko sam a nije ni vazno.Pratim tvoje postove na duhovnim temama, bicu potpuno iskrena. Pomalo mi lice na onaj citat, bacanje bisera, da ne citiram u celini.
Bibliju dosta proucavam i poznajemi tvoju religiju, nista mi nije strano.
Ali sto si ovde napisala da tako moras, nije ti trebalo jer si ovim recima srusila sve ono sto si dosad napisala. Bog ne trazi da mu sluzis iz moranja, vec iz ljubavi. Kao vernik ti to treba da znas i nema tu , ja tako moram. Ako stvarno moras onda sve ovo radis iz interesa, kad vec kazes da niko od tebe nije nista uzeo, moguce da si od onih koji imaju interes od odlaska u pojedine crkve.
Bog zeli da verujes i da mu sluzis iz ljubavi i iz uverenja da je je On za tebe i mene mnogo ucinio. A ta vera i ljubav radjaju se samo u srcu koje iskreno veruje a ne u onom koje mora.

Draga, mnogo puta sam dobila opomene I ruzne komentare zbog moje prevelike ljubavi prema Gospodu, Isusu I Svetom Pismu. Na zalost, ljudi koji to nemaju kod sebe I zive svetskim zivotom krivo shvacaju. Jednostavno, ja im smetam, za njih sam sekta! Odavno trpim uvrede I to me uvek boli. Nisam savrsena kao Isus da mi bude svejedno jer znam da cinim ono sto je najbolje, a oni to ne vide I ne shvataju. Trebala sam da prestanem. Da odem sa ovog Foruma, ali nisam mogla.

Jednostavno, MORAM da govorim o Gospodu jer je to radost I smisao mog zivota.

Isus je rekao: 'Za badava ste dobili, zabadava dajite'. Mislio je na znanje I nauku koju je zeleo da govorimo bezboznicima da bi imali spasenje. Ne zelim nikom da zavrsi u paklu. Zelim da ljudi zive u ljubavi I harmoniji. Slobodni, mirni, bez zavisti, zlobe, pakosti, mrznje, neoprastanja. Ovozemaljski zivot je prolazan I ima samo dva puta: Put u smrt ili put u zivot.

Rec MORAM odnosila se na ljubav prema bliznjima. Nisam zavrsila recenicu jer niko ne bi razumeo. Lose sam se izrazila. Ne radi se ni o kakvom interesu niti o bilo kojoj crkvi. Ovo radim potpuno samostalno, vec godinama.

U crkvu ne idem. U Sv. Pismu pise da je nase telo Hram Boga Zivoga. Isus je temelj nase vere. Moja deca su vernici. Meni je moja kuca crkva.

Napominjem da zivim od socijalne pomoci I da od toga odvajam I saljem malo sestri u Hristu koja nema od cega da zivi. Po tome se poznaju deca Bozja jer imaju ljubav medju sobom...Sta jos da kazem...





Oni koji naplacuju svoje usluge a ne rade to iz ljubavi, nisu hriscani. Kakvu platu je Isus imao za sve sto je ucinio za zivota I na kraju, bez ikakve krivice, dobrovoljno, iz ljubavi prema nama, bio razapet I umro na mukama da bi nasi gresi bili oprosteni.

Pomolimo se Bogu i Božijoj Majci, PROSLAVIMO ISUSA HRISTOSA:

nisam u sekti a kažem
,,U crkvu ne idem. U Sv. Pismu pise da je nase telo Hram Boga Zivoga. Isus je temelj nase vere. Moja deca su vernici. Meni je moja kuca crkva,,
mislim da je diskusija sa ljudima kojima je hilandar mrzak,kojima je ostrog stran gubljenje vremena.kasno je za ljude koji su u kandžama nazovi crkve koja uzima od nekoga ko prima socijalnu pomoć,ko nema a daje.toliko je tu zaslepljenost jaka da mi obični ljudi ne možemo nikako pomoći.
svetosavski je ponuditi pomoć,svetosavski je pomoć dati ali ako pomoć nije dobrodošla,ako se pomoć odbija,onda se možemo samo pomoliti bogu za spas njihovih duša.

kune se i kaže da prima socijalnu pomoć i da je nezaposlena a napiše

,,Milostiva Milostiva je sada prisutan
Napredni korisnik


Milostiva's

Moj posao I dobri ljudi koji su dosli I sa kojima sam razgovarala.
kune se u boga i istinu

Natasha, zasto se sada povlacis.Sigurna sam da sam na ovom forumu procitala da si clan evandjelisticke crkve. Trenutno nemam vremena i ne mogu naci taj post ali verujem da ce Admin brzo naci gde se taj post nalazi. Nemoj se stideti , ja te ne nazivam sektom, znam da je evangelisticka crkva kao i jos neke priznata kao verska zajednica ali ne kao crkva.
Kazes, u crkvu ne ides , e vidis draga moja, niko ne moze opstati ako ne ide u drustvo istomisljenika.Ne moze biti sita ako se svaki dan ne hranis.
Reci cu ti jos nesto, kazes da su te i ovde napadali,ako si ovde dosla da evangeliziras odabrala si pogresno mesto. Ti dobro znas kako se radi evangeliziranje, od vrata do vrata, dvoje po dvoje, zar ne pise tako u Svetom pismu, zar Isus nije tako naucio svoje ucenike a ne na nekom forumu gde ljudi dolaze da se zabave.Ako zelis evangelizirati, ostavi se kompjutera i polako kreni, ti znas gde i kako.
Lepo je da od svog novca izdvajas i saljes sirotinji nekome ko ima manje od tebe. Ipak sestri koja je sa tobom u veri.
Ali se seti da Isus kaze da treba pomoci i onima koji nisu sa tobom u veri. Seti se narednog teksta, mozda si ga zaboravila.

2. Mat. Glava 15
(Knjige Novoga zaveta/Sveto Jevanđelje po Mateju)
... 15:25 A ona pristupivši pokloni Mu se govoreći: Gospode pomozi mi! 15:26 A On odgovarajući reče: Nije dobro uzeti od dece hleb i baciti psima. 15:27 A ona reče: Da, Gospode, ali i psi jedu od mrva što padaju sa trpeza njihovih gospodara.

Ti dobro znas, ko su ovde psi, oni koji nisu sa tobom u veri. pa razmisli, mozda ti je nadohvat ruke neko ko je potreban a ti iz prevelike ljubavi prema Hristu pomozi i psima.

Napominjem, ne provociram te, ne izazivam, Ali ako nesto jesi, to budi do kraja jer ces inace izgubiti svoj identitet.

kada kažem sekta mislim na....

,,Sekta (lat: secta i lat: sequi i pod uticajem lat: secare) je izdvojena ili zatvorena grupa ljudi koja čvrsto sledi svoja načela. Najčešće se sekta formira nasuprot osnovnoj grupi iz koje je potekla, razvijajući učenje, koje je po uverenju članova sekte, ispravnije u odnosu na učenje osnovne grupe. Za sve članove sekte karakteristično je da imaju čvrstu organizaciju i jedinstvene obavezne rituale,,
UZROCI NASTANKA SEKTI
Psihološka stanja i krizne situacije kod pojedinca – emocionalna nesigurnost, umor, neostvarene želje, teškoće i tjeskobe u svakodnevnom životu.
Traganje za smislom života, loše stanje u porodici, nedostatak prijatelja.
Opšte stanje u društvu (krize, siromaštvo, neizvesnost, besperspektivnost) takođe može biti jedan od uzroka.

svako neka bira gde će sreću naći, kako i zašto se bogu moli,problem je u agresiji i kvarnim namerama prilikom pisanja na tu temu.problem je vrbovanje i poput lešinara skupljanje ranjenih i povređenih( mislim emotivno ili duhovno) za račun svoje sekte.
odmah mi dođu u pamet face koje mi zvone na vrata,skrušeno i ponizno mole da ih saslušam a kada vide da sam po tom pitanju beskompromisan,ljuti poput zmija ,podmuklo i kvarno sikću i zauzimaju borbeni stav.
nije im niko reko da sam za njih ,,mungos,,

@MisisM

Može i ovde da se piše jer postoji forum Religija. Ali, ako neko želi da ubeđuje druge da je jedino njegovo ispravno; ako konstantno piše ono što se ćuti, onda to postaje odurno i neiskreno.

No, nećemo o nekome ko nije prisutan.

Ovde proslavljamo Gospoda i Hristosa, svi podjednako i svako na svoj način i niko ne može pokvariti temu.

Симбол вере у оригиналу на црквенословенском:

1. Вјерују во јединаго Бога Отца, Сведержитеља, Творца небу и земљи, видимим же всјем и невидимим.

2. И во јединаго Господа Иисуса Христа, Сина Божија, јединороднаго, иже от Отца рожденаго прежде всјех вјек; свјета от свјета, Бога истина от Бога истина, рождена, не сотворена, јединосушчна Отцу, имже всја биша.

3. Нас ради человјек и нашего ради спасенија сшедшаго с небес и воплотившагосја от Духа Свјата и Марији Дјеви и вочеловјечшасја.

4. Распјатаго же за ни при Понтијстјем Пилатје и страдавша и погребена.

5. И воскресшаго в третиј ден по писанијем.

6. И возшедшаго на небеса и сједјашча одеснују Отца.

7. И паки грјадушчаго со славоју судити живим и мертвим, јегоже царствију не будет конца.

8. И в Духа Свјатаго, Господа, животворјашчаго, иже от Отца исходјашчаго, иже со Отцем и Сином споклањајема и славима, глаголавшаго пророки.

9. Во једину, свјатују, соборнују и апостолскују церков.

10. Исповједују једино крешченије во остављеније грјехов.

11. Чају воскресенија мертвих;

12. И жизни будушчаго вјека.

Амин.

Verovatno nije mesto da ovde to napisem, ali posto ja pripadam "psima" mogu malo i da zalajem. Licno sam, svojevremeno, procitala post u kome "Istina" proklinje nekoga (pre nego sto ga je admin (verovatno) obrisao). Stari znaju kad je to bilo ( u vreme "tranzicije" na ovom forumu). Toliko mrznje, gadosti i licemerja ne ocekujem ni od ulicnih klosara a ne od coveka koji za sebe kaze da je "od jedine prave vere". Licno, bas me briga ko u sta veruje ali mi jako ide na zivce kad me (a desilo se vise puta) "blagosilja" neko ko ne moze da voli ni sebe a kamo li druge. Ne zato sto se plasim "kletve" jer ko kune uvek baca pola sebi u nedra, nego sto misli da drugi veruju u ono u sta ni sam ne veruje i cega se ni sam ne pridrzava a o tome stalno lupa na sva zvona.
Krstena sam, isla sam u crkvu kad su se svi toga stideli, idem i sad ali sam u dusi vise nesto kao slab agnostik. Da li sam los ili dobar covek, o tome mogu da sude oni koji me poznaju, a naježim se uvek kad citam kako ljudi pisu o svojoj dobroti i ljubavi prema svemu i svacemu. Najezim se kad ljudi pisu da vise vole pse od ljudi, pa cak i od rodjenog oca.
Ako Bog postoji, zahvalna sam sto mi je dao razum i sto mi isti jos nije oduzeo.

furija ::Verovatno nije mesto da ovde to napisem, ali posto ja pripadam "psima" mogu malo i da zalajem. Licno sam, svojevremeno, procitala post u kome "Istina" proklinje nekoga (pre nego sto ga je admin (verovatno) obrisao). Stari znaju kad je to bilo ( u vreme "tranzicije" na ovom forumu). Toliko mrznje, gadosti i licemerja ne ocekujem ni od ulicnih klosara a ne od coveka koji za sebe kaze da je "od jedine prave vere". Licno, bas me briga ko u sta veruje ali mi jako ide na zivce kad me (a desilo se vise puta) "blagosilja" neko ko ne moze da voli ni sebe a kamo li druge. Ne zato sto se plasim "kletve" jer ko kune uvek baca pola sebi u nedra, nego sto misli da drugi veruju u ono u sta ni sam ne veruje i cega se ni sam ne pridrzava a o tome stalno lupa na sva zvona.
Krstena sam, isla sam u crkvu kad su se svi toga stideli, idem i sad ali sam u dusi vise nesto kao slab agnostik. Da li sam los ili dobar covek, o tome mogu da sude oni koji me poznaju, a naježim se uvek kad citam kako ljudi pisu o svojoj dobroti i ljubavi prema svemu i svacemu. Najezim se kad ljudi pisu da vise vole pse od ljudi, pa cak i od rodjenog oca.
Ako Bog postoji, zahvalna sam sto mi je dao razum i sto mi isti jos nije oduzeo.

Оче наш
Који си на небесима
Нека се свети име Твоје
Нека дође царство Твоје
Нека буде воља Твоја
и на земљи као на небу
Хлеб наш насушни дај нам данас
И опрости нам дугове наше
као што и ми опраштамо дужницима нашим
И не уведи нас у искушење
Но избави нас од злога

___________________________________

ОЧЕ НАШ КАО ОСНОВА ДРУШТВЕНОГ УРЕЂЕЊА

(На ову тему први је у новије време писао руски друштвени делатељ и писац Н. Непљујев. Ми се овде користимо донекле, само донекле, његовим погледима и схватањима)

Замислите колико се милиона пута посведневно очита ова молитва Господња од стране хришћана у целоме свету. А тешко да их има много којима и на ум пада да се у тој, по изгледу тако простој и краткој молитви од непуних 70 речи, садржи цела једна друштвена наука. Онима који се својим силама највише муче око уређења људског друштва као и онима који громогласно траже друштвену правду, предлажу ново уређење на место старог, обарају један строј друштвени и замењују га другим - њима баш најтеже пада на ум, да оно што они траже налази се у Оченашу. Многи од њих, који се праве сувише мудри својом сопственом мудрошћу, сматрају Оченаш молитвом за децу, сладуњавом молитвом којом се од Бога иште једва што више преко слатких шећерлема. Међутим, у тој краткој и сажетој молитви изречене су највеће стварности што постоје, одређен однос човека према тим стварностима и дат основни устав уређења људског друштва, јединствени у свету, истинити, праведни и непроменљиви устав.

Да почнемо одмах са излагањем, па ти, читаоче, с пажњом саслушај, разумом расуди и срцем усвој истине које ти не предлаже непријатељ но највећи Пријатељ, и твој и васцелог рода људског; не предлаже смртан човек но победоносни и живи Спаситељ; не предлаже неко ко је био и прошао, слично многим другим законодавцима, но Онај за кога је речено: Христос јуче, данас и навек.

ОЧЕ НАШ...

Хришћанине, кад изречеш ове речи, тим признајеш да је твој Отац небески у исто време и Отац твога слуге и надничара, твог болесног суседа и самртника. Јер ти је заповеђено од Сина Божјег, врховног Откривача истине о Богу и о људима, да кажеш Оче наш а не Оче мој.

Па кад признајеш, да је твој Отац у исто време Отац и твога слуге и надничара, и болесног суседа и самртника, зар није јасно да тиме признајеш, да си ти брат њихов и да су они браћа твоја?

Две мисли и два осећања. Прва мисао: очинство Божије; друга мисао: братство синова Божјих. Прво осећање: синовска љубав према Оцу; друго осећање: братска љубав према браћи. На ове две основе и велике мисли и из ова два велика и основна осећања произилазе дела и односи угодни Оцу и угодни браћи.

Ако ти хришћанине, будеш свакога час држао у своме уму оне две основне и велике мисли, и свакога часа стражио над срцем својим да се у њему не охладе она два основна осећања, сва ће твоја дела бити добра и чиста као што је добра и чиста вода што тече из доброг и чистог извора. И твој цео живот биће песма, која ће се благосно слагати са песмом браће твоје око тебе. Тако ће онда друштво људско бити уређено најбоље и најидеалније, што се да замислити и пожелети.

Ако ли ти читаш Оче наш, а о Богу као Оцу не мислиш, и своје суседе сматраш туђинцима, сва ће твоја дела бити наопака, твој пут биће Каинов пут, твој живот мутна вода из мутна извора, твој свршетак као Јудин свршетак.

Зовеш ли пак се хришћанином а Оче наш уопште и ке читаш, онда си као путник на мору без компаса и без поларне звезде, - на бури, у тами, у очајању, с изгубљеним сазнањем одакле, како и камо путујеш.

КОЈИ СИ НА НЕБЕСИМА...

Тамо где је Отац наш, тамо је и Отаџбина наша. Незнабошци који виде свога родитеља једино у овом материјалном свету, било као човека, или као реку (Ганг, "Мајка Ганг" - кажу Хиндуси) или као сунце (стари Мисирци) или месец (Асирци, Арабљани) или огањ (Персијанци), не могу ни веровати у неку другу Отаџбину до у земаљску. Но ми Хришћани сазнали смо од Господа Христа за истинског свог Оца који је на небесима, следствено и за Отаџбину која је на небесима. Отаџбина је благо велико, а Господ је рекао: "Где је благо ваше, ондје је и срце ваше." Је ли благо наше на небесима, ондa и срце наше мора бити на небесима. Из овога следује да ми можемо свој земаљски живот уредити тако само ако га не сматрамо главним него припремним животом. Наши друштвени односи лако се даду довести у склад, ако ми брижно мислимо о преласку - и то врло скором преласку - у нашу небеску отаџбину. Они који се срцем нису лепили за земљу најбоље су уређивали друштва људска на земљи. У манастирским општежићима, где су живели монаси разног језика и из разних земаљских отаџбина, а где је број братије понекад премашао 10.000, уређење друштвено било је колико просто, толико савршено. Сви су они искали најпре царства небеснога, и њихово мало царство земаљско без муке се доводило у ред и поредак, какав се ретко постиже и међу најближим крвним рођацима.

У наше време многи не могу да спавају бринући како да уреде цео свет као једну фамилију, међутим, разводе се са женом и суде се са децом својом. Ни двоје дакле не могу заједно, а хоће милионе да организују у једну заједницу! Докле год Хришћани не схвате у смртној збиљи, да је прави Отац њихов и права отаџбина њихова на небесима, и докле год све благо своје буду гледали на земљи, прилепљени свим срцем уз то бедно благо, дотле ће Хришћански народи све звучније викати о друштвеном уређењу, а корачати све дубље из хаоса у хаос.

НЕКА СЕ СВЕТИ ИМЕ ТВОЈЕ...

Нека се сви наши послови у овом прелазном животу освештају именом Божјим. Нека наше друштвено уређење буде насловљено и покривено именом Божјим.

Име је што и личност. Ко свети име, свети личност тога имена. Ко дакле свети име Оца небеснога, тај свети Његову личност. Нека сви наши послови буду споменици достојни Имена Божјега. Нека наше друштвено уређење има за циљ свећење Имена Господа Бога, како у великим линијама тако и у ситним појединостима. Јер је Бог највиша стварност, вечна и свеобимна, те свако друштво уређено насупрот тој стварности представља безумну илузију и хаос, што опет доводи људе до очајања и самоубиства.

Ако име Божје не представља главни ауторитет у једном хришћанском друштву, онда тај ауторитет замењен је значи неким именом човечијим. И ми заиста видимо у наше дане, како многа друштвена уређења носе име једнога човека, који је то уређење прописао и увео. И докле буду трајало то уређење - а то је од данас до сутра -држаће се имена тих људи у части; то јест светиће се имена њихова место свећења имена Божијега. После њих биће друкчија друштвена уређења, и држаће се у части и светити друга нека имана људска. Народи ће се пребацивати из једног чуна у други на бурном мору, док ће лађа са Божијим именом стајати украј њих и чекати, да се измучени путници пребаце у њу.

НЕКА ДОЂЕ ЦАРСТВО ТВОЈЕ...

Царство Божје не може се разлучити од царовања Божјег. Царство долази заједно са царем. Била би бесмислица ишчекивати царство а одбацити цара. У црквеној молитви "Царју небесни Утјешитељу" верни просе Цара Духа да дође: "доћи и усели се у нас". Смисао обеју молитава је јасан: царство Божје доћи ће онда када и Цар Бог дође.

Просећи царства Божјега ми уствари просимо најсавршенију власт; а просећи долазак Цара Бога ми просимо долазак најсавршенијег владара над собом.

Створитељ наш већ влада потпунце почетком и свршетком нашег земаљског живота; зашто Га не би пустили да Он влада и на целој животној линији између почетка и свршетка? Он је господар рођења и смрти; нека Он господари и над свим временом између рођења и смрти.

Рећи ће неко: како то да толико хиљада људи скоро две хиљаде година посведневно изговарају молитву: нека дође царство Твоје, међутим царство Божје још није дошло? Несумњиво дошло је; дошло је и царство и Цар појединим душама, што значи многим милионима правих хришћана. Само оно није још дошло да се види и осети у друштвеном поретку света. Није постало непоколебљивим, признатим и усвојеним основом друштвеног поретка. А што се то није догодило, кривица је како до оних који уопште не читају Оченаш, тако и до многих оних који га читају сваки дан а боре се за царство земаљско, грабе се за власт над земљом и народом, одбацујући у пракси власт Божију и хотећи узети ову у своје руке.

НЕКА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА И НА ЗЕМЉИ КАО НА НЕБУ...

У небесном духовном свету, у који ћемо, ако Бог да, и ми прећи, влада савршена воља Божја. Но та владавина воље Божје није силом наметнута него њу духови светлости драговољно усвајају, покоравајући своју вољу са велико ревношћу вољи Божјој као јединој непогрешној. И друштво звезда, мрави и пчела, уређено је једино вољом Божјом. Била би потпуна бесмислица уређивати друштво људи насупрот и - мимо воље Божје. Том бесмислицом, нажалост, руководе се многи савремени уређивачи људског друштва. Они доносе законе за људе без обзира на закон Божји, којим је објављена воља Божја. Отуда беспоретци, неправде и раздори, хаос и очајање, незадовољство и рат сваога против свакога.

Не треба много памети па се уверити, да само Онај који је створио људе најбоље зна зашто их је створио, то јест зна циљ живота људског на земљи. Међутим ми видимо да друштва људска покушавају често да уреде баш они људи, који јавно одричу сваки циљ животу људском на земљи. Заснивати друштво људско само на вољи људској значи заснивати га на бесциљности, незнању и неправди. Ја се радујем да чиним вољу твоју, о Боже мој; закон твој у срцу је моме (Пс. 40, 8), рекао је онај цар који се увек горко кајао кад је ишао само за својом вољом.

Ако ти, читаоче, као хришћанин желиш не само да ти будеш добар хришћанин него и да цело хришћанско друштво буде хришћанско, онда знај да то може бити искључиво и једино ако се воља Божја узме за основ уређења тога друштва. А у чему је воља Божја, то је јасно откривено од Христа, који је открио и све циљеве.

ХЛЕБ НАШ НАСУШНИ ДАЈ НАМ ДАНАС...

Као што не говоримо Оче мој, тако не говоримо ни хлеб мој. Отац је заједнички свима синовима Божјим, и дарови Очеви су заједнички. Ово је први морално-економски принцип за друштвено уређење; морални јер признајемо, да је хлеб од Бога, и економски, јер хлеб што Бог даје припада свима.

Хлеб наш насушни просимо ми од хлебодавца Оца небесног. Зашто је речено насушни? Зато да би били скромни и не тражили никакав луксуз. Наше телесне потребе треба да ограничимо на оно што је најнеопходније, по речи апостолској: "а кад имамо храну и одећу, овијем да будемо довољни" (I Тим. 6, 8). Јер луксуз упропашћује тело, упропашћује душу, упропашћује целога човека. Ово је други морално-економски принцип; морални, јер нас штити од луксуза и покварености; економски, јер хлеб треба да стигне за све нас.

Дај нам данас. Зашто просимо од Бога хлеб само за данас? Зато што сутра можемо не бити у овоме животу. Зато што знамо да нисмо ми господари живота него Створитељ наш. Још и зато, да би се тргли од нагомилавања непотребног богатства за неизвесно сутра а остављали браћу своју гладну данас. Гладнога нахрани, жеднога напој, нагога одени. Ове заповести Божје не може нико испунити ко из страха за сутрашњицу гомила више од најпотребнијег. Ово је трећи морално-економски принцип; морални, јер се бар њиме ослобађамо брига које је Творац узео на себе; економски, јер спречава данас глад једних спречавајући нагомилавање за сутра других. У ове три речи изречена је већа и боља друштвено-економска наука него у многим ученим књигама и фантастичним теоријама. А што је главно ова друштвено-економска наука има моралну подлогу и ауторитет божански, што сав остали свет нема.

И ОПРОСТИ НАМ ДУГОВЕ НАШЕ КАО ШТО И МИ ОПРАШТАМО ДУЖНИЦИМА НАШИМ...

Има људи који читајући Оче наш изостављају други део овог искања / као што и ми опраштамо дужницима нашим/. Боје се обавезе. Међутим Бог одлучно тражи од нас ту обавезу. Он ће нама опростити онако како ми будемо опраштали. Но лудо је бојати се оне обавезе и онога услова. Јер ми бескрајно више дугујемо Богу него што нама може сав свет дуговати. Ми Му дугујемо и живот, и разум, и здравље, и светлост, и кишу и све што имамо, што знамо и што можемо. У Јеванђељу је учињено сравњење наших узајамних дуговања према нашем дуговању Богу као 100 гроша према 10.000 таланата. И најзад, кад узајмљујемо ми узимамо Божје од човека, а кад враћамо, ми враћамо опет Божје човеку. Јер на крају крајева све је Божје, по речи праведника: "го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити" (Јов. 1,21).

Учени богослови прави су кад мисле, да се под дуговима разумевају греси људски. Ми молимо Бога да нам опрости грехе наше према Њему као што и ми опраштамо грехе људске према нама. Сасвим тачно. Но и дуг и грех означавају неки мањак у животу човечјем. И за дуг и за грех тражи се наплата. Но и једно и друго може бити нама опроштено од Бога ако ми праштамо дужницима својим. "Дајите у зајам не надајући се ничем, каже Христос на другоме месту. Ако ти врати, прими ако ли не може да врати, опрости му. Јер и ти никад не можеш вратити дуг Оцу Небеском.

У бескрајно сложеној и замршеној науци о финансијама ова наука је једини излаз, једино решење. Подај, и даће ти Бог. Опрости, и опростиће ти Бог.

И НЕ УВЕДИ НАС У ИСКУШЕЊЕ...

Кушати значи испитивати. Да није греха, не би било ни кушања. Свакога куша његова сласт која га вуче и мами, сласт рађа гријех а гријех рађа смрт, каже апостол Јаков. Бог је стављао на испит веру Аврамову, целомудреност Јосифову, трпљење Јовово. И они су сви добро положили испит. Но ми се осећамо слаби и молимо Бога да нас не ставља на испит, јер ћемо пасти и пропасти. Земаљска власт и телесна жеља чим се зачне у људима, људи изгубе визију свеопштега Оца небеснога, и падају у очајну и убитачну себичност: почињу светковати име своје изнад Божијег, ишту царство земаљско место небеског, својом вољом потискују вољу Божију, хлеб наш називају хлебом лично својим, просе од Бога милост а према својим дужницима остају немилостиви до краја. Кроз то цело друштвено устројство почињу се колебати као зграда од сталног земљотреса. Спаси нас, Боже, од свих оних искушења! И не уведи нас у искушење - у позитивном смислу речено значи: спаси нас од искушења! То јест: спаси нас од нас самих!

Ова молитва је од огромног значаја по одржање правилно уређеног друштва. Њом људи признају своју немоћ, да одрже сва она добра од Бога за која се моле у претходним молитвама. Ако и приме све оно зашто су молили Оца свог небесног, у страху су да по немоћи својој све то не злоупотребе и не покваре. Бдите и молите се, рекао је Христос на другом месту, да не паднете у напаст, то јест у искушење. Када синови Оца небеснога заснују друштво како су желели, морају непрестано бдити да се не погорде те не припишу себи оно што им је од Бога даровано, и морају се непрестано молити Оцу небесном, да се даровано не умањи и не прекрати.

НО ИЗБАВИ НАС ОД ЗЛОГА...

Овим се молимо Оцу небесном, да нас избави од сатане, који је носилац свакога зла, крвник људски од почетка, лажа и отац лажи (Јов. 8, 24). Он заслепљује људе, и заслепљене води их од илузије ка илузији, како у личном животу тако и у друштвеном. "Окрените карте, учините револуцију, осветите се својим непријатељима, створите још једну радикалну друштвену промену, и имаћете рај, и бићете као богови!" Тако од памтивека шапће људима сатана "државник". И људи су га по хиљаду пута послушали, по хиљаду пута пролили братску крв, похулили на Оца свог небеског, и по хиљаду пута, разочарани, падали у очајање. А да се не би очајници досетили, ко је главни кривац, крвник људски је поново дошаптавао очајницима: "Криви су ти и ти људи; удрите њих; промените власт, окрените точак друштвени још једном; учините још само један корак, и ви сте богови, и рај је ваш!" И тако се точак окреће у једном месту, ронећи све дубље у блато, док људи понављају сатанску лаж о "прогресу."

Докле год човек буде сматрао човека као извор зла друштвенога а не сатану, дотле ће место братољубља владати братоненавист и братоубиство. А да је сатана главни узрочник зла показао је Спаситељ тиме што је први сукоб и обрачун у спасавању људи Он имао са сатаном на Гори Искушења.

У претходној молитви: и не уведи нас у искушење, ми се молимо Богу да нас сачува од нас самих, док у овој последњој ми се молимо, да нас избави од злога, то јест од онога који на свакој клизавици искушења чека људе са својим отвореним чељустима.

У једном Хришћанском друштву палог брата треба сматрати као човека у искушењу, и цело друштво је дужно молити се Оцу небесном, да га поврати од искушења и спасе од сатане. И ово по примеру Христа, који рече Петру: Симоне, Симоне, ево вас иште сатана да би вас чинио као пшеницу. И ја се молих за тебе да твоја вера не престане (Лука 22,31).


Свети Владика НИКОЛАЈ Жички

    

He he sad samo jos popa da pozovete da okadi ovu temu  

Evo ga, on je tu stalno.

Isuse Hriste, sine Bozji! Hvala za tvoju otkupnu zrtvu na krstu za nase grehe!

Isuse, dragi, kada sam procitala neke od komentara na ovoj Temi, bilo mi je zao i tesko sto mnogi nisu razumeli da sam ovde kao hriscanka koja veruje u ono sto svaki hriscanin treba da veruje. Da se trudi u svom zivotu ispuni 10 glavnih zapovesti. Da govorim ljudima glavnu poruku hriscanstva koja se sastoji u ljubavi prema bliznjem svom
. U svakoj istini, iskrenosti, saosecanju, pomoci onima kojima je pomoc potrebna bez zelje da nam se vrati. Da oprastamo ako ima neko nesto protiv bilo koga drugog, jer Gospod je sudija a mi smo samo svedoci. Nema coveka koji zivi, bio hriscanin ili ne, koji ne gresi. Ako nista ono u recima. Zato si, Ti, Isuse, morao da dodjes, da svojom cistom, bezgresnom krvlju operes nase grehe I da svako ko u tebe veruje I cini volju Bozju ima vecni zivot. Amen.