Ponos

Da li ste ponosni i sta uopste mislite o tome?

Sta mislite o ponosnim osobama a sta o onima bez ponosa?

Ja sam recimo veoma ponosno...mozda nekad i previse ...
Sad ...kolko je to dobro ili ne..ne znam...

Ali mislim ipak da svaka osoba treba da ima svoj ponos..
Bas mi je jadno kad vidim kako neko baci svoj ponos nekome pod noge..bez obzira iz kog razloga to radi...

Bas mi je jadno kad vidim kako neko baci svoj ponos nekome pod noge..bez obzira iz kog razloga to radi...

Da bi razumela mnoge varijante gazenja samog sebe, moras biti u prilici da tako nesto iskusis kada imas decu. Jedino u slucaju deteta mnogi nece izgaziti samo svoj ponos, nego i sve oko sebe.

Ima neki deciji test gde te na pocetku pitaju da zamislis kocku, a onda kazes od kog je materijala.
Moja je kocka bila masivna, ispunjena unutra, od tvrde plastike i zute boje, sa delimicnim presijavanjem. To mu dodje karakter.
Onda ti kazu da neke zivotinje poredjas. Znam da je jedna od zivotinja konj. Svaka od njih nesto simbolise - porodicu, posao, zdravlje, i kada ih poredjas one u stvari predstavljaju redosled znacaja u tvom zivotu. Moja prvorangirana zivotinja bila je tigar, koji simbolise ponos.

U knjizi 'Primalni krik' ponos se oznacava kao lazno - steceno osecanje.

Ponos je, kroz zivot, poprilicno skupa 'rabota'.
Njime treba umeti dobro baratati.

U delu "Thoughts of Gold Words of Silver", ponos je opisan kao večno poražavajući porok.
On upropašćava osobu, ostavljajući malo toga dostojnog divljenja.
____

Koliko cesto srecete ponosne ljude? Kako se osecate u drustvu ponosne osobe i u kojoj meri i na koji nacin ista omalovazava okolinu?
Moze li ponos prerasti u drugo osecanje, npr. oholost? Sta je cena ponosa?
Da li ponos moze biti pozitivno osecanje i u kom slucaju?
Jeste li ponosni stalno, povremeno, nikada, ili po potrebi odglumite ponosnu osobu.

U 'Primalnom kriku' ponos je opisan kao lazno osecanje. To nije primarna ljudska osobina, vec stecena.
Ne bih rekla da ponosni ljudi omalovazavaju okolinu. To su oholi ljudi.
Cini mi se da je ponos pozitivan ukoliko je samo naglasena varijanta samozadovoljstva. Ponosni ljudi vam nece dozvoliti da ih vidite slabe, ali ce svoju slabost da priznaju i pricaju o tome bez negog veceg problema. Oni koji su uvek nabolji i u superlativnu, ne odaju mi utisak ponosnih. To mi pre nekako izgleda kao bahatost.
Ponosan covek cuva svoj integritet, protiv njegovog urusavanja bori se sa stilom.
U navodu koji je Av napisala, verujem da je 'urusavajuci porok' mozda zato sto u nekoj meri onemogucava bliskost.

Avramova ::U delu "Thoughts of Gold Words of Silver", ponos je opisan kao večno poražavajući porok.
On upropašćava osobu, ostavljajući malo toga dostojnog divljenja.
____
.....

Složio bih se sa rečenim. Osećanje ponosa je u vrlo tesnoj vezi sa osećanjem stida u regulaciji sopstvenog samopouzdanja u interakciji sa socijalnim okruženjem.

Ponos se različito shvata pa i interpretira. Pa tako Jens León Tiedemann o ponosu kaže:

"Osećanje ponosa povezuje nas sa drugim ljudima i dozvoljava nam da se pokažemo kao kompetentni, voljeni i cenjeni. Osećamo se kao član društva, da pripadamo, želimo da se pokažemo. Nasuprot tome osećanja stida nas izoliraju od drugih, osećamo se nekompetentni, slabi, prljavi i mali. Na osnovu ove osovine stida-ponosa procenjujemo da li smo se približili našem ličnom ich (ego)-idealu, da li možemo da smanjimo razliku između ideala i ega."

U svakom slučaju, ponos je samozadovoljno osećanje, kada čovek uradi nešto bitno, ili je učestvovao u nečem posebnom. Misli se da je najjači oblik ponosa onaj koji osećamo kao pripadnici nekog naroda. Koliko smo samo ponosni kada čujemo da je naš čovek najbolje na svetu uradio ovo ili ono ili, još bolje, da je naš čovek prvi koji je napravio nešto. To osećanje je toliko jako da nekada čoveku zamagli rasuđivanje o dobrom i lošem, pa smo tako često svedoci prilično neverovatnih situacija da neko konstatuje kako je ponosan što je, na primer, pripadnik njegovog naroda izvršio neku od najvećih pljački u istoriji ili slično.

Pa tako, nažalost, kada se neki zločin uradi iz mržnje, počinilac je gotovo po pravilu ponosan na to.

Sve ovo ukazuje da je ponos, ipak, negativno osećanje, suštinski destruktivno i sebično koje vrlo uspešno trasira put do uobraženosti, arogancije, oholosti i sujete...

Meni najbliskije poimanje ponosa je upravo ovo o čemu pišete:

Korovjev :: Misli se da je najjači oblik ponosa onaj koji osećamo kao pripadnici nekog naroda. Koliko smo samo ponosni kada čujemo da je naš čovek najbolje na svetu uradio ovo ili ono ili, još bolje, da je naš čovek prvi koji je napravio nešto.

Dok sledeći navod ne bih prihvatila pa vas molim da ga malčice pojasnite. Naime, nisam imala takav osećaj što ne znači da drugi nisu.

To osećanje je toliko jako da nekada čoveku zamagli rasuđivanje o dobrom i lošem, pa smo tako često svedoci prilično neverovatnih situacija da neko konstatuje kako je ponosan što je, na primer, pripadnik njegovog naroda izvršio neku od najvećih pljački u istoriji ili slično.

Dalje navodite:

Sve ovo ukazuje da je ponos, ipak, negativno osećanje, suštinski destruktivno i sebično koje vrlo uspešno trasira put do uobraženosti, arogancije, oholosti i sujete...

Ne mislite li da ovakvo osećanje pripada samo onim ljudima koji su skloni pobrojanim osobinama?

ponos je uzvišeno stanje onih ljudi koji mogu takvo stanje kvalitetno da podnesu.biti ponosan je lepo ali i opasno stanje,nije za svakoga.mnogo zlodela je u ime ponosa učinjeno ali tu ponos ne snosi ni zrno krivice,zlodelo čine ljudi a kriju se iza nacionalizma,patriotizma,ponosa.kriju se iza svega lepog i svetog nebi li što bolje sakrili svoju pravu nameru.
biti ponosan na dete,na suprugu,na đokovića,na nepoznatog čoveka koji učini dobro delo nije greh,nije mana,što smo više ponosni i što češće taj osećaj imamo život nam je ispunjeniji.

Ponos je stanje UM-a, nikako bića. Ponosan čovek živi ponos, dok mu ponos neda da oseti pravu suštinu sebe. Suština sebe jeste samo postojanje bez predrasuda, sujete, iluzija o uzvišenom stanju samog sebe. Iz ponosa proizilazi sujeta. To jest, visoko mišljenje o sebi. Saamo mišljenje o sebi je samo mišljenje, koje je po prirodi uvredljivo i ponosno.

Naše predstave o ponosu mogu biti različite. Međutim, postoji iskustvo, u konačnom i nauka koja se zove psihologija. Ponos jeste suštinski negativno osećanje koje svi ponekad osetimo, pa i ja, naravno. Manifestacija ponosa je pre svega ispoljavanje svoje (iracionalne i lično doživljene) superiornosti koja sama po sebi podrazumeva nečije omalovažavanje. Sam čovek ne može biti ponosan, on je ponosan pred drugima i zbog drugih...
I kao što je već rečeno, u delu Thoughts of Gold Words of Silver, ponos je opisan kao „večno poražavajući porok. On upropašćava osobu, ostavljajući malo toga dostojnog divljenja“.

Takođe, ponosna osoba ne vidi realno sebe, ne vidi da je ponosna, itd.

Ali, da ne bi bilo zabune, nije ovde samo u pitanju ponos kada pobedi klub za koji navijamo, ili reprezentacija naše države, odnosno kada nama draga osoba pobedi na nekom takmičenju, recimo, ili neka slična životna situacija, mada se tragovi i koreni negativnosti mogu i u tome uočavati. Ova osećanja ponosa su srazmerno kratkotrajna i najčešće nemaju negativnih posledica...

Ponos se izražava i u svakodnevnim situacijama. Jednostavno, postoje ljudi koji su ponosni zbog razloga koji drugima nisu razumljivi. Zato što su belci, hrišćani, članovi neke sekte, visoki, rodom iz nekog određenog kraja, itd, itd... Kod takvih osoba je ponos kao negativna karakteristika lakše uočljiv, mada mu je matrica ista kao i u prethodnom, da kažem, benignom slučaju...

I, na kraju, moram da kažem da ponos jeste baza u koju su utkani koreni i mnogo ozbiljnijih negativnih društvenih pojava kao što su homofobija, nacionalizam, verska netrpeljivost, rasizam....

Ponos (gordost) je smrtni greh, a ja sam vrlo, vrlo gresna  

Ponos u umerenim količinama  je sasvim u redu, ponosan biti na svoju domovinu , na svoj narod, na neko lepo delo nama bliskih , tu se čak može bit i previše ponosan ali u ljubavi i prijateljstvu previše ponosa može da šteti jer se zbog tog nekog glupog ponosa i proste stvari ne opraštaju .

..i previse ponosna..

Ponekad je to dobro, a ponekad nije
al sta cu, ne mogu (i necu) iz svoje koze..  

Ponos = Um.  

ponos nije gordost..
ponos je unutrashnji osecaj koji ne morash da ispoljish, bar ne vidljivo..
gordost je bliska sujeti i tezi ispoljavanju zarad prikazivanja shirokim narodnim masama ..
nije mi problem da kazem sve shto mislim , iznutra znam ko sam i shta sam.. predstavljanje u nekom svetlu , obmana rechima ili delima da bi se stvorila " lepsha" slika o sebi chine gordost i zadovoljavaju sujetu...makar to bilo i sa malo rechi, onaj kome je upuceno dobro ce znati sa kim ima posla.

btw bez ponosa si slina  
sujeta ti viri iz nosa ma koliko maramica upotrebio .

Sujeta?

Mila moja naopaka maco, sujeta i jeste suprotnost balama. Uostalom, sujeta je vrlina. Sad, ume da bude prenaglašena ili neutemeljena, ali je neophodna. Veoma često jeste pogrešna, ali šta bi bez nje...?

zashto je sujeta vrlina?
ne zekim se sad..
sujeta je kompleks izrastao iz prenaglashene potrebe ka samoljublju.... a sad malo dalje, zashto neko ima tu potrebu? da chachkamo po detinjstvu? ne bash srecno? stroga mama , tata?
sujeta mora da je dozirana da ne izvire na povrshinu tako da postaje reklama za narodne mase...

Imam ponos, posebno kada nesto dobro uradim pred samom sobom, kad se sebi dopadnem, tad sam najj... 

naOpaka ::zashto je sujeta vrlina?
ne zekim se sad..
sujeta je kompleks izrastao iz prenaglashene potrebe ka samoljublju.... a sad malo dalje, zashto neko ima tu potrebu? da chachkamo po detinjstvu? ne bash srecno? stroga mama , tata?
sujeta mora da je dozirana da ne izvire na povrshinu tako da postaje reklama za narodne mase...

Svi smo sujetni. Vrlina je samo onda kada je dozirano isprovocirana za neko delo dobrog karaktera.

U svakom drugom slučaju kada je izražena nije kompleks, ali je mana.

Avramova ::

naOpaka ::zashto je sujeta vrlina?
ne zekim se sad..
sujeta je kompleks izrastao iz prenaglashene potrebe ka samoljublju.... a sad malo dalje, zashto neko ima tu potrebu? da chachkamo po detinjstvu? ne bash srecno? stroga mama , tata?
sujeta mora da je dozirana da ne izvire na povrshinu tako da postaje reklama za narodne mase...

Svi smo sujetni. Vrlina je samo onda kada je dozirano isprovocirana za neko delo dobrog karaktera.

U svakom drugom slučaju kada je izražena nije kompleks, ali je mana.

pojasni bold pliz..
sujeta je neizbezna ali ne i neizlechiva kategorija, potpuno shtetna , auu maliciozna ukoliko je izrazena u medjuljudskim  odnosima ili mimikrichno zaturena u coshak svesti... ne znam shta je gore..

Avramova ::

naOpaka ::zashto je sujeta vrlina?
ne zekim se sad..
sujeta je kompleks izrastao iz prenaglashene potrebe ka samoljublju.... a sad malo dalje, zashto neko ima tu potrebu? da chachkamo po detinjstvu? ne bash srecno? stroga mama , tata?
sujeta mora da je dozirana da ne izvire na povrshinu tako da postaje reklama za narodne mase...

Svi smo sujetni. Vrlina je samo onda kada je dozirano isprovocirana za neko delo dobrog karaktera.

U svakom drugom slučaju kada je izražena nije kompleks, ali je mana.

Ako ja recimo nisam sujetna, da li je to korektno po tebi?? 

Dodatak: Kada nas sujeta natera da se pokrenemo u našu korist.

Fi Pi je lepo napisao:

Dve stvari nas dele od istine,
glupost - što je ne vidi i
sujeta - što je ne voli.

nema to veze maro sa mnom..
generalno sujeta je vrhunac teznje ka ispoljavanju necheg shto ne mozemo da definishemo i stavimo u pravu kategoriju ...pa onda, idemo tamo u spoljni svet i prikazujemo se kako zelimo sebe da vidimo...sujeta je chista projekcija zelje, a ono shto ja zelim je u skladu sa mojim htenjima, dakle sujeta, ad acta  

Marea ::Ako ja recimo nisam sujetna, da li je to korektno po tebi?? 

To je nemoguće, ali je moguće da je ne poseduješ u kritičnoj količini.

Avramova ::Dodatak: Kada nas sujeta natera da se pokrenemo u našu korist.

Fi Pi je lepo napisao:

Dve stvari nas dele od istine,
glupost - što je ne vidi i
sujeta - što je ne voli.

ok..
mada nas vishe stvari dele od istine ...mnogo vishe