Krusevac

Digi, prelepe su..   
Jos samo da je i sneg pao.. ipak je Nova godina..

Nego, ovo si ti slikao?

Jok...Imao sam neke goste tako da nisam bio na trgu...A i ne lozim se bas na Miru Skoric i Laneta Joksimovica   

Prvi nemi film u Kruševcu prikazan je u „Kasini“ (danas je tu Komercijalna banka). Pre osnivanja preduzeća za prikazivanje filmova „Kruševac film“, 1954.godine, bioskopi su bili u nadležnosti Narodnog fronta, a prvi direktor bio je Milorad Milenković Prenka. O bioskopima „Takovo“ i „Evropa“, kao službenik Narodnog fronta brinuo je Milutin Urošević Luvr, poznati kruševački predratni trgovac. Njemu je nova država nacionalizovala (otela) robnu kuću na mestu današnje stare Deve bliže hotelu „Evropa“.
… Pedesete i šezdesete godine prošlog veka bile su apsolutna vladavina filma. U Jugoslaviji je 1964.godine u 1675 bioskopa sa preko 550 hiljada sedišta, priređeno 600 hiljada projekcija. Njih je videlo preko 123 miliona posetilaca! Samo u Srbiji tada je radilo 656 bioskopa sa oko 250 hiljada sedišta.
I u Kruševcu su sve sale skoro uvek bile pune i radile rentabilno. „Evropa“ je imala 410 sedišta, „Kruševac“ 610, „14.oktobar“ 601, „Takovo“ 310, „Jastrebac“ 450, Dom sindikata 250…Radile su i bašte u „!4.oktobru“ i „Takovu“, a povremeno i ona kod Biroa rada sa 700 mesta…
Najlepše je bilo u bašti „Takova“, u Čolak Antinoj ulici, s druge strane današnjeg bioskopa „Kruševac“. Pored sedišta, tamo su bili postavljeni i stolovi. Naravno, zabranjeni za mlade ispod 17 godina. Udobno zavaljeni, tu su sedeli stariji i u sparnim letnjim večerima pušili, mezetili, roštilj, pili „ladan beli špricer“ i – gledali filmove… Nešto kasnije Amerikanci su izmislili njihov „drajv in muvi“.
Poseban doživljaj bio je bioskop na Jastrepcu. Magične slike usred planine! Pešice smo iz Kruševca odlazili gore u planinu i na otvorenom prostoru, u predivnom ambijentu guste bukove šume i huku Jastrebačke reke uživali… Bioskop je tu radio nekoliko godina i bio je pun posetilaca – izletnika. Ali i plaćenih predstava „14.oktobra“, „Obilićeva“, „Merime“, „Metalprometa“… najviše gledalaca privukao je film „Najduži dan“, o iskrcavanju saveznika u Normandiji, a tu je filmove najčešće puštao Čeda Kostić.
Zbog velikog interesovanja za mnogo filmove, počelo je tada da se razvija jedno novo zanimanje – tapkaroš. Neki naši drugovi, isticali su se tu momci iz Grštaka, dođu još pre podne i kupe veći broj karata. Uveče, pola sata pre projekcije, na blagajni nema ulaznica, a oni ih prodaju skuplje ali ne baš mnogo. Međutim, ako si imao strpljenja i taktizirao, na samom početku žurnala, a naročito u pauzi pre filma, mogao si da dobiješ karte i ispod cene. Tada su tapkaroši „vadili štetu“. Među tapkarošima tog vremena bili su poznati: Lale Prase, Dadi Buva, Miša Ćevapče, Mane, Zoran Ćora…
Na Jastrepcu je 1963.godine održan i redovni sajam filmova. Sedam dana su trajale projekcije pod vedrim nebom, a veliki broj gostiju smešten je u odmaralište fabrika „14,oktobar“. Tada je u čast „filmadžija“ održana prva i jedina modna revija na izgrađenom splavu i stazi na jezeru. A manekeni su reklamirali proizvode „Merime“.
U Kruševcu, filmove su neumorno vrteli: Milivoje Petrik Njoka, Čedomir Kostić Čeda, Dragan Marinkovič Marile, Milorad Milenković Prenka (nisu više živi), zatim, Dragoljub Stevanović Draganče, Ratko Jovanović, Petar Pajić, Ljuba Panić, Radivoje Cindrić Cindra…Razvodnice su bile: Stanimirka Simić, Jelena Janković, Dušanka Budžorevski, Rada Simić, Olga Plamenac, Grozdana Đukić, Zora, Zaga… Dugogodišnje prodavačice karata: Ljubica Petronijević, Rada Vuković, Olgica Zajič… a Ljuba Popović je godinama bio šef reklame…
Skoro sve njih zapamtile su generacije sada starijih Kruševljana. Mile Njoka, inače strastveni i odličan ribolovac, često je besplatno u salu puštao dečake koji bi mu doneli veću količinu glista i skakavaca… Ako duže stojiš pred ulazom bioskopa, Ljubica Petronijević je znala da se sažali i krišom te gurne pod onu zavesu. U topli mrak bioskopa, pa gledaš film iako nemaš para.
„Kruševac film“ je godinama predvodio izuzetan čovek – Dragoslav Jovanović Gaja (od 1962. Pa sve do smrti, petnaest godina kasnije). Mnogi su ga zvali Gaja bioskopdžija. Privatno je bio duhovit, vispren i veliki drug, boemčina i pravi gurman. Voleo je lepo da pojede i probrano da popije.
Nije bio sebičan i često je za sve radnike priređivao ručkove, (naravno sa sponzorima). A ti ručkovi su se ponekad pretvarali u gastronomske bahanalije. Za njega se pričalo: Kod Gaje ne može da nestane, može samo da pretekne. Bio je rado viđen gost u svakoj kafani, a među prvima i na počasnom mestu u svakom novootvorenom ugostiteljskom objektu u kruševačkom okruženju.
Pamte se Gajine večerinke, posebno na Jastrepcu. Posle premijere makedonskog filma „Crno seme“ (prisustvovali su vodeći ljudi Makedonija filma iz Skoplja), Gaja uđe u kabinu bioskopa i naredi: „Gospodo operateri i ostalo osoblje. Sada se lepo obucite i sve da vas vidim za dva sata u vili „Merima“ na Jastrepcu. I svi da budete dobro gladni.“
I danas pričaju o toj klopi. Bilo je svega: od najfinijih predjela, preko pečenja, roštilja i divljači, deserta i raznovrsog južnog voća, do saldoleda i kafe. Samo Bog zna kako je Gaja uspeo da „isposluje“ da sve to plate braća Makedonci!
Ali, u preduzeću“Kruševac film“ bilo je i takozvanih „sindikalnih borbi“. Tako sindikat uspe da izboksuje po flašu mleka za svakog radnika – zbog uslova rada. Trajalo je to neko vreme, a mleko je nabavljano u čuvenoj poslastičarnici „Sorac“ preko puta Pozorišta. Veoma brzo otkrilo se da Gaja mleko pretvara u kolače, a Milen Prenka u – piće. Tako je propao pokušaj Sindikata da mlekom poboljša uslove rada radnika u bioskopima!
Premijere filmova su bili događaji za koje je Kruševac živeo danima unapred. Bile su veoma brojne a tu su dolazili režiseri: Veljko Bulajić, Vladimir Pogačić, Vlasta Radovanović, Branko Bauer, Fedor Hanžeković, Živojin Pavlović, Soja Jovanović, Zdravko Velimirović… Premijerama su prisustvovali i glavni glumci: Milena Dapčević, Stane Sever, Olivera Marković, Milan Srdoč, Milan Puzić, Severin Bijelić, Aleksandar Gavrić, Jelena i Stevo Žigon, Mija Aleksić, Jovan Janićijević Budruš, Ljubiša Samardžić, Bata Živojinović…
Zaista je bio ogroman i odgovoran posao deoček i smeštaj svih gostiju kod svake premijere. Pa, i pored toga, bilo je uvek „veselijih scena“ dostojnih i filmova nekih od tih režisera i glumaca.
Tako jednom prilikom poznati glumac Janez Vrhovec na premijeru dođe mnogo, mnogo ranije. Tadašnji direktor „Kruševac filma“ Žika Rakić zamoli Milorada Milenkovića Prenku da „preuzme gosta“ do večernje premijere. Da mu zadatak da ga nekako „likvidira“, što će reći da ga onemogući da pravi neki ekces. Jer, Janez je već uveliko bio, što bi mi blago rekli „malkice zagrejan“. Mile, kao i uvek shvati zadatak ozbiljno, odvede gosta najpre u „Vino Župu“ u Aleksandrovac, u povratku svrate u „Župski rubin“. U obe ove velike i poznate vinarske kuće obojica probaju dosta dobrih vina, direktno iz bureta. U međuvremenu, tu i tamo, svraćali su u po neku kafanu i vina presecali poznatim kruševačkim roštiljskim specijalitetima.
Uveče, pred samu premijeru, siroti Mile Prenka se nekako dotetura do direktora Žike, pokuša da stane mirno i kratko raportira: „Direktore, ja nisam izvršio zadatak. Onaj tvoj glumac eno ga sedi u „Evropi“ za stolom, ljušti ladne špricere, bairi. A ja sam – LIKVIDIRAN“
Autor: Miroljub Nicović

Kruševac je, posle Beograda, prvi u Srbiji kupio opremu za prikazivanje filmova u sinemaskop tehnici, tada vrhunskoj u svetu. Može neko da ne veruje, ali je „Kruševac film“ u našem gradu prvi u Evropi prikazao čuveni spektakl „Karmen“. Tek posle naše čaršije, taj film su dobili kinematografi u Parizu, Londonu, Briselu, Rimu…
Da bi se za sinemaskop stvorili uslovi najpre je adaptirana sala bioskopa „Evropa“. Srušena je bina i izgrađena nova. Po projektu arhitekte Branka Hajdina iz Beograda radove su izvodili poznati Božilovići, angažujući čuvene majstore iz Crne Trave. Iz tog vremena postoji zapamćena anegdota.
„Kruševac film“ je za nadzornog organa angažovao nikog drugog do Dušana Stojadinovića Žuću, koji je taj bioskop i hotel izgradio pre rata iz sopstvenih sredstava! Posleratna vlast mu je sve to nacionalizovala (otela). Ali, on je svesrdno i znalački vodio nadzor pa su zadovoljni bili i arhitekte iz Beograda. Jednoga dana postariji Crnogorac se zagleda u Žuću i reče: „Ja tebe poznajem. Ti si nam bio gazda kad smo pre rata gradili ovaj hotel i bioskop. Tada si mi lupio dva šamara i nisam smeo ništa da ti kažem.“
Žuća ga odmeri, pruži mu ruku i odgovori: „Tačno je. Ti si onaj vrdalama Stojan Aleksić, bio si mlad i nisi baš bio neki radnik. Kako vidim, oni moji šamari su ti pomogli da postaneš majstor. E, pazi sad dobro: nemoj ovde da omaneš, iako ovo više nije moj bioskop!“
… Mali kolektiv „Kruševac filma“, sa dvadesetak radnika, odluči 1960.godine da počne gradnju novog, savremenog bioskopa u gradu. Projekat arhitekte Sibina Đorđevića, rodom iz Aleksandrovca (dugo je živeo i radio u Nemačkoj, a projektovao je i Dom sindikata), predviđao je i prikazivanje filmova u sinerama tehici i TODAO sistemu.
Bioskop „Kruševac“ građen je sedam godina. Kao Skadar na Bojani. Išlo je to otprilike ovako: gradi se nekoliko meseci, pa isto toliko – stane. Nema para. Pa opet – gradi se, pa stane. Opet nema para. Posebnim rešenjem Narodnog odbora opštine Kruševac od 29.marta 1962.godine odobreno je da „Kruševac film“ može „ubirati dobrovoljne priloge na blagajnama bioskopa „Jastrebac“, „Evropa“ i „14.oktobar“ i to 10 dinara po svakoj prodatoj ulaznici do kraja 1962.godine. Ne zna se da su Kruševljani svojim parama gradili svoj bioskop!
A u međuvremenu, neizgrađeni bioskop je služio čak i kao magacin Fabrike ulja. Onda su jednom štićenici Vaspitno- popravnog doma odatle izneli 300 vagona semenki suncokreta. Za tu uslugu za njih su u Domu dva puta nedeljno prikazivane besplatne bioskopske predstave!
Toma Ćirković, poznati kruševački trgovac, bio je član Režijskog odbora za izgradnju bioskopa. I, mnogo je pomogao u izgradnji. Jednom, dok je gledao armaturu galerije, učini mu se da je nešto tanka.
Tu su bili Budimir Saulović, generalni i Dušan Mijović, tehnički direktor građevinskog preduzeća „Jastrebac“ koje je izvodilo radove. Toma ih upita da li sve to može da izdrži 200 gledalaca. Buda Saulović mu odgovori da ne brine, to je sto posto sigurno. Jer, „taj deo je projektovao čuvemni arhitekta Binić“. Neverni Toma zavrte glavom: „ Na verujem ja ni vama ni tom Biniću. Ima da dovedem moje Cigane iz Cigan male pošto sam njihov odbornik. Pa kad oni napune galeriju i ona ih izdrži, e tek onda je sve u redu! A posle, nek besplatno gledaju domaće filmove!“
Izgradnju bioskopa pomogle su i neke distributerske kuće. Posle jednog sajma filmova u Vrnjačkoj banji, direktor preduzeća Žika Rakić fijakerom u Kruševac doveze goste – nekoliko direktora tih kuća. Oni su to shvatili kao posebnu čast. A Žika, iskoristi priliku, pokaže mi gradilište bioskopa, i, onako uzgred, pomenu kako nema dovoljno para da se sve to završi. Kud će, šta će – uvaženi gosti daju priičan prilog za dovršenje kruševačkog bioskopa. A Miograd Vukić, tadašnji direktor distributerske kuće „Morava filma“ se požali: „Boga ti, Žiko, skupo nas košta ona vožnja fijakerom! Ali ako, bioskop će vam biti lep i moderan.“
„Morava film“ je tada poklonila Kruševljanima i jedan kamion za prevoz tereta na gradilište bioskopa. Takođe i jedan Fijat 1100 za pokretni bioskop. Ova kuća je izgradila i vikendicu na Jastrepcu, koju je kasnije prisvojila Skupština opštine Kruševac.
Bioskop „Kruševac“ je svečano otvoren 27.aprila 1967.godine. Toliko je tada bilo gostiju iz sveta filma i oko filma iz Kruševca, Srbije i Jugoslavije, da za njih nisu bili dovoljni ni svi prostori novog bioskopa! Svečani ručak u Sali hotela „Evropa“ organizovan je u etapama!
I zbog tog modernog bioskopa, koji je imao najbolju akustiku u Srbiji, Kruševljani su uvek gledali najbolje filmove. A ljudi iz „Kruševac filma“ su znali kako da ih obezbede. Tu je šampion bio dovitljivi drugi direktor Dragoslav Jovanović Gaja. Umeo je često da distributerima u Beograd donese župski kajmak, mladu prasetinu, vrhunsko vino… I to je doprinosilo da Kruševac prvi dobije najkvalitetnije kopije aktuelnih svetskih filmskih hitova.
Ali, Gaja, Hari Ristović i Ljuba Popović, pa i kinooperateri, obavezno su išli na Pulski festival, Niške filmske susrete, a redovno na gledanje i ugovaranje filmova kod distributerskih kuća u celoj Jugoslaviji. U to vreme značajne su bile: Triglav film, jadran i Vesna film – Ljubljana, Zeta i Lovćen film – Titograd, Kroacija Zagreb, Kinema – Sarajevo, Makedonija film – Skoplje, Morava film – Beograd…
U glavnom gradu jedno vreme je bilo čak dvanaest distributera… Par dana posle poznatih festivala Kruševac je prikazivao REVIJE sa desetak najboljih filmova, često i pre Beograda!
Najsavremenija oprema za TODAO sistem, marke „Viktorija 8“ i to 35/7 mm, nabavljena je od poznate „Ćinećite“ iz Milana, preko „Kinotehnike“ iz Zagreba. Radila je nekoliko godina. Prvi film u TODAO sistemu bio je „Čiča Tomina koliba“, a najbolji „Biblika“ (u podnaslovu Stvaranje sveta), čuvenog Džona Hjustona. Ne znam iz kojih razloga, to je bila zatvorena projekcija (samo nas 70) i taj poznati Hjustonov spektakl nikada više kod nas nije prikazan!
Aparaturu za TODAO montirao je Rudolf Godler, inženjer iz firme „Kinematografi“ – Zagreb. Kod njega su i budući kruševački kinooperateri polagali stručne ispite!
Svi radnici „Kruševac filma“ radili su zdušno, solidarno i naporno. Svakoga dana pre i posle podne imali su predstave. Samo je utorak ponekad bio slobodan dan, da se „ohladi aparatura“. Dve ekipe su stalno išle po selima i imale projekcije filmova u Domovima kulture, raspisivani su i nagradni pismeni temati i vođene diskusije o filmu, predavanja o filmu, gde su gostovali poznati režiseri, često i glavni glumci… za radnike fabrike „14.oktobar“ prikazivane su besplatne predstave u tri i petnaest popodne, odmah posle prve smene. A za decu radnika fabrike prikazan je besplatni matine u deset sati pre podne. Oduživao se „Kruševac film“ svojim gledaociima i Kruševljanima koji su i sami pomagali izgradnju bioskopa.
Inače, prvi porno film u kruševačkim bioskopima pojavio se na samom početku 1969.godine. Zvao se „Jahačice iz Montreja“, a kopiju je Dragoslav Jovanović Gaja nabavio ispod ruke, od svojih prijatelja u Beogradu. Prikazan je u tajnosti, na zatvorenoj i strogo konspirativnoj projekciji. Gledali su ga samo privilegovani (nas tačno 108). Danas mogu da kažem: film – ništa naročito, pogotovu prema onome što je kasnije preplavilo sve naše bioskope u tom pravcu.
Ali, tada su najveće interesovanje za ovaj film pokazali kruševački direktori. Bilo je, bogami, posle čak i velikih zamerki, u stilu: „zašto ja nisam bio tamo“, i „što i mene niste pozvali“ i slično. Direktor Gaja je odmah posle te projekcije otišao na godišnji odmor, neznano kuda, i vratio se tek kad se „prašina slegla“!
Autor: Miroljub Nicović

Odlicne fotke digi... ne znam dal su neke tvoje... ali slikao je neko ko ume to da radi...

Stvarno su fenomenalne...   Ima i mojih fotki na temi,ali su uglavnom slikane mobilom,onako usput...

Setnja glavnom ulicom nekada...Fotografija je nastala 1940.godine