Da li i koliko smo jaki...

I da neđeš kukice i kvačice.
Bez obzira na sve, Niče nije bio baš sasvim u pravu. Jebem li ga, ali snaga karaktera je vektorska veličina, merljiva samo u odnosu na druge. Ako sam sám, kako merim sopstvenu snagu?

Na stranu pleonazam, na stranu to sto podsvesno ceprka po meni, a ne obrnto ali kontradiktorna si-samo postojanje ne znaci i zivot, barem ne u onom smislu kako ti to predstavljas. Kod pravog pada nekome je potrebna jaaaaaka motivacija. Sta kada je nema? Zaboravi sebe, pricamo uopsteno.

Sto bi reko Vulin, ovo je za naopacku.

Vulin ::I da neđeš kukice i kvačice.
Bez obzira na sve, Niče nije bio baš sasvim u pravu. Jebem li ga, ali snaga karaktera je vektorska veličina, merljiva samo u odnosu na druge. Ako sam sám, kako merim sopstvenu snagu?

ok, zanimljivo, ali zashto imash potrebu da merish sopstvenu snagu?

ps ... nema kvachica kod mene, nit velikih slova , nigde....

burning violin ::Nisam jos cula da neko 'tezi padu', i da je proporcionalno pa jos i srazmerno (?!) tome jak.
Lepo rece covek da se definise pad. Nekome je pad gubitak deteta, nekom deckovo nejavljanje na telefon. Od necega se ne oporavis nikada, samo nastavis da postojis. Nema novih vrata.

Svako ima razlicite granice za sve... Znam ljude koji su doziveli najzescu tragediju, u jednom danu su izgubili dvoje odrasle dece. Smogli su snage da otvore jos dvoja vrata i dobiju jos dvoje dece u cetrdesetim godinama. Bez obzira na dubinu tragedije, zivot se nije sveo na samo postojanje nego je dobio novi smisao. Naravno nije moguce kompenzirati gubitak ( niti je ovo bila kakva kompenzacija za najteze udacre koje neko moze da dozivi) ali se mora naci smisao (bilo kakav) u ostatku.
Pre izvesnog vremena sam upoznala osobu mojih godina koja je paraflegicar (pre toga je bio jako uspesan). Pomera samo prste jedne ruke i u kolicima prelazi neverovatne razdaljine i ako sam ikad sumnjala da li treba zaliti za.... od njega sam naucila da postoji samo napred. A on ima i te kakve planove i ne razmislja i ne zali za onim sto je nekad bio.
Mozda sve ovo zvuci suludo i banalno, al ovaj jedan jedini zivot (ma kakav bio) ne treba potrositi na zaljenje za proslim nego se radovati buducem.

burning violin ::Na stranu pleonazam, na stranu to sto podsvesno ceprka po meni, a ne obrnto ali kontradiktorna si-samo postojanje ne znaci i zivot, barem ne u onom smislu kako ti to predstavljas. Kod pravog pada nekome je potrebna jaaaaaka motivacija. Sta kada je nema? Zaboravi sebe, pricamo uopsteno.

Sto bi reko Vulin, ovo je za naopacku.

prichamo uopshteno, ali sve proizilazi , htela ti to ili ne , iz nas samih..
zavisi na koji zivot mislish... fizichki? metafizichki? zivot posle smrti? ja govorim o ovom zivotu koji osecam i mogu da spoznam...naravno da sam kontradiktorna, inache bih prestala da trazim i pitam...u tom sluchaju bih se nashla ili u stanju nirvane , ukoliko mi je duhovni kapacitet sposoban za to , ili bih bila blentavo uteshena predstavom zivota koja je ochigledna....
naravno da je potrebna motivacija, i to je upravo ono shto nas pokrece kad padnemo... i priznamo da smo pali.

i pusti se vulina :: daj vishe sebe u postovima...

E, jebiga... Pa valjda: "drž'te se Vulina, žene. On vas najbolje obožava".

Zašto merim snagu? Pa čemu onda tema? Zanima nas, težimo tome da budemo jači, jer nas genetski kod koji nosimo tera da se borimo za prvenstvo. Najjači najbolje odbije napad, najbrži prvi pobegne od pretnje, najsposobniji kvalitetno nahrani potomstvo, a najbolji jebač prenosi svoj DNK. Jednostavno - do savršenstva.

Ako je to shvatio Gleda-Mesec, nama ne treba da bude teško da shvatimo isto. Život je borba, ali ne samo protiv drugih - nego i protiv sebe.

S obzirom na nasu proslost, najbolji su izginuli u ratovima a oni nesposobni su prenosili DNK.....

:: sledeci put kad padam znam gde da trazim padobran

ma tema ko tema, a i nije o merenju nego o tome koliko smo jaki ..pa odosmo na razne strane....

e vidish , ja ne shvatam bash to - tezimo da se borimo za prvenstvo.i dnk ebachko savrshenstvo...mozda tu ide ona muzjak fora ::

tezimo da spoznamo sebe i budemo shto bolji u okvirima svog postojanja, da se snadjemo i uzivamo koliko je moguce ... jeste borba, ali ne borimo se protiv sebe, nego za sebe, a protiv slabosti koje nam kvare prijatan boravak u ovom telu , dushi i vremenskom okviru koji nam je dat

@naopačke
Nismo ovde da bi spoznavali sebe, već da se prenesemo na sledeću generaciju. Nirvana je budistička zajebancija čiji je cilj da snagom uma nadjača poriv najboljeg jebača. A ne ide to... Ide seme, a samo kvalitetno seme može da proizvede bolje potomstvo. Na drugu stranu, ako se za trenutak manemo humanizma, ima i ono: "znam da imam loš vid, a i čuka mi nešto preskače, debeo sam i ćelav, ali nema veze - naći ću neku debelu, koja ima visok šećer, pa ću s njom da pravim decu. I napravim... "


@furija
Paa, nisi daleko od istine. Zato i stojimo kako stojimo. K'o da smo smo od zla oca i još gore majke. A bolje nam neće biti. Tarabići rekoše nešto slično.

e huline :: besh to seme, ne ide to tako ako chuka chuuuka vishe nego shto je pozeljno :: nema rachunice s semenkama :milojko:

Pih. Vrdaš. Čukala bi tebi čuka da smo za nekim stolom, il' ne daj Bože u mom stanu.

ne daj boze za stolom , stradale bi chashe :: a i nagovorila bih te da se popnesh na isti

Jok. Ako nosiš minić, ti bi bila gore.
Mis'im, na stolu.

naOpaka :: ukoliko ne nauchimo da padamo , necemo znati ni da ustanemo, .

Teško je kontrolisati padanje kada te strefi, nemaš vremena da razmišljaš pa neka je u pitanju i stoti pad? Ipak, najvažnije je kako ustati a svako novo ustajanje se razlikuje od prethodnog. Mudrost je oslabiti padove, i ujedno se jačati za njih.

Vulin :: ili da išutiram računar iz kuće, do pola dvorišta, a posle da me bole noice
(...)

Hod ima za cilj savlađivanje razdaljine. Samo je moj pokojni kum hodao bespotrebno. Elem, pad te zaustavlja i već si na gubitku.

cuj 'nogice'

ovaj drugi deo je vec filozofija - kako covek moze bespotrebno da hoda? moze samo da se rekreira... ti k'o da si pod utiskom Lovca u zitu...
Sto se tice zaustavljanja, uopste nije lose udariti i o usputnu prepreku pri padu.
A s druge strane, slazem se sa 'naOpakom' da pad itekako moze da bude okrepljujuca stvar, jer se covek distancira i objektivnije razmislja.

Mislim, sve o čemu pišeš je samo opravdavanje slabosti.

a kako to? opravdavanje slabosti?

furija ::Stvar je samo nacina na koji poimamo stvari. Iz svega se izvuce pouka, sve ima svoju svrhu. Ako se to tako shvati ne opterecujemo se necim sto je nemoguce promeniti nego gledamo da to iskustvo iskoristimo u buducnosti. Naravno, ovde se ne racunaju tragedije ali to i nisu padovi u ovom smislu (mada i posle tragedija zivot ne moze da stane). Sve ostalo nas moze povrediti onoliko koliko sami dozvolimo. Dosta mi je trebalo da to naucim, ali sam postala jako uspesna u tome. Sutra je novi dan za sve one koji su preziveli danas i nema razloga da ga pokvarimo ruznim secanjima. Otvorice se neka nova vrata....

hm... istina, ali, iz mog ugla po mom skromnom misljenju, ima dosta rupica i kontradikstornosti...

Vulin ::
Bez obzira na sve, Niče nije bio baš sasvim u pravu. Jebem li ga, ali snaga karaktera je vektorska veličina, merljiva samo u odnosu na druge. Ako sam sám, kako merim sopstvenu snagu?

covece, 'di si religiju izgubio u ovoj recenici?
kad budes setao kroz Kremna, onda se osvrni na Tarabice, ukoliko neko uopste bude i znao da si tamo

..........................................................................................................................

naOpaka ::jaki smo proporcionalno srazmerno dubini pada kome tezimo.kad stvari krenu nizbrdo.... ponekad je dobro pasti na dno da bi se probudili i osetili snagu da ponovo krenemo ... to mu dodje kao neka odskochna daska...
ukoliko ne nauchimo da padamo , necemo znati ni da ustanemo, bicemo bljutavo ushushkani u svojoj nemoci da prepoznamo shta nam se u stvari deshava..
chast izuzecima koji nisu nishta slichno osetili...

Fristajlo ::Дефиниши пад...

@naOpaka,
svidja mi se tvoje pisanje. Moja su iskustva mozda slicna tvojim, ali kako vreme odmice, mnogo manje mi se svidja kako je bilo onomad.


da se ostvrnem na Frijev post-

Ciji je pad samoubistvo?
Onoga ko je to uradio ili njegovih roditelja? Okoline?
Ko sve tu 'ususkan u nemoc prepoznavanja'?

Postoje dogadjaji na koje ne mozemo mnogo da uticemo, ni da izaberemo, niti da predvidimo, ali moramo nekako da se nosimo sa strahotom posledica.
Navela sam primer samoubistva.
Navescu i primer iznenadne smrti mladog coveka u punoj snazi.
U odnosu na dogadjaj, pa i izbegavanje suocenja sa obrednim elementima, da li je to opravdavanje slabosti ili prosto znanje i dovoljno pozvnavanje sebe i svojih 'emocionalnih mogucnosti'?
Zbog cega se instinktivno pojavljuje faktor 'opravdavanja', koji nije u skladu sa necijom licnoscu?

Bez Bozije milosti niko se podici nece.

ваљда смо јаки онолико колико су рацио и емоција у складу, прате једно друго, небитно на интезитет, само равнотежа и пропорција. Да кад једно искочи из колосека, друго припомаже. ..све до оног тренутка када нас више ни један нов осећај не може изненадити или избацити из колосека. Као са центрифугалном и центрипеталном силом како их ја врло искривљено схватам.. :haa:

inspy ::ваљда смо јаки онолико колико су рацио и емоција у складу, прате једно друго, небитно на интезитет, само равнотежа и пропорција. Да кад једно искочи из колосека, друго припомаже. ..све до оног тренутка када нас више ни један нов осећај не може изненадити или избацити из колосека. Као са центрифугалном и центрипеталном силом како их ја врло искривљено схватам.. :haa:

joj inspy, kad bi tu kod mene bilo sklada uglavnom su u raskoraku pa me more dok me ne iscede sasvim.... i taka ko zombi odam ovom zelenom travicom ::

Jaka sam tek toliko da to nijedan muskarac ne moze da podnese

naOpaka ::
joj inspy, kad bi tu kod mene bilo sklada uglavnom su u raskoraku pa me more dok me ne iscede sasvim.... i taka ko zombi odam ovom zelenom travicom ::

Ма ти ћеш се бре одзомбираш чим прожваћеш то што грицкаш, а после ко свака жилава брдска козица у ладовину и на јогу ::

iz tvojih usta u kozije ushi ::