Da li i koliko smo jaki...

Da svi primamo "samare"zivota?
Imamo razne situacije gde nam ne cvetaju ruze:,neko dobije otkaz,neko cak nema nikakve sanse da se zaposli,neko je sam,neko rasturi brak,neko izgubi nekoga bliskog,bolest,siromashstvo....
Kakva je percepcija nekog neuspeha,da li nas to obara,bez sanse da se ponovo uspravimo,ili dizemo glavu sa pogledom u nebo"Idem dalje,bice bolje,imam snagu da prevazidjem sve sto me u zivotu potkaci".

Naravno da me pogodi, ali tek toliko da me motivise da idem jos dalje i dalje i ... sve dok ne dodjem do svog cilja.To koliko sam jaka,samo ja znam koliko me kosta.

Nije sramota pasti.Sramota je kad se ne pokušavaš ustati.

Lepo receno,nije sramota pasti sramota je ne ustati ili ne znati kako da ustanes.Bitno je podici se posle svakoga pada.Ali to ne zna svako,niti ima svako snagu za to.

Život se sastoji od većih i manjih prepreka , gubitaka , poraza ... Ali , to je sastavni dio života . Vjerujem da svaki čovjek nosi određenu snagu za svladavanje poteškoća ali ju svak ne umije upotrijebiti . Snaga u ljudima je urođena , kao obrambeni mehanizam . Hoće li tko zanti i moći pronaći tu snagu u sebi ovisi na koji način gleda na sam problem . Pozitivan stav o sebi i životu , od velike su važnosti za svladavanje prepreka .

Stabilna sam osoba koja zna sta hoce od zivota , i koja cvrsto stoji na zemlji . Iako je sve tako kako napisah , postoje momenti kada sam jako emotivan , sto smatram jednom vrstom svoje slabosti .

Covjek nije ni svijestan koliko je jak dok ga ne zadesi neko "zlo",tada podnese i ono sto mu se prije mozda cinilo potpuno nezamislivo,A da svi ponekad "padnemo" mislim da, da,ali isto tako se i dignemo,nastavimo dalje.

Anchy81 ::Covjek nije ni svijestan koliko je jak dok ga ne zadesi neko "zlo",tada podnese i ono sto mu se prije mozda cinilo potpuno nezamislivo,A da svi ponekad "padnemo" mislim da, da,ali isto tako se i dignemo,nastavimo dalje.

Apsolutna istina. ("nema odmora dok traje obnova", uvek smelo k' zadnjem cilju!)

jaki smo proporcionalno srazmerno dubini pada kome tezimo.kad stvari krenu nizbrdo.... ponekad je dobro pasti na dno da bi se probudili i osetili snagu da ponovo krenemo ... to mu dodje kao neka odskochna daska...
ukoliko ne nauchimo da padamo , necemo znati ni da ustanemo, bicemo bljutavo ushushkani u svojoj nemoci da prepoznamo shta nam se u stvari deshava..
chast izuzecima koji nisu nishta slichno osetili...

Дефиниши пад...

pa pazi, pochev od prohodavanja krece i padanje :: sigurna sam da tu postoji i neko dobro tumachenje koje ja samo mogu da nagadjam, na pr neka deca padnu na dupe, neka se pridrze rukama pre nego shto padnu, neka na ledja... mislim da ta naizgled 'sitnica' govori puno o njihovoj kasnijoj sklonosti ka padu... na pr.. ja cu da padnem do dna u depresiju i probushim sve chamce za spasavanje , pa cu posle toga, kad se propisno zgadim sebi da ustanem i reinkarniram se :: a neko ce samo da se pridrzi, obichno za nekoga , i nastavi kao da se nishta mnogo teshko i bitno nije desilo... mozda se to zove fleksibilnost i prilagodljivost, beskrajni optimizam ima tu neku ulogu sigurno....
pad moze da se definishe na iks nachina , al uvek ce da naleti i neki oks ::
mislim konkretno na krize u zivotu koje te nadjachaju i ne znash kako da se izborish sa njima, pa se prepustish dok ne osetish dno..

Hm... A gde je onaj deo o sticanju veštine? Ili to ne važi? Mis'im, ono, naučio sam da hodam, i naučio sam gde da ne stanem? Bara, govno, otvoren šaht, led...
Pad, po definiciji, predstavlja otklon, a samim tim i gubitak. Da ga sprečimo, i jednog i drugog, učimo, obrazujemo se, trudimo se da steknemo veštine.
I sad mi nekako neobično zvuči ovo "krize u životu koje te nadjačaju"... Konkretno, šta? Nečija smrt, finansije, zdravlje? De, keve ti Nevenke, razjasni mi, molim te.

Vulin ::Hm... A gde je onaj deo o sticanju veštine? Ili to ne važi? Mis'im, ono, naučio sam da hodam, i naučio sam gde da ne stanem? Bara, govno, otvoren šaht, led...
Pad, po definiciji, predstavlja otklon, a samim tim i gubitak. Da ga sprečimo, i jednog i drugog, učimo, obrazujemo se, trudimo se da steknemo veštine.
I sad mi nekako neobično zvuči ovo "krize u životu koje te nadjačaju"... Konkretno, šta? Nečija smrt, finansije, zdravlje? De, keve ti Nevenke, razjasni mi, molim te.

e kad vulin ne bi zaker'o imao bi machku pored sebe ::

veshtina se stiche upravo padanjem, kako mislish da neshto postignesh ako se negde ne opechesh? il si ti od onih shto se iskljuchivo uche na tudjem iskustvu? mozda...ja nisam...volim da osetim sve shto mogu pa onda procenim shta i kako dalje...
ne prepoznajem tu definiciju pada, mozda malkice da elaborirash? otklon chega? gubitak moze biti trenutan...
nekoga nadjacha i smrt ribice u akvarijumu, a nekoga ne pomeri s mesta ni neshto mnogo jache...
individualno u potpunosti, uglavnom zavisi od emotivnosti, tachnije uskladjivanja emocija sa razumom..
caleta ti negovana, aj obrazlozi pa da caskamo :D

Nimalo ne volim da padam i trudim se maksimalno da to izbegnem. Ali ako se ipak desi, brzo ustanem, stresem prasinu i nastavim dalje kao da se nista nije desilo

Mis'im, onomad sam umeo žestoko da prasnem i zbog sitnica. Na primer, da otresem slušalicu o telefon dok se jedno, drugo, ili oboje ne razbije, ili da išutiram računar iz kuće, do pola dvorišta, a posle da me bole nogice , ali ne sećam se da me nešto "nadjačalo". A to o crknutoj ribici mi liči na labilnost karaktera.

Hod ima za cilj savlađivanje razdaljine. Samo je moj pokojni kum hodao bespotrebno. Elem, pad te zaustavlja i već si na gubitku.
Nego, kako to da tvoje kuče nikad ne pada, a i kad se preturi, ne doživljava to kao traumatično iskustvo? Mislim, sve o čemu pišeš je samo opravdavanje slabosti.

E, ovo je za "naopačku".

@furija

Kako ti to uspeva - kao da se ništa nije desilo. Ne mogu da zamislim da je to ikome uspelo.

furija ::... i nastavim dalje kao da se nista nije desilo

Ni smisla ni logike. I ne verujem ti ni reč.

joj vuline al si hitar :: da ne kazem brzoplet i samoproklamovano vidovit ::

zashto mislish da je emotivnost labilnost karaktera? nevezano za to o kakvoj emocijii se radi, mislim da je potpuno subjektivna kategorija i svako ima pravo na nju ... ono shto je po tebi labilno , nije nuzno i istovremeno i labilnost karaktera..

savladjivanje razdaljine koja uvek ima svoj pochetak i kraj, bar fiktivni, inache ne verujem da neko voli da hoda u prazno....osim ukoliko zeli da smrsha :: a pad je , ako nishta drugo , krajnja tachka tog hoda...dakle , razdaljina je predjenja, prema tome od pochetka smo doshli do nekog kraja, shto znachi da mozemo opet iznova da pochnemo...

moje kuche je imalo pad i istraumiralo se, polomilo je kuk... ali eto, sve je zacelilo i sad ponovo hoda kao da nishta nije bilo...

ok , mozesh tako da mislish ako ti odgovara, puna sam slabosti i tezim da ih pravdam , ali povrh svega ipak izlazim iz njih...

Stvar je samo nacina na koji poimamo stvari. Iz svega se izvuce pouka, sve ima svoju svrhu. Ako se to tako shvati ne opterecujemo se necim sto je nemoguce promeniti nego gledamo da to iskustvo iskoristimo u buducnosti. Naravno, ovde se ne racunaju tragedije ali to i nisu padovi u ovom smislu (mada i posle tragedija zivot ne moze da stane). Sve ostalo nas moze povrediti onoliko koliko sami dozvolimo. Dosta mi je trebalo da to naucim, ali sam postala jako uspesna u tome. Sutra je novi dan za sve one koji su preziveli danas i nema razloga da ga pokvarimo ruznim secanjima. Otvorice se neka nova vrata....

Vulin ::

furija ::... i nastavim dalje kao da se nista nije desilo

Ni smisla ni logike. I ne verujem ti ni reč.

Vredi li plakati za prosutim mlekom i moze li se nesto popraviti? Zaboravim na njega (mleko-pad) i kupim drugo (jos bolje - navedem nekog da mi ga pokloni ).

Možda sam ja stvarno nenormalan, ali bih analizirao i položaj mleka, i svoje pokrete, i razlog koji je doveo do nesrećnog prosipanja, i jebem li ga, ali ne verujem da bih nastavio kao da ništa nije bilo.

Nisam jos cula da neko 'tezi padu', i da je proporcionalno pa jos i srazmerno (?!) tome jak.
Lepo rece covek da se definise pad. Nekome je pad gubitak deteta, nekom deckovo nejavljanje na telefon. Od necega se ne oporavis nikada, samo nastavis da postojis. Nema novih vrata.

Nije bas svojstveno muskarcima da na taj nacin analiziraju, oni uglavnom vide samo sustinu. Zene najcesce ne vide sustinu nego se smaraju razvijajuci razne teorije - sta bi bilo ka bi bilo.... i posledice. Polozaj mleka i pokreti ne mogu da promene trenutni dogadjaj. Onaj ko moze dogadjaj da prihvati takav kakav jeste nema potrebe da stvara melodramu od toga. I kakva korist od toga, osim sto se lose osecamo i smorimo sve okolo, bolje obrisati (i mleko s poda i dogadjaj iz glave).

burning violin ::Nisam jos cula da neko 'tezi padu', i da je proporcionalno pa jos i srazmerno (?!) tome jak.
Lepo rece covek da se definise pad. Nekome je pad gubitak deteta, nekom deckovo nejavljanje na telefon. Od necega se ne oporavis nikada, samo nastavis da postojis. Nema novih vrata.

a zashto morash sve da chujesh da bi znala? upravo u tome je stvar, osecaj, spoznaja, cheprkanje po podsvesti... i kao sho vec negde rekoh , vrlo individulano... oporavish se uvek, samim tim shto postojish ali ne samo na rechima, ali pitanje je koliko hocesh da priznash sebi da si se oporavio/la... dokle god mislish da samo postojish , onda necesh moci ni da idesh dalje u progresivnom smislu, tahcnije vegetirash.... a onda uvek mora neko da te zaliva, dakle ne mozesh da postojish a da se ne oslonish na nekoga...
pad i ustajanje su neminovni da bismo mogli da kazemo da JESMO, da POSTOJIMO... bem ti caps lock, josh samo da pochnem da bojim slovca ko neki