Kako se snalazite

Posmatram danas neke, za mene, nove osobe.
Jednu poznajem duze, drugu od pre nekoliko dana.
Ova prva, posle naleta slatkorecivosti i plakanja pokazala je svoje pravo lice, ali ne odustaje od svoje nekulture govora.
Ova skorasnja pokazuje zavidan nivo manira. Za sada. U kulturi govora izrazena sirova naiva.
Razmisljam - dva sveta. Jedino sto ih spaja je slicna krstenica.

Kako se snalazite u savremeom dobu raznoraznih naleta - mislim i na nacin odevanja, vrstu muzike, kulturu izrazavanja, nivo obrazovanja, koeficijent inteligencije?

Navedite vrednosti koje su nekada bile podrazumevajuce, a danas se slabo srecu...
Imate li gard prema osobama zbog njihovih godina, bilo da su stariji ili mladji od vas?
Sta za vas znaci neciji fizicki izgled? Mesto gde zivi? Strucna sprema?

Da li svet ide suvise brzo da bismo ga pratili?
Da li se zbog toga kaze da na mladjima ostaje?

на млађима свет остаје хвала богу. Само неки велики клинци тога нису свесни, битно да су они ту. Ово за различитости ми је ок, терају да се појединац уклопи јер није сам, ако треба буде сив у маси..па само пропушта а особеност држи у себи, такорећи- Бескичмењак, becouse brain rules
Онако генерално и нема великих разлика, сви су врло слични, слично осећају, имају сличне потребе, ваљда је једина разлика што их је неко свестан, неко не

Vidra ::Da li svet ide suvise brzo da bismo ga pratili?
Da li se zbog toga kaze da na mladjima ostaje?

Prati se brzi dok neko ne moze ni sebe, ili ne zeli nista od toga a ne tapka u mestu, ima svoju marsrutu.
Kako god, mladi nastavljaju tamo gde smo mi stali, voljno ili nevoljno.

U pozni sat tek koja rec.

РАЗЛИЧАК - јер нису сви исти
:haa:

Pristojnost, pre svega. Nema je više. "Hiperseksualnost" je izraz koji valjda opisuje današnji pogled na svet, i odnose među ljudima. Mis'im, k'o da mi nismo kresali šta smo stigli (kadgod ), ali nismo trovali o tome.

A gard, naravno, imam. I prema mnogo mlađima, i prema mnogo starijima. Zato me iznova i iznova iznenađuju postupci (kao oblici uobičajenog ponašanja) u ovom, "zapadnom" društvu. Samo što gard nije zbog godina, nego zbog nepripadanja. Pa ne očekuješ valjda da ja sad (u ovim godinama) jurim ribice kojima bih mogao da budem roditelj, ili da se femkam kao meta "zrelim gospođama" koje su po svim ljudskim kriterijumima (pra)babe. Ali danas smo svi sve. A najmanje ono što treba da budemo. Roditelji se ponašaju kao tinejdžeri, deca su starmala, babe i dede prate modu, bebe su višak, a kuća postoji još samo u filmovima. Na žalost, i ja sam u ovoj sjebanoj većini roditelja kojima će deca odrasti ko zna gde, i ko zna s kim. Ali bar imam dobar izgovor: sve je to zbog dece.

A pripadam "staroj gardi". Volim lepe ljude oko sebe, ali mi to nije merilo, ni uslov za komunikaciju ili druženje. Važno mi je da je prema meni korektan. A zabole me da li je pismen ili nastanjen u Marinkovoj bari. Jedino me džigeriše ljudska glupost.

Nije brzina presudna. Mislim, svaka generacija (nebitno koliko u prošlost posegneš) bi rekla da je svet prebrz, i da su promene suviše brze. Poenta je da mi ne shvatamo protok vremena. Kad shvatimo, već nam pale sveće.

Zbog tog hendikepa u svakoj glavi drugačije i ne može. I jedino ako ostaviš nekog iza sebe možeš mirno da odeš...

Vulin :: I jedino ako ostaviš nekog iza sebe možeš mirno da odeš...

Sve je sjajno, al' ovo

Vidra ::Kako se snalazite u savremeom dobu raznoraznih naleta - mislim i na nacin odevanja, vrstu muzike, kulturu izrazavanja, nivo obrazovanja, koeficijent inteligencije?
Navedite vrednosti koje su nekada bile podrazumevajuce, a danas se slabo srecu...
Imate li gard prema osobama zbog njihovih godina, bilo da su stariji ili mladji od vas?
Sta za vas znaci neciji fizicki izgled? Mesto gde zivi? Strucna sprema?
Da li svet ide suvise brzo da bismo ga pratili?
Da li se zbog toga kaze da na mladjima ostaje?

Ponekada se zgrazavam na sve ono nekulturno i nemoralno sto nazivaju savremenim. A ponekada pomislim da ce se, mozda, sistem vrednosti vratiti jednog dana na svoje mesto. Mozda je prvo potrebno da prodje kroz krizu kroz koju sada prolazi.
Ovako, zao mi je samo sto se danas ljudi vrednuju vise po dubini dzepa nego po koeficijentu inteligencije, obrazovanju a najpre po uljudnosti. Da bi neko stekao moje postovanje na prvom mestu je potrebno da bude covek a sve ostalo je relativno.
Sto se tice prijateljstva, gard za mene povodom godina ne postoji. Imam prijatelje tinejdzere a i one koji su od mene stariji oko 20 godina. Zivotno doba svakog od njih je samo po sebi lepo i zanimljivo.
Nista mi ne znaci jer ljude ne vrednujem tako.
Za mene ide prebrzo da bih ga ispratila onoliko koliko zelim.
Mislim da se ne kaze zbog toga da na mladima svet ostaje.

Занимљива тема; укључићу се касније, сад сам у некој журбици...

Ne snalazim se....

Da li je odraz kulture ( nekulture) glasno pricanje u gradskom prevozu?
Koje su teme dozvoljene u takvoj vrsti javnosti?

MIs'im, Dino Merlin u deset do sedam?
Ali starno nisam mogla da sacekam drugu 17-ticu. To bi tek bilo nepristojno, da ne iskoristim priliku da cujem 'skolske traceve'.
Svi su uglavnom cutali na moje kritikovanje muzike za jutarnje minute. Cak i moja sapatnica po skolskom programu, mada verovatno iz pristojnosti. Ali, devojka sa sedista ispred se okrenula da me 'pogleda'.
Mis'im, moje muzicke muke verovatno su slicne onima koje ima muz neke slatke moje, jer ona u sedam i deset slusa Ramones.

Hm, ovde sam se par puta trudio da čujem osobu koja ispred ili iza mene telefonira. I, jok! Ne čuješ, ma koliko se trudio. Sve nešto k'o ptičice tiho. Tek posle dve godine sam shvatio šta je mali Kiro hteo da mi kaže govoreći mi da me se Česi plaše kad im nešto objašnjavam ("Otac mi je ćaća bio. I on je se der'o kad je prič'o iz emocija. Čuš, emocije.") Sad kako uđem u tramvaj vidim stranca. Naravno, posle ga i čujem.

A "pisma čitalaca" po novinama su prepuna žalbi na ovakve ljude...

I, sta je preporuka?
sms -ovanje?
i sta da radim s Dinom kada zurim?

Ego. I kontrola istog. Da ne kažem zauzdavanje. Ali valjda nas taj i takav ego čini onim što jesmo...

Jednog dana. Jednog dana...

Ali uvek ces naleteti na nekog Dina, ili ne daj boze na neku cukterasicu...
Nema sanse da naletis bar na Morikonea tako rano.
Moram bar jednom nesto da kazem. Naporno je cutanje i trpljenje.

Elem, mladi ljudi, totalno ne vode racuna o cemu pricaju. Izgleda to i jeste poenta 'da neko cuje njihov glas'. Jos fascinantnije mi je to sto ljudi uglavnom nemaju utisak da se ( mozda) radi o njihovom detetu.
Moja deca u skoli stalno dobijaju packe da su suvise tihi, narocito kada odgovaraju jer onda nastavnik mora da im se priblizi. Kao roditelju, nekoliko puta mi je ukazano da se njihov glas ' slabo probija'.
Xe... i sad su moja deca nenormalna...

Sinoc, ispred zgrade, neverovatna vriska...
Neko sa terase dobacuje da budu tisi jer deca spavaju. Neki klinac je rekao: 'I mi smo deca, 90-to...''
Moram da priznam da mene ove dovitljivosti ostavljaju bez tekta. Svako sledece reagovanje uopste nije preporucljivo jer vodi ka ( iscrpljujucoj) raspravi.
Sta reci? Uraditi?

Nije to izolovan "incident". To je obrazac. A tu je problem. Ovde, recimo, postoje česte i raznovrsna javne kampanje, medijski veoma dobro pokrivene, o svemiu što bi trebalo približiti ljudima, ili o čemu bi društvo trebalo da povede računa. Tako, na primer, reklame ili kako se već zovu ti kratki filmovi: upotreba telefona u toku vožnje, i moguće katastrofalne posledice. Ili, ne pretiči ako nisi apsolutno siguran. Ili, ne bacaj otpatke. Svagde po gradu su male table na kojima piše, recimo: Kod kuće pikavac ne bacamo na pod. Zašto bi to radili napolju? Ili: U svom dvorištu čistimo iza svog psa. Zašto da to ne uradimo i na ulici?

Sve u svemu, država se ponaša kao odgovoran roditelj, koji nema samo kaznu kao mehanizam vaspitanja, nego i uči i savetuje.

Za razliku od "Evrope", Srbija se ponaša kao pijani čiča koji na ulazu u svoju kuću opiči ženi šamarčinu, a deci-građanima kaže: "Dok si pod mojim krovom..." E, onda deca kažu: "Ma, duvaj ga, pička ti materina!" I odu. Ili ostanu, i prolupaju.

Fristajlo ::Занимљива тема; укључићу се касније, сад сам у некој журбици...

:fri:

Jurivaka ::Ne snalazim se....

gospodine doktore,
bilo bi lepo da svoju tezu razradite kako bismo skapirali vase strucno izlaganje...

srdacan pozdrav

Подржаван дискусију друга Вулина...
Непристојност се лечи едукацијом, а овде се тиме не бави нико. Нису људи "сировине" зато што то воле, већ зато што им нико не објашњава зашто је то лоше, а неки то и подржавају, јер се тако и прави публика за којекакве "мерлине, ћуктере и остале цеце".
Све нас то иритира, мање или више, пре или касније. Такву кампању требало би да организује и спроводи министарство културе, јер то треба да буде државни пројекат, с обзиром на распрострањеност те пошасти...
Кад ја будем прецедник...

Svako sledece reagovanje uopste nije preporucljivo jer vodi ka ( iscrpljujucoj) raspravi.
Sta reci? Uraditi?

ја сам пар пута себе ухватила како пииздим због других у саобраћају, ту се одлично види ко је каквих живаца и памети...јер је сам саобраћај нека врста тензије, кретање разноразних...поготово за време неког окупљања у граду. Мрзим гужве. То ни бог не контролише. Немогуће предвидети исход, како ће се коцкице послагати. Од утакмица рецимо бежим ко од ђавола због пар ситуација у породици за време дербија..
што мање истеривања свога једино помаже и то ми је рецепт за све, јер је бесмислено губити живце због нечега што не можеш да промениш. И нема ту повреде ега, јер може лако да буде повреда главе.. Ма у стању сам и да се скроз склоним ко права пи..ка док друга страна не заборави шта је тела'...уопште док тензија код других не прође

'Esi gledala film Variola vera?

да.

Što se duriš?

па гледала сам Зашто?

Ma, zekim se. To je onaj deo kad Rade Šerbedžija kaže ono je organ, a ono drugo je karakterna osobina.

Ali u pravu si. I za saobraćaj, i za sport. Sve se kod nas doživljava kao pitanje života i smrti. Ne znam, po mom mišljenju je u pitanju nekultura, odnosno nepoštovanje drugog. Ja, pa ja... I svi to vide, i svima smeta, i niko ništa da preduzme. A tu mislim na sistem, i propagiranje pravih vrednosti. Mislim da je naše društvo bolesno, ali jedina sreća je da je izlečenje moguće. Jedino što će oporavak, kad počne, da traje dugo, dugo...

то? пиз-пиц? ....ма опуштено
него нисам знала у ком смеру ти иде асоцијација. Да не испадне да мислим да су сви који рецимо иду на неко окупљање болесни(пошто си поменуо ВариолуВ) јер их нпр.води нека емоција.Таман посла. Него има групица, појединаца које те ситуације несвесно користе, или им појачана емоција лако склизне у другу негативну крајност. Не могу да их кривим, ал опет не знам шта може од таквих да се очекује..

Vulin :: Sve se kod nas doživljava kao pitanje života i smrti. Ne znam, po mom mišljenju je u pitanju nekultura, odnosno nepoštovanje drugog. Ja, pa ja... I svi to vide, i svima smeta, i niko ništa da preduzme. A tu mislim na sistem, i propagiranje pravih vrednosti. Mislim da je naše društvo bolesno, ali jedina sreća je da je izlečenje moguće. Jedino što će oporavak, kad počne, da traje dugo, dugo...

Најгоре је мишљење у комбинацији са емоцијом, онако- прави push-up или ветар у леђа.
Знам по себи :haa: па се сетим.. Тврдо придавање значаја мишљењу,мислима, свако има своје и нико неће од свог да одступи јер је питање не знам ни ја чега..