Kako se zvala država Cara Dušana?

Iz istorije znamo za pojam "Dušanovo carstvo". Neće biti da se ta država tako zvala. Morala je imati zvanični naziv. Na nekim starim kartama koje sam imao priliku vidjeti, a koje su izdate u inostranstvu, Dušanova država je različito obilježena. Kako se ona zaista zvanično zvala?

Ove moje kazu Dusanovac ali od njih i nije za ocekivati nesto kreativnije...

Na ovo pitanje se ne moze eksplicitno odgovoriti, jer pojam Dusanovog carstva podrazumeva pre svega vremensku odrednicu.
U istorijskim terminima postoje neki koji bi oznacavali blize znacenje, I bivaju prihvaceni radi prakticnosti. Napr. pojam starog, srednjeg I novog veka uveden je Staljinovim reformama skolstva. To nikada kasnije nije ispravljeno, iako vremenske odrednice starog, srednjeg I novog veka ne mogu prakticno da se oznace. Zbog toga postoje objasnjenja sta podrazumevaju .
Sto se tice Dusanovog carstva, pojam teritorijalnosti drzave treba traziti u Dusanovoj tituli jer je ona oznacavala oblasti kojima je on vladao.
Mozda se danas, iz takvih razloga, vode forumske polemike o tome kako je Marko Kraljevic Makedonac I nikako Srbin, jer je Prilep u danasnjoj Makeodniji, ali se ni u kom slucaju (vrlo onteresantno) to ne moze reci za Aleksandra Makedonskog .

ja ne znam da je neki car, kralj ili imerator, svoju zemlju nazivao svojim imenom.Nije mi poznato da su cak i drugi tako nazvali neku drzavu.Mozda neko ima primer da je bilo tako?

Aleksandar Makedonski , posle osvajanja Egipta osnovao je grad Aleksandriju, ali je uzeo titulu faraona. Negde u danasnjem Avganistanu nazvao je grad po svom konju Bukefalija. Posle njegove smrti u danasnjem smislu Egiptom su vladali Ptolomejii, odnosno potomci njegovog vojskovodje Ptolemeja, kao I Seleukidi onim sto se nekada nazivalo Persijom ( za pocetak), a posle carstvo napravise.
E, Dusanovo carstvo nastajalo je vremenom; on je osvajao u tri navrata; u poslednjem navratu osvajanja vrsi posle proglasenja carstva.

Ono sto je zanimljivo je da albanaca nema ni od korova u tom veku. A pogledajte gde su i turci. Negde kod danasnjeg Azarbejdzana ispod Urala.

Turci se pojavljuju posle raspada saveza izmedju Dusana I vizantijskog cara Jovana Kantakuzina, a zbog podrske koju je Dusanu pruzila carica Ana Savojska. Posle razlaza u aprilu 1343, Kantakuzin je napustio Dusanov tabor I nasao nove saveznike Turke Seldzuke, koji su u to vreme drzali zapadne delove Male Azije. U druogj polovini 1343. Seldzuci prelaze Helespont (Dardanele) da bi pruzili pomoc Kantakuzinu.


'’Dusanovo carstvo I krunisanje za cara zahtevalo je pormenu vladarske titulature. Nova titula nije nastajala odjednom, nego se postepeno uoblicavala. U vladarskim titulaturama najvidljivije mesto oducvek je pripadalo teritorijalnim odrednicama. Bile su to srpske I pomirske zemlje, a u pocetku Dalmacija, Duklja, Travunija I Zahumlje. U Dusanovoj carskoj titulaturi takodje se srecu teritorijalne odrednice, ali se veca paznja ukazuje etnickim. U srpskim ispravama on se potpisuje kao ‘car Srbljem I Grkom’, ali se u onim na grckom jeziku naziva ‘ car Srbije I Romanije’ ( Srbija se tu odnosi na srpske zemlje, a Romanija na grcke zemlje). (…)
Po svojim odrednicama, Dusanov potpis na srpskim ispravama nalik je potpisima vizantijskih careva. On je car Srba I Grka. Nosioci carskog legimiteta su Grci ili Romeji, ali se s njima naporedo I ispred njih navode Srbi, koji kao najvazniji oslonac Dusanove vlasti nisu mogli biti zaobidjeni, bilo da se pominju kao Srbi ili kao Srbija, odnosno srpske zemlje. Drzavni suverenitet bio je neosporan jos od Nemanjinih vremena, ali u svetskoj hijerarhiji drzava on se sa vizanstijskim suverenitetom oznacava tek posle Dusanovog krunisanja za cara.’’

Milos Blagojevic, Srbija u doba Nemanjica

Vidra, tvoj prilog lijepo i dosta opširno opisuje prilike u vremenu o kome govorimo, ali tu nema decidnog odgovora na pitanje iz uvoda teme. Kažeš da pojam Dušanovog carstva označava, prije svega, vremensku odrednicu, što nije sporno. Ono što je sporno, odnosno što tačno ne znamo, jeste kako se ta država zvanično zvala? Polazim od pretpostavke da su države i tada kao i danas imale svoja oficijelna, ili zvanična imena. Morala je to imati i Dušanova država. Moguće da se tokom njegove vladavina naziv države mijenjao - prema tituli koju je sam Dušan nosio, ili iz nekih drugih razloga (kao što je, recimo, i Jugoslavija nekoliko puta mijenjala svoj zvanični nazv), ali mi danas sa sigurnošću ne možemo tvrditi kako je bilo ime te Dušanove države u bilo kom periodu njenog postojanja.

Polazim od pretpostavke da su države i tada kao i danas imale svoja oficijelna, ili zvanična imena.

Nije ti dobra predpostavka. Jer onomad nije bilo kao sto je sada, mislim danas.

Ono što je sporno, odnosno što tačno ne znamo, jeste kako se ta država zvanično zvala?

A zasto je to sporno?
Obzirom da je Milos Blagojevic autor i ove karte, verujem da je dobro znao sta je u njenom naslovu napisao:
' Srbija za vreme cara Dusana, oko 1350.godine'.

ili ti se ovaj decidan odgovor ne dopada?

Izmedju ostalog , Milos Blagojevic
''У току свог научно истраживачког рада објавио је више од 50 научних радова, не рачунајући бројне прилоге у енциклопедијама, историјске карте, приказе и чланке у новинама. Најобимнија истраживања је извршио у области пољопривредне производње и аграрних односа у средњовековној Србији. Резултате до којих је дошао објавио је у студијама: Земљорадња у средњовековној Србији, Планине и пашњаци у средњовековној Србији, Закон св. Симеона и св. Саве, као и у неколико мањих чланака. У настојању да што верније прикаже систем обавеза и дажбина, био је упућен да се позабави проучавањем старих мера. Огледао се у неколико махова и на подручју дипломатике, утврдивши или исправивши датирање појединих повеља. Неколико мањих или већих прилога објавио је из историјске географије. Међу њима посебно се издваја синтетичко дело: Преглед историјске географије средњовековне Србије. Учествовао је у изради великих синтеза, као што је Историја српског народа у издању Српске књижевне задруге и посебних, намењених широкој читалачкој публици: Србија у доба Немањића, Српски народ и српске земље у средњем веку. Последњих година посветио је већу пажњу доктрини српске средњовековне државности и владарској идеологији. Као резултат ових интересовања настали су радови: Студеница-манастир заштитника српске државе, О националним и државним интересима у делима Доментијана, Архиепископ Сава-вожд отачаства.''

ako sam kod njega bas na Dusanovim osvajanjima polozila ispit, onda ne znam sta bi te drugo zadovoljilo

nesto

Vidra ::
Nije ti dobra predpostavka. Jer onomad nije bilo kao sto je sada, mislim danas.

Zašto misliš da mi nije dobra pretpostavka? Pa i onda su države imale svoje grbove, svoje zastave, dakle, svoja državna obilježja, kako to da nisu imale svoje ime?

Ono što je sporno, odnosno što tačno ne znamo, jeste kako se ta država zvanično zvala?
A zasto je to sporno?
Obzirom da je Milos Blagojevic autor i ove karte, verujem da je dobro znao sta je u njenom naslovu napisao:
' Srbija za vreme cara Dusana, oko 1350.godine'.

Vjerovatno je znao šta je napisao, ali to ne može biti naziv Dušanove države. Ne može se, niti je mogla, da se tako zove: "Srbija za vreme cara Dušana".

ali to ne može biti naziv Dušanove države. Ne može se, niti je mogla, da se tako zove: "Srbija za vreme cara Dušana".

Mozda ne umem da tebi dam adekvatan odgovor.
Verovatno ima neko bolji od mene.
Ali, eto pokusaj sam da ga nadjes. To bi bila prava stvar.

Tražio sam, doduše ne mnogo i temeljito, ali nisam našao. U karti "Mapa Balkana iz 1355, godine", iz knjige William Robert Shepherda, štampane u Americi 1811. godine, Dušanova država je obilježena kao "Kraljevina Srbija".
U "This map of southeastern Europe is from the Atlas to Freeman's Historical Geography, edited by J.B. Bury, Longmans Green and Co. Third Edition 1903.,
obilježena je kao srpska carevina. U jednoj karti "Evropa u 14. vijeku, obilježena je kao "Srpska država".