Uloga zene u Crkvi..

Готово свакодневно можемо прочитати или видети у вестима на телевизији,
кад год се спомиње Црква и црквеност, како је Црква традиционално мачо
оријентисана, што подразумева да све важне одлуке доносе мушкарци -
свештенослужитељи, а жене служе као декор, пратећа интелигенција
задужена за послушност, покоравање и беспоговорно прихватање налога које
им дају црквени ауторитети.
Они који негују само несимпатију према
Цркви, са несимпатијом у њој виде само забринуте, престареле или
фанатизоване младе, забрађене жене, у дугим сукњама и без трунке шминке
на лицу.

Активнији анимозитет према Цркви, већ подразумева да се
изрази протест због укидања женског права на абортус (жене у црном,
против жена са марамама), а, у најразвијенијем облику богоборства,
екстремне феминистичке групације и њихови придружени чланови - мушкарци,
по потреби рата са Црквом - феминисти, као највећи друштвени проблем не
виде ни незапосленост, ни тешку економску ситуацију, ни распад
вредносног система, већ наводну чињеницу да је Православна црква
конзервативна, те жене не могу постати свештеници, а забрањен им је и
приступ на Свету Гору. Они који се не буне што нема жена рудара, оштро
су против одсуства жена - свештеника. Они који не могу да добију визу ни
за једну земљу која је потписница шенгенског споразума, силно би да
израде женске визе за Хиландар.
Некад је мој доживљај Цркве
одговарао ономе који имају многи критичари црквеног живота - Црква је
важна установа, музеј, културно - историјска знаменитост, носилац
баштине итд. Нисам своје крштење повезивала са чланством у Цркви. ња,
борила сам се и бунила, тражећи своје равноправно (или чак доминантно)
женско место свугде - осим у Цркви!
Но, када је бесплодни бунт довео
до горког спуштања на земљу, када ме је напустио и бес што жене баш неће
да се понашају као паметнија и одговорнија бића, када сам схватила да
никаква друштвена позиција, моћ ни признање не могу да унесу смисао у
живот пролазних и пропадљивих бића, сетила сам се Цркве. И постала -
жена у Цркви!
На тежак и болан начин сам схватила да је суштински све тако једноставно и да постоје само две чињенице - живот и смрт.

Ако
смо у животу и неравноправни, смрт је нешто што нас чини равноправнијим
него икада, нешто пред чим су равноправно немоћни и жене и мушкарци!
Тек ту сам схватила да су сва моја бунтовања, такмичења и потраге за
смислом и припадањем некој елитној заједници, били само деривати страха
од смрти, на који ни једна од група, мрежа, организација није могла да
ми пружи задовољавајући одговор.
Осим - Цркве. Цркве - коју сам тада,
као неко ко је крштен деценијама пре, први пут доживела као Живу, као
Тајну и као једину заједницу која гарантује победу над смрћу! Свугде
можете наћи забаву, интелигентне истомишљенике, заинтересоване колеге,
партере за дуеле, свађу или размену позитивних емоција, али ја сам
тражила гаранцију за вечни живот.
И, како то бива, кад се сетите
смрти, и живот постаје квалитативно различит. Љубав која побеђује смрт,
усељава се у живот и помаже да и себе, и свет око себе видите другачије.
Одушевљење
открићем Цркве резултирало је мојим дисциплиновањем, које први пут
нисам схватила као потчињавање и женски компромис. Како каже наш
Патријарх, дисциплина је неопходна, нарочито уморнима и очајнима.

Наравно,
раније претеривање у недисциплини, довело је и до претеривања у
црквеној дисциплини, те сам ушла у тзв. чврсту фазу, са све марамом,
дугом сукњом, смртно озбиљним изразом, мисионарењем, критиком свих и
свега што још није открило Цркву и дисциплиновало се. Током времена,
учешћем на Литургији и тзв. литургијском катихезом, полако је почела да
попушта та агресивност, као резултат базичне анксиозности, јер сам
ужасно страховала да ту, где сам открила Вечност, нешто не забрљам.
Тежи
је оно што, верујем, представља проблем многим лаицима - народу
Божијем, независно од пола. Који су и какви моји таланти, како да
ускладим своје дарове и како да уопште пустим у погон потенцијале од
Бога дароване, а да то не буде ни претерано адаптирано, ни претерано
бунтовно функционисање?! Иако још увек имам више питања, него одговора,
поделићу са вама оне одговоре који илуструју тезу са којом сам почела -
тезу о томе да су Хришћани, као максималисти, и највећи феминисти!
Црквено,
библијско и јеванђелско схватање жене не само да није дискриминаторно у
односу на њене капацитете и слободу, већ даје жени достојанство, које
јој ни у најслободнијој феминистичкој фантазији није дато!

У
библијској причи жена се назива човечицом, оном која стоји наспрам
мушкарцу, равноправна у љубави, у боголикости, у шансама да се од иконе
Божије развије у подобије Божије.
Као што Бог у једној личности не би
био Љубав, већ се модел, еталон Љубави налази у Богу као Тројици, ни
људско биће не би, као затворена јединка, могло да буде Његова слика.
Једно према другоме, једно наспрам другог - у томе је сапостојање мушкарца и жене, те је људско биће од искона - брачно биће.

Или, како каже Павле Евдокимов, човек је изнад разликовања мушко -
женско. Може се чак рећи да су та два вида човека у замисли Божјој
толико нераздвојна да једно људско биће узето одвојено и посматрано за
себе, није у потпуности човек. У бићу одвојеном од своје допуне постоји
само половина човека.
Мит мушкарца-пастува и контрамит жене-Амазонке јесу ћорсокаци.
Хришћанско
тумачење односа међу половима не инсистира на равноправности, већ иде
корак даље од тога - тежи равноправности у љубави. А сврха љубави је да
двоје једно буду.
Иако су данас веома популарне књиге које говоре о
томе да су жене са Венере, а мушкарци са Марса, могло би се поставити
питање: зар нису сви Господњи? Мушкарац и жена јесу двојединка, двоје и
једно у исти мах, што превазилази и сада већ опште познату констатацију о
постојању женског и мушког дела личности (анима и анимус).
И
мушкарац и жена имају веома аутентична и специфична призвања, уз
заједнички пут узрастања до светости, која није полно условљена!

Свети апостол Павле се не обраћа само мушкарцима са свети. Он говори свем народу Божјем.
Он
се не обраћа ни само представницима клира, дакле - мушкарцима, већ
сваког човека и човечицу посматра као свештеника. Сви смо позвани да
служимо Богу, да будемо свештеници, богословље није само привилегија
људи у мантији, већ задатак сваком члану Цркве. Авва Јустин каже: „Човек
је богослужење, а свет је богојављење!“

Дакле, то што у Цркви
постоје различити дарови, службе и дејства, не укида истину о Једном
Духу, као што ни апостолско прејемство не укида неопходност лаичког
апостолата.
Старозаветни однос са прописаним нормама јесте заправо
припрема за једину и најважнију норму Новога Завета - Љубав. Од Еве,
која се пре пада звала човечицом, преко многих светих жена Старог
Завета, стиже се до пуноће и испуњења у Новој Еви - Пресветој
Богородици.
Павле Евдокимов говори о материнском свештенству жене,
тврдећи да се женина генијалност показала баш у вери. Предање зове Дјеву
Марију - новом Евом. Она је учинила оно што прва Ева није успела - да
буде жена и да буде модел односа према Богу за читаво човечанство, без
обзира на пол.
Ако је основа Цркве послушање, при чему је свака
сличност са оним што се у општедруштвеној употреби назива послушношћу,
покоравањем и потчињавањем, случајна, онда је Богородица постала еталон
те послушности из Љубави дајући живот Другом и свој живот испуњавајући и
осмишљавајући у Њему!
Кроз Њу се препознаје да је прихватање Христа,
чежња да Он борави у нама самима - циљ и пуноћа живота свакога од нас и
целокупне љубави.
Ни Богородица није била формални представник
клира, а ипак је остварила позив на свештенство, и остала за вјек
вјекова - наша Владичица!
Што се мене тиче, ако Њој није сметало што
нема епитрахиљ, не само да не смета ни мени, већ чезнем да, бар у
траговима, развијем смирење и љубав налик Њеној. Уосталом, приговор о
одсуству жена свештеника, често долази од мушкараца, или жена који и не
разумеју да Црква није нека политичка организација, ни Централни
комитет, који доноси обавезујуће декрете, већ Тајна Царства у коме нема
поделе на мушкарце и жене, клир и вернике.
Критичарима Цркве, у форми
заступника женских права, поред одсуства жена-свештеника (ваљда би и то
требало да се уради по неком кључу или квоти, као у политици!), највише
смета истицање улоге жене-мајке.

И, опет, уместо да се дар
материнства посматра као израз врхунског поверења и љубави Самог
Господа, он се своди на неподношљиве обавезе савремене, пословне жене
према потомству. Успешне жене се жале да им је тешко да ускладе своје
остале дарове са даром материнства. Оне агресивније би најрадије стале
пред Господа са амандманом да дар рађања на даље повери и мушкарцима!

Суштинска
грешка није у констатацији да је тешко ускладити различите дарове.
Уосталом, коме је више дато, од њега ће се више и тражити! Грешка је
посматрање дара материнства и материнског свештенства, без обзира да ли
жена реално може да роди или не, као нечега што спутава њену слободу и
развој.
У хедонистичком свету који нас окружује, инсистира се на
слободи избора која често није аутентична слобода за човека, слобода од
сопствених страсти, већ слобода против човека и његове боголике датости.
Удружења
за заштиту грађанских слобода и остваривање женских права добро
уочавају да живимо у неслободи, али их бунт води у спољну револуцију и
пропаганду, уместо у преображај и узрастање. А нема те револуције која
ће од човека учинити Бога по благодати, јер је једини прави револуционар
и феминиста човек светог живота.
Уместо да дар материнства, за који
се усуђујем да кажем како није случајно поверен женама (јер ако је Богу
све могуће, било је могуће да га повери и мушкарцима), тумаче као
привилегију, стални подстицај за тренирање љубави, неке га жене заправо
закопавају, тражећи слободу и љубав на погрешним местима, са погрешним
особама, у погрешно време.
Поента није у томе да ли је жена постала
или може да постане физички мајка. Важно је да она поседује дар
материнства, потенцијал да кроз матерински однос, који подразумева Жртву
из Љубави, јер Љубави без Жртве и Крста нема, развија и умножава
аутентичну и Свету Љубав, која једина надилази смрт.
Смисао љубави
није у томе да би се рађала деца. Љубави не треба никакво оправдање:
није љубав добра само зато што даје живот, него - баш зато што је добра,
она даје живот! - каже Александар Шмеман.
Дакле, ако је улога народа
Божјег да буде свети род и царско свештенство у Цркви Бога Живога, онда
и наш задатак, без обзира да ли смо мушкарци или жене, а са уважавањем
чињенице да нас је Бог управо дао као мушкарце или жене, јесте да, са
поверењем у Господа, служимо пре свега спасењу оног другог - нашег
ближњег.
Немамо права да не пустимо у погон потенцијале којима нас је
Бог опремио за сваки случај, било да се ради о радости или несрећи,
немамо права ни да пројектујемо властито неповерење у Бога тако што ћемо
стално проналазити оне који нас ометају да остваримо своју слободу.
Ако већ морамо да се такмичимо, нека то буде такмичење у служењу, такмичење у љубави!
А
женама је кроз дар материнства дата шанса да природније и лакше схвате
како је љубавна жртва радост, како лепота није у егоцентричној спознаји
своје непоновљиве индивидуе, већ баш у искораку из свог космоса у
макрокосмос другог, једиственог и непоновљивог Божјег створења!

O ПОНАШАЊУ ЖЕНА У ХРАМУ БОЖИЈЕМ




У
Србској Православној Цркви сасвим је замрло Свето Предање о понашању
жена у храму. Србске жене, Хришћанке, не знају да је грех и молити се
Богу непокривене главе, а камоли долазити у храм Божји и још се
причешћивати тако!

Међутим, то жене целог света знају. Ко је имао
прилике да иде у Русију и њихове цркве, могао је у то да се увери. И на
свим фотографијама руских часописа, може се видети мноштво жена
покривених глава, како стоје на црквеним зборовима или на.богослужењима.
Такође и деца, девојчице - су повезане марамама, када су храму Божијем.
И жене других вероисповести покривају обавезно своје главе при уласку у
храм! Оно што не знају наши Хришћани и Хришћанке, па ни богослови -
знају жене протестантске вере!

Свети апостол Павле заповеда
женама да покривају главе кад се моле Богу: "И свака жена које се
гологлава моли Богу, срамоти главу своју". (1 .Кор.1 1,5)

У
Житијама светих људи и жена о томе је доста речено и то веома јасно!
Деветог новембра празнујемо проподобну Матрону Цариградску, која је
одбегла од свог мужа и скрила се у један мушки манастир, прерушивши се у
мушко одело. После дужег времена Бог је открио игуману тога манастира
да је Матрона жена. Игуман ју је позвао, и веома љут упитао је: "Какав
је узрок, жено, твоме доласку у мушки манастир и како си смела тако дуго
живети с монасима; или си можда хгела неко бешчашће да нанесеш
манастиру?" Блажена Матрона се уплашила од оваквог изненадногизобличења и
казала да није дошла на грех, него дасе спасе од свог мужа, од кога је,
ради Бога, одбегла. Затим је игуман упитао:
"Како си се осмелила ти,
пошто си жена, приступаги гологлава Божанским гајнама Светог Причешћа?"
Она је одговорила да се никада гологлава није причешћивала, него да се
увек правила болесна приликом Причешћа и пешкиром покривала главу. Из
овога се јасно види да је велики грех женама да се гологлаве Богу моле,
ма на којем месту биле, а још већи грех да се тако причешћују.
Двадесет
четвртог октобра Света Црква празнује светог мученика Арету, у чијем
житију је описано мучење Хришћана у земљи Омиритској (јужна Арабија), од
стране јеврејског цара Дунаана. У хришћанском граду Неграну, међу
многим мученицима, налазила се и једна лепа удовица и мудра Хришћанка,
са своје две кћери. Цар јој је пред својим великашима дуго ласкао и
позивао је у свој двор, заједно са кћерима, предлажући јој да се одрекне
Господа Исуса Христа, Кога је он, бедник, омаловажавао што је више
могао, мислећи да на тај начин превари мудру и веома побожну жену. Када
је цар престао са сатанским брбљањем, добио је тако мудар одговор и
укор, какав никада и ни од кога није добио. Изненађен и веома увређен
таквим одговором, цар је наредио да се тој Хришћанки и њеним кћерима
поскидају мараме са главе и да се са расплетеним косама воде по граду да
их народ гледа, јер је то представљало за женски свет највећу срамоту и
понижење. (На жалост, оно што су и Римљани знали и чега су се стидели -
то данас не знају нити се стиде наше православне Хришћанке!) Народ их
је сажаљевао, но оне су се поносиле тим срамоћењем Христа ради, и
одговарале присутнима да им је та поруга дража од свадбеног весеља. На
крају су мученички страдале са осталим суграђанима.
У животопису
предобног Јакова Нисибијског (13. јануар) описано је такође, безумље и
грех младих девојака, које су, перући рубље на неком потоку, стајале
саголим ногама и откривеним главама и гледале светог Јакова, који је
пролазио поред њих, као у неког туђинца - не стидећи се ни мало Божијег
човека. Тоје светог Јакова увредило и он је казнио њихово недолично
понашање тиме што је наредио да поток пресуши, а њихове девојачке косе
да постану беле као оседелим старицама. Шта би рекао свети Јаков
данашњим женама и девојкама, које не само непокривених глава, него и
обнажених ногу, са великим деколтеима, а и невенчане (црквено) долазеу
храм, па чак и на Свето Причешђе, чиме стварају велики грех,и себии
онима који им то дозвољавају!?
Велики грех за жене је када
накарминисане дођу у храм и целивају иконе, крст или неку другу светињу,
остављајући на њима траг кармина, тиме их обешчашћујући. Још страшније
је када такве жене приступе Светом Причешћу. Свештеници треба да их
упозоре да пажљиво обришу кармин, пре Причешћа.
(На улазним вратима
суда у Сремској Митровици пише да странке треба да долазе у суд
пристојно обучене. И на многим другим местима тражи се пристојно
облачење. Па зар је црква онда најгореместо на свету, када сеу њу може
улазити, као да се иде на плажу или на неки раскалашни бал.)
У свети
Божији храм, и жене и мушкарци треба да улазе пристојно обучени, како не
би саблажњавали друге вернике и изазивали у њима грешне помисли. А у
самом храму, за време богослужења сви треба побожно да стоје и ћуте,
молећи се, а тек после (или пре) службе да целивају иконе, пале свеће,
па ако треба и неку реч проговоре са другима. Не треба ми Бога да ср
бојимо као неког ркрутног диктатора и пред Њим да дрхтимо, али исто
тако, ружно је и грешно сматрати Га последњим од свих нас, кроз
недолично облачење и понашање у светом храму Његовом, Не моли Он нас за
помоћ, него ми Њега. Стога и свештеници треба да на достојанствен и
уљудан начин упознају народ о реду и понашањуу цркви, јер ће и једни и
други дати дати одговор за немаран рад у Винограду Господњем,
А када
се крстимо, крстимо се лагано и побожно. Дижемо десну руку, и са три
стављена прста, додирујемо чело (посвећујући свој ум Богу) и говоримо "У
ИМЕ ОЦА",потом спуштамо руку до испод груди, додирујући тело,
(посвећујући Богу своје срце) говорећи "И СИНА", затим подижемо руку и
додирујемо прво десно па лево раме (посвепујући Богу своју снагу) и
говоримо "И СВЕТОГА ДУХА". Потом прекрстимо руке на грудима и говоримо
"АМИН" (што значи: нека тако буде). Многи верници, а посебно жене,
стављају на себе знак "антихриста" тако што додирују чело, па стомак, а
затим место рамена, додирују врхове својих груди – што је изврнути крст,
а он је символ "антихриста". Стога осењујте рамена, а не груди, како не
бинавлачили гнев Божји насебе.

први пут доживела...борила сам се и бунила

Ovo je pisano u ženskom rodu

Orhideja ::

први пут доживела...борила сам се и бунила

Ovo je pisano u ženskom rodu

Upravo tako je i pisano jer je to citat jedne ispovednice o tome kako treba da bude ponasanje u Crkvi ili Manastiru za vreme sluzenja Liturgije i uopsteno kako treba da bude obucena kada ulazi u Hram Boziji.

Kad prenosiš tekst onda napiši da je nečiji jer dolazi do zabune

Što se tiče ponašanja i oblačenja to treba da žena zna a ne da budu strogo napisana pravila. Žena nije niže biće ni pred Bogom ni pred ljudima.

Orhideja ::Kad prenosiš tekst onda napiši da je nečiji jer dolazi do zabune

Što se tiče ponašanja i oblačenja to treba da žena zna a ne da budu strogo napisana pravila. Žena nije niže biće ni pred Bogom ni pred ljudima.

Sto se tice citiranja teksta ciji je ja se izvinjavam jer greskom sam izostavio da postavim ali mogu i da kazem da je tekst izvadjen iz ,,Pravilno ponasanje zene u Hramu Bozijem -Manastir Rukumije,,.

Niko i nigde nije napisano da je zena nize bice pa da samo zbog nje budu napisana pravila ponasanja pri ulasku u Hram Boziji vec je to samo napisano kao upozorenje i pouka da se nebi desavalo (a desavalo se dosta puta narocito u pri ulasku zena u Hram Bpoziji) da zena ulazi bez marame na glavi,u mini suknji,nasminkanaili.kratkim pantalonicama ili u majici na brtelama) pa da zbog toga nebi dolazilo napisano je i postavljeno pravilo odnosno upustvo pri ulasku zena u Hram Boziji.

ANDJEO82 ::
Sto se tice citiranja teksta ciji je ja se izvinjavam jer greskom sam izostavio da postavim ali mogu i da kazem da je tekst izvadjen iz ,,Pravilno ponasanje zene u Hramu Bozijem -Manastir Rukumije,,

.
U redu.

Niko i nigde nije napisano da je zena nize bice pa da samo zbog nje budu napisana pravila ponasanja pri ulasku u Hram Boziji vec je to samo napisano kao upozorenje i pouka da se nebi desavalo (a desavalo se dosta puta narocito u pri ulasku zena u Hram Bpoziji)

Možda, ali tako izgleda

....da zena ulazi bez marame na glavi,u mini suknji,nasminkanaili.kratkim pantalonicama ili u majici na brtelama) pa da zbog toga nebi dolazilo napisano je i postavljeno pravilo odnosno upustvo pri ulasku zena u Hram Boziji.

Marama prikazuje pokoru, nije u redu da se uđe u mini suknji i majici sa bretelama ali šminka?...u čemu je tu problem? Ja ga ne vidim.
Kad niko nije išao u Crkvu ja sam išla, bila sam i u kraćim suknjama, pogotovo ljeti kad prži sunce ali sam bila mlada i nisam znala, nikad mi sveštenik nije prigovorio čak mu je bilo drago da djevojčurak dolazi. Stroga pravila više ne važe na taj način samo mogu da odbiju narod od Crkve a ne da ga pridobiju. Bila sam u mnogo manastira i nikad mi niko nije prigovorio za šminku i što sam bez marame.
To je baš...

Da nebih i dalje nastavio sa spamovanjem teme samo cu odgovoriti kratko i vise necu komentarisati.Zato sto nasi svestenici vise negledaju i ne postuju Crkvena pravila zato se tako i radi .Cilj Crkve je da priznavanjem pape uzme i i obicaje katolicke vere.Ali samo cu te pitati da li ces moci da tako kao sto si ulazila u Crkvu da ulazis i u Manastir?Odmah cu ti odgovoriti ,,Da to nikada neces moci da uradis pa ma koliko stajala i molila ,, neces moci da udjes ni na Manastirsko imanje tako obucena jer ti to nece dozvoliti nijedan Ispovednik ili Monah a za Igumana manastira da i nepisem.

Rekla sam nekad kad sam bila djevojčurak a to je bilo u doba teškog socijalizma. Zbog saznanja da sam krštena moj otac je zamalo dobio otkaz (spasao ga je rođak).
Ovo nije spam, forum služi za razmjenu mišljenja i nemaš razloga da se izvinjavaš Administraciji. Ja trenutno razmjenjuejem različita mišljenja s tobom. Nadam se da sve ove silne copy ne postavljaš samo za čitanje jer onda to ničem ne služi.
Ulazila sam u manastire gologlava i našminkana ali obučena prikladno i nikad mi niko nije prigovorio zbog toga, pa čak ni u manstiru Ostrog kojeg ja smatram najvećim svetilištem.
Moja vjera u Boga je jedno i nema te Crkve, popa, pape ili igumana koji me može ubijediti u nešto šta ja ne smatram svojim i koje ne osjećam u duši a to je tvoja teorija da budemo katolici...? Ipak smo hrišćani i jedni i drugi ali svako ima svoje tumačenje Biblije ili Svetog pisma, zar ne.

Orhideja ::[Stroga pravila više ne važe na taj način samo mogu da odbiju narod od Crkve a ne da ga pridobiju.

Zašto ne bi važila i zašto govoriti o pravilima? Konačno, narod ne veruje u crkvu več u Boga.

Avramova ::
Zašto ne bi važila i zašto govoriti o pravilima? Konačno, narod ne veruje u crkvu več u Boga.

Ključno, nije Crkva ta koja određuje pravila već sama osoba koja ide crkvu a ne ide u crkvu zbog crkve već zbog Boga. Ja sam uvijek rekla lako je biti Srbin u Srbiji, treba biti Srbin tamo gdje to ne gledaju blagonaklono kao u Srbiji. Teško je kad kažeš ponosno šta si a desetak te očiju gleda prekorno jer oni nisu to i oni ističu "svoje" pogotovo imenom i ponašanjem a kasnije i djelima. Išla sam u crkvu kad je niko nije ali sam bila školarka i nisu me smjeli izbaciti iz škole. Sa posla se frcalo sad pa sad i onda se nađe neko ko kaže postoje "pravila". Koja pravila?...ako ja sad kao zrela žena ne znam kakav treba otići u crkvu onda mi nije ni mjesto tamo a iskreno puno je novoprobuđenih koji se guraju u prve redove tako da ovi stari vjernici ni ne osjećaju želju za tim guranjem u prve redove.
Ako išta ne volim to je pomodarstvo, a ja ga upravo gledam.
Manite me pravila.

U ostalom, zar nije Hrist rekao da Bog nije neka zgrada, koju zovemo Crkvom? On je sveprisutan i u svemu- a stoji da se Crkve ponašaju prečesto kao profesionalni posrednjik između Boga i ljudi...

Fristajlo ::U ostalom, zar nije Hrist rekao da Bog nije neka zgrada, koju zovemo Crkvom? On je sveprisutan i u svemu- a stoji da se Crkve ponašaju prečesto kao profesionalni posrednjik između Boga i ljudi...

Zato je i moja osude same Crkve sto propisuje jedna pravila ponasanja a sam se njih nepridrzava vec radi na tome da Pokatolici sav Srpski Pravoslavni narod.A na koji nacin e to je onaj nacin kada se nasi veliki Crkveno dostvenici klanjaju i ljube Papine skute samo da bi od njega dobili blagoslov za ono sto rade.Ali sam narod i to nikada nece dozvoliti i Pravoslavna vera je uvek bila i opstajala od pamtiveka.Sva ona pravila koja stoje napisana ispred Manastirskih zdanja su samo prenesene reci koje je i sam Gospod propovedao i preko svojih izaslanika sirio reci koje sada stoje napisane.Pronadjte mi u Svetom Pismu i citirajte reci u kojima je Gospod rekao da se u njegov dom moze ulaziti kada zelite ili da ulazite polunagi u sorcevima,golih grudi ili sa kapom na glavi?

Mislim da smo malo otišli od teme, spajanje crkvi-katoličke i pravoslavne...moguće je ali iz strogo političkih razloga, tema nije spajanje crkvi već uloga žene u crkvi.
I još uvijek mi niko ne odgovori kakve veze ima šminka.
Anđele vjeruj mi da su ženski manastiri daleko strožiji od muških tako da ta pravila koja si naveo ne važe u masi manastira.

Orhideja ::Mislim da smo malo otišli od teme, spajanje crkvi-katoličke i pravoslavne...moguće je ali iz strogo političkih razloga, tema nije spajanje crkvi već uloga žene u crkvi.
I još uvijek mi niko ne odgovori kakve veze ima šminka.
Anđele vjeruj mi da su ženski manastiri daleko strožiji od muških tako da ta pravila koja si naveo ne važe u masi manastira.

Stavljanje sminke (mislim na uopsteno na celi deo lica) zabranjeno je i u zenskim i u muskim Manastirima i bas bi volio da mi navedes mesta i manastire gde si to videla da su Monahinje stavile Sminku na lice ili da su lakirale nokte na rukama i nogama.Jer ako se ispostavi da je to zaista istina u tom slucaju ce Bratstvo Manastira Rukumije i (a u kome se i ja nalazim) traziti od Svetog Vladike namesnika te Eparhije da ispita istinitost i kazni odgovorne za krsenje Kanonskih pravila.

ANDJEO82 ::
Stavljanje sminke (mislim na uopsteno na celi deo lica) zabranjeno je i u zenskim i u muskim Manastirima i bas bi volio da mi navedes mesta i manastire gde si to videla da su Monahinje stavile Sminku na lice ili da su lakirale nokte na rukama i nogama.

Nismo se razumjeli, ja sam mislila na civilna lica koja ulaze u mastire a ti na monaštvo. Nisam vidjela sestru koja je našminkana, doduše nisam ih nikad ni zagledala jer u manstir idem zbog molitve a ne zbog razledanja i zjakanja.

Bratstvo Manastira Rukumije i (a u kome se i ja nalazim)

Kako?

Orhideja ::

ANDJEO82 ::
Stavljanje sminke (mislim na uopsteno na celi deo lica) zabranjeno je i u zenskim i u muskim Manastirima i bas bi volio da mi navedes mesta i manastire gde si to videla da su Monahinje stavile Sminku na lice ili da su lakirale nokte na rukama i nogama.

Nismo se razumjeli, ja sam mislila na civilna lica koja ulaze u mastire a ti na monaštvo. Nisam vidjela sestru koja je našminkana, doduše nisam ih nikad ni zagledala jer u manstir idem zbog molitve a ne zbog razledanja i zjakanja.

Bratstvo Manastira Rukumije i (a u kome se i ja nalazim)

Kako?

Sta si ti mislila to je tvoja stvar ali pitanje je bilo citirano na to kako treba zene da ulaze u Manstirske svetinje
i ja neidem u Manastir da bih kako ti kazes (Zjakao) vec da bih pisustvovao liturgijama i molio se Gospodu i svim Svecima da mi oprost daju za napravljene grehe.naravno da posle toga sedim na Manastirsko imanje i uzivam u miru i obilasku grobova onih koji su bili zasluzni da budu sahranjeni na manastirska Grobalja.Volim da razgledam freske i da im se divim,ali posto nemogu da idem svakog dana ja sam kupio neke od Ikona i pred njih se molim kada god to mislim da treba.

Stani malo, zašto manastirima smeta ako žena uđe pristojno obučena a našminkana? Ako ja odlučim doći u Rukumije (a usput mi je) zar mi ne dozvolili da uđem samo zbog šminke na licu?

Orhideja ::Stani malo, zašto manastirima smeta ako žena uđe pristojno obučena a našminkana? Ako ja odlučim doći u Rukumije (a usput mi je) zar mi ne dozvolili da uđem samo zbog šminke na licu?

Nikome nece da smeta ako zena udje u manastir pristojno obucena sa maramom na glavi bez nasminkanih usana jer nije dosla da reklamira parfeme i sminke vec da se moli Bogu.Dozvolili bi ti da udjes normalno ali bi te opomenuli da je pozeljno pre ulaska skinuti sminku sa usana narocito ako se ona istice mnogo .

Ne bih da se odričem prošlosti,ali ako mi bude potrebna crkva sam ću je sebi sagraditi.
a evo i zašto..

DRUŠTVO | ČETVRTAK 21.07.2011 | 10:50
Tuča sveštenika i vernika zbog mesa
IZVOR: BLIC
Modriča -- Nakon što je osveštano zvono hrama u Tolisu kod Modriča, na gozbi je, prema policijskom izveštaju i svedočenju prisutnih izbila tuča.


Izgleda su se tukli samo oko mesa, rakija je bila dovoljno hladna.
(vegetarijanac, 21. jul 2011 12:27)
# Link komentara

cvjeticanin ::
IZVOR: BLIC

Zadnje vreme došlo, kad ja treba da branim Crkvu... Trebalo bi da si do sad shvatio zašto Blic radi to što radi. Nije sporno da ima nedostojnih u SPC, i da je ovo istina, samo- sporna je ta fiksacija stranog medija na prljavštine u ponašanju zaista retkih pojedinaca pripadnika Crkve.
Nije srpski ne videti to...

cvjeticanin ::Ne bih da se odričem prošlosti,ali ako mi bude potrebna crkva sam ću je sebi sagraditi.
a evo i zašto..

DRUŠTVO | ČETVRTAK 21.07.2011 | 10:50
Tuča sveštenika i vernika zbog mesa
IZVOR: BLIC
Modriča -- Nakon što je osveštano zvono hrama u Tolisu kod Modriča, na gozbi je, prema policijskom izveštaju i svedočenju prisutnih izbila tuča.


Izgleda su se tukli samo oko mesa, rakija je bila dovoljno hladna.
(vegetarijanac, 21. jul 2011 12:27)
# Link komentara

To nema veze sa vjernicima,. jer takve skupove obilaze seoske pijanice i mentalno zaostale osobe,. i to samo iz razloga da se najedu i napiju, a onda se moze desit i nered,. a to neki koriste za propagandu protiv crkve...

::

::

To nema veze sa vjernicima,. jer takve skupove obilaze seoske pijanice i mentalno zaostale osobe,. i to samo iz razloga da se najedu i napiju, a onda se moze desit i nered,. a to neki koriste za propagandu protiv crkve...

Da nekoliko puta nisam lično bio prisutan ,možda bih vam povjerovao..

Dođe vrijeme da i Fri brani Crkvu ::

Bila sam i ja nekim skupovima koja se dešavaju na posebnim mjestima ali nisam doživjela ništa od svega toga o čemu vi pišete, tako da...mislim da su u pitanju pojedinci i izuzeci

p.s.mislim da malo mašite temu ali hajde