Uloga baba i deda u nezi i vaspitanju dece

Šta mislite o babama i dedama kada su nega i vaspitanje dece u pitanju? Kakva su vaša iskustva?

Izuzetno važna uloga, odmah iza roditeljske. Iskustvo i znanje je neprocenjivo, ali mi nekad zasmeta što je neki opšti trend "uvaljivanja" dece na staranje babama i dedama, više nego što je to poželjno. To ne valja ni za koga u trouglu...

Moja veoma dobra. Nastaviću sutra

Mene je odgajila moja baka. Sva moja secanja iz detinjstva vezana su za nju, i deku. U poslednje dve godine, kuvam ono sto sam jela kao devojcica. Pricam svojoj deci o tome - o tom mom kuvanju, o trcanju, o dekinom biciklu...
Neverovatno je da imam samo nekoliko fotografija, skorasnjih, dvorista i krajolika u kome sam provela toliko vremena. S druge strane, da nije bilo naninog pricanja verovatno bi moj zivot bio drugaciji. Ona mi je usmerila orijentaciju, sto ce se ispostaviti ne samo kao profesionalni pogadak, nego kao opste ispunjenje.
Danas, moja deca 'drugacije imaju'babe i dede. Prva stvar je sto jedna od baka vise nije sa nama, pa se borimo sa time koliko nam ona nedostaje, pogotovo sto je bila 'nezameljiv' igrac. Da ne pricam o tome koliko rituala smo izgubili - Bozic Batu koji je dolazio iz njenog detinjstva, baklave, kult lopte a ne lutki za devojcice...
Drugo, vrlo su nam blizu, te ne postoji potreba da se kod njih spava, i moja deca uglavnom 'zele da spavaju kod kuce, pa ce sutradan opet doci'.
Elem, zavisno od startnih uslova, zavisi kako se stvari dalje odvijaju.
Sto se tice úvaljivanja' dece, mozda to ima veze sa time sto vise ljudi danas zivi u gradu i sto su se i neke druge okolnosti promenile, a inace se to ranije podrazumevalo 'da je detetu bolje da ga cuva baka na selu'. U danasnjem vremenu, bake mnogo starije nego sto su nase bile, zbog pomeranja granice radjanja prvog deteta.
Osim toga, poremetili su se i porodicni odnosi, sto startuje raspravom o ishrani deteta, konflikti se nastavljaju raspravom oko obaveza i odgovornosti, a ako se tome doda 'smena godisnjih doba' to je stvarno karambol.
Nekako se ranije znalo ko je roditelj, ko dete, ko su bake i deke, i to se i postovalo. Radilo se u interesu svih, dece pre svega - narocito da se osamostale. Doduse, i to je diskutabilno od slucaja do slucaja - napr, kada isti deda razlicito tretira svoje unuke: o jednom brine kao o svom detetu, a druge skoro i ne vidja.
Uloga je stavrno vazna, ali ako nije u interesu dece onda je opterecenje.

Ja sam 6 mjeseci nakon poroda počela raditi, moja ga je mama uzela čuvati i hvala joj na tom. Radila sam cijeli dan ali nisam brinula za bebu jer sam znala da je siguran, da je njoj na rukama, da ga hrani i presvlači.
Više je bila sa njim, naučila ga je pričati, s njoj je hodao, sam se pustio meni u zagljaj. Nisam ga upisivala u vrtić ni kasnije (ja ga ne nosim u lijepoj uspomeni) cijelo vrijeme je kod mojih.
Neobično kako neko smatra da će bake i dede da pokvare unučad, mislim da je to nemoguće jer ako su od svoje djece napravili dobre ljude onda će to da naprave i od djece.

Avramova ::Šta mislite o babama i dedama kada su nega i vaspitanje dece u pitanju? Kakva su vaša iskustva?

Baka i djed , nikada neće ugroziti svoje unuče ukoliko je čuvanje , čuvanje iz ljubavi i ukoliko su to normalne zdrave osobe .
U tom smislu je predaja djeteta , baki i djedu sasvim poželjna i prihvatljiva opcija .

Fristajlo ::Izuzetno važna uloga, odmah iza roditeljske. Iskustvo i znanje je neprocenjivo,...

Moj primer govori sasvim drugačije što ne znači da je to ispravno, ali ja ipak mislim da jeste.

Kažeš iskustvo i znanje. Ok, to je zaista neprocenjivo u svemu ali u ovom slučaju nema jednaku važnost. Žena se prvi puta porađa, znači bez iskustva, pa se opet lepo porodi. Često je drugi porođaj teži kada joj iskustvo ama baš ni malo ne pomaže.

Prirodno je da se žena može sama poroditi i to se dešava a naročito nekada. Mlada majka ne mora imati iskustva, dovoljno je što se može informisati, pitati, videti kako se šta radi oko bebe dok ostalo, najvažnije, radi po instinktu.

Toliko za sada.

To je meni kao " mac sa dvije ostrice "...

potrebna su da im pruze ljubav, ali pravila koja treba da se isposhtuju postavljaju roditelji...inache igranka bez prestanka...
pamtim svoju baku i njenu paznju i strpljenje kao jedno od najlepshih iskustava do sada...oplemenila me je svojom ljubavlju , urezala se duboko u moje bice i ne verujem da ce doci dan kad cu zaboraviti njen lik i dobrotu... a nema je odavno...

Kamo srece da je kao nekad, bili bi mnogo zdravije i veselije drustvo....
Sto se uloge tice veoma odgovorna i vazna uloga prema deci naravno kome se pruzila sansa!
Mislim da kada bi se vratili tradiciji naseg naroda bili bi mnogo bolji sretniji i kvalitetniji ljudi....

Hiperborejac ::Kamo srece da je kao nekad, bili bi mnogo zdravije i veselije drustvo....
Sto se uloge tice veoma odgovorna i vazna uloga prema deci naravno kome se pruzila sansa!
Mislim da kada bi se vratili tradiciji naseg naroda bili bi mnogo bolji sretniji i kvalitetniji ljudi....

Bi, ali daj dokaži mladim mamama da je baka u pravu, da je i baka bila mlada i imala djecu pa tu istu djecu odhranila.

Hiperborejac ::

Hoćeš da kažeš da su babe i dede idealne za čuvanje dece? Ma daj! Da li si svestan šta dete time gubi?
Moju decu dok su bili sasvim mali niko nije čuvao do mene i kasnije obdaništa. Ko bi to bolje radio od mene, niko. Nikakva baba, deda, strine, tetke i ostala bliža i dalja familija. Od baba je bolje i obdanište, pa makar baba bila prof. dr. mr, sc. dia, master ma šta god hoćeš.

Što su roditelji manje s decom, to im se manje približe.

I da ponovim već otrcanu frazu (ne znam autora) - da su babe idealne za čuvanje dece, one bi rađale sebi unuke. (ovo je već moje )

Pustimo babe i dede da žive onako kako su zaslužili. U najvećem procentu, oni ćute žrtvujući se za svoju decu, pre svega.

Pa nisam mislio da oni uzmu primarnu ulogu u vaspitanju , i odrastanju dece....ali dobri su kao prva izmena...ili pomoc.....pa mnoga deca se toga doba rado secaju....

A sto se tice tvog komentara...hvala bogu nadam se da imas decu....pitacu te kad postanes baka....i kad budes htela da zauzmes ulogu koju toliko da nadjem rec minimiziras,
zamisli tebe da naidjes na ovakav stav kod svoje dece....mislim da si malo preostra...da se blaze izrazim...

Ali setices se mojih reci ..kad dodje vreme...dotle ces verovatno drzati ovakav "gard\" :bokss:

Mislim da sve bake kao i moja, misle da je najvaznije u zivotu da dobro i obilno jedemo. Ne znam zasto je to tako, ali sjecam se kako me baka uvijek tjerala da sve pojedem, i za dva sta me pita da li sam gladna.

Bas kao sto neko iznad rece,mac sa dve ostrice.

Pocela sam da radim kada je moja starija cera imala 15 meseci i cuvala je moja mama. Do tada se nije odvajala od mene i iskreno jedva sam se navikla na novonastalu situaciju.Stalno sam zvala kuci sa posla da pitam sta se desava,sta joj daje da jede i slicne stvari tipa sta joj je obukla,da je ne natrpa garderobom,ali da ni ne bude hladno...smesno :D Funkcionisalo je to ok,bila je ziva i moja baka koja se stalno igrala sa njom i veci deo vremena provodila uz nju. Medjutim,problem je bio moj otac koji je kasnije poceo da je kvari u smislu da je razmazio,da se svadjao sa mnom kada viknem zbog necega sto ona uradi. Uglavnom,presekla sam i upisala je u vrtic i sada se teze navikava prvo zbog hrane jer je navikla kako kuci jede,da je baba hrani,da joj deda sve dopusta i takooo.Uporna sam,iako mi je tesko kada je ostavim tamo da place.

Idealno je da dete bude vise sa svojim roditeljima pa sa vrsnjacima,a baka i deka tek posle dodju na red.

@Loreena

Idealno je da dete bude vise sa svojim roditeljima pa sa vrsnjacima,a baka i deka tek posle dodju na red.

Isto mislim i zato podržavam.

Jao bake i deke su najbolji, sve dok se ne mjesaju
i ne protive odgoju roditelja. Cim predju tu granicu,
ne valja. Ni za djecu, ni za roditelje, ni za nikog.

Trebaju bit dio njihovog zivota, zabavni dio najcesce ,
al nikako da idu protiv roditelja u njihovom odgoju.. savjet,
da, uvijek, al roditeljima, da djeca to ne vide i ne cuju jer ce
inace to iskoristit, ko i svaku drugu stvar.. pricam iz iskustva..

@djavolice

Koliko ti brojiš godina kada tako zrelo razmišljaš?

Godine nisu mjera, nisu nikad ni bile.

Nemam djecu, al sam necije djete i necija
unuka.. dovoljno..

Kod mene se nista ne menja,osim sto imam jos jednu curicu.Deda i dalje tera svoje,njima je najlakse da im udovoljavaju,dozvoljavaju blejanje za kompom i po par sati. Zato vise ne radim jer mi je starija cerka krenula u prvi razred pa da to ne bi krenulo kako ne treba ostajem kuci. Naravno,ispostavilo se da je to bila prava odluka

Baba, deda i tetka - to su najbolji utešitelji svakog uvređenog tinejdžera, ubeđenog da ga roditelji ne razumeju.

Mojima sam ja bila najbolji utešitelj, ostale nisu zarezivali ali ne sporim da je tako u mnogo slučajeva kako pišeš, Mim. Danas smo jedno drugom utešitelji, savetodavci...

Maksim Gorki tvrdi da je njegov deduška bio pun ljubavi i topline ,samo što je to izražavao na vrlo kontradiktoran način

Decu vaspitavamo iskljucivo supruga i ja...Bilo je tesko odoleti uplitanju mojih i njenih ali smo izdrzali...

Meni su baba i deda bili utočište od svega što mi nije bilo po volji.
Roditelji su vaspitavali, baba i deda su bezuslovno voleli. I moja majka je bila mirna; kad god se 'na smrt' posvađamo i ja izađem iz kuće zalupivši vratima - nije morala ni da brine, ni da proverava telefonom gde sam (inače je imala tu divnu rečenicu "ako ti se ne sviđa ovde, eno gde su vrata, pa kad nađeš bolje ti pozovi i mene, molim te" ), svesna da neću dalje od Ljubinkinog utešiteljskog zagrljaja.
Uzgred, baka Ljubinka me naučila da čitam s pet godina ... Čuvala me čitajući mi, a onda mi prepuštajući knjigu...