Duško Radović

Rođen je 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik "Pionirskih novina", urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe" i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 1984. godine u Beogradu.

Poznatija dela: Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra; Poštovana deco (1954), pesme; Smešne reči (1961), pesme; Pričam ti priču (1963), pesme i priče; Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija; Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema; Vukova azbuka (1971), pesme; Zoološki vrt (1972), pesme; Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi; Beograde, Dobro jutro 2 (1981),aforizmi; Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige; Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi.

Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen.

Neka su nam lekari živi i zdravi! Da nije njih, mnogi od nas ne bi imali pred kim da se skinu, niti bi imao ko da nas pipne.

Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!

Ulažite u stomak!
To ulaganje daje brze i vidljive rezultate.
Ulaganje u glavu je dugoročno i neizvesno.

Fudbal okuplja dve vrste muškaraca: one koji nemaju devojke i one koji imaju žene.

Kada se god spomene njegovo ime setim se reci Milorada Roganovića :.. dajem sebi za pravo da mislim da je Dušan Radović ubijen u svojoj šezdeset i drugoj godini. Državu Srbiju nije moglo da opere ni to što mu je mesec dana pred smrt dala i uručila Sedmojulsku nagradu.”"
SRAMOTA ..
Kopiracu text Duska Radovica koji se koristi kod matičara ( u nekim opstinama Beograda- bar je tako bilo )

Brak se uredjuje zakonom samo onda kada ne moze drugacije.Zbog toga ne dozvolite da Vam zakon uredjuje brak.Uredite ga sami,lepse i humanije nego sto to moze bilo koji zakon da predvidi.

Zelimo da Vam bude lepo, da traje dugo,da se radujete jedno drugom,da zivite sa uverenjem da ste danas obavili jedan od najvaznijih poslova u zivotu.

Savetujemo Vam da ne zurite ,da pazljivo trosite reci i osecanja.Nemojte odmah potrositi sve.Raporedite svoju ljubav i uzajamno postovanje na svaki dan zajednickog zivota.

Zakon kaze da su muz i zena u bracnoj zajednici ravnopravni.A to moze i lepse da se kaze ovecavajte svoje obaveze da ne biste ugrozavali prava drugih.

Brak ne moze biti cilj. On je samo mogucnost da se Vasi drugi interesi lakse i lepse ostvare.

Zato stalno gradite svoju vezu,prosirujte njene granice,ne dajte joj da se zacauri,olenji,uspava,da prestane da zivi i postoji.

Bogatite svoj zajednici zivot,borite se za ravnopravnost zivotabudite realni i odmereni kada odredjujete svoje ciljeve,a jaki i uporni kada treba da ih ostvarujete.

Ne mozete se baviti samo ljubavlju.Ljubav je lepa samo kad se podrazumeva,kad prati sve ostale nase aktivnosti,kada nam daje snage da se sto uspesnije ostvarimo kao licnost.

Budite ljubomorni,ne jedno na drugo,vec na svoj brak.

Cuvajte ga i branite od svih iskusenja,smatrajte ga dragocenim za svoju sudbinu i srecu.

Neka ovaj dan bude srecan pocetak vaseg dugog i lepog zajednickog zivota.

Ja sam se vencao u opstini uz ovaj tekst...Nisam znao da ga je napisao Dusko Radovic

Ozbiljno ...Bas mi je drago sto sam ga odabrala .

O Dusku je toliko vec toga napisano ali ja uvek rado ponovo sve citam.Zato sto me on nevideno relaksira,jer se kao i mnogi positovecujem sa njim i njegovim prkosom prema nepravdi.njegovim jednostavnim ,zivotnim humorom,dosetkama.Prosto on pleni i uvek iznova pleni i svaki tekst o njemu, svaki novi ili -kao sto rekoh i stari podatak .

DOBRO JUTRO, MAJSTORE

MNOGE genijalne stranice, cak mozda i vecinu, Dusan Radovic je ispisao po porudzbinama, koje je, na njemu svojstven nacin, iznudivao cesto, jer cesto nije ni para imao. To ga je teralo i da pokaze svu raznovrsnost svoga dara. Iz mladosti njegovog dara ostala je i ova anegdota:

Tadašnjeg urednika Programa za decu Radio Beograda Miroljuba Jeftovića stigao je na železničkoj stanici, negde je čovek putovao, a Radoviću je bilo hitno da mu potpiše ugovor za radio igru.

- Kako da ti potpišem ugovor za radio igru kad joj ni naslov nemaš, jebi ga - pokušao je da se odbrani Jeftović.

Radović se uhvatio za Jeftovićevu psovku: "Kako nemam? Imam: Kako su postale ružne reči".

Tako je nastao naslov za ugovor, a po ugovoru je nastala i antologijska radio igra.

U ŠPAJZU

U špajzu ima jedan sira
a parcov jede toga sira
bez obzira

A parcov jede toga sira
i baš ga njega mnogo briga
uglavnom da je njemu stiga

Al u taj parcov dođe boles
pređe u njega iz taj sira
i počme ga deranžirat

I počme njega deranžirat
i deranžirat i deranžirat
svakog dana deranžirat

Boli parcova njegov stomak
kao da ima jedno stvrdlo
i misli da će umreti odma

Možem misliti kako mu je
u njegov stomak kad ga vrti

Dušana Radovića nisu voleli psi i kamere. Psi su se na njega bezrazložno razdraživali. Oko njega je uvek bio lavež, isti onaj koji svi pamtimo kao strah iz detinjstva. Psi su mu na neki način bili dokaz da je ceo život proveo u detinjstvu.
I beogradske pudlice su na njega kevtale i sitni psići su na njega oštrili zube.
Isti odnos prema njemu imali su i rasni psi, i džukele, i lutalice.

Kada je išao da primi Andersenovu nagradu, ni tamo ga nordijski psi nisu ostavili na miru. Pričao nam je da su mu, tada, u jednoj usamljenoj šetnji, bili tamo najteži časovi u životu. Spopali su ga odjednom psi, a nisu znali srpski jezik kojim ih je terao od sebe.




Tmurnog Duska nije htela ni kamera .Da li zbog njegovog namcorastog izgleda koji se nikada nije hteo izgubiti uprkos velikoj ljubavi fotografa i njihove zelje da uhvate njegovu dusu.


Takav lik je Bogom dan za karikature pa su nasi poznati karikaturisti to iskoristili. Ovo su neki nevazni detalji o Dusku ali je ponekada lepo i na taj nacin uci u neciji lik.Pogotovo ako je rec o coveku koji je ostavio tako duboke tragove u jednom gradu .Kako mnogi kazu vise fenomenu nego coveku.

Duša jednog Dušana
je nadošla toliko
da je prožela sva dobra srca širom Srbije.
A njegove reči su nežno treznile one koju su se zaboravili...

Kakav velikan je živeo među nama!!!
pely



ZNANJE

-Za razliku od doktora nauka, seljaci imaju više znanja nego stručne spreme.
- Biti marksist ima smisla samo ako niste pametni.
-Ko nema u glavi ima u nogama, ko nema u nogama ima u banci, ko nema u banci ima nešto u Grockoj, ko nema ni u Grockoj – naći će mu se nešto u mokraći.
Niko baš nije da nema nigde i ništa.
-Komfornije se živi u lažima nego u istinama. Laži su velike i raskošne, a istine male, gole i teskobne.

IMATI ....
-Uvek je bolje TAMO nego OVDE i uvek je lepše ONO nego OVO. Nemamo sreće sa onim što imamo i što jesmo. Našu sreću uživaju drugi a da to možda i ne znaju.
- Mladi bi hteli ono što stari imaju. Stari bi voleli ono što mladi mogu. Međutim, ne može se i jedno i drugo. Prvo ćete samo moći a onda ćete samo imati.
-Mene slava i novac uopste ne zanimaju; samo novac.



prilog za temu emancipacija

-Danas ćemo se iznenaditi kad vidimo ko je sve žensko a ko muško.
Dobro je sto se to bar jednom godišnje proverava.
-Ko ne zna šta mu je, neka pogleda gde mu je. Pa ako ga nađe - to mu je!
-Žene ne žele ravnopravnost sa muškarcima- to nije ništa- već sa drugim ženama.
-Žene nisu ništa postigle. Nekada su bile neravnopravne sa pravim muškarcima. A sada su ravnopravne sa nikakvim.
-Muškarci mogu da vole samo kada nađu malo slobodnog vremena i samo one žene koje im se u tom trenutku nađu pri ruci.
- U prvim jutarnjim trolejbusima ima tri puta više žena nego muškaraca. Da li su sinoć uspele da pogledaju Gole i mrtve, ili su već kod golih mrtve zaspale?
-Više se niko ne voli ozbiljno. Sve je pretvoreno u zezanje. Malo zeza on nju, malo ona njega. Kad, na kraju, utvrde da ne mogu bez zezanja - venčaju se. ---Žene su kao velike a muževi kao male kazaljke na satu. Dok žene lako i živahno optrče ceo krug, muževi se jedva pomere do sledeće numere.
-Zenama je potreban samo mali znak, nagovestaj, jedan mig, nevidljiv detalj, sitan povod, a zatim sve rade same; vole, pate, nadaju se, mastaju i placu.
-Mnoge lepe i dobre devojke ne mogu se udati.
Muškarce više ne zanimaju ni lepota ni dobrota.
Biraju one koje će mrzeti a ne voleti.
-Tesko je biti sam. Od toga je jedino teze kad su dvoje sami.

LJUBAV
-Budite iskreni i strogi prema svima koje volite, do kojih vam je stalo, a lepo vaspitani za sve druge prema kojima ste ravnodusni.
-TAKO JE MALO LJUBAVI MEDJU LJUDIMA.KO UME DA VOLI NE BI TREBALO NISTA DRUGO DA RADI
-Ako možete nemojte voleti one koji vas ne vole. Ako to ne možete, volite ih samo malo. Ako ni to ne možete, volite ih mnogo ali kratko

Nerad drži govor radu", pričao je Duško Radović i bio uveren da bi ljudi mogli biti bolji. "Ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva." Imao je Duško Radović opravdanje za svaku ljudsku slabost. Pričao je i da samo kukavice vole po nekoliko žena. Hrabri muškarci ne plaše se rizika da vole samo jednu ženu. I zaista, bio je dostojan tuđe ljubavi, zavisti ili ljubomore.

• Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.

- Mlade vaspitačice u beogradskim obdaništima pričaće deci i ovog jutra bajke. To su setne priče o tome - šta se stalno dešava princezama, a nikad vaspitačicama.
• Ko prvi devojci, njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova žena.
• Prazna je kuća bez žene. Ako žene nema u kući, nema ko drugi da bude u njoj.
• Svaka žena ima po jednu, prvu ljubav, za uspomenu i dugo sećanje, za kajanje i uzdisanje, za bolje razumevanje poezije i muzike.
• Vama se otkinulo dugme, a ona je imala iglu i konac. Tako je počelo. Postala vam je žena i od tadaviše ne zna gde su joj igla i konac.
• Žene ne žele ravnopravnost sa muškarcima- to nije ništa- već sa drugim ženama.
-Žene nisu ništa postigle. Nekada su bile neravnopravne sa pravim muškarcima. A sada su ravnopravne sa nikakvim.

Мирјана Огњановић,

Бројало се свако слово

Да ли је знао да ће „На слово, на слово” остати у срцима деце и тако трајати много дуже? Свакако дуже од телевизијске траке која је потом избрисана или изгубљена, да би 1975. године, срећом, серија поново била снимљена према старом сценарију.
„На слово на слово
Бројало је свако слово
Када је дошло последње слово
Завршило се На слово на слово...”
Постојало је више разлога због чега је серија „На слово, на слово” остала у срцима деце као непроцењива драгоценост. Духовити, занимљиви и необични дијалози (какви су се после тога ретко могли чути на нашој телевизији), заправо повод да се деци објасне не само слова, већ огромна моћ језика. Сценографија, савршена глума и... музика. Та музика била је тако лепа, како за децу тако и за одрасле, модерна (често зачињена чаробним прахом пратећих „анђеоских” гласова), да су они који су је слушали могли да развију истанчани смисао за уметност, гласнију и моћнију од речи.
Знајте добро, деца оних девојчица и дечака који су пре четрдесетак година певали уз серију „На слово, на слово”, нису данас поклоници турбо фолка и не увијају се и не завијају својим гласићима подражавајући фолк-божанства. Та некадашња деца неће их научити таквим „вештинама”. Јер, кад би се тих шездесетих пред дечјим гледалиштем појавио савршени певач и неодољиви музикални шармер Властимир Ђуза Стојиљковић, деца су с правом очекивала нешто врхунско. То се и остваривало:
Стајаћу на једној нози
Као дрво, као рода...
Једна нога довољна је
да се стоји, да се хода...
Хоп...!
Клатићу се као дрво,
ко сунцокрет што се клати,
и чекати на ципелу да се својој нози врати...
Хоп...!
Ко је написао ту чудесну музику? Чија је то рука писала ноте које ће се претворити у мелодије које је немогуће заборавити, које остају као успомена на најпресудније раздобље у животу – као својеврсни лајтмотив детињства? Његово име је Миодраг Илић Бели (1921–1971). Уколико за Душка Радовића важи да га је као дечјег писца тешко превазићи, онда се то исто може рећи за композитора Белог. Он је био заиста необична уметничка личност, о чему ће посведочити и ова кратка прича.

Bio jednom jedan kralj. Ne ceo vec samo tri frtalja. Tri frtalja
kralja.
Falio mu frtalj da bi bio kralj.
Tri frtalja kralja - to jos nije kralj. To je tri frtalja kralja.
Gde da nadje frtalj?
Frtalj kralja? Ima li gde frtalj kralja?
Imali su negde celog - nemaju ga vise.
Gde imaju - ne krnji im se. Daju li frtalj svoga kralja, ostade im
tri frtalja. Tri frtalja kralja - to nije kralj.
Gde da nadju frtalj? Ima li gde frtalj kralja?
...Srecom, nadje se u jednom dobroj zemlji - kralj i po. Kralj i
po, to je vise nego kralj. To je kralj i po.
_ Kralju ipo - rece tri frtalja kralja - biste li mi dali frtalj,
da postanem kralj?
- Vrlo rado - rece kralj i po. - Dohvatite malj, odvalite frtalj.
Ja sam kralj i po. Frtalj manje, frtalj vise - ne menja stvar.
Tri frtalja kralja prihvati se malja i raspali kralja i po.
Pade kralj i po u ckalj - odvali se frtalj.
Tri frtalja kralja uze frtalj od kralja i po i postade kralj.
Kralj i po postade kralj i frtalj, sto je jos uvek vise, a ne manje
nego samo kralj.

KRENITE OVOG JUTRA ODLUČNO I ČVRSTO!
NEKA VAM SE ČINI DA SVOJIM KORACIMA OKREĆETE ZEMLJINU KUGLU!


KO USTAJE RANO,MOŽE NE SAMO GLEDATI,VEĆ I SLUŠATI KAKO PADA LIŠĆE .U RANO,TIHO JUTRO ČUJE SE KAD SUVI,KRTI LIST PADNE NA TROTOAR.

"Znam ja to... Svaka žena bi htela život, onako, ceo, iz jednog komada. Kako počne – da tera, da se ne prekida do kraja... To je, dabome lepo... ako je neko te sreće... A ako nije te sreće - šta će? - neka ga krpi iz parčića... deo po deo, kako joj dođe.

Moj ceo život je iz nekih zakrpa... Sve nešto na sitno, na kratko i pomalo. To nije ono... ali, šta mogu... neki život ipak jeste. Godine prođu i svaka žena skrpi neki život... Ima tu svačega... Al ima, bogami, i lepih komada!
Malo je života bez šavova i zakrpa... Ne može! Čovek je proklet! On bi hteo i dugo da živi i da mu bude lepo. E, a to je malo teže. Ne može! Može dugo, ali iz parčića.

Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu... Svakome se primeti gde je šav – nekome na licu, nekome u očima, nekome u glasu! Svi smo mi krpljeni i sastavljani – iz mnogo delova. Mi više volimo život, nego život nas. U tome je stvar! E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane.
Je l' tako?"

Treba imati nekoliko kombinacija

Znate, kad je jedan jedini, pa se taj izgubi - ne, to bi zaista moglo ličiti na tragediju.
Međutim, jedna prava žeana nikad neće sebi dozvoliti da ceo svoj život bazira na jednom jedinom muškarcu.To bi bila propast.
Ja vam to govorim kao lekar, sa medicinskog stanovišta.
Zna se dobro šta je to bez čega ne možemo da živimo...To je na primer srce....Imamo jedno srce i kad to jedno isrce zgubimo - život nam je zaista nemoguć.To se takođe odnosi i na jetru, i na pluća, i na mozak isto tako.To su one stvari bez kojih se ne može živeti.
A sa muškarcima je ipak nešto drugačija stvar.Ako izgubimo jednog muškarca - pa dobro, naći ćemo drugog, muškarac se uvek može naći, to nije tako veliki problem.
Samo ako tako, realno gleda na stvar - žena sme da se upusti u svaku ljubav.Ja uvek to govorim svojim prijateljicama: lepo je na moru, ali je isto tako lepo i na planinama.Lepo je na Bledu, ali je lepo i u Ohridu.Treba uvek imati nekoliko lepih kombinacija.
Ja to, kao lekar, posmatram čisto higijenski i zdravstveno.


Zenski razgovori

Nema života na Mesecu,nema na Marsu. Onolika Venera,pa i na njoj pustoš. A na Voždovcu kukuriče petao,pozno jesenje cveće otvorilo oči,probuđena deca plaču,neko izašao u dvorište i čisti cipele,neko se negde zakašljao...Kad biste pričali nekom u vasioni,ne bi vam verovao:na Voždovcu ima života,lepog,malog,skromnog,ali pravog.