Psihijatrijske bolesti

Zbog površnog medijskog tretmana mentalnog zdravlja, uobičajeno je da se sve psihijatrijske bolesti jednostavno nazivaju duševnim bolestima, a oni koji od njih pate duševnim bolesnicima. To je otprilike jednako precizno kao kad bi se reklo da netko pati od zarazne bolesti, bez pobližeg određivanja da li je to grip ili AIDS.
Budući da mediji retko prave razliku među duševnim bolestima i spremno udaraju pečat duševnog bolesnika onim vrlo retkim obolelim pojedincima koji su istovremeno i nasilni, veliki deo javnosti uveren je da su svi koji imaju veze s psihijatrima sumanuti i opasni po okolinu. Istina je, međutim, da među psihijatrijskim bolestima postoje velike razlike i da se na psihotične poremećaje ili sumanutost odnosi samo 10 posto svih psihijatrijskih slučajeva.
Psihotični poremećaji, od kojih je najčešća shizofrenija, predstavlja skup ozbiljnih bolesti koji teško narušavaju mentalne funkcije. Dok depresija i anksioznost primarno nanose duševne patnje, psihotični poremećaji izazivaju tegobe na planu spoznajnih sposobnosti. Oni ometaju jasno razmišljanje, donošenje ispravnih zaključaka i odluka, razumevanje spoljnih okolnosti i vlastitog mesta u njima te prikladno ponašanje. Kad su osobito intenzivni, psihotični poremećaji onemogućuju osobu u obavljanju i jednostavnih, nužnih svakodnevnih poslova.
Iako nauka nije do kraja objasnila poreklo i prirodu psihotičnih poremećaja, poznat je veliki deo fizioloških mehanizama koji ih izazivaju, pa su u skladu s tim spoznajama uvedeni lekovi koji te poremećaje stavljaju pod kontrolu. Većina lekova, zvanih antipsihotici, deluje tako da suzbija aktivnost neurohormona dopamina. Inače, to je jedan od hormona srece, hiperaktivni dopamin nekim ljudima izaziva pravu pometnju u umu. Obolelom je potrebna i trajna psihosocijalna podrška, a psihoterapija igra manju ulogu nego kod bolesti koje izazivaju emocionalne patnje.
Kod psihotičnih poremećaja ključni su simptomi halucinacije i zablude. Halucinacija je opažanje pojava ili predmeta koji u stvarnosti nisu prisutni, bilo da je riječ o vidnim, zvučnim, taktilnim (dodir), mirisnim, ili čak okusnim podražajima. Priviđanje stvari i čujenje glasova klasični su primeri halucinacija kod shizofrenih osoba.
Zablude ili obmane su iskrivljena uverenja koja su trajna i često imaju unutarnju logiku. Osoba može živeti u zabludi da je prisluškuju i prate ili da joj truju hranu, te nastavlja gajiti ista uverenja i nakon što joj okolina pruži materijalne dokaze da nije u pravu.
Još neki simptomi svojstveni psihotičnim poremećajima su nerazumljivi ili nepovezani govor, zbrkano razmišljanje, emocionalne reakcije u neskladu s okolnostima, neobično i neprikladno ponašanje, čudne kretnje, zanimanje za nebitne ili bizarne stvari, zapuštanje bitnih životnih aktivnosti, kao što su higijena, posao i međuljudski odnosi. Još jedan simptom koji upućuje na psihotični poremećaj je zabluda o vlastitoj veličini i značenju, što može biti i simptom manične faze bipolarnog poremećaja.
Psihijatrija razlikuje shizofreniju od shizoafektivnog poremećaja, kratkoga psihotičnog poremećaja i drugih srodnih psihijatrijskih smetnji. Za dijagnozu shizofrenije psihotični simptomi - zablude, halucinacije, nesnalaženje u stvarnosti i nelogično ponašanje - treba da traju šest ili više meseci.
Potraju li u periodu od prvog do šestog meseca, postavlja se dijagnoza shizofreniformnog poremećaja. Slične smetnje koje traju manje od mesec dana nazivaju se kratkim psihotičnim poremećajem. Shizoafektivni poremećaj uključuje simptome shizofrenije i simptome afektivnog poremećaja, poput depresije ili bipolarnog poremećaja, poznatog i kao manična depresija.
Dve druge grupe psihijatrijskih poremećaja bitno se razlikuju od psihotičnih poremećaja utoliko što, u velikoj većini slučajeva, ne pogađaju spoznajno-logičke sposobnosti, nego duševno blagostanje ili raspoloženje. Pritom su poremećaji raspoloženja desetak puta rašireniji od psihotičnih.
Izraz poremećaj raspoloženja ili, kolokvijalno, emocionalni poremećaj, nije najsretnije odabran, jer zdravim ljudima ne odražava svu težinu patnji koje izazivaju. Zdrave i neupućene osobe pretežno smatraju da je raspoloženje nešto trivijalno, na što se može lako uticati puštanjem dobre muzike ili odlaskom u veselo društvo. Raspoloženje je moždana funkcija koja određuje koliko smo sretni ili nesretni. Ko ima bolest koja pogađa raspoloženje, oseća se blago do duboko nesretnim, a patnje koje trpi osoba koja ima tešku depresiju tolike su da mnoge vode u samoubistvo. Približno dve trećine svih samoubistava odnosi se na žrtve teške depresije. Zato je potrebno da se sto pre pocne sa lecenjem.
Poremećaji raspoloženja u užem smislu su razni oblici unipolarne i bipolarne depresije, a u širem smislu pripada im i široka paleta anksioznih poremećaja.
Unipolarna depresija je bolest koju skraćeno jednostavno nazivamo depresijom, jer se manifestuje samo sniženim raspoloženjem. Bipolarna depresija uzrokuje izmenu depresivnih i maničnih ili euforičnih epizoda.
Blaži oblik unipolarne depresije zove se distimija, hronično sniženo raspoloženje koje ne poprima jači intenzitet. Analogno distimiji, blaži oblik bipolarnog poremećaja je ciklotimija. Kod nje raspoloženje takođe oscilira, ali u manjoj mjeri, pa depresivne i manične faze nisu jako izražene.
Posebni oblici depresije, koji se javljaju u strogo određenim okolnostima, su postporođajna depresija i sezonska ili zimska depresija, koju uzrokuje manjak prirodnog svetla od kasne jeseni do kasne zime.
Anksiozni poremećaji su srodni depresiji i često se javljaju istovremeno s njom. Dok depresija "vuče" na tugu, kao središnju emociju, kod anksioznosti je temeljna emocija strah u svim svojim nijansama, od teskobe i strepnje do fobije i panike. Koliko su međusobno povezani anksiozni i depresivni poremećaji, govori i podatak da se i anksioznost vrlo dobro tretira nekim od antidepresiva, koji uz podizanje raspoloženja donose smirenje i ublažavanje napetosti.
Antidepresivi se koriste i u depresivnoj fazi bipolarnog poremećaja, a u maničnoj se fazi izbjegavaju ili im se snižava doza. Temelj lečenja bipolarnog poremećaja su stabilizatori raspoloženja poput litija, koji onemogućuju i visoke uspone i duboke padove osećaja duševnog blagostanja.
Paradoksalno je da depresija i anksioznost mogu postojati nezavisno od okolnosti u kojima osoba živi. Poremećaji raspoloženja mogu nastati i kao posledica dugotrajnog ili jakog stresa, ali i bez ikakvih neugodnih spoljnih nadražaja. Raspoloženje je, kao i inteligencija, sposobnost pamćenja ili talenta za šah, u određenoj meri genetski zadato tako da neko dolazi na svet sa snažnom predispozicijom za depresiju ili anksioznost, a neko drugi s predispozicijom za dobro raspoloženje, nezavisno od okolnosti.

Doktore nesto me bole ...

Da pozdravim otvaranje ove korisne teme.Od mene nesto za ugodnu atmosferu.

Odlucio jedan poznanik da se penzionise.Prijatelji mu preporucise psihijatre.Potrudi se on bogami zdusno.Udari prvo sefa i "prizna"da nema pojma sta mu se desilo....Posle niza slicnih ekscesa zavrsi na psihijatriji,i vrlo brzo dobi penziju.Iza dijagnoze naravno potpisi psihijatara. Srecan otisao kod roditelja da se pohvali.Izvadio papir i mahnuo im ispred nosa.Majka,vec starica u godinama ,uzela papir,pogledala potpise i zavrtela glavom .

Ako su ovo potpisala petorica onda sa tobom ipak nesto nije u redu
Ova recenica je ostala ziva i jos uvek uspesno kruzi u drustvu.

Evo jedno pitanje slikom .

Vecina nas je oprezna kada je internet u pitanju.Mada opreznosti nikada dosta.Pitanje je da li smo sposobni prepoznati mentalno poremecene osobe.Istrazivanja ,naime ,ukazuju da je internet sve vise raj za psihopate/ ili sociopate, ali i to da ih je -uprkos nekim poznatim generalnim osobinama - tesko identifikovati .Zaista bi danas morali znati sta jeste a sta nije bolesno stanje,odnosno sta spada a sta ne u bolest .Jer su mnoge stvari postale toliko normalne da ih vise i ne prepoznajemo kao "nenormalne".

Skloni smo pri pominjanju pojma psihopata pomisliti na serijske ubice. Međutim, čini se da kad se o ovom problemu radi, stvar nije baš tako jednostavna. Oni su u svim slojevima drustva, svih struka -advokati, lekari, sportisti. Mogu da budu i predsednici država i bili su . Psihopate su često inteligentni, cak i sarmantni ljudi ali i egocentrični , impulzivni, podmukli. Karakterise ih nedostatak savesti ,manipulativno ponašanje, te neprestana potreba za uzbuđenjem.
Osnovna psihopatskih osobina je opsesivno nametanja svoje volje, stavova, ideja ili iluzija drugima, ustvari SVOJE MOCI koja je cesto i cilj.Sredstva se obicno ne biraju.Ova vrsta ljudi tezi da okupi istomisljenike , a neretko se desava da svojom iako bolesnom indoktrinacijom privuku osobe slicnih principa.
Kada se ova sfera prenese na siri socio kontekst onda se govori o psihopatologiji grupa, cak i citavih zajednica, drustava ( Nacisticka Nemacka ).U tim slucajevima je na toj osnovi stvoren citav sistem vrednosti.

Normalni ljudi imaju tendenciju da veruju kako su svi ljudi u suštini dobri i da je u onima koji se čudno ponašaju moguće probuditi "dobrotu u njima”.




TEKST IZ STAMPE :


Ako niste pročitali...


Psihopate u Vladi Srbije


Nekoliko dana pre nego što je formirana Vlada Zorana Đinđića, januara 2001. godine, premijer i svi ministri obavili su kompletan zdravstveni pregled na VMA. Svima je urađen EKG srca, pregledana su im pluća, dali su na analizu krv i urin, da bi na kraju uradili i niz psihološko-psihijatrijskih testova. Javnosti, ipak, nikada nisu saopšteni rezultati tih pregleda, ali se spekulisalo da stanje dvojice ministara nije bilo zadovoljavajuće. Ipak, te glasine nisu potvrđene, a ni kasnije se nije otkrilo o kojim ministrima je bilo reči. Da li iz nepoverenja u zdravstveno stanje svojih saradnika ili iz nekog drugog, samo njemu znanog razloga, Vojislav Koštunica, međutim, nije nastavio ovu praksu po preuzimanju premijerske funkcije.



Nedavno je poljski ombudsman Januš Kohanovski pokrenuo kampanju da se iz parlamentarnih klupa uklone duševno oboleli poslanici i senatori, pošto je već usvojen zakon kojim je onemogućena kandidtura pravosnažno osuđenih građana. On predlaže da se i za poljske poslanike uvede obaveza da prođu lekarski pregled i kod psihologa i podnesu potvrdu da su duševno zdravi, kakvi imaju, recimo, policajci, obaveštajci, profesionalni vozači ili instruktori u auto-školama.


Psiholog Žarko Trebješanin ocenjuje da bi bilo dobro kada bi kandidati za ministre prošli sistematski pregled. Na taj način bi, prema njegovom mišljenju, glasači bili sigurni da su ministri dovoljno zdravi da obavljaju tako odgovorne poslove. Trebješanin tvrdi da bi osnovni zdravstveni nalazi svih visokih funkcionera trebalo da budu dostupni javnosti:


„Ljudi koji obavljaju tako istaknute dužnosti i koji na neki način odlučuju o sudbinama miliona ljudi trebalo bi da budu i fizički i psihički zdravi. Ako bi kandidati za članove vlade bili podvrgnuti, na primer, psihotestu, onda bi rezultati trebalo da budu javni. Međutim, pojedinci mogu bez problema da polože psihološke testove, iako su kao ljudi loši, jer podmitljivost i ogromne, nezdrave ambicije nemaju veze s duševnim zdravljem“ – upozorava Trebješanin.
PROCITAJ SVE :
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1837

L2 ::„Ljudi koji obavljaju tako istaknute dužnosti i koji na neki način odlučuju o sudbinama miliona ljudi trebalo bi da budu i fizički i psihički zdravi. Ako bi kandidati za članove vlade bili podvrgnuti, na primer, psihotestu, onda bi rezultati trebalo da budu javni. Međutim, pojedinci mogu bez problema da polože psihološke testove, iako su kao ljudi loši, jer podmitljivost i ogromne, nezdrave ambicije nemaju veze s duševnim zdravljem“ – upozorava Trebješanin.
PROCITAJ SVE :
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1837

Ovo me podseti na proslost. Kada su psihopate izabrale psihopatu da im bude vodja. Prvo mislim na Hitlera, Musolinija, Pavelica, Staljina...Milioni su ih obozavali i oponasali. Od njih su milioni ljudi stradali. Da ne govorim o materijalnoj steti. To nam dosta govori da je broj psihopata ogroman. Setimo se zadnjeg rata i kako su pojedini manijaci iskoristili rat da pokazu kako nemaju savesti i kako zele da ruse i ubijaju sve oko sebe.

Jako je tesko definisati tog psihopatskog vodju nekog naroda.
I nije to samo proslost,toga je bilo uvek,a toga ce i biti uvek.

Po meni je za srpski narod najveci psihopata bio Milosevic, za druge ljude
neko drugi, mislim tesko je upustati se u takve definicije.

Zar nisu psihopate i britanske kraljice koje su osvajale pola sveta.
Ili spanska Izabela sa suprugom joj Ferdinandom.

Muslolini je light varijanta psihopate, Staljin je savrseno druga prica,
tipican diktator, nema to veze sa psihopatijama.

Ili, da li su Tito,Gadafi,Naser,Fidel Kastro ( a i ova zamlata iz venecuele)
borci za ljudska prava,psihopate,zamlate,flantropi?

Kada sam pisala svoja prva razmisljanja na ovoj temi nisam zaista ocekivala da cu ja licno imati situaciju na internetu posle koje cu se pitanje koje sam nacelno postavila : da li je moguce prepoznati poremecaj kod licnosti na internetu - ili da li je moguce u internetskoj komunikaciji prepoznati mentalno bolesnu licnost.Posle ovog iskustva mislim DA.
Da ste dobili od NEPOZNATE OSOBE UPOZORENJE ovom slikom sta biste Vi pomislili :

L2 ::
Da ste dobili od NEPOZNATE OSOBE UPOZORENJE ovom slikom sta biste Vi pomislili :

Sigurno je jedno: bila bih srećna što je s one strane monitora i pomislila kako je toj osobi i svima oko nje a zatim bih se udaljila.

Inače, pojava takvih slučajeva na internetu nije neuobičajena kao uostalom i u stvarnosti. Oprez i samo oprez.

L2 ::Kada sam pisala svoja prva razmisljanja na ovoj temi nisam zaista ocekivala da cu ja licno imati situaciju na internetu posle koje cu se pitanje koje sam nacelno postavila : da li je moguce prepoznati poremecaj kod licnosti na internetu - ili da li je moguce u internetskoj komunikaciji prepoznati mentalno bolesnu licnost.Posle ovog iskustva mislim DA.
Da ste dobili od NEPOZNATE OSOBE UPOZORENJE ovom slikom sta biste Vi pomislili :

Ova slika je znak necije ne slane sale i zezancije, niukom slucaju ne znaci da se radi o nekoj poremecenoj osobi,. to je vjerovatno neka poznata osoba, koja se htjela nasalit,. to nije stil poremecene osobe,. opasne bolesne osobe imaju sasvim drugi pristup,. one su veoma prijatne i kulturne,. cak vas mogu ocarat svojom dobrotom i paznjom,. a veoma tesko se mogu profilisat,. mogu se raspoznat samo ako ih malo isprovocirate,. tad naglo mjenjaju ponasanje, i od fine i prijatne osobe, postaju vulgarne i agresivne,. znaci ako osoba naglo promjeni raspolozenje,. maknite se od nje,. ovo se odnosilo na naj opasnije osobe,. postoje i osobe manijaci,. koji posjecuju forume, da bi provocirali i izivljavali se nad forumasima,. tako lece svoje komplekse i manije,. a virtualni svet je za njih idealan,. jer u stvarnom zivotu bi za svoje postupke dobili batine i druge posledice,. ima i na ovom forumu osoba, koja se cudno ponasa, meni dijeluje kao da je pod dejstvom narkotika, necu je namjerno imenovat,. nek o tome obrate paznju modelatori....

sini_do ::... ima i na ovom forumu osoba, koja se cudno ponasa, meni dijeluje kao da je pod dejstvom narkotika, necu je namjerno imenovat,. nek o tome obrate paznju modelatori....

Moderatori vode računa da se poštuje Pravilnik foruma i Internet bonton. Ko je kakav u stvarnosti niti možemo znati niti bi nas trebalo zanimati dokle god se na forumu pridržavaju navedenih pravila. Čak i ako postoje indicije da neko od članova ima takvu ili sličnu vrstu problema, on za sve nas ostaje član kao i svaki drugi i prema njemu imamo isti tretman. Bilo bi dobro da možemo i pomoći, ali to je jednostavno nemoguće.

U suštini se slažem s tvojim mišljenjem na ovoj temi.

Iako je savremena danšnjica savršeno ružna za duševno zdravlje, mislim da bi znanje (osvešćenje) o značaju duševnosti , pa i o samoj duševnosti, mnogo pomagalo u sukobu sa psihičkim odklonima od normalnog.
Psiholozi i psihoterapeuti bi morali biti prave adrese za sve psihičke oscilacije savremenog čoveka, morali bi delovati na bazi duhovnih procesa i savršeno poznavati bit ljucke duše. A dali je i zašto to u većini slučajeva nije tako pitanje je samog uređenja društva.. izgleda mi da je i za medicinu pa i za farmaciju mnogo značajnija karika u lancu- psihijatar,dali su mu čarobnu palicu.
Naše puke laičke insinuacije o nečijoj bolesnosti ili zdravlju morale bi biti naš intimni doživljal bez javne prezentacije, bilo to u realnom ili pak virtualnom životu!? i shvatiti podređenost višoj sili...

Ne znam zašto je autor teme objedinio šizofreniju i depresiju i ankcioznost. To su dve posebne, obimne teme. Isto tako psihičkih poremećaja ima mnogo.

Od depresije preko bipolarnog pa graničnog poremećaja, PTSP-a do najtežih psihičkih bolesti. I bolesti zavisnosti pripadaju grupi psihičkih poremećaja ili bolesti.

Lekova ima mnogo. Sedativi, antidepresivi, antipsihotici, anksiolitici, stabilizatori raspoloženja, tu su i lekovi koji se uzimaju kada osoba priča o samoubistvu, ne znam sada tačno kojoj grupi pripadaju..

Sve ovo zaslužuje posebnu temu, jer su svi poremećaji kompleksni. Teme bih podelila i stavila u pdf, poseban-Mentalno zdravlje.

Možda deluje kao da pametujem..ali ja sam od 2006 do 2012. bila jedan od administratora Depresija foruma i znam eto ponešto.

I da..depresivna sam. Priznajem to javno. Detalji trenutno uopšte nisu važni...Zapravo, nije im mesto u ovoj "grupnoj" temi...bar je ja tako doživljavam.

Oprostite mi što sam uzela toliku slobodu da malo kritikujem...i nešto predlažem..

Anksioznost, a takođe i depresija se u današnjem vremenu jako često javlja.
Medikamenti mogu da pomognu, mada moje mišljenje je da se na taj način problem samo "zamaskira" ... Mislim da se rešenje problema  NALAZI U VAMA SAMIMA.
Za početak, jaka volja i svesnost da sami sebi pravite problem. Naravno, i puno puno razgovora sa osobama koji se pate sa istim problemom.

Nešto u šta ja duboko verujem je to da nam život nikada ne donosi više od onoga što možemo da podnesemo.
Svaki problem je nova životna lekcija.
Shvatite da ima uspona i padova u životu, stisnite "petlju", ustanite kad padnete i samo napred

Džudi ::
Oprostite mi što sam uzela toliku slobodu da malo kritikujem...i nešto predlažem..

Naprotiv, hvala za sugestiju, uvek je dobrodošla. Teme će biti razdvojene uz molbu za tvoju pomoć.