Koje se bolesti najviše plašite?

Kroz istoriju covecanstvo su pustosile razne jezive bolesti... danas nema toga u tim merama... ako izuzmemo hronicne bolesti koje vrebaju srce, pluca, bubrege...

Najpogubnija zaraza je bila kuga, iliti "crna smrt" koja je sredinom 14. stoleca pobila od jedne trecine, do polovine svih zivih Evropljana...

Sledece su velike boginje... kroz vekove mozda i najpogubnija zaraza... kad su Evropljani dosli u Severnu Ameriku i doneli taj virus, populacija je desetkovana, sa 12 miliona, na 200.000 ljudi... U 18. stolecu 5 evropskih kraljeva su umrli od toga, ukljucujuci i Luja XV-og... oko 30% je smrtnost, a oni koji prezive, nose uzasne oziljke na licu ceo zivot... u Jugi se pojavila 1972 i ubila desetine ljudi, a zvanicno iskorenjena 80-ih... virus se cuva u Americi i Rusiji...

Malarija ubija oko 3 miliona ljudi godisnje... uglavnom one nesretnike u Africi koje nema ko da leci...

Spanska groznica je samo u 2 godine, 1918-1919 ubila i do 100 miliona ljudi... profi ubica, al sreca da se od tad nije javljala epidemija...

Od novih posasti, tu je AIDS, koji je ubio oko 25 miliona ljudi u zadnjih 35 godina... i najsmrtonosnija Ebola, koja je harala Afrikom u nekoliko navrata, smrtnost je oko 90% a leka nema...

Mnogi ljudi uopste ne razmisljaju da i njih moze da snadje nesto tako... u danasnje vreme pojava smrtonosnog i lako sireceg virusa bi civilizaciju kakvu znamo bacilo na kolena...

Izneo sam masovne ubice... iznesite svoje strahove, od nekih "obicnih" bolesti, pa do ovih opakih...

Za mene je iznad svih Velike Boginje... zlo i naopako...

Kuga



Velike boginje



Ebola

Бојим се сваке болести која ме не би убила и с којом бих живела дуго.

Iskrena da budem plašim se svake neizlečive bolesti a naročito one koja traje kada je umiranje lagano, svaki dan, a može da potraje godinama.

Ali nije ugodno ni ceo život imati glavobolju.

Ne razmisljam o tome, a kad razmisljam, opet se ne plasim nijedne bolesti...ne znam zasto, ali se ne plasim...mnogo vise se plasim bolesti za meni najmilije...

Nije stvar ne razmišljati meni je to nekako zdravo stanje. Taman posla da mi je u glavi prisutna misao kako me može dohvatiti kolera ili boginje. Imala sam na umu ali sam zaboravila da napišem kako bi me rastužilo to što bi moji najmiliji bili tužni i nemoćni.

Moramo znati stanje u svetu ili makar našoj široj okolini. Tu već prevencija može biti od koristi.

S druge strane, kome ne bi smetala bolest, nije to junačenje, bol je bol.

Nisam mislila samo na koleru ili boginje..vec bolest generalno....Da, to je tacno...kad god mi je lose, prva misao su mi djeca, i odmah iz meni nepoznatih razloga ozdravim..kao da se desi cudo..

Nema tu junacenja, bol mogu da trpim, bas duugo i jako...i jednostavno ne plasim se, s druge strane ne zelim je naravno....ali straha nema...

Nema straha dok ne vidiš kako to može izgledati. I da se ponovim, ne valja o tome razmišljati, ali ne možemo reći "baš me je briga ako me strefi kancer".

Šta bi radili naši najbliži? Pa problem je i kada roditelji ostare a kamoli da se razbole.

Zamisli samo šlog pa traje deceniju, znam za više primera. Šta deca da rade a zaposleni su? Jako, jako veliki problem je bilo kakva bolest.

Ono čega se ne plašim ali i ne razmišljam o tome kao ni o bolesti, jeste smrt u trenu, na spavanju.

Smrt u trenu, tj na spavanju, jeste najlaksa smrt za Nas, ali ujedno i najgora za nase najblize....To je veci slog od bilo koje bolesti sto si pomenula....iznenada,,sok....

Nema straha dok ne vidiš kako to može izgledati

Odlicno znam kako to izgleda...na zalost...ali i dalje straha nemam..

Ne mogu nemati straha ako imam decu, roditelje, najrođenije. Kada kažem da imam straha to ne znači da je on stalno prisutan u mislima.

Nemam strah bas zato sto imam djecu...ne znam zasto, ali bas zato mi se cini da imam snagu vecu i od bolesti...Moze zivot da me demantuje, ali tako funkcionisem....

Ja isto vise brinem dal ce moje najmilije nesto pogoditi, nego mene...

Ima veze i sa godinama, zato sto ide po nekom "redu", ali i sa osecajem da mene nece nista pipnuti... sto je malo neodgovorno, ali ne mogu hipohondricno da pazim i razmisljam o tim temama...

Nikad ne znas sta vreba iza ugla... treba biti svestan svih opasnosti, ali ne i pretvoriti zivot u taj strah...

Uh, znam mnogo tih "hipohondricnih ljudi" , a meni su prosto nekako cudno smijesni....Zaboga, plase se i obicne gripe... 

Ajde stariji ljudi koje svasta zivo napada... ali mlad covek opsednut bolestima... jbt, sta reci a ne zaplakati...

Tacno tako....Ma i stariji...sta bude bice..nema tu neke filozofije....to je sto je...

Jedino sto imam utisak da uopste nismo spremni za ovakve ubice koje sam gore naveo... nema nikakve vakcinacije, niti spremnosti zdravstenih sluzbi da se nose sa time...

U situaciji kad hiljade ljudi biva svakodnevno zarazeno, sto je slucaj sa visoko virulentnim bolestima... sve se slama, niko ne ide na posao, nema hrane... i onda dolazi do rasula...

Ne mogu reci da imam neki poseban strah od toga, samo primecujem nespremnost i neodgovornost... a nije malo verovatno kao udar komete... vec stvar koja se dogadjala cesto u proslosti, i koja ce se ponovo desiti kad tad... ili mutacijama prirodnim putem, ili ce "izleteti" iz neke laboratorije...

Ne trebamo to "drzati u nasim glavam", jer uvijek postoji nesto....opasnost vreba na razlicite nacine i sa svih strana...

iz neke labaratorije uvijek "izlijece" nesto...

Marea ::Uh, znam mnogo tih "hipohondricnih ljudi" , a meni su prosto nekako cudno smijesni....Zaboga, plase se i obicne gripe... 

Hipohondrija je takođe bolest.

Da, imam jednu poznanicu...koja doduse to priznaje,,,pa nekako joj lakse bude...mada i dalje za svaki svrab ide kod doktora.. 

Hipohondrija, ni malo bezazlena bolest.

U svakom slucaju bezazlenija od one REALNE...

Pa i hipohondrija je realna, to su veliki psihički problemi. I hipohondri umiru od hipohondrije.

Naj veći problem je genetika, a to je ključ zdravlja.. Ako ti je u genetskoj informaciji upisana neka bolest, to te čeka sigurno, tako da je strah jedino od toga.. Hvala bogu do sada se nije pokazala genetika, tako, drago mi je što sam izrod i svoj na svome, a ostalo je u božijim rukama...

Sini, svi mi imamo po neku slabu tačku kao genetsku predispoziciju ali, ako je otkrijemo na vreme i povedemo računa, možemo računati na dobar ishod, zar ne? Naravno da ima izuzetnih bolesti koji se ne mogu sprečiti nikakvim preventivnim delovanjem.