Narkomanija i kako je suzbiti

Dok je farmaceutske mafije bice i narkomana.....Kako je suzbiti...Tesko,ipak je to globalni problem.....Svi bi da resavamo globalne probleme,a ne vidimo dalje od nosa...Da li poznajete nekog narkomana?Kako uticete na njega....?Prevencija i edukacija od rane mladosti....za pocetak

Svakom narkomanu ubrizgati blokator na opijate...Blokada traje dve godine,dovoljno vremena da covek sredi svoj zivot

Ja bih svu svjecku drogu donio kod nas,onda bih otvorio narodne drogerijew,kao narodne kuhinje i dijelio drogu besplatno...Nek svako proba..Volja mu kokoin,heroin,marihuana,hašiš,dok ne popadamo..Jer naš narod je takav,što mu se više brani,oće pa oće,a čim mu se nešto dozvoli,prestaje interesovanje za to i naš narod dolazi do interesantnih saznanja u vezi droge...Dakle,legalizacija i narodne drogaške kuhinje...

Mislim da su u Ceskoj sve droge legalizovane....

Narkomanija je jedna od glavnih problema sa kojima se susreće društvo i pojedinci. Porodica kao primaran faktor je najvažnija za razvoj pojedinca, za njegov psihološki, emocionalni,kognitivni i perceptivni razvoj itd.
Takođe je jedan od najvažnijih elemenata u podsticanju pojedinca za uvažavanje pravih i adekvatnih vrednosti u društvu, za razvijanje moralninormi i pravila i poštovanja sociijalnih normi. Zatim, važan element za adekvatan psihosocijalni razvoj individue je i društvo. Društvo je strukturisano tako da implicira i pokazuje i određuje smernicu kojom pojedinac da usvaja i da uvažava kao pravilne moralne i socijalne vrednosti.
Jedan od najvažnijih perioda psihosocijalnog razvoja pojedinca jeste pubertet ili adolescencija. Treba naglasiti da je to jedan od najvažnijih i najosetljivijih perioda psihosomatskog razvoja. Period adolescencije je podeljen u više perioda u više stupnjeva, i svaki stupanj je specifičan. Ogroman jedruštveni uticaj,tj. uticaj društva na prihvatanje i usvajanje pravila ponašanja. Dete se u tom periodu upoređuje,odnosno, identifikuje sa svojim vršnjacima i postoji knflikti sa porodicom,tj. intergeneracijski konflikti. U ovom periodu deca imaju vrlo neracionalizovanu težnju za odvajanjem od roditelja, za osamostaljivanje i prepuštanje društvenom okruženju. Omladina se susreće sa raznim isprobavanjima da bi se pokazali u društvu i da bi zauzeli što cenjenije mestio i bili što prihvatljiviji. U koliko pojedinac ignoriše ili negira tendencije okruženja za upotrebom psihoaktivnih supstanci biva odbačeno i neprihvatljivo. Pojedinci u ovom periodu nemaju izgrađenu sliku o sebi, emocionalno su nestabilni, agresivni, anksiozni, nemaju razvijene norme koje su prihvatljivi u društvu i tada su najpodložniji uticajima na formiranje ličnog identiteta.
Kada ih pitaju roditelji zašto to radite? Oni odgovaraju na pitanje da to svi rade.
Najčešće se počinje sa marihuanom ili stručnije canabis sativa. Veoma je izražena u okruženjima i veoma dostupna u zloupotrebi. Pravi se suprotno mišljenje od realnog da nema uticaja na cns. Ima uticaja i višegodišnja upotreba dovodi do poremećaje cns. Sintetičke droge utiču na razaranje cns heroin, kokain, Psihoaktivne supstance izazivaju poremećaje kao što su:
1.Anksiozni poremećaji
2.Bipolarni afektivni poremećaji
3.Depresija i distimija
Potebno je razvijati svest pojedincima o zloupotrebama i o posledicama na pshološki razvoj, njihovo ponašanje i uticaj na degradiranju moralno prihvatljivih normi u društvu itd. Ovde sam kratko izneo svoje mišljenje i tumačenje ovog probema.

UTICAJ NARKOMANIJE NA MORALNI RAZVOJ I PRIHVATANJE VREDNOSTI NARKOMANSKOG DRUŠTVA


U ovoj knjizi će biti reči o problemima narkomanije i ulazak u narkomanski vrtlog iz koga je vrlo malo verovatnoće izaći, pa čak i da se izađe konsekvence po psihičkom i fizičkom zdravlju su ogromne. Nadam se da će ova knjiga omogućiti neka shvatanja i saznanja o narkomaniji i uticaju narkomanije.
Obraćam se  ovom knjigom svim mladim ljudima, roditeljima čija deca nisu upala u narkomansko društvo , pa čak iako je izgledalo
bezazleno jer “loše društvo kvari dobre navike“

SADRŽAJ:
                                                                                        Strana:

• POJAM NARKOMANIJE………….………….………9-18
• DROGA……………………………………..………….…18-23
• VRSTA DROGE…………………………………………24-87
• PRIHVATANJE  NARKOMANSKIH VREDNOSTI  KAO UZOR…………………………………………..………….87-94
• NARKOMANIJA I MORALNI RAZVOJ(psihički, fizički,socijalni razvoj)…………………………………….………….…95-122
• UTICAJ PORODICE NA NARKOMANIJU I SPREČAVANJE NASTANAKA NARKOMANIJE…………………………..….……122-141

• UTICAj VRŠNJAKA I DRUŠTVA NA NARKOMANIJU………..………………………..142-149

• ISTRAŽIVANJA KOJA SU SPROVEDENA O ŠTETNOM UTICAUJU NARKOMANIJE ….150-157

• ŠTETAN UTICAJ DROGE, POSLEDICE ZA ORGANIZAM I PREVENCIJA………………………………………158-166

• LITERATURA……………………………..…………167-168



To će biti lepa vremena
kad čovek bude najbolji prijatelj čoveku.
-Č.Dikens-

Čovek koji ima lepu dušu
imaće uvek i nešto lepo da kaže,
ali čovek koji kaže nešto lepo
ne mora da ima i lepu dušu.
-Kung Fu Ce-

Juče sam bio pametan. S toga sam želeo menjati svet.
Danas sam mudar.
Stoga menjam sebe.
-Š.Činmoj-

Čovek koji napravi grešku i ne ispravi je,
pravi drugu grešku.
-Kung Fu Ce-


POJAM NARKOMANIJE


Svakodnevno se susrećemo sa pojedinim bolestima i pojedinim teškoćama u životu. Jedna od vrlo zastupljenih bolesti je narkomanija kao vrsta bolesti zavisnsti.
U današnje vreme narkomanija na žalost, zauzima veoma visoko mesto u društvu i  svakodnevnu prisutnost. Područja, bilo ruralna ili urbana veoma su bitna u sagledavanju pojma narkomanije i koje su posledice po zdravlju pojedinca bilo psihičkom ili fizičkom.
Veoma je važno i potrebno je širiti objektivna saznanja o narkomaniji kao vrsti bolesti zavisnosti.
U nekim seoskim sredinama  usled nedostatka znanja o narkomaniji,meštani  nisu se suočili sa pojmom narkomanije, i ne znaju šta je to , ali ne znaju  i  koje su posledice po organizmu.
Potrebno je u svakoj situaciji pružiti saznanja od kojih će pojedinci ili društvo steći objektivna saznanja i samim tim preduzeti važne korake u sprečavanju nastanka zavisnosti od psihoaktivnih supstanci.
U ruralnim sredinama , odnosno u seoskim mestima koja nisu informisana o raznim potrebama i saznanjima o narkomaniji potrebno je omogućiti pojedincima i imaldim ljudima da saznaju o problemima narkomanije kao vrstu bolesti i ,najzad, kao društveni problem.
U poslednjih nekoliko godina narkomanija drastično raste  i zauzima visoko  mesto u društvu.  Svakodnevno se suočavamo sa zavisnošću.
Da li je pojedinac koji je zavistan od psihoaktivne supstance svestan da je postao zavisnik ?
Većina njih koji su upali u svet narkomanije govore sebi u žargonu: E, ja ću da se skinem kad god poželim. U prevodu da svaki narkoman smatra da može da se oslobodi psihoaktivne supstance samo kad  bi to poželeo i da zavisnost po njegov organizam ne izaziva nikakvu zavisnost.
Tu je velika varka i većina mladih upadaju u takvu zabludu iz koje je veoma teško izaći.
Narkomanija kao svaka druga vrsta bolesti je veoma opasna po zdravlje i život jednog pojedinca a da toga nije ni svestan.
Treba  razmatrati šta je to narkomanija? Koje su posledice po organizmu?
Narkomanija je vrlo opaka bolest i gde organizam postaje zavistan  i ne može da se oslobodi bez narkotika jer organizmu  izaziva veoma veliku bolesnu potrebu kojoj  se može vrlo teško suprotstaviti.
U narkomansko društvo može da se upadne vrlo lako, pre svega iz neznanja ili vrlo malo saznanja o narkomaniji i pojmu o drogama. Pojedinac mora da ima adekvatna saznanja o narkomaniji koje su štetne  posledice po organizmu i kakve posledice organizam može da ima ukoliko unese  psihoaktivne supstance bilo da su sintetičke ili biljnog porekla.
U gradskim sredinama pojedinac može se češće susresti na na nekim mestima  sa  nekim „pojedincima kako nešto rade“, dakle kako koriste psihoaktivnu supstancu, ali sve više susrećemo mlade ljude i u seoskim sredinama kako zloupotrebljavaju psihoaktivne supstance na javnim mestima.
Kako se postaje narkoman?
Može se postati vrlo lako ako ne posedujemo znanje o narkomaniji i uticaju narkotika na organizam.
Roditelji, društvo i porodica moraju dobijati informacije o narkomaniji i uticaju narkomanije na organizam.
Obrazovne institucije su mesto koje treba da objektivno informiše pojedeince i društvenu grupu o opasnostima korišćenja psihoaktivne supstance. Narkomanija je jedna od vrlo teških bolesti jer narušava psihofizičku strukturu ličnosti i degradira ličnost.
Većina mlajdih ljudi, pa i stariji građani treba da se informišu  o štetnom uticaju narkotika.   Postavlja se pitanje da li neznanje o nečemu, u ovom slučaju narkomanija  može li prouzrokovati zavisnost od psihoaktivne supstance?
Pojedinac ne može da se oslobodi od preterane potrebe organizma koji zahteva da se unose neka određena količina droge.
Dakle, to je jedno veoma neugodno stanje koje dovodi do fizičke iscrpljenosti i psihičke destabilizacije.
Kada jednom pojedinac počne sa unošenjem droge u organizam potrebno je stručno delovanje na suzbijanje i prestanak korišćenja narkotika.
Nikako ne bismo trebali da dozvolimo organiznmu  da pristanemo na korišćenje narkomanskih supstanci i da droga postane jedan deo nas. Jer kad jednom postanemo narkomani, droga postaje deo nas. A to znači da bilo kud idemo ili da se nalazimo u nekom društvu narkoman će ispoljavati uticaji ili delovanja narkotika na organizam.

Svaki pojedinac koji je udaljen od duhovnih vrednosti, moralnih normi i ukoliko nema razvijenu pozitivnu sliku o sebi može postati mamac narkoticima.
Dakle, narkotici jedu nas i gutaju nas a ne mi drogu.
Jer će organizam pretrpeti konsekvence koje su neizbežne po organizmu.
Narkomanija ima veoma širok dijapazon shvatanja i veoma decidno značenje. Šta se sve obuhvata pojmom narkomanije? Droga ili psihoaktvina supstanca koja se unosi u organizam na različite načine, zatim maniju ili neobuzdanu potrebu za narkoticima koje zahteva organizam.
Treba reći da tu postoji postepeno zailaženje u sferu narkomanije.
Kada neko ko nije narkoman, uzme jednom ili dvaput psihoaktivnu suptancu može se reći da je u veoma ozbiljnoj fazi narkomanskog napredovanja. Dakle, najbolje je edukovati se po pitanju narkomanije, izbeći narkomanski izazov i težiti ka pravilnim vrednovanjima zdravog organizma.
Posledice po zdravlju su ogromne.
Neko ko se upustio u svet narkomanije sasvim je sigurno da ne može da izađe iz narkomanskog života a da organizam ne pretrpi fizičke i psihičke destrukcije.
Usmeriti organizam na pravilno funkcionisanje i zdravo sagledavanje opšteg  stanja u životu treba da bude cilj svakom pojedincu.
Nakomanija kao vrsta bolesti je veoma opasna jer izaziva psihčku reakciju u nervnom sistemu, najčešće euforiju, tj. veselost koja nastaje posredstvom upotrebe narkotika. Pojam narkomanije je vrlo kompleksan i reflektuje negativne konsekvence po organizmu i štetnosti organizma.
Kada govorimo o narkomaniji, pre svega, mislimo na one pojedince ili na onu društvenu grupu koja unosi u svoj organizam drogu na različite načine.

DROGA


Droga je vrsta psihoaktivne supstance koja u nošenjem u organizam izaziva određene promene u ponošanju i reagovanju na određene situacije. Dakle, onog momenta kada unsememo drogu u organizam, počinje delovanje narkotika pre svega na centralni nervni sistem i na ostale organe, uključujući i fizičku strukturu.
Možda smo u nekim slučajeima ,pre svega na medijima, zapazili da drogu, najčešće dele na laku i tešku drogu.
O ovom pitanju ne bismo trebali mnogo raspravljati, jer početak narkomanije se najčešće započinje sa jednom od psihoaktivnih supstanci a najčešće pušenjem marihuane( nalik cigareti koja se zove djoint).
Droga je najčešće hemijsko sredstvo  koja je napravljena različitim supstancama. Ali, takođe, droga može biti i biljka, tj, delovi neke biljke. Droga najčešće može biti koren neke biljke, zatim, cvet itd.
Naravno, svaka biljka ima svoja lekovita svojstva ali ima i toksičnih materija koje ne bismo trebali da upotrebljavamo iz ovih razloga.
Možemo raći da je droga najveći neprijatelj porodici i pojedincu, društvu koji je krenuo putem narkomanije. Droga je svaka psihoaktivna supstanca koja izaziva zavisnost čovečjeg organizma.
Većina najproširenijih sredstava javlja se u narkomanskoj upotrebi tek poslednjih 85 godina. Simptomi dugotrajnog delovanja su naročito teški, a manifestuju se  psihičkim i fizičkim teškoćama: žalosno raspoloženje,osećanje opšte slabosti, podrhtavanje ruku i čitavog tela, nesanica, mučnina,povraćanje, grčrvi u trbuhu, teškoće disanja, napadi epileptičkih grčeva, stanja delirijuma, i halucinacije itd.
Mnogi bi se od nas zapitali šta je to zavisnost? Kako to droga može da izazove zavisnost? Zavisnost ili apstinencija je bolesna potreba organizma za neku vrstu psihoaktivne supstance. U koliko se u neki organizam više puta unese jedna ista supstanca,organizam će posle zahtevati da se ponovo unese u organizam ta ista supstanca, jer ukoliko ne unesemo u organizam nećemo se osećati lagodno i smireno. Apstinencija ili kriza može biti psihička ili fizička i psihofizička.
Psihička zavisnost je psihološka potreba organizma za unošenjem određenog opijata, tj. narkotika u organizam.
Kada govorimo o psihičkoj zavisnosti podrazumevamo menjanje psihičkih svojstava i ponašanje.
Veoma je veliki uticaj na opažanje tj. percepciju i izazivaju euforično raspoloženje.
Droga izaziva i fizičku zavisnost a ona se zasniva na sledećim simptomima: mučnina, osećaj vrtoglavice, česta depresivna stanja, zatim, poremećaji disanja, skupljanje zenica, curenje iz nosa, podrhtavanje mišića, preterana smirenost, osećaj svraba, povišena telesna temperature, nesanica, konfuzija, disritmičan rad srca, nerazumljiv govor, pad krvnog pritiska, nepravilna koordinacija pokreta, odnosno, nepravilni pokreti pojedinih ekstrimiteta, nekontrolisano kretanje očiju itd.
Pojedinac koji koristi drogu u većini slučajeva je euforičan zbog ogromne količine dopamina.
Šta je to dopamin? Jedan od neurotransmitera koji neuroni otpuštaju u telo naziva se dopamin. On je usladišten u malim vezikulama, koje liče na torbice.
Kada dopamin izađe iz torbe, on nosi stimulišuću poruku drugim neuronima, govoreći da je vreme za akciju, i  upravo taj čin u telu izaziva osećanje zadovoljstva i euforije. Kada pojedinac unese drogu ili psihoaktivnu supstancu u organizam javlja se prolazno stanje i tada dolazi do promene funkcionisanja centralnog nervnog sistema i takvo stanje obično se naziva akutna intoksikacija. Individua koja  je zavisna od droge bilo biljne ili sintetičke ima određene osobine: nesavladivu potrebu organizma za unošenjem narkotika u organizam i njenim nabavljanjem po svaku cenu. itd.
Drugim rečima, kada narkoman počinje da unosi psihoaktivnu supstancu u organizam, organizam postaje zavistan i počinje da kontroliše pojedinca  u psihološkom i fizičkom smislu. Stvara se izuzetno velika potreba ili zavisnost organizma da unese drogu u organizam.
Tako da su oboleli od narkomanije spremni da sve urade kako bi došli do psihoaktivne supstance. Zatim se javlja tendencija ka povišenom uzimanju količine droge ili tzv. tolerancije.
Kada osoba postane zavisna od neke određene psihoaktivne supstance mora vremenom unositi u organizam sve veće količine te supstance, jer prethodne manje doze nemaju efekta, i treba naglasiti  da je delovanje narkotika na organizam veoma štetan, tj. ima veoma štetnog uticaja na psihofizičko stanje, veoma štetno delovanje na porodicu i društvo, jer je pojedinac društveno biće.
 
VRSTA DROGE

Navešćemo nekoliko vrsta droge i psihosedative od kojih su najpoznatije sledeće:
1. MARIHUANA(cannabis sativa);
2. HAŠIŠ(cannabis indica);
3. HEROIN(diacetilmorfin)
4. KOKAIN(erythroxylon coca);
5. LSD-(dieitilalamid-lizerginske kiseline);
6. MDMA-(3,4metilendioksi-N-metilamfetamin);
7. BARBITURATI;
8. SKOPALAMIN;
9. MESKALIN(stropharia cubensis);
10. METADON;
11. PAREMIN;
12. APAURIN;
13. PSILOCIBIN;
14. LIZERGID;
15. KODEIN;
16. DIHIDROMORFINON(dilaudid);
17. METILDIHIDROMORFINON(metopon);
18. DROKODEINON(dicodid);
19. ISPARLJIVI RASTVARAČI:
a) benzin;
b)lepkovi;
c) razređivači itd.
20. ALKOHOL;



MARIHUANA(cannabis sativa)- Jedna je od najzastupljenijih vrsta narkomanskog opijata koji deluje na centralni nervni sistem.  Bolesnici koji su psihološki zavisni od marihuane imaju naziv acid heads.
Marihuana je biljka koja se u narodu zove konoplja. Ovu vrstu droge nazivaju različitim imenima, kao što su: trava, vutra,gunja, gandja, vuja, djidja, utrazvunje, vutragenja,utrica,šit, pot, meridjejn, engleske nazive od kojih su najpoznatiji: grass, tea,weed, stuff, reefers, joint, bhang itd.
Marihuana je zeljasta biljka koja može da naraste do2- 3 metra visine. Najčešće se kao droga koristi osušeni cvet ili list od marihuane. Dejstvujuće supstance su kanabinoidi kojih ima preko šezdeset, a najaktivniji i najviše utiče na centralni nervni sistem thc materija ili tetrahidrokanabiol. Marihuana se najčešće puši u obliku cigareta. Najčešće se meša sa cigaretom.
Cigareta koja je napravljena od marihuane naziva se djoint ili splif.
Dim je oštrog mirisa i sličnom mirisu zapaljene nane(čaj) na ringli od šporeta i veoma dugo se zadržava na odeći. Thc materija se veoma dugo zadržava u organizmu i njegovo prisustvo u mokraći se može otkriti testovima i posle nekoliko dana.
Efekti marihuane je različit. Zavisi od pola biljke, načina uzimanja i od kvaliteta.


Efekti uzimanja marihuane su:

Nakon oralnog uzimanja ili pušenjem marihuane dolazi do relaksacije, povećanja senzornih stimulansa(naročito zvuka), prividne ekspanzije vremena i iščezavanje dnevnih problema. Marihuana počinje da deluje nakon 2-5 minuta i traje od 1-5 sati.
Može doći do povećanog apetita, laganog povećanja pulsa,  suvoća u ustima, grlu i osećanjem velike potrebe za vodom, tj. osećanje prevelike žeđi, osećanje težine u ekstremitetima,  u većim dozama do mentalne konfuzije, motoričke ekscitacije i halucinacije ili čulne obmane( predstavlja opažanje bez odgovarajućih spoljnih draži i pojavljuje se u oblasti svih čula).
Nakon uzimanja marihuane može se zapaziti blaga euforija, praćena relaksacijom, druželjubivost, veselost i somnolencija, pričljivost, pad koncentracije, nekontrolisani smeh, blaga dezorjentacija u prostoru i vremenu, opuštenost, strah, anksioznost( osećanje uznemirenosti i teskobe), zatim umor, crvenilo konjuktiva i beonjača itd.
U poznate posledice ili one na koje se sumnja da ima trajni efekat ubrajaju se: problem s pamćenjem, Iučenjem, lošiji imunološki sistem reproduktivno zdravlje i muškarca i žene. U koliko se uzima duži period posledice su vema katastrofalne po pitanju centralnog nervnog sistema, mišljenja, gubi se koncentracija, tenacitet ili pažnja su narušeni, vrlo često se javlja zaboravnost, poremećaji lučenja hormana, dezorjentisano ponašanje, sumanute ideje, nedostatak energije u nekim slučajevima i do psihoze.  U našoj zemlji je zabranjeno korišćenje marihuane kao sredstvo koje će se upotrebljavati u cilju doživljavanja euforije , odnosno kao psihoaktivna supstanca.
Marihuana izaziva psihičku i fizičku zavisnost organizma. Studije pokazuju da zavisnici koji puše marihuana izloženi su većem riziku da “pređu” na drugu drogu, kao što je kokain.
Treba reći da je marihuana jedna od vrlo opasnih droga i da ne bi trebalo imati nikakav kontakt sa ovakvom jednom psihoaktivnom supstancom.

HAŠIŠ- Prerađena smola iz cvetova ženske biljke dobivena iz marihuane(cannabis indica) . Hašiš je droga koja sadrži više thc materije tj. veću količinu tetrahidro kanabiola od marihuane. Za razliku od marihuane koja sadrži 1% , hašiš sadrži 5-15%. Hašiš je od 3-5 puta jače dejstvo kao vrsta narkotika narkotik od marihuane. Hašiš je droga čvrstog sastava koji se može rastresti.
Najčešće se unosi u organizam pušenjem , pomešan duvanom, inhaliranjem i žvakanjem. Upotrebu hašiša najviše su proširili Arapi.
Dobija se od vrhova grančica konoplja. Ima veoma veliku toksičnu važnost. Opojna droga hašiš ima veliku sociajalno- toksikološku važnost. Hašiš kao vrsta psihoaktivne supstance veoma je štetan za centralni nervni sistem, mišljenje, koordinaciju i remeti ostale psihomotorne funkcije u organizmu. Hašiš je jedan od najopasnijih „ belih otrova“ koji se puši i pije. Destilacijom  hašiša dobija se hašišovo ulje u kome ima od 15- 50 % tetra hidrokanabiola. Ulje načinjeno od hašiša može dati vrlo jake psihodelične efekte , koji mogu trajati i više sati.
Puši se u obliku cigarete ili djoint, pomoću lule ili posebnih muštikli koje se nazivaju (nargila).


Efekti uzimanja hašiša:

Nakon uzimanja hašiša kao narkotičko sredstvo, nakon2- 5 minuta, hašiš počinje da deluje na organizam i uočavaju se promene u reakcijama i traje od 1- 5 sati.
Najčešće vrlo toksično i štetno deluje po centralnom nervnom sistemu, gubi se koordinacija pokreta, nastupa euforija ili osećanje zadovoljstva,zatim polusvesnost, javljaju se halucinacije, poremećaj rada srca,umor, problem u pamćenju itd.
Jake doze  brzo donose dubok san i  prigušuju centre za disanje usled čega može nastupiti  smrt.


HEROIN(papaver somniferum)- Polusintetski derivat morfina koji se dobija iz nezrelih čaura maka. Heroin ima razne nazive , a najpozantiji su: dop, vujdo, pajdo, hors, žuto, žu-žu itd. Biljka se potapa u vodu, nakon čega se tretira kaustičnom sodom, amonijum- hloridom, i hlorovodoničnom kiselinom, čime se dobija hlorid- morfin, prah  bele boje.
Heroin je direktan derivat morfina koji se dobija reakcijom ove supstance se sirćetnom kiselinom i natrijum karbonatom. Glavni deo toksina se sakuplja u jetri ili razgrađuje oksidativno. Samo nekih od 10-20% se izlučuje nepromenjeno mokraćom.
Treba naglasiti da morfin prolazi kroz placentu , s toga novorođančad  onih porodilja koje su zavisne od morfina i koje nazivamo „morfinistkinjama“  pokazuje teške znakove apstinencije ili krize.Po svom sastvu je depresorna psihoaktivna supstanca. U čistoj formi ima gorak ukus, u vidu je belog praška i često se meša sa drugim supstancama (šećer u prahu, mleko u prahu, štirak itd.) i povećava se količina psihoaktivne supstance ali i njene toksičnosti po centralnom nervnom sistemu i ostalim organima. Česti su slučajevi smrti zbog nečistoće heroina. U čistoj formi heroin ima oblik pudera. Heroin vrlo negativno i štetno deluje na centralni nervni sistem, a pre svega na frontalni deo kore velikog mozga i na diencefalon. U organizam se unosi pušenjem, ušmrkavanjem ili intravenski(iglom). Osobe koje su zavisne od heroina koriste iglu kako bi ubrizgale razređenu droge direktno u krvotok. Supstanca se brzo stapa  sa krvlju i nastavlja da putuje kroz telo i dolazi do svih organa.
Usput niti jedan jedini organ je ne filtrira, zbog čega je njegovo dejstvo najrazornije.
Injekcije se ubrizgavaju direktno u venu, usled čega nose krv direktno u srce. Odatle krv dobija veliku količinu kiseonika iz pluća, pa se zajedno sa drogom pumpa direktno u mozak. Jednom kada se unese, heroinu je potrebno samo osam sekundi da bi počeo da deluje.
Heroin može da se meša sa jednom psihoaktivnom supstancom o kome ćemo tek govoriti, a ta psihoaktivna supstanca naziva se kokain. Heroin koji je pomešan sa kokainom naziva se spidbol, a kombinacija stimulansa i depresanata je izuzetno opasna jer vrlo lako može dovesti do smrtnog ishoda iako u prvi mah dejstvo izgleda vrlo privlačno.


Efekti uzimanja heroina:

Posle uzimanja heroina reakcija organizma ili dejstvo traje od 3-6 sati. Treba reći da pri intravenskoj upotrebi razlikuju se tri faze:

1. faza udarnog dejstva koje nazivamo flash(fleš) traje
nekoliko minuta, javljaju se telesne senzacije, telesne opuštenosti, toplote, smirenosti, ubrzani srčani rad, gubitak bolova, gubi se zainteresovanost za dešavanje oko sebe.

2. Faza je faza smirenosti, prijatan umor, blaga euforija i iluzije o sopstvenim visokim vrednostima. Kao depresor centralnog nervnog sistema, heroin je jedan od najačih analgetika, otklanja bol pri očuvanju svesti. Ravnodušnost prema bolu se prenosi i na sva druga neprijatna osećanja i emocije. Ova faza traje od 3- 4 sata.

3. faza je karakteristična po tome što  su izraženi hipnotički efekti, pospanost ili san. Nakon buđenja nastaje depresija, strah, bezvoljnost, neodoljiva želja za ponovnim uzimanjem heroina ili rekovalescencija.
Posle duže upotrebe heroina gubi se kocentracija i motivacija, nastaju nervoza, svrab, bezvoljnost, dolazi do smanjenja fizičke aktivnosti,zatim, gupitak telesne težine i opadanja kose,oštećenja zubi, kože, stomačne tegobe,zatvor, otežano mokrenje, smanjenje ili potpuni gubitak potencije kod muškaraca, poremećaji menstrualnih ciklusa kod žena, poremećaji srčanog ritma, povišen krvni pritisak.
Ako se prekorača doza može doći do poremećaja disanja sa mogućnošću gušenja, povraćanje znojenje i može doći do smrti.
Heroin izaziva i psihičku i fizičku zavisnost sa veoma izraženom tolerancijom, pa su osobe koje su u  apstinencijalnoj krizi u stanju da urade sve samo da bi došli do heroina.
Nakon prestanka uzimanja heroina javlja se apstinencijalna kriza čiji simptomi zavise od dužine uzimanja heroina, količine, ličnosti, okruženja, motivacije za lečenje itd.
Javlja se 8-12 sati nakon uzimanja poslednje doze, simptomi su najizraženiji drugog i trećeg dana nakon prestanka uzimanja i postepeno se povlači tokom 7-15 dana. U toku krize se javlja strah, ekscitabilnost,uznemirenost,curenje iz nosa, suzenje, zevanje preznojavanje, drhtanje, povraćanje, dijaree, bolovi u stomaku, bolovi I grčevi u mišićima, slabost organizma i nesanica.

KOKAIN(erytroxylon coca)- Alkaloid iz lišća coce(koke). Droga se pravi od suvih cvetova i cvetova ove biljke koji se melju a zatim mešaju sa kerozinom i sumpornom kiselinom.
Na kraju se čitava mešavina pročišćava etrom, acetonom i hlorovodoničnom kiselinom  dok se ne dobije kokain hidrohlorid, beli prah koje se nezakonito koristi radi postizanja euforije ali i rušenje organizma, a pre svega cenralnog nervnog sistema.
Kokain je 1860 godine otkrio Albert Nieman. Bolesna sklonost ka hroničnom unošenju kokaina u cilju postizanja euforije naziva se kokainizam.
Na početku su Inndijanci žvakali lišće da bi izazvalo psihičko zadovoljstvo i postigli sposobnost da se izlože najvećima naporima, a da ne osete umor, glad i žeđ. Kokain miriše na dezinfekciono sredstvo.
Za kokain postoje sledećI nazivi od kojih su najpoznatiji: koks, belo,prah, slatki za nos, crta itd.  Treba naglasiti da kokain spada u stimulativne droge. Sve više se koristi sirovi ekstrat iz lista poznat pod nazivom crack(krek). Kokain se najčešće upotrebljava ušmrkavanjem, oralno, udisanjem dima, ređe intravenski.
Udisanje je najčešći način na koji se kokain zloupotrebljava.
Kada se ušmrče, prah ulazi u nosne šupljine, odakle ide direktno u ždrelo.
Mali deo droge se apsorbuje u nozdrvama i nosnim šupljinama koje su usled dejstva droge pod potpunom anestezijom jer korisnik ne oseća rane u nosu koje izaziva slamka koja se koristi za šmrkanje. Kokain može da se unese u organizam utrljavanjem u desni, a ređe ubrizgavanje u venu.
Kada kokain dođe do mozga, njegovi molekuli ulaze u sinapsu(nervni završetak) i vezuje se za nosioce čija je misija da pokupe i donesu dopamine nazad. Kokain blokira nosioce dopamine i on ostaje u sinapsi, a nivo dopamina raste velikom brzinom.
Rezultat je snažan stimulans nervnog sistema, posledice se ispoljavaju u kasnijem periodu.



Efekti uzimanja kokaina:

Efektivno dejstvo kokaina počinje nakon 1 ili 2 minuta i traje od 1-2 sata. Vreme efekta je kratko jer se brzo izbacuje iz organizma. Javlja se raspoloženje, tj. jaka euforija koja se naziva fleš, relaksacija, osećaj povećane snage i kontrole nad situacijom, izoštrenje čula, nesanica i gubitak apetita. Javljaju se ponekad brze promene raspoloženja i povećanu psihičku razdražljivost.
Kako možemo opisati uticaj i dejstvo kokaina? Na osnovu iskustva pojedinih zavisnika od kokaina koji opisuju “osećaj kokainske bube”, odnosno, osećaj da bube ili mravi hodaju po koži.
Kod osoba sa slabim srcem može doći do smrtnog ishoda nakon samo jedne uobičajne doze. Posle duže upotrebe kokaina nastaju disritmija rada srca,psihoze, problem sa krvnim pritiskom,strah, nervoza,demotivacija,nesanica.
Ako se prekorača doza može doći do smrti, ako osoba ima slabo srce može se dogoditi da umre nakon samo jedne doze. Kokain izaziva veoma veliku psihičku i fizičku zavisnost.
Treba reći što je veoma opasno da postoji tolerancija, pa se vremenom mora uzimati sve veća količina kokaina. Usled predoziranja nastaju intoksikacije , odnosno , trovanje organizma koja se sastoji od 3 faze:

1. euforična faza(plima dobrog raspoloženja); počinje disharmonijom organizma i psihomotornim  nemirom, nekontrolisanim smehom, osećajem intelektualne moći, brzim govorom, neobuzdošću je  teže kontrolisati seksualni nagon što dovodi do promiskuiteta.

2. Faza konfuzije,iluzija i optičkih  halucinacija: tipične su mikropsije(liliputanske halucinacije) i haptične halucinacije(osećanjem da im idu insekti pod kožu). U ovoj fazi mogu nastati paranoidno-delirantna psihotična stanja sa agresivnim ponašanjem.

3. Depresivna faza je staje neraspoloženja, usporenost pokreta i bezvoljnost. Prekomerne doze dovode do smrti.

LSD-LYSERGIC  ACIDI  DIETHYLAMIDE(dietalamid- lizerginske kiseline)-Spada u grupu sintetičke droge.
Poznat je još od  1938 godine a i danas je jedna od najmoćnijih droga koja menja raspoloženje i svest.
Ispitivanjem genetičara Cohena u Oregonu i rezultatima Samuela Irvina i Josea Egozena definitivno je ustanovljeno da  LSD izaziva povrede hromozoma pa makar da je droga uzeta samo jedanput. To je najjači  sintetski  halocinogen. Po hemijskom sastavu to je dietilamid lizerginske kiseline.
LSD ima još neke nazive od kojih je najpoznatiji: esid, trip, kartončić, microdot. Treba reći da u prirodi postoje biljke koje izazivaju slična halocinogena dejstva kao LSD( kaktusi, pečurke).Unosi se u organizam  oralno, najčešće u vidu tečnosti natopljene na kartončić koji se stavi ispod jezika i koji se sisa, zatim, u obliku malih tableta koji se nazivaju mikrodotovi, pilula, u vidu tečnosti koja se može nakapati  na kocku šećera ili direktno na sluzokožu.



Efekti uzimanja LSD.ja su:

Delovanje supstance pod nazivom LSD na organizam je nepredvidljivo. Zavisi od raspoloženja, okruženja, očekivanja, količine i jačine. Može biti sasvim prijatno osećanje koje ima narkomanski sleng ili naziv trip, ali neprijatna osećanja  koja imaju naziva bed trip ili loš trip. Najčešće počinje nakon 30-90 minuta  posle unošenja u organizam i ima dejstvo od 8-12 sati. Osoba može imati osećaj sjedinjavanja sa prostorom i jake bliskosti sa drugim ljudima. Opažanje je poboljšano, misaoni procesi ubrzani, osećaji postaju jači, javljaju se halucinacije. Senzacije i osećaji mogu da se prepliću i takvo stanje ima naziv crossover čime se stvara utisak da boje ili muzika imaju miris, da se zvuk vidi ili miris čuje, što može biti zastrašujuće ili zbunjujuće koje mogu ugroziti život ili dovesti čoveka u neugodnu, neprijatnu ili vrlo opasnu situaciju. Ukoiko se ova psihoaktivna supstanca unosi u organizam može dovesti do oštećenje funkcionisanja nervnog sistema, psihoza, strah, poremećaji hormona, oštećenje hromozoma, što za posledicu može imati razne poremećaje reprodukcije, nervnog sloma,  paranoje,ludila itd.
Postoje reakcije u fazi apstinencije u kojoj se vraćaju osećanja, raspoloženje, psihotični doživljaji koje je imala osoba u toku korišćenja LSD.ja koje se naziva flachback. Osoba koja je koristila LSD možemo prepoznati na sledeći način:zenice su proširene,usta su suva, zgrčenost mišića,znojenje, povišena telesna temperatura, gubitak apetita, nesanica , koma, i vrlo često može nastupiti smrt.



MDMA(3,4metilendioksi-N-metilamfetamin) Stimulativna droga koja se dobija sintetskim putem iz amfetamina. Ovu vrstu droge nazivaju raznim imenima, a najpoznatija su: ekstazi,I, eks, esker,tabletica, smaijli itd. MDM se najčešće uzima oralno u vidu tableta, mada može da se i ušmrkava. Treba naglasiti da se ekstazi uglavnom nalazi u obliku tableta sa utisnutim znakom( npr. micubiši, plejboj, srce, miki maus…), kapsula ili se usitni ili se ušmrkava u vidu praha. Ekstazi deluje pre svega na  oslobađanje neurotransmitera serotonina.
Poruku koju on nosi od jednog do drugog neurona, između ostalog , služi za regulisanje raspoloženja, emocija, spavanja i apetita. On se takođe, baš kao i dopamin čuva u vezikulama(specijalne kutije u mozgu). Ekstazi izaziva veoma veliku psihičku zavisnost, a ne i fizičku. Izražena je tolerancija.


Efekti uzimanja MDMA su:

Dejstvo narkotika počinje nakon 30-60 minuta i traje od 1-6 sata, prijatno osećanje praćenoo euforijom(fleš), višak energije, veselost, osećaj bliskosti sa drugim ljudima, pojačana percepcija,ubrzani misaoni procesi,paranoja, agresivnost, halucinacije, izmenjen doživljaj vremena i prostora,osećaj žeđi, zamagljen vid, žmarci,gubitak apetita, nesanica, preznojavanje, pojačan krvni pritisak, disritmičnost rada srca,, nervoza, drhtanje ruku itd.
Ekstazi se unosi preko usta , zatim prolazi kroz jednjak, čestice MDMA dolaze do želuca. Pri tom se apsorbuje samo jedan mali deo, jer je sredina u kojoj se čestice nađu veoma kisela, pa MDMA ima problema da pređe ćelijski sloj u telu i da se ubaci u sistem cirkulacije.
Zatim se psihoaktivna supstanca apsorbuje u creva, i ide dalje do mozga.
Pojedinca koji je uneo u organizam ovu vrstu psihoaktivne supstance možemo prepoznati na sledeći način: osoba je razdragana, treba reći da ovu droge zovu i “droga ljubavi”, povećan je osećaj bliskosti, zenice su proširene, mišići su napeti, škrgutanje zubima, preznojavanje, puna energija, česta agresivnost itd.  Dakle, estazi spada u jednu od najopasnijih droga koja je vrlo štetna i pogubna po funkcionisanje centralnog nervnog sistema.
Treba reći da stanje nakon prestanka dejstva ove vrste droge, predstavlja osećaj tuge i straha  i to stanje nazivamo  Crach(kreš). Iz straha od kreša uzima se sledeća tablet odmah po prestanku dejstva prethodne. Stanje koje se naziva Day after, javlja se zato što se tokom delovanja ekstazija prazne zalihe serotonina( neurotransmitera zaduženog za dobro raspoloženje) u mozgu pa nastaje depresija, nesanica, iscrpljenost, gubitak apetita.
Ukoliko se prekorači doza vrlo lako može doći do poremećaja rada srca, grčenje mišića i smrti.

BARBITURATI- To su derivati barbiturne kiseline, koje se najčešće koristi u medicine kao sredstvo za umirenje, intervensku anesteziju itd. U koliko se barbiturate koriste duži vremenski period može doći do intoksikacije organizma. Treba naglasiti da su se prvi barbiturate javili natržištu 1903. godine. Većina sredstava koje danas oboleli od narkomanije upotrebljavaju uvedena je u medicinu i farmaceutsku industriju. Najčešće se unosi u organizam intravenskim putem. Barbiturati izazivaju veoma jaku psihičku i fizičku zavisnost.
U toku uzimanja dolazi do povišene tolerancije. Barbiturati izazivaju poremćaj u centralnom nervnom sistemu. Ukoliko se prekorači doza može vrlo lako doći do smrtnog ishoda. U svakodnevnoj medicini barbiturate se upotrebljavaju kod nesanice, anksioznosti, kod epilepsije, i različitih drugih konvulzija.


Efekti uzimanja barbiturate su:

Nakon uzimanja barbiturate javlja se osećanje pospanosti, smirenosti  itd.


SKOPALAMIN(3 hidroksi-2- fenilpropionska kiselina)- Spada u vrstu narkotika.
To je alkaloid po dejstvu sličan atropinu.  Skopalamin  je poznat još i pod nazivom hiosicin. Unosi se u organizam oralno,sublingvalno, rektalnim,intravenskim putem. Dejtvo skopalamina je oko 4,5 sati.

 
MESKALIN(stopcharia cubensis)- Meskalin je halocinogena droga i veoma je sličan amfetaminu. Meskalin je veoma opasna droga koja izaziva mentalne poremećaje.

METADON- Je derivate heptanona. Sličan je dejstvu morfina farmakološkim i toksikološkim svojstvima. Deluje približno jednako  analgetički kao morfin. Upotreba metadona iazaziva pojavu euforije .
Euforičan učinak može biti razlog zloupotrebe i požude. Postoje sinmptomi apstinencije ali nisu tako intezivni kao kod morfina.


PAREMIN- Spada u vrstu psihosedativa.  Ukoliko se unosi u organizam u velikim količinama izaziva zavisnost ili apstinenciju, i tada ova supstanca deluje kao narkotik.


APAURIN- Vrsta psihosedativa, ubraja se u grupu sa pareminom. Izaziva zavisnost ukoliko se unese u organizam u prekomernim količinama i tada ima svojstvo droge.


PSILOCIBIN-Ubraja se u vrstu narkotika. Spada u opojna sredstva koja izazivaju zavisnost. Psilocibin pored grupe ekscitatora, spada u grupu psihozomometika. U toj grupi se nalaze još i hašiš, meskalin, i lizergid.

LIZERGID- Opojno sredstvo koje izaziva zavisnost. Spada u grupu psihozomimetika. Ova vrsta droge može da prpuzrokuje neku odeređenu vrstu halucinacije. Psihozomometici kao opojna sredstva  ubrajaju i sredstva iz biljke iz porodice solonacea, koje uzrokuju halucinacije i bunilo bez euforije.


KODEIN- Metilmorfin, alkaloid opijata, u telu se teško destilira u morfin. Možemo reći da kodein kao vrsta narkotika uzrokuje slabu euforiju pa se vrlo retko zloupotrebljava kao opojno sredstvo. Kodeinizam( osobe koje koriste kodein) nastaje samo kod individualne dispozicije. Kodein može da izazove neku vrstu zavisnosti.


DIHIDROMORFINON(dilaudid)- Ova vrsta narkotika posle upotrebe izaziva jako osećanje euforije. Simptomi apstinencije manje su izraženi ,  zbog toga mogu u velikoj meri zameniti morfin.

METILDIHIDROMORFINON(metopon)- Izazivaju promene u ponašanju. Spada ju u vrstu narkotika. Ovakva vrsta narkotika izaziva euforiju i raspoloženje.


DIHIDROKODEINON(dicodid)- Vrsta psihoaktivne supstance  koja prouzrokuje euforiju posle upotrebe.


ISPARLJIVI RASTVARAČI- Izuzetno opasna psihoaktivna supstanca koja dovodi do poremećaja funkcionisanja  centralnog nervnog sistema. Njihovo dejstvo na centralni nervni sistem je depresivno.  Vrlo česti  naziv za ovu vrstu narkotika je sniff. U ovu grupu spadaju: benzin, lepak, razređivači itd. Treba naglasiti da ova vrsta psihoaktivne supstanca vrlo štetna jer je pritupačna kako za odrasle tako i za decu. Treba biti vrlo obazriv kada su u pitanju ovakva sredstva koja spadaju u vrstu narkotika. Isparljivi rastvarači se najčešće unose u organizam udisanjem. Izaziva psihološku zavisnost.
Pod njihovim dejstvom osoba može postati agresivna. Osoba koja je koristila isparljive rastvarače ima proširene zenice, nekoordinaciju pokreta, bledilo usana i nosa, nerazumljiv govor, pad krvnog pritiska.

       

Efekti uzimanja isparljivih rastvarača su:

Može doći do oštećenja čula mirisa, gubitka mišićne koordinacije, nejasnoća u govoru, oštećenje mozga,  mogu nastati bolovi u grudima, mišićima i zglobovima, problem sa srcem, jaka depresija, zamor, zamućen vid, zvonjava u ušima, gubitak apetita, grč mišića disajnih puteva, blage halucinacije, mučnina, nemir, krvarenje nosa, proliv, iznenadna smrt, gušenje. U kasnijem period javlja se opijenost i besvesnost. Opisana su moždana, plućna i bubrežna krvarenja kod pojedinih slučajeva.

ALKOHOL- Iako izgleda veoma bezazleno,  jer je moguće videti veoma često kako neki pojedinci  i neka grupa zoupotrebljava alkohol kao vrstu opijata ili jednu vrstu, mogu slobodno reći ,psihoaktivne supstance. Alkohol spada u veoma opasnu grupu narkotika. Alkoholna pića sadrže etanol ili etil alcohol. Razlikujemo 3 vrste alkoholnih pića:
• Pivo( nastaje fermentacijom ječma i sadrži od 3-7% alkohola);
• Vino(proizvodi se fermentacijom iz voća i sadrži od 10- 15% alkohola);
• Žestoka pića( proizvodi se destilacijom iz vina, voća, kukuruza, raži,ječma i šećerne trske i sadrži od 20-90% alkohola).
Delovanje alkoholnih pića zavise od kocentracije alkohola u krvi i sposobnosti  jetre da prerađuje alkohol, i vrste alkohola. Alkohol  kada dođe u organizam preko usta  koji odlazi u creva i zatim odlazi pravo u krvotok. Prelaz alkohola u krv nazivamo resorbcija i traje oko sat vremena. Alkohol izaziva fizičku zavisnost. Razlikujemo nekoliko stadijuma  delovanja alkoholnih pića:

1. Lagana obuzetost alkoholom( kocentracija 0,5 promila alkohola u krvi, osećanje bistrine uma, iako je kocentracija smanjena, smanjenom  reakcijom  na nadražaje i smanjenom oštrinom vida.

2. Pripito stanje( kocentracija alkohola od 0,5- 1,5 promila u krvi čini da osoba nije u stanju da kontroliše vlastite pokrete i ponašanje, govor je otežan, poremećene se kocentracija, ravnoteža i vid.


3. Pijano stanje( kocentracija alkohola u krvi je od 1,5-2,5 promila alkohola u krvi prouzrokuje da alkohol počinje da otežava funkcionisanje centralnog nervnog sistema, svest je sužena, osoba je pospana, govor je otežan do nerazumljivosti, često dolazi do vomitusa, nekontrolisanog mokrenja.
Osoba koja koristi alkohol i koja je postala zavisnik od alkohola kao vrsta psihoaktivne supstance naziva se alkoholičar.
Alkoholičar je osoba koja je psihički i fizički zavisna od alkohola i usled dugotrajnog uzimanja alkohola nastale se psihičke i fizička oštećenja organizma. Uticaj alkohola je veoma štetan sa veoma negativnim i štetnim posledicama po zdravlju organizma. Alkohol deluje veoma štetno po zdravlju organizma, dovodeći organizam do poremećaja u reagovanju i gubitku ravnoteže i razna fizička oštećenja.
Alkohol ima negativno dejstvo za centralni nervni sistem dovodeći organizam do veoma rizičnih i veoma neprijatnih situacija a da do toga pojedinci koji konzumiraju alkohol nisu ni svesni.
Zašto je alkohol veoma štetan kao vrsta psihoaktivne supstance? Veoma je štetno dejstvo i uticaj iz veoma vidljivog i objektivnog razloga, a to je pre svega, da u pijanom stanju čovek se oseća previše relaksirajuće( što je posledica unošenja alkohola u organizam) i da može takvo stanje da dovede čoveka u jednu veoma negativnu i antisocijalno delovanje i reagovanje  koji će ugroziti pojedinca, porodicu i društvo. Često u alkoholisanom stanju čovek ne može da kontroliše svoje ponašanje i često su prisutni negativni oblici ponašanja kao što su: izlivanje besa,nedolično i neprimereno ponašanje, zlostavljanje porodice,zanemarivanje porodičnih potreba, gubitak posla, prijateljstava itd.
Vrlo često agresivna ponašanja  i svađe dešavaju se pod uticajem alkohola , jer osoba koja je pod dejstvom alkohola ne može da ima ponašanjekao neko ko nije u alkoholisanom stanju, i treba reći da najčešći sukobi u porodici dešavaju se kada je neko od članova porodice u alkoholisanom stanju, što predstavlja ozbiljan problem koji zahteva stručnu medicinsku pomoć u otklanjanju alkoholizma i upotrebu alkohola kao vrstu psihoaktivne supstance koja izaziva alkoholizam koja spada u vrstu bolesti zavisnosti.
Sukob supružnika gde je jedan ili oboje sklon alkoholizmu predstavlja vrlo ozbiljan i zdravstveni problem.
Takav odnos u porodici ostavlja duboke psihološke konsekvence po zdravlju članova porodice , a najčešće kod dece koja odrastaju u takvoj porodici. Treba naglasiti da veoma negativni uticaj ima i na obrazovanje i sticanje samopouzdanja. Takvi rušilački odnosi, remete zdravlje i interakciju u porodici , gde vrlo često deca u takvoj porodici  u periodu adolescencije s klona su kada je upitanju  prihvatanje vrednosti svojih drugova i vršnjaka i adiktivnom ponašanju koja podrazumevaju devijantna, prestupnička ponašanja, narkomaniju itd.
Dakle, to je jedan vrlo osetljiv problem , jer je alkoholizam vrsta bolesti  zavisnosti i takva osoba će i materijalno ugrožavati  porodicu, dovodeći je do antisocijalnih posledica .
Uzimanje alkohola predstavlja svakodnevnu potrebu koju pojedinac prihvata  i alkohol koji se nađe u organizmu veoma štetno deluje na organizam stvarajući  zavisnost i takva osoba postaje alkoholičar.

Efekti uzimanja alkohola su:


Unošenjem alkohola u organizam nastaje poremećaj koordinacije pokreta,  uticaj na nepravilno funkcionisanje centralnog nervnog sistema, nerazumljiv govor, usporeni refleksi, nejasan vid( obično se slika vidi duplo), smanjana sposobnost za jasno razmišljanje, poremećaji pamćenja,poremećaji opažanja, nadražaja organa za varenje, gubitak svesti, koma i smrt.
Usled duže upotrebe alkohola ,  može doći do oštećenje mozga  i mogu vrlo lako nastati alkoholičarske psihoze koje se nazivaju: Delirijum tremens i Korsakovljev sindrom.

PRIHVATANJE NARKOMANSKIH VREDNOSTI KAO UZOR


Kada govorimo o ovom pitanju veoma je važno da razmotrimo koja su osnovne moralne i društvene vrednosti  kod svakog pojedinca, bilo da je to adolescent  ili odrastao čovek. Veoma je bitno “usaditi” moralne norme kod svakog pojedinca , najpre, u porodici, zatim u obrazovnoj instituciji i u društvu gde  je pojedinac deo društva. Svaki pojedinac dužan je da poštuje sebe kao individualno biće koje se razlikuje od svakog drugog čoveka i u psihološkom i u fizičkom smislu i da predstavlja individuu za sebe koja je jedinstvena.
Zatim, potrebno je i dužan je da poštuje svoje članve porodica koju čini sastavni deo porodice i gde zauzima mesto u porodici čineći porodicu. Takođe, i društvo sa kojim je u svakodnevnom kontaktu i  gde pojedinci svakodnevno komuniciraju  i prihvataju jedni od druge, da kažem, “manire” ili načine ponašanja koje čine sastavni deo ličnosti i njihove osobine. Naravno, potrebno je razviti svest svakom pojedincu da poštuje starije osobe i da ih pozdravljaju kad ih sretnu bilo na ulici ili u posećivanju.
Zašto je to važno? Iz prostog razloga zato što će takav pojedinac razviti takve forme ponašanja gde će primenjivati u kasnijem periodu života i prihvatiće kao tradicionalne načine ponašanja.  Takav pojedinac će biti uzor odraslim ljudima i nametnuće se takav stav da će stariji prihvatati takve norme koje su prihvatljive u društvu.
Da li su uzori oni koji su oboleli od narkomanije ili oni koji prihvataju neadekvatne načine interakcije sa pojedincima iz društva.? Sigurno da nisu, a i videćemo zašto.
Već smo naglasili da kada upadnemo u narkomansku zamku veoma je teško izbaviti organizam i sačuvati  zdravu psihofizičku strukturu, a to je suština i cilj da steknemo saznanja koja su objektivna i koja će nam pomoći da sačuvamo naš mentalni sklop i razvijati mentalne sposobnosti i fizička svojstva.
Pojedinac može prihvatiti narkomanski uzor kao oblik ponašanja koji će prihvatiti pre svega iz neznanja ili vršenjem pritiska narkomanske grupe i nedovoljno obraćanje pažnje porodice .
Možemo reći da sa sigurnošću samo po fizičkom izgledu ne možemo konstatovati da li je neko oboleo od narkomanije ili nije. Zašto?
Fizička osobina je jedna od presudnih svojstava jednog narkomana koji ima bolesnu potrebu za narkoticima i sigurno je da će pojedinac koji duže vreme unosi drogu u organizam, manifestovati  neželjene efekte po fizičkom svojstvu.
Organizam je suv, oronuo jer ima potrebu za uzimanjem psihoaktivne supstance. Ali možemo susresti i “početnike” u narkomaniji koji su se samo jedanput ili nekoliko puta susretali sa psihoaktivnim supstancama i tu je sasvim sigurno teško odrediti i videti da li ta  osoba uzima psihoativnu supstancu. Vrlo je važno formirati pravilne stavove o pravim duhovnim i moralnim vrednostima koje će ojačati duhovnu strukturu i postaviti stabilne temelje za psihofizički zdravu i stabilnu ličnost.
Narvano, da zavisnici od narkomanije nemaju isti uzor ili primer moralnih i objektivno ispravnih vrednosti o pravilnom postupanju sa svojim organizmom. Kada pojedinac uđe u jednu društvenu grupu u kojoj se koristi psihoaktivna supstanca, počinje međusobno prilagođavanje. To zanči da se međusobno navikavaju jedni na druge, prihvatajući načine komuniciranja , većina njih ispunjavaju slobodno vreme na manje ili više sličan način.
Kada neko ulazi u početak narkomanskog života prihvata vrednosti narkomana i postepeno se prilagođavaju jednoj takvoj grupi. Narkomanske vrednosti , po mišljenju narkomana, su idealne i vrlo često smatraju da ih je potrebno pridržavati ih se. Jedna od načina komuniciranja je raspravljanje o kvalitetu droge, kako da se dođe do droge i da se unese u organizam.
Dakle, trebamo formirati  ličnost sa pravim moralnim i društvenim vrednostima, pre svega u porodici i u školi kao opbrazovna institucija i gde će mladi ljudi prihvtatati modele i oblike ponašanja.
Veoma je važno kakav ćemo pristup imati kao odrasle realizovane ličnosti i šta ćemo preneti mladim ljudima kao uzor bilo u ponašanju, komuniciranju, odevanju, izboru muzike ili razvijati težnju kod mladih za usvajanjem zananja i težnjom ka usavršavanju i obrazovanju. Mladi ljudi pre nego što postanu zavisnici od nekih od navedenih psihoaktivnih supstanci, potrebno je da imaju razvijenu svest o životu, očuvanju zdravlja i težnjom ka ispoljavanju mogućnosti za postizanje nekih svojih ciljeva.
Zašto to kažem? Potrebno je da mladi ljudi čuvaju svoju psihofizičku sposobnost, jer ukoliko rade na razvijanju nekih od sposobnosti koju imaju sasvim sigurno svako od nas, moći će da ostvari svoje uspehe u težnji  bilo da je to upitanju profesija, druženje sa bliskim osobama itd. Zato je potrebno da očuvaju mentalnu sposobnost i da ne budu zavisnici od psihoaktivnih supstanci , da ne dozvole da im one kontrolišu život i da ih upućuje u pogrešan smer i na uticajima da manje vrede od drugih mladih ljudi ili njihovih drugova koji su uspešni, bilo da je u pitanju škola, posao ili druženje .
Mladi ljudi moraju da budu svesni da su vredni kao deo društva i da se trude da oplemenjuju svoju ličnost novim saznanjima i sticanjem znanja iz raznih oblasti i koristiti svoja znanja u edukaciji i obrazovanju.
Ukoliko pojedinac ima pravi uzor po kojem će se držati i koji će mu biti kodeks u smeravanja svojih težnji u pravom smeru i očuvanju i pridržavanju osnovnih načela društvenih normi i ponašanja biće i moralna, društvena i socijalna ličnost koja će poštovati sebe kao ličnost i sebe kao deo društva, a samim ti će pomoći i druđštvu u napredovanju u razvitku i težnjama ka budućim poduhvatima  društvenih vrednosti. Zato je veoma važno da kod pojedinca koji još nije u fazi adolescencije ili je u fazi adoescencuje razviti prave duhovne vrednosti kojih će se pridržavati i postupati pravilno u interakciji  sa društvenom grupom.
Nikako ne bismo trebali da dozvolimo da mladi ljudi prihvate neke neprimerene uzore i da ih prihvataju i koriste kao osnovni obrazac ponašanja, a pogotovu od pojedinaca koji su oboleli od narkomanije.
Potrebno je , pre svega, sprečiti mlade ljude da dođu u iskušenjem sa svojom ličnošću i sa svojom sudbinom da li da  unesu u organizam psihoaktivne supstance. To je veoma važno da imaju čvrste i nepokolebljive stavove o  toksičnim materijama koje smo spomenuli i  koje predstavljaju veoma veliku opasnost po organizmu  kako psihičkom tako i u fizičkom smislu.
Dakle, potrebno je da mladi imaju prave uzore i primere koje će prihvatiti i primenjivati u svakodnevnom kontaktu .
Treba naglasiti da je to veoma važno još u fazi psihofizičkog razvoja, jer je adolescent tada zaokupiran ljudima koji ga okružuju i on prihvata takve načine ponašanja i delovanja sa drugim ljudima.

NARKOMANIJA I MORALNI RAZVOJ(psihički, fizički i socijalni)


Postavlja se pitanje da li osoba koja je obolela od narkomanije može biti moralna?
Ja ne bih sad ovde polemisao, aili izneo bih svoje mišljenje da  ma koliko da je  osoba koja je obolela od narkomanije ima dobrih osobina , i bez obzira koliko ima saznanja iz pojedinih oblasti i obrazovanje, da takva osoba ukoliko sebi narušava zdravlje , svojoj porodici i svojoj socijalnoj sredini ne može se reći da je moralna osoba.
Sasvim je sigurno da osoba koja postane narkoman  da će takvo adiktivno ponašanje promeniti moralna gledišta i usredsrediti pojedinca u pogrešan pravac  moralnih shvatanja.
Dakle, svaki pojedinac koji upadne u narkomanski život prihvata vrlo štetne navike i ponašanja kojim će vrlo pogrešno i štetno regulisati svoje odnose u društvu i odnose same prema sebi. Moralni razvoj je jedna veoma važna sfera u psihološkom razvoju. U koliko imamo razvijene moralne vrednosti moći ćemo da prevaziđemo mnoge poteškoće i izbeći loš uticaj na dezintegraciju ličnosti i prihvatanje narkomanije. Veoma je važno da razvijemo moralne osobine i načine vrednovanja kako društva tako i lična.  
U koliko dete ili odrasla osoba zna i nauči koje su prave vrednosti koje su prihvatljive i veoma značajne za društvo , imaće razvijene moralne vrednosti. Potrebno je da  shvate koje su važne osobine i šta je to najznačajnije za jednu mladu osobu.  Iskrenost, poštenje, solidarnost, ljubaznost,dobrota,duhovne vrednosti,ljubav,pažnja, razumevanje druge osobe itd ( ukoliko neka osoba , bilo drug ili drugarica imaju neke poteškoće ili probleme bilo koje prirode) da je veoma važno pomoći takvoj osobi, pa bio to i običan razgovor gde će jedni druge potpomagati, davati iskrene savete i  razumeti jedni druge i iskreno savetovati  itd.
Iskrenost je jedna od najbitnijih osobina koju pojedinac treba da poseduje. Trebalo bi da bude jedna od osnovnih komponenti  ličnosti.
Naravno, ukoliko razvijemo kod deteta moralnu osobinu iskrenost postojaće manje indicije da pojedinac zapadne u narkomansko društvo i narkomanski način razmišljanja.  
Zato je veoma važno da pojedinac ima izgrađenu  ovakvu osobinu kako bi izbeglo razne intrige. Bitno je da pojedinac , a pre svega dete bude iskreno u porodici, u školi( kao obrazovna institucija gde će dete učvrstiti svoje stavove o vrednostima i razgraničiti dobro od lošeg). Ukoliko skole budu davale prave informacije i prave primere zdravog načina ophođenja prema raznim životnim situacijama, dete ili adolescent će znati kako da reaguje na jedan inventivan ali objektivno racionalan i moralan način. Tada će prihvatiti one vrednosti koje su nametnute od strane, nastavnika, profesora itd.
Kao jedna od važnih osobina pored iskrenosti je i poštenje.
Da li treba dete , a najzad i adolescent da bude pošten i da razvije poštene osobine kojih će se pridržavati? Naravno da treba i da je to jedna od najvažnijih osobina koje treba razviti.  Ukoliko neko  započne narkomanski način života i ophođenja prema životu na način od kojeg će zavisiti od psihoaktivne supstance to će predstavljati veoma veliki problem , a veliki problem predstavljaće ukoliko dete ćuti ili neiskreno govori da je zapalo u narkomaniju.  Jedan od veoma velikih problema narkomanije jeste kako doći do novca i kupiti psihoaktivnu supstancu. To je veoma osetljivo pitanje i obuhvata niz faktora . Ukoliko pojedinac nema novčanih sredstava, dešava se vrlo često da prodaje svoje stvari iz kuće ili stana itd. To predstavlja jedan veliki socijalni problem i antisocijalni način reagovanja i postupanja. Ja bih se pozabavio ovim pitanjem i izneo bih vrlo eksplicitno svoju sentencu po ovakvom pitanju. Dakle,narkomanija koa vrsta bolesti ima toliko lošeg narušavajućeg zdravstvenog uticaja da pojedinca navodi na psihofizičku disfunkciju. Kada nastupi period adolescencije , zavisnik od narkomanije je ustanju da uradi sve kako bi došao do psihoaktivne supstance.
Vrlo često dolazi do sukoba u porodici kako bi narkoman zadovoljio potrebe organizma.
Takođe, jedna od važnih osobina je solidarnost. Osoba koja nije upala u narkomanski vrtlog treba da bude objektivna prema samom sebi i prema pojedincima sa kojima je u svakodnevnom kontaktu. Treba da bude spremna u pomaganju pružanju moralne i emotivne podrške. Da li može osoba da bude solidarna i emotivno realna kada je u narkomanskoj krizi  kao  narkoman? Sigurno da ne može, jer racionalnost opada i nema realnosti u procenjivanju pojedinih situacija.
Narkoman nije u stanju da razume objektivno sebe i druge sa kojima je u kontaktu, jer ima bolesnu potrebu da unese u organizam psihoaktivnu supstancu koja kontroliše njegov organizam.
Veoma je važno reći i za solidarnost kao veoma važnu stavku kojom bi se trebalo pridržavati. Važi pravilo po duhovnim vrednostima koje glasi  „ budite uvek gostoljubivi i ljubazni“ .
Potrebno je kod svakog pojedinca razviti takav sistem vrednosti koji će oplemenjivati ličnost i navoditi pojedinca u nove obrazovne horizonte koji su društveno i moralno prihvatljivi. Ljubaznost je jedna od važnih stavki kojih je potrebno pridržavati se.
U koliko narkoman oseti neodoljivu potrebu za narkoticima, sasvim sigurno je da će izostati jedna vrlina koju je potrebno da svaki pojedinac da  ima u savremenom društvu. Neodoljiva zavisnost će kontrolisati nagone pojedinca i usredsređivati ga na asocijalne načine reagovanja i neprimerenim postupcima reagovanja.
Treba spomenuti, takođe, dobrotu, kao veoma važno mesto u strukturi ličnosti. Dakle, važno da je de primereno ponašamo i da budemo dobri jedni prema drugima , kako bi obostrana interakcija bila postignuta na jedan adekvatan način. Pored ovih moralnih osobina, spomenuću i duhovne vrednosti.
Treba naglasiti  da je veoma potrebno  „hraniti“ duh kako bismo bili zadovljni životom. Svi se manje ili više suočavamo sa životnim problemima i naročito sa problemom egzistencije itd. Ali  ukoliko hranimo duh, imaćemo sve moralne i duhovne osobine.
Nećemo biti pohlepni i nezadovoljni. U duhovne vrednost spada i ljubav kao najvažnija osobina. Ukoliko dajemo i primamo ljubav možemo prevazići mnoge poteškoće i raznolike životne situacije koje nas sprečavaju da budemo srećni. Potrebno je imati puno ljubavi prema sebi, prema porodici i prema društvu i na taj način možemo shvatiti čoveka i prirodu čoveka.
Ukoliko neko upadne u narkomaniju uradiće sve kako bi pokazao ljubav. Da li je to ljubav? Ja ne  bih mnogo polemisao oko ovog pitanja, zasigurno je da svako voli sebe i svoju porodicu , ali manipulacije koje su proizvod zavisnosti od narkotika navodiće narkomane na mnoge načine u iskazivanju ljubavi  pre svega“ prema novcu“ kako bi uneli u organizam psihoaktivvnu supstancu. Bolest zavisnosti od narkomanije je veoma podla i opasna bolest koja zaokuplja čovečji um i navodi ga na iracionalna shvatanja i manipulativna delovanja prema sebi i prema porodici i društvu .(T.Petrović)  Bitno je i razumevanje jedni prema drugima. Teško je da će zavisnik od psihoaktivne supstance razumeti sebe u kriznim situacijama ili pojedince koje ne žele da budu narkomani ni one koji ne žele da im pomognu kako da dođu do droge. Razumnost i razumevanje je svedeno na minimum, zato što je u periodu krize nerazumevanje vrlo istaknuto , jer pojedinac nerazumnim načinom  na sve načine teži da dođe do psihoaktivne supstance.

Psihički razvoj obolelih od narkomanije zauzima veoma važno i središnje pitanje ličnosti funkcionisanja centralnog nervnog sistema.
Treba istaćI da onog momenta kada pojedinac uđe u svet narkomanije, isto tako odmah počinje da narušava sebi zdravlje, a naročito psihičku strukturu u mentalne aktivnosti kao što su: mišljenje, pamćenje, kocentracija,emocionalnost itd. Psihološki razvoj svakog pojedinca ide u skladu sa fizičkim razvojem i psihički razvoj je u neraskidivoj vezi sa fizičkim razvojem. Mišljenje je jedno od veoma važnih funkcija centralnog nervnog sistema.
Veoma je bitno negovati i održavati mentalne sposobnoosti.  Intelektualne sposobnosti omogućavaju shvatanje bitnih odnosa, brz prodor u nepoznato i usmeravanja mišljenja na nove zahteve. Inteligentna osoba je samostalna i prihvata argumente. Ona je kreativna i znatiželjna, znalački bira ciljeve, organizuje način njihovog ostvarivanja i neprekidno radi na uvećanju opšteg i posebnog znanja, što se naročito odnosi na znanje u profesiji.
Kada se započne sa narkonajijom veoma je štetan uticaj na psihički razvoj. U koliko mlada osoba započinje sa narkoticima dolazi do psihičke zavisnosti I do poremećaja mentalnih funkcija. Dolazi do poremećaja mišljenja i poremećaj pamćenja.
One osobe koje koriste psihoaktivne supstance imaju poremećaj pamćenja. Takve osobe brzo zaboravljaju  neke skorašnje aktivnosti. Poremećaj pamćenja onemogućava vršenje složenijih psihičkih funkcija. Oboleli od narkomanije najčešće, usled krize, razmišljaju kako da dođu do psihoaktivne supstance.
Vrlo često zanemaruju dnevne aktivnosti, odlozak u školu( ako su u pitanju adolescenti), odlazak na posao, obavljanje kupovine dnevnih namernica,posećivanje rodbine ili bliskih prijatelja iz razloga zato što svu svoju energiju i vreme usmeravaju ka narkomaniji i načinu kako da dođe do droge koju bi uneli u svoj organizam. Psihički uticaj narkotika direktno se odražava na funkcionisanje unutrašnjih organa i fizički razvoj. Sve vrste droga štetno deluju i na psihičkom i na fizičkom planu.
Kao posledica poremećaja psihičke strukture ličnosti koja koristi psihoaktivne supstance , dolazi i do poremećaja fizičkog razvoja. Šta se dešava sa fizičkim razvojem? Vrlo često se dešava da prolazimo ulicom i da zapazimo pojedince koji su veoma slabe telesne konstitucuje i kojima je organizam  veoma  neusklađen od posledice unošenja droge. Zato što kada unosimo narkotike, posledice i odražavanje narkotika se ispoljava po psihičkom i fizičkom razvoju.  
Telesna struktura je takva da su osobe vrlo često preterano fizički iscrpljene i sa vrlo malom telesnom težinom i veoma su prepoznatljivi, pogotovu zavisnici od heroina. Takve osobe su oronule, mršave, nemaju samopouzdanja, vrlo su nesigurne.
Navešćemo jedan primer kako mlada osoba može da upadne u narkomanski život i kako može delovati i sugerisati i uticati na druge i prihvatiti narkomaniju kao sastavni deo svog života.


M.M. Je visoki dečak sa slabom telesnom konstitucijom koji ima 19 godina. Svoje vreme je često provodio van kuće sa društvom. Završio je srednju školu. Na sugerisanje i molbom svojih roditelja zapslio se da radi u jednoj firmi kao fizički radnik. Roditelji su mu bili razvedeni. Otac se često odavao alkoholizmu kao obliku psihoaktivne supstance.
Nikada nije imao vremena za posvećivanje pažnje. Imao je svoje društvo sa kojima je provodio svakodnevno vreme u kafani. Majka mu je posvećivala pažnju i trudila se u svemu da mu udovolji. Ona je bila zaposlena .
Jednog dana  M.M. je imao bizak susret sa jednom devojčico koja je imala 16 godina. UpoznavšI se počeli su da komuniciraju, neznajući dotična M.S da dečko sa kojim se upoznala koristi psihoaktivne supstance. Najpre je počeo sa konzumiranjem alkohola, nikotina, marihuane. Započeo je sa svojim društvom gde su odlazili u obližnji park i tamo su nosili alkohol i pušili djointe.
Posle nekog vremena svako je odlazio svojoj kući. Jednog dana je M.M posle posla, vraćajući se kući video poznanicu sa kojom je započeo razgovor. Dotični M.M je izgledao vrlo prosečno, tako da niko ne bi posumnjao da koristi psihoaktivne supstance, bio je vrlo pričljiv i druželjubiv. Sa takovom komunikacijom vrlo brzo se svideo kako ima pristup tadašnjoj devojčici koja nije ušla u svet narkomanije i nije postal narkoman.
M.S je devojčica koja je je svoje vreme provodila u trčanju I djogiranju, trenirala je folklore i volela je da sluša zabavnu muziku.
Neznajući da njen tadašnji poznanik upotrebljava psihoaktivne supstance započela je druženje sa njim.
Na početku upoznavanja nije htela da provodi vreme sa njim već su se samo sretali na ulici. Jednog dana je dotični M.M rekao da želi da izađe sa njom. Ona se na početku dvoumila sa osmehom i vrlo često je posvaćivala pažnju svom izgledu ne obazirajući se na ozbiljnijim stvarima, i jednog dana je prihvatila poziv da izađu.
Nije znala mnogo o tom mladiću sa kojim je započela druženje.
Imala je jednu drugaricu koja je bila starija od nje godinu dana i koja je poznavala njega i rekla mu je da povremeno zloupotrebljava alkohol kao vid narkotika. Ona nije obraćala previše pažnje oko ovog pitanja, već je odlučila da započne druženje.
Bilo je proleće, jednog predvečerja dogovorili su se da izađu. Razgovarala je sa svojim roditeljima i oni su se malo dvoumili i zatim su joj dozvolil da izađe.
Kada su izašli rekao je svojoj prijateljici da radi i da svoje vreme najviše provodi sa društvom.
Nije pokazivao znake adiktivnog ponašanja.  U razgovoru, konzumirao je alkohol i zapalio cigaretu.
Razgovor je protekao sasvim uobičajan kao i svaki drugi. Njoj se dopalo veče i razgovor koji je bio vrlo zanimljiv. Dok su razgovarali razmenili su brojeve mobilnih telefona kako bi mogli da komuniciraju i šalju poruke jedni drugima.Neznajući o opasnostima psihoaktivnih supstanci, nije se previše obazirala na njegovu naviku koja se odnosila na konzumiranje narkotika.
Kada su završili razgovor svako je otišao svojoj kući. Ponudio joj je da je isprati, ali ona je odbila.  U razgovoru sa svojom porodicom, devojčica je pričala svojim roditeljima o svom novom poznaniku. Prošlo je nekoliko dana , zatim je stigao SMS devojčici o susretu sa dotičnim MM. Prolazilo je vreme , oni su komunicirali i imali su drugi susret na istom mestu.
Tada joj je ponudio cigaretu i želela je da naruči alkohol, ali joj nisu dozvolili zbog godina starosti, ali je zato uzela cigaretu i počela je sa pušenjem. Malo se zakašljala, pocrvenele su joj oči u koje su bile suzave. Kada su izašli, otišao je u obližnju prodavnicu da kupi pivo i otišli su u park.
Kada su stigli u park, tamo je bilo društvo navedenog M.M.a sa kojim je provodio vreme kada je on ili kada su njegovi drugovi imali psihoaktivne supstance.
Kada je došla sa njim njegova drugarica, jedan od jegovih drugova je izvadio cigaretu koja je na vrhu uvijena i u kojoj se nalazi marihuana, koja se zove “djoint“ prvo se dvoumila i odbila je. Počeli su da je nagovaraju i da joj pričaju kako je to zdravo i da je isto kao i cigareta.
Djointom su kružili od jednog do drugog. Kada je došao red do nje, ona se nasmejala i uzela je nekoliko dimova, počeli su da se smeju neobazirajući se na drogu koja dovodi do promene funkcija u centralnom nervnom sistemu. Vrlo brzo su je prihvatili u društvu i postala je, nažalost jedna od članova „narkomanske grupe“.
Kako je vreme prolazilo izlazili su na staro mesto i upotrebljavali marihuanu kao vrstu psihoaktivne supstance.
Jednog dana, bio je početak leta, izašli su u grad. Tada je dotična M.S. imala na sebi dugačku plavu majcu sa crvenim šarama i nosila je uske pantalone i imala je mp3 plejer i stalno je slušala muziku. Kako je započela druženje sa njima sve manje i manje je posećivala folklore i djogiranju , jer je spavala do podne.
To veče kada su izašli ona je imala 17 punih godina i imenovani M.M, je postao njen dečko, jer su pčeli da se zabavljaju.
Otišli su u obližnju prodavnicu gde su kupili vino i pivo , i ona je kuplila jednu čokoladicu i žvake. Tada su otišli u park i sedeli. Pričali su kako je bio jako dobar „trip“, odnosno, da su se osećali jako dobro dok su pušili marihuanu. Dok su sedeli i pričali njen dečko je tada izvadio kesicu u kome se nalazio heroin i pokazao im je. Ona je gledala izbezumljeno i ije znala šta je to. U prvi mah je mislila da je to marihuana, ali to je bio heroin.
Na početku se malo uplašila jer je znala de je to opasno i nije htala da to unese u organizam. Pričala im je da je to droga i da je to opasno po organizmu, jer izaziva zavisnost.
Oni su se smejali i nazivali su je mala Ćufica... i ona je izvadila djoint koji je „smotala“ i pčela je da puši.
Pridružili su joj se još jedan njen drug. Zatim, njen dečko i njegov drug otišli su da uzmu heroin i da stave u špric i da se ufiksaju  u venu. Kda su došli posle nekoliko minuta ona ih je upitala zašto su se toliko zadržali. Drug od njenog dečka joj je rekao: „Sada ćeć da vidiš šta je trip, i kakva je ovo stvar i koliko dugo ima da nas radi“, što znači da ova psihoaktivna supstanca izaziva veoma jaku euforiju i odsutnost od realnosti.
Tada je njen drug izvadio špric i pokazao im je. Oni su u tom momentu ispušili djoint i razgovarali su. Njen dečko je tada uzeo špric i ubrizgao heroin u venu, ona mu je rekla da to ne radi, ali , na žalost, nije ni naslućivala da je njen dečko postao zavisnik od heroina.
Imao je posle nekoliko minuta jeku euforiju i raspoloženje. Tada je njegov drug rekao i ja ću da uzmem „fix“ i ufiksao se. Tog kobnog dana je mlada devojka upala u vrlo ozbiljnu narkomansku grupu koji su postali zavisnici od heroina.
Dok su sedeli na travi,  pili su pivo i vino. M.M je popila pola flaše vina i nešto manje piva, osećala je mučninu i vrtoglavicu.
Sedeli su celu noć do kasno, dok nisu došli k sebi. Bilo je kasno negde oko 3 i 30 min.
Jedan od njih je ustao i pozvao taksi i svako je otišao svojoj kući. Prošlo je nekoliko dana nisu kontaktirali.
Roditelji mlade devojke su primetili da sa njom nešto nije u redu. Majka je upitala vrlo besno? Gde si ti celu noć?
Zar ja de razmišljam o tebi i da se plašim i da nemogu da spavam celu noć? Sa kim si to bila?
Ona nije bila raspoložena za razgovor, i rekla je mami da će razgovarati drugi put o izlasku. Nažalost, njen tata je radio u drugu smenu i nije znao šta se dešava sa njegovam ćerkom.
Vrlo brzo je njene mama primetila iscrpljenost organizma, zaudaranje na cigarete i alkohol...  Sutra dan su se žestoko posvađali . Rekla je samo da je uzela samo jedan dim od cigarete, da to nije ništa strašno i da ona neće biti pušač.Rekla je da se neće ponoviti i da ništa ne priča tati o njenom izlasku.
Posle nekoliko dana, tačnije, bio je  naredni ponedeljak, zazvoni joj je moboni telefon. Nije smela da se javi, već mo je poslala poruku da je imala problema u porodici zbog izlaska i rekla je da će mu se javiti.
Rekla je roditeljima da ne želi više da trenira folklor jer se posvađala sa njenom drugaricom, jer nije imala vremena da ide na trening i da trenira, jer je bila iscrpljena, spavala je znatno duže, smanjila je učenje i interesovanja prema školi ,a i imala je nekliko neopravdanih izostanaka.
Prošlo je mesec dana i krajem prve nedelje drugog meseca, stigao joj je sms da izađu da bi se videli. Razgovarala je sa ocem koji joj je dozvolio da izađe a i majka ali da se drži dogovora.
i ona je pristala.
Čvrsto je zgrlila mamu i tatu, poljubila ih je i izašla de se vidi sa dečkom. Nije se ljutila zbog nadimka Ćufica i to joj je zvučalo vrlo simpatično. Otišli su da šetaju.
Tada su otišli na jednom mestu koji je bio na periferiji grada. Bila je jedna napuštena prostorija ,tu su sedeli i pričali.
Tog dana je dobio otkaz jer je upotrebljavao psihoaktivne supstance i nije redovno dolazio na posao.
Pušili su marihuanu i uzeli po jedan LSD. Rekao joj je da će se bolje osećati ako uzme tabletu. Smejali su se i pričali kako su srećni jer su se upoznali i da im je veoma drago što se viđaju. Kda je prošlo delovanje narkotika, sedeli su nekoliko sati , bilo je 23:00 časova i ona je rekla da mora da krene kući.  On je ispatio i te večeri je proteklo sve u redu. Kada je stigla kući, ništa nije pričala, večerala je i odmah je otišla da legne. Primetila je promene u psihološkoj strukturi, bila je jako razdražljiva i isećala se jako depresivno.
Vreme je prolazilo i a ona je upotrebljavala marihuanu kao opojno sredstvo za postizanje euforije. Njeni roditelji nisu ni naslućivali o tome. Jednom prilikom dok je razgovarala sa tatom rekla je da je uzela nekoliko dimova cigaretai da je pila alkohol , njeni roditelji su se razljutili oko toga, pričala je kako njeni drugovi i drugarice piju i puše. Kako je vreme prolazilo dotična devojka je postala pušač i počela je da pije alkohol i da upotrebljava marihuanu i LSD.
Imala je još jedan susret sa svojim dečkom i drugovima i tada je bio kraj jula i početak avgusta, i otišli su u grad. Tog dana joj je zazvonio telefon i njen dečko je pozvao da izađu. Rekavši joj: „Moja najleša Ćufice, želim da izađemo i da se uradimo i da imamo najači trip“. Brzo je otrčala i otišla da se vidi sa njim.On je pozvao kod njega i još dvojicu drugova sa kojim se družio. Kupili su dve flaše piva i jednu flašu vina.
Kada su stigli kod njega, njegov otac je bio pijan i rekao mu je: „Stari opet si se narokao“, majka mu je bila razvedena i živela je kod njenih roditelja sa njegovom mlađom sestrom. Kada su seli,izvadili su tablete LSD, marihuanu i heroin. Tada su svi uzeli po jedan fix . Uneli su intravenski heroin u organizam. Pokazali su joj kako da se ufixa i rekli su joj da će se od ovoga jako žestoko osećati, da će biti ful. Pili su i alkohol i nisu znali za sebe, dok nije prošlo neko vreme.
Tog dana su uzeli heroin i upali su u veliki problem narkomanije. Dok su razgovarali, uzeli su nekoliko tableta ... Sedeli su nekoliko sati, kada su došli k sebi, rekla je da mora da ide kući.
Kda je stigla kući, njena majka i otac su primetili da sa njom nešto nije u redu.
Tada joj je otac tresnuo rukama i rekao joj je: Odgovori mi gde si to bila i šta si to napravila od sebe?
Zar ne vidiš da si propala od izlazaka za samo nekoliko meseci. Majka je počela da plače, Reci mi odmah šta to radiš i gde ideš i s kim se to družiš? Ona je počela da plače i rekla je roditeljima  da ima nadimak Ćufica da se ufiksala u venu.  
Tog momenta, odmah su pozvali su policiju i hitnu pomoć da dođu kod nje. Pregledali su je i upitali šta je sve radili i koliko dugo se drogira i koju vrstu supstance je unosila u organizam.
Ona je samo plakala i govorila da neće više nikad da uzme drogu. Njeni roditelji su rekli da će ići i na lećenje ako je potrebno. Tada su joj uzeli mobilni telefon i prekinuli su kontakte sa njenim dečkom i njenim drugovima. Kada je njen otac tačno saznao sa kim se družila i sa kim je izlazila, već je bilo kasno, jer su oni postali zavisnici od heroina....  Ona se spasila od narkomanije, ali je imala posledice po psihofizičkom zdravlju.

Eto, to je priča koju sam vam ispričao o sudbini jedne mlade devojke koja može da se desi svakome od nas  kada nemamo znanja o narkomaniji i uticaju psihoaktivnih supstanci ,kako može da se upadne u narkomanski krug i da se postane zavisnik od narkomanije i to nepažnjom porodice i uticajem društva i socijalne sredine.


UTICAJ PORODICE NA NARKOMANIJU I SPREČAVANJE NARKOMANIJE

Porodica predstavlja osnovnu ćeliju društva. Možemo reći da kvalitet društva, zavisi, prvenstveno, od od kvaliteta porodice. Porodica predstavlja primaran faktor vaspitanja i obrazovanja. Dakle, u porodici pojedinci usvajaju prve korake o brazovanju i vaspitanju, komunikaciji.
Roditelji predstavljaju prvi uzor, i dete se identifikuje sa svojim roditeljima. Vrlo često se dešava da se deca identifikuju sa svojim roditeljima u dobrim osobinama i u nekim osobinama koje nisu dobre u koje spada antisocijalan način ponašanja,konzumiranje alkohola kao vrstu narkotika, pušenje marihuane itd. Tako da preporučujem roditeljima da budu vrlo obazrivi u odrastanju svoje dece, kakav će primer dati detetu, jer sve što roditelj plasira, dete će to usvajati i premenjivati kao osnovni obrazac ponašanja.
Vrlo često smo u situaciji da zapazimo dok su deca još mala, i kako ih roditelji uče da kažu po neku „bezobraznu i neprimerenu reč“ kako bi to ispalo interesantno i zanimljivo. Ali takav način komunikacije u početnoj fazi, može imati vrlo negativnog efekta.
Treba naglasiti da vaspitanje počinje od samog rođenja deteta. Porodica je ta koja treba da motiviše svoju decu o obrazovanju, lepom ponašanju, u interakciji sa drugim ljudima, šta je zdravo ili štetno po njihovom zdravlju, kakve osobine treba da razvijaju itd.
Porodicu, pre svega, sačinjavaju supružnici sa decom ili bez dece. U koliko je porodica nepotpuna tj. nedostaje jedan od roditelja, vaspitanje dece je vrlo otežano, jer jedan od roditelja mora da preuzme obavezu drugog supružnika. U takvim porodicamma dete je vrlo privrženo sa roditeljem i može dete da ima poteškoće u izvesnim situacijama kada je u pitanju društvena grupa i vrednosti u društvu.
Značajan uticaj ima mentalna struktura članova porodice, vrsta i intezitet opštih potreba u njoj. Usklađenost života u porodici zavisi i od kvaliteta strukturnih komponenti ličnosti i interakcije motiva njenih članova.
Potrebno je da porodica bude zaokupirana detetom i to najčešće: Šta dete radi? Čime se bavi? Kako provodi vreme u kući i van kuće? Sa kim se druži? Da li roditelj primećuje nake promene u ponašanju kod deteta kao što su: intrevertnost, ekstravertnost, čudno ponašanje, adiktivno ponašanje, izbegavanje razgovora sa roditeljima, koju muziku sluša, šta gleda na televiziji i na kompjuteru, kakav uspeh ima u školi itd.
Dakle, roditelj je dužan da kontroliše dete sa kim se druži i koje vrednosti i koje načine ponašanja ispoljava u porodici. Neobaveštenost roditelja  i njihov slab kontakt sa školom  mogu biti uzrok zapadanja dece u  loše društvo ili društvo u kome se nalaze zavisnici od droge.
Ovakav problem najčešće nastaje iz razloga što roditelji vrlo često neznaju kuda im deca idu, s kim se druže, gde navraćaju, a kad saznaju da su ona postal  žrtve negativnog uticaja ili zloupotrebe, onda je već kasno.
Čim roditelj primeti da dete“ donosi kod kuće“ nove slengove, šatrovački govor, neprimerene načine izražavanja, to implicira da se dete sasvim sigurno kreće u takvom društvu i da je to prihvatilo kao univerzalni način i model ponašanja. Roditelji treba da budu objektivni prema svojoj deci , ne treba uvek da imaju zaštitnički znak i da im svaku želju ispuni.
Ne treba da razmaze dete. Ukoliko dete napravi neku grešku treba dete savetovati  da to više ne čini, ukoliko opet učini grešku treba ga opet opemenuti i u nekim situacijama ukoriti i opomenuti itd.  Dete treba da ima svakodnevne obaveze kao što su: da spakuje svoje stvari u sobi, da spakuje knjige na polici ili u torbi za školu itd. Kada dete uradi neku stvar za koju smo se nadali i postigli uspeh treba dete nagraditi i pohvaliti. Treba izbegavati da dete navikne na novac. Zašto? Često se govori da je „novac koren svakog zla“. Postoji jedna dobra misao koja glasi: Bolje je detetu posvetiti deset minuta nego mu kupiti novu lutku.
Ljubav porodice, pažnja, iskrenost roditelja prema deci ne može se zameniti novcem.
Najkritičniji period za ulazak u devijantno i adiktivno ponašanje  i suočavanje sa  narkoticima je period adolescencije koji počinje od 12- 19 godina.Rano detinjstvo i adolescencija određuju kakva će biti ličnost odrasle osobe.
To je period kada dečaci su na prelazu da postanu muškarci , a devojčice da postanu žene. Doba puberteta  s pravom se naziva  kritičnim dobom mladosti. U tom dobu u detetu se odigravaju  razni unutrašnji konflikti. Oni se vidno ispoljavaju, pre svega , u preteranoj, odnosno, bolesnoj preosetljivosti , lakoj emocionalnoj uzbudljivosti, naglom reagovanju na nadražaje iz spoljnjeg sveta, sklonosti ka sukobima,avanturizmu, gubljenju volje za rad, neurednosti u svakodnevnom životu, povlačenje u sebe, rasejanost itd. U tom periodu stiču se navike i delimično izgrađuju stavovi.
Roditelji u tom periodu treba da budu više oprezniji sa svojo decom i da ih motivišu nekim hobijem.
Dakle, kod deteta treba razvijati ljubav prema nečemu, kao na npr: ljubav prema sportu, muzici, umestnosti, životinjama itd. Da dete svu svoju energiju i znatiželjnost usmeri ka razvijanju umetničkog i sportskog duha.
Porodica je, dakle, društveni odnos, koja se kao konkretna društveno- istorijska kategorija temelji i uobličava u skladu sa proizvodnim odnosima određenog društva.
Jedan od bitnih faktora za razvoj pojedinca jesu porodični odnosi.
Vrlo često se dešava da u porodici  postoje jedan ili oba roditelja koji koriste psihoaktivne supstance ili opijete( cigarete, alkohol, marihuanu itd) i to predstavlja veoma loš primer za dete i ostale članove porodice. Takođe, ukoliko ima nasilničkog ponašanja, svađe, neprimerena komunikacija to direktno implicira na psihološki razvoj detea.  Disharmoničan život u porodici je često uzrok vaspitne zapuštenosti.
 Jedna od vrlo opasnih psihoaktivnih supstanci koje smo spomenuli jeste i alkohol.
Alkoholizam spada u jednu veoma opasnu i ekscitabilnu grupu  narkotika koja ugrožava ličnost, porodicu, društvo.
Osoba koja konzumira alkohol ima izmenjenu svest i ponašanje pod uticajem alkohola.
Alkohol ima veoma negativni uticaj na centralni nervni sistem i fizičkku strukturu.  Podražavajući uticaj alkohola na pojedinca je ogroman i vema štetan.
Najveći negativni uticaj na pojedinca ima u  porodici. Porodica kao deo društva trpi najveći uticaj alkohola i delovanje alkohola na pojedinca. Alkohol se najčešće konzumira u društvu, ali isto tako i pojedinačno.
Kada neko počne da zloupotrebljava alkohol kao vrstu psihoaktivne supstance postaje alkoholičar, a alkoholizam je jedna veoma opaka kategorija bolesti zavisnosti. Takav pojedinac odriče se svih potreba  kako bi uneo alkohol u organizam. Alkoholičar vrlo često dolazi u sukob sa porodicom i izlaže porodicu raznim negativnim i ponižavajućim postupcima.


Česti sukobi roditelja i ostalih članova porodice  vrlo negativno i podražavajuće deluju psihološki na decu.
U tim sukobima deca se različito odnose: iz straha od kazne drže se po strani i padaju u stanje duševne depresije, intervenišu na strani slabijeg, ukoliko imaju smelosti ili, pak, u znak revolta napuštaju kuću i zapadaju u devijantno ponašanje koje je vrlo često praćeno narkomanijom , i to najčešće kada otac zlostavlja majku, nedolazi kući po nekoliko dana, dolazi kući pijan , vređa članove porodice. Vrlo često iz tog razloga napušta kuću i odaje se  psihoaktivnim supstancama.
Veoma je važno da u porodici vlada harmoničan odnos. Grubo porodično vaspitanje ne ogleda se, naravno, samo u telesnom kažnjavanju. Tu dolazi i niz drugih momenata kojima se ispoljava grub odnos roditelja  i vaspitača prema deci, kao što su: stalni prekori, potcenjivanje dečje ličnosti, trajno nepoverenje, negativna upoređenja, suzbijanje svake inicijative, izolovanje od drugova itd. Takođe, treba birati sadržaj na televiziji koji dete ili mlada osoba može gledati.
Uticaj nasilja, kriminalnih dela, narkomanije, prostitucije, poremećeni načini ponašanja mogu vrlo negativno delovati na psihički razvoj pojedinca i da pojedinac prihvati takve načine ponašanja koje će primenjivati.
Oni potenciraju negativne sklonosti, utiču na razvijanje negativnih osobina i formiranje lošeg moralnog  vaspitanika. Sve se to i te kako odražava  na psihički život deteta.
Veoma je važno potrebno je istaći i staviti akcenat na to da se nedostatak materijalnih sredstava zamene ljubavlju, razumevanjem i tešenjem jedni druge, prisutnost podrške i podsticanje.
Uslovi porodičnog života , posebno u ranom periodu su odlučujući za formiranje ličnosti. Način na koji porodica živi, neguje unutrašnje odnose, utiče na intelektualni razvoj, pa čak i zdravstveni kvalitet porodice, ishrana i drugi detrminišu dečiju ličnost u celini.
Među elemente porodičnog života koji se uzimaju kao najznačajniji za razvoj ličnosti spadaju:

1) Materijalni uslovi života vezani za socio-ekonomski položaj porodice;
2) Profesionalni nivo roditelja;
3) Kulturni nivo porodice;
4) Struktura porodice;
5) Promena životne sredine;
6) Nivo ambicije roditelja.

Materijalni uslovi života su veoma važni faktori za psihofizički razvoj.
Za sticanje i razvijanje intelektualnih mogućnosti potrebni su i određeni materijalni uslovi. Bitno je truditi se  ukljičivati dete u sve vrste edukacije, obrazovanja i sticanja znanja.
Profesionalni nivo roditelja  igra važnu ulogu u vaspitanju i obrazovanju.
Bitno je motivisati decu ka postizanju rezultata i ostvarivanje ljubavi prema obrazovanju. Da se razvije navika prema čitanju i proširivanju znanja. Ukoliko se pojedinac edukuje i stekne prava znanja o opasnostima narkomanije moći će lakše da kontroliše i usmerava svoje vreme u odabiranju pravih vrednosti.
Kulturni nivo porodice, takođe, zauzima važno mesto u porodičnom sistemu i edukovanju. Veoma je je važno da razvijemo kod deteta naviku u posećivanju pozorišta, muzeja, dom kulture, određenih kulturno-obrazovnih centara  kako bi se pojedinci edukovali i sticali naviku za posećivanje takvih mesta.
Bitno je da nadležni motivišu mlade ljude školskog uzrasta i student da imaju besplatan ulaz ili simboličnu cenu. Da svaki pojedinac nametne svoje intelektualne sposobnosti u razne vidove izlaganja.
Struktura porodica je isto tako važan element u psihosomatskom razvoju.
Vrlo često se dešava da kod razvedenih roditelja, da jedan od njih kod koga je dete “manipuliše detetom”, nudeći mu novac ili materijalna sredstva kako bi privukao pažnju detetu i odvukao od drugog roditelja, a još u goroj situaciji da govori loše o drugom roditelju, a kako bi dete imalo odbrambeni stav i negodovanje prema takvom roditelju.
Takvo, dakle, ponašanje može preusmeriti pojedinca ka adiktivnom ponašanju i usvajanju neprimerene obrasce ponašanja. Treba naglasiti da i promena životne sredine je jedan od važnih elemenata  u razvitjku pojedinca.
Životna ili socijalna sredina važan je indikator u modeliranju i oblikovanju ličnosti. Uticaj socijalne sredine  za prihvatanje osnovnih načina ponašanja, razmišljanja, usvajanja vrednosti, pravilnog govora itd. imaju ogroman značaj za usvajanje takvih vrednosti.
Promena životne sredine reflektuje  i adaptaciju na nove načine i vrednosti koje su prisutne  u takvoj socijalnoj sredini.
Ukoliko je pojedinac usvojio loše primere  i neprimerene načine u ponašanju , imaće otežavajućih oklnosti  da se prilagodi drugoj socijalnoj sredini u kojoj vladaju druge vrednosti koje nisu postojale u prvobitnoj društvenoj sredini.
Ukoliko je promena životne sredine  zadešena dok je dete još malo u osnovnoškolskom mlađem uzrastu, neće imati toliko poteškoće u prilagođavanju zato što data dete još nije prihvatilo i primenilo tadašnje vrednosti u interakciji i u ponašanju  koje je bilo prisutno u jednoj društvenoj sredini.
Ako pojedinac odraste ili je u završnoj fazi osnovnoškolskog ili srednješkolskog uzrasta , postojaće veći problem u prilagođavanja u nekoj novoj sredini. Ukoliko je neko imao loš primer društvene sredine  ukojoj su vladale vrednosti usvajanja psihoaktivne supstance, asocijalnog ponašanja i ukoliko je mlada osoba imala takve primere ili još gore ako je imala opasnost da uđe u narkomaniju , vidimo da je velki uticaj sredine na usvajanje takvog načina ponašanja.
Kada se nađe u drugoj društvenoj sredini  u kojoj se potencira kultura, ljubaznost, iskrenost,poštenje, solidarnost itd., dete će razvijati takve vrednosti sve dok se ne formira u zrelu ličnost.
Negativan primer roditelja ili članova porodice i loš uticaj socijalne sredine  vrlo često dovode do problema u vaspitanju, neprimerenom ponašanju i vaspitne zapuštenosti.
Nivo ambicije roditelja ,takođe, ima uticaj na obrazovanje pojedinca  i usmeravanje  ka pravilnim i prihvaćenim ili lošim vrednostima. Roditelji su vrlo subjektivni i vrlo subjektivno reaguju  na uspeh u školi, intelektualnom vrednovanju i svakodnevnom životu.
Većina roditelja smatraju da je njihovo dete savršeno i da postiže savršene rezultate. Treba biti objektivan. Važno je da roditelji imaju visok nivo aspiracije u podizanju svog deteta na intelektualnom nivou i obrazovanju.
Dužan je da podržava dete , da ga motiviše i da mu omogući obrazovanje i sticanje saznanja. Treba naglasiti da neuspeh roditelja ne treba projektovati na dete. Zapravo , ako roditelj nije imao uspeha u školi ili da ostvari željenu profesiju da to očekuje od svog deteta ukoliko dete nije zainteresovano za tu oblast. Već treba motivisati dete da bude ambiciozno u postuzanju rezultata u školi.
Unutrašnja motivacija je veoma važna .
Zašto je važna i šta to znači unutrašnja motivacija? To znači da jedna mlada osoba ne bude motivisana iz nekih materijalnih razloga, već unutaršnjom potebom i motivacijom koja podrazumeva samosvesnu potrebu za učenjem, unutrašnju svesnu potrebu za saznanjem, učenjem i sticanjem obrazovanja.
Stav roditelja prema obrayovanju sopstvenog deteta najčešće zavisi od sledećih faktora koje smo prikazali u(tabeli).
STAV RODITELJA PREMA OBRAZOVANJU  ZAVISI OD
• ZANIMANJE RODITELJA
• OBRAZOVANJE RODITELJA
• DRUŠTVENE SREDINE
• USPEHA DETETA U ŠKOLI
• MATERIJALNOG STATUSA PORODICE
• RADNOG ISKUSTVA RODITELJA U PROFESIJI
• VREDNOSNOG I KULTURNOG SISTEMA
• SARADNJA PORODICE SA ŠKOLOM
• UDALJENOST ŠKOLE OD KUĆE
• STEPEN ŽRTVOVANJA I ODRICANJA OSNOVNIH
MATERIJALNIH DOBARA ZA ŠKOLOVANJE DETETA

UTICAJ VRŠNJAKA I DRUŠTVA NA NARKOMANIJU


Čovek je socijalno, odnosno, društveno biće, i zato mu je potrebno društvo kako bi komunicirao i kako bi se socializovao. Socijalizacija počinje u porodici i u najviše u školskom periodu i traje ceo život.
Najkritičniji period na uticaj društva i vršnjaćkih grupa jeste period adolescencije. Kao što smo već spomenuli u prethodnom izlaganju  da je to period kada dečak  postepeno postaje odrastao čovek, i da će one osobine koje prihvati do perioda puberteta imati u daljem periodu odrastanja.
Treba reći da u tom periodu društvo i vršnjačke grupe imaju veliki uticaj na socijalizaciju i prihvatanje vrednosti jednog društva, a da uticaj roditelja  ima uticaja, ali da je znatno manji. Vršnjaci i društvena grupa imaju značajan uticaj na formiranje ličnosti i koje će se vrednosti i ideali negovati. Postoje i negativni uticaji grupe ukoliko je sastav nepovoljan za psihofizički razvoj.
Vrlo često se mladi ljudi identifikuju sa svojim drugovima i prihvataju njihove načine ponašanja kako bi bili prihvatljivi u društvu.
To je period kada su mladi emocionalno preosetljivi, kada previše obraćaju pažnjiu na svom fizičkom izgledu. Uticaj društva nameće norme određenog ponašanja koje većina njih prihvataju.
Vrlo često se dešava da pojedinci  koji ne žele da prihvate određena pravila u ponašanju budu usmejavana i zadirkivana , da bi to izbegli , vrlo često prihvataju načine adiktivnog ponašanja.

Uticaj vršnjaka iz škole su vema značajni za formiranje stavova i vrednosti. Većina načina ponašanja i reagovanja na neku određenu situaciju, prihvatanje vrednosti, komunikaciju itd prihvataju u školi.
Vrlo često se dešava da većinu pravila društva, pojedinci prihvataju iz škole. Jer  u školu dolaze deca različitih porodičnih, obrazovnih struktura, ekonomskih situacija, područja itd., i donose u školu  one vrednosti koje su prisutne u porodici. U koliko u jednoj društvenoj grupi  bude dete ili mlada osoba koja je u periodu adolescencije  koje potiče iz patrijahalne porodice  i koje nije čitalo i steklo osnovna saznanja o problemima i pojmu narkomanije  iuticaj psihoaktivnih supstanci  može vrlo lako da započne narkomanski život.
Da bi dokazali mesto u društvu  i da bi bili cenjeni u društvu , posežu za raznim psihoaktivnim supstancama .
Vrlo često prihvataju modele ponašanja jedni od drugih , prihvataju načine odevanja, vrstu muzike koju drugi slušaju, načine na koje provode  slobodno vreme itd. Zato je dobro forsirati  literaturu za čiatnje kako bi razmenjivali razne pisce i stekli naviku za čitanjem.
U koliko neko od pojedinaca ima prave moralne vrednosti  koje se praktikuju u njihovoj porodici , u socijalnoj sredini takav će način vrednovanja imati u školi i uticaće na svoje vršnjake u školi., a pošto je period adolescencije jedan od najkritičnijih perioda, prisutna je identifikacija sa ostalim drugovima i prihvatanja pravila u ponašanju. Mladići i devojke u tom razdoblju osluškuju sami sebe i razmišljaju o sebi, često postaju nezadovoljni.
U pubertetu počinje prvo ozbiljno i kritičko ocenjivanje samog sebe. i zato treba reći da narkomanija kao vrsta bolesti zavisnosti proizilazi iz vaspitne zapuštenosti. Neke uzroke vaspitne zapuštenosti treba tražiti i u samoj školi , ma koliko to na prvi pogled izgledalo apsurdno.
Škola je vaspitna ustanova , njoj i porodica pripada  najveći udeo u podizanju mladog naraštaja. Škola ima značajan uticaj na formiranje ličnosti.
Ali škola , kao i porodica, pati od niza slabosti, bilo objektivnih ili subkjektivnih. Ove slabosti sputavaju školu  u izvršaanju nekih bitnih zadataka  koji se pred nju , kao vaspitnu ustanovu , postavljaju.
Zbog toga ona u mnogome karakter prave vaspitne ustanove u kojoj se sva nastojanja usredsređuju  na verbalno izvođenje nastave, a zapostavlja vaspitanje u širem smislu. Konkretno, to znači da se težište rada usredsređuje na obradu gradiva iz pojedinih nastavnih predmeta, na forsiranje učenika verbalnim znanjem a zanemaruje vaspitanje kulturnih navika,  formiranje pozitivnih osobina i moralnih osobina. Dakle, pored porodice i socijalne sredine u kojoj ljudi žive, najveći uticaj za formiranje pravilnih i  ispravnih ili neispravnih osobina ili crta ličnosti ima društvo.
Treba naglasiti da je društvo važno za učvršćivanje pravih vrednosti i moralnih normi koje će podsticati ka razvijanju ličnosti i duhovnih vrednosti. Narkomanija kao vrsta bolesti zavisnosti je društveni i socijalni problem, ali isto tako, pre svega i zdravstveni problem.
Vrlo često možemo zapaziti problem koji je vrlo često prisutan i to najčešće kada obilazimo zdravstvene ili obrazovne unstitucje i to iz prostog razloga što nemamo informativne zdravstveno-edukativne prospekte o problemima narkomanije i štetnom uticaju psihoaktivnih supstanci. Treba reći da postoji nekoliko načina da izbegnemo kontakt sa narkomanijom i to najčešće:

1. Savetovanjem i znanjem roditelja o narkomaniji i prisutnost harmonije i ljubavi u porodici;

2. Prezaposlenost roditelja i neobraćanje dovoljno pažnje o deci(kako provode vreme, skim se druže itd).


3. Materijalna situacija(previše novca u porodici češće će implicirati tendenciju ka uzimanjem psihoaktivnih supstanci, nego u porodici u kojoj nema  previše materijalnih sredstava.).

4. Struktura porodice( da li imaju jednog ili oba roditelja) itd.


UPITNIK

1.Datum i mesto rođenja
2. Vrsta srednje škole koju ste završili i gde:
3.Godina rođenja Vaših roditelja:  a)otac;       , b)majka;
4.Školska sprema roditelja ( zaokružiti):
a) Nepotpuna osnovna škola;
b) Osnovna škola;
c) Nepotpuna srenja škola;
d) Trogodišnja srednja škola;
e) Trogodišnja četvorogodišnja škola;
f) Nezavršena Viša škola ili fakultet;
g) Viša škola;
h) Fakultet;
i) Specijalističke, master ili doktorske studije;
5. Da li roditelji žive zajedno?
a) Da;
b) Ne;
6. Bračno stanje: a) neoženjen/ neudata,  b)oženjen/ udata,  c) nešto drugo, navedite šta:


Upustvo
Ovaj upitnik sadrži pitanja koja se odnose na narkomaniju kao vrstu bolesti zavisnosti. Molimo Vas da zaokružite i napišete odgovor kod svakog pitanja.

1.Da li upotrebljavate neku vrstu narkotika(počev od alkohola)?

DA      NE PONEKAD

    2.Da li ste neki put u organizam uneli neku vrstu psihoaktivne supstance?
DA           NE      PONEKAD

3.Da li smatrate da je marihuana vrsta psihoaktivne supstance(droge)?

DA       NE PONEKAD

4.Da li znate da navedete osnovne vrste droga:

DA NE NAVEDITE KOJE SU:




5.Da li znate koje su psledice po zdravlju organizma?

DA NE PONEKAD, POSLEDICE SU:

             6. Da li ste čuli  ili videli neki put šta su to skopalamin ili barbiturati?

DA NE PONEKAD. TO JE:


Na osnovu istraživanja koja su sprovedena i u razgovoru sa građanima o narkomaniji i uticaju narkomanije na organizam na osnovu upitnika dobili smo mišljenje i odgovore anketiranih.
Na osnovu ankete , imamo sledeće odgovore na pojedina pitanja.
Na pitanje da li upotrebljavaju neku vrstu psihoaktivne supstance koje podrazumevaju i upotrebu alkohola, ukupno je potvrdilo 23,5% da upotrebljava,dok 64,7% je odgovorilo da ne upotrebljava ni jednu vrstu psihoaktivne supstance  koje podrazumevaju i upotrebu alkohola.

Ponekad je unelo u organizam 11,7% neku vrstu psihoaktivne supstance u koju spada i alkohol. Zatim, videćemo kakve su odgovore dali anketirani po pitanju unošenja psihoaktivne supstance ili droge.

Ukupno 20,5% je odgovorilo da je unelo u organizam neku vrstu psihoaktivne supstance, dok 70,5% je odgovorilo da nikada nije unelo u organizam ni jednu vrstu droge. Kada je u pitanju marihuana kao vrsta psihoaktivne supstance, videćemo kakve su odgovore dali.

U toku anketiranja 100% anketiranih smatraju da je marihuana vrsta psihoaktivne supstance, odnosno, da je to vrsta droge. Niko od anketiranih ne smatra da marihuana nije vrsta narkotika. Isto tako, niko ne smatra ponekad da je marihuana vrsta psihoaktivne supstance.
Naveli smo nekoliko vrsta psihoaktivnih supstanci i psihosedativa, pa na osnovu toga, imali smo i pitanje da li znaju da navedu osnovne vrste droga.

U toku anketiranja 70,5% zna da navede koje su osnovne vrste droge, dok 26,4% ne zna da nabroji osnovne vrste droge. U toku anketiranja 2,9% nije htelo da se izjasni oko ovog pitanja i nije htelo  da odgovori.
Imamo i one koji su naveli pojedine vrste psihoaktivnih supstanci i videćemo koje su: marihuanu su naveli 23,5% kao vrstu psihoaktivne supstance, zatim, hašiš ,2,9%, LSD je 5,8% ispitanika navelo kao vrstu psihoaktivne supstance i 17,6%  je navelo heroin.
U toku anketiranja navedena je i vrsta droge pejoliti i MDMA.

Svakako je da ukoliko unosimo drogu u organizam imaćemo posledice po zdravlju koje smo spomenuli u knjizi. Gotovo svi anketirani smatraju da ukoliko unesemo drogu u organizam da će organizam imati štetne posledice po zdravlju. Tako da 100% smatraju da u koliko unesemo drogu u organizam da je to štetno.
Da li su čuli ili neki put videli šta su to skopalamin i barbiturati, ukupno 20,5% je čulo ili videlo jedno od navedenih sredstava,dok 79,4 nikada nije čulo ni videlo pomenuta sredstava koja izazivaju zavisnost.

ŠTETAN UTICAJ DROGE, POSLEDICE ORGANIZMA I PREVENCIJA

Iz ovih saznanja što smo dobili iz ove knjige, možemo uvideti na veoma štetan uticaj svih vrsta droga.
Sve vrste droga imaju veoma negativne i veoma štetne posledice po čovečjem organizmu.
Štetan utica droge je , kako na psihološkom polju, tako i na fizičkoj strukturi. U koliko pojedinac započne sa uzimanjem narkotika , to će se veoma negativno odraziti po zdravllju celokupnog organizma.
Štetni uticaji droge su ogromni. Veoma je važno, kao što smo spomenuli da je potrebno sticati znanja od stručnih osoba o ovoj vrsti opake bolesti i da ne trebamo umati dodir sa psihoaktivnim supstancama. Zašto je to važno reći? Zato, ako imamo saznanja i budemo upućeni u izgled svih vrsta psihoaktivnih supstanci, imaćemo objektivna saznanja o štetnom uticaju i koje posledice mogu da nastanu ukoliko budemo uzimali drogu.
Treba reći,  da na početku uzimanja psihoaktivnih supstanci , uočavamo promene na psihološkoj sferi , a zatim i na fizičkoj.
Čim neko ko boluje od narkomanije uzme neku psihoaktivnu supstancu, odigravaju se  promene i određene manifestacije u centralnom nervnom sistemu. Dakle, onog momenta kada uzmemo psihoaktivnu supstancu, dešava se promena ponašanja, reagovanja i osećanja pod dejstvom droge.
Droga koja se unese u organizam menja raspoloženje i uticaj na ponašanje i viđenje pojedinih situacija.
Nezamislivo je kolike su posledice po organizmu i koliko je to veoma opasno. Zato, obraćam se roditeljima i adolescentima i odraslim ljudima da drogu klasifikuju u veoma, veoma opasnu i destruktivnu kategoriju koja obuhvata , pre svega narušavajuće dejstvo na  centralni nervni sistem, opažanje ili percepciju, konaktivnu stukturu, afektivne komponente itd.Stanje kod većina droga koje izaziva je ekscitabilno.
Lekari, psiholozi, profesori, vaspitači itd. su zainteresovani za skladan i harmoničan razvoj ličnosti, obezbeđenost materijalnih potreba i afirmaciju duhovnih vrednosti, te su zabrinuti usled osiromašenja , već teže ka oblikovanju duhovne i moralne ličnosti.
Isticanje različitih načina zadovoljenja potreba ima za cilj da ukaže na moguće izvore koji određuju kvalitet zdravlja.

Lekari opšte medicine, naročito porodični lekari, treba da tragaju za pravim uzrocima poremećaja zdravlja koji se često nalaze daleko od horizontale na kojem se javljaju simptomi i uzroci bolesti narkomanije.
Potrebno je imati osnovna ili još bolje šira znanja o psihologiji ličnosti, pedagogije, sociologije itd. i u tom smeru analizirati bitna oboležja koja određuju čovekovo ponašanje.
Lekar prodire u udaljene predele, povezujući socijalne, kulturne, antropološke karakteristike, što se bito razlikuje od površnog i rutinskog posmatranja čoveka. Saznanje bitnih činjenica  psihološkuh obeležja ličnosti obolelih od narkomanije , predstavlja osnov za stavranje  optimalne saradnje između lekara i građana.

Psiholozi, su veoma bitni, kako oni koji rade u zdravstvenim ili obrazovnim institucijama i koji pomažu učenicima i građanima u prevazilaženju  osnovnih životnih poteškoća, bilo u porodici, društvu, školi ili rešavanju ličnih problema itd. Motivišu građane , usmeravaju ih i podstiču ka obrazovanju i realizaciji svojih sposobnosti.
Nemački naučnik Ebunhaus je izrekao: “Psihologija ima dugu prošlost, ali kratku istoriju, može da važi i za dečju psihologiju. Za dete i njegov psihički i fitzički razvoj interesovali su se ljudi iz davnina.
Međutim, dečja psihologija, kao posebna naučna disciplina je veoma mlada.U koliko neki pojedinac  nema dovoljno potrebnih saznanja o štetnom uticaju  psihoaktivnih supstanci , može da stekne znanja razgovorom  od stručnih osoba(lekara, psihologa, profesora, vaspitača…)i  to  kako narkomanija utiče na život.
Takođe, psiholozi svaetuju i pomažu mladim ljudima kada imaju emotivne , porodične, socijalne, zdravstvene probleme i  usmeravaju ih ka pravim vrednostima društva.
Usmeravaju i motivišu mlade ljude ka obrazovanju i sticanju znanja. Zalažu se za humanist i pomaganje deci i omladini  u obrazovanju , učenju, shvatanju itd. Ukoliko neko boluje od narkomanije kao vrstu vrlo teške bolesti  koja iziskuje unošenje psihoaktivne supstance treba da razgovara sa psiholozima o načinu odvikavanja i načinu sticanja zdravog načina života.
Profesori imaju veoma veliki učinak u ovakvim problemima.
Kao što je moje zanimanje, mogu slobodno reći da imamo veliki uticaj na podsticanje  društvenih i moralno-duhovnih vrednosti.
Profesori su dužni da poseduju znanja iz psihologije ličnosti, opšte psihologije, pedagogije itd, to su multidisciplinarne nauke koje nam pomažu da dođemo do pojedinih saznanja kako bi smo rešili probleme u odrastanju, obrzovanju, vaspitanju i  kako bismo unapredili znanja i  usvojali prave vrednosti koje su potrebne za pravilan psihofizički razvoj. Takođe, potrebno je da pomažu mladim ljudima kako da odaberu duhovne vrednosti  i  da razvijaju prave moralne norme kojih treba da se pridržavaju.
Da usmeravaju ka pravim i stvaralačkim podvizima i angažovanju u usmeravanju  i napredovanju u realizaciji psihomotornih potencijala.
Da budu primer prema kojima će se mladi ljudi ophoditi, pogotovo u period adolescencije, kada mladi ljudi nemaju razvijenu svesto životu, potrebama, kada nisu u potpunosti psihički i fizički sazreli. Tada ih treba razumeti i usmeriti ka pravom profesijom i shvatanju onih činjenica kojih će se pridržavati i što će im biti veoma potrebno u životu. Znanje kao znjanje ima vrednost koju svi mi treba da posedujemo u onoj količini koja će nam biti potrebna za savladavanje životnih prepreka i nametnuti nam rešenje za  usmeravanje života ka obrazovanju i vaspitanju. Treba motivisati mlade ljude da stiču znanja iz svakojakih oblasti i animirati ih da svako nađe sebi područje nekog predmeta gde će se oni usavršavati, identifikovati sa nekim poznatim naučnicima i istaknutim profesorima koji su značajni u otkrivanju pojedinih naučnih dostignuća.
Da teže da dostignu ona znanja koja će im značiti u životu i truditi se da vole nauku. To je sa jedne strane veoma značajno jer će steći znanja koja će koristiti u životu. Sa druge strane, što je još važnije treba razvijati moralne vrednosti, duhovnu i religioznu strukturu koja će implicirati harmoničan odnos  pojedinca prema ambicijama i uspesima.
Da razgraniče ono šta je dobro za njihov psihofizički razvoj a šta nije dobro , šta to može ugroziti zdravlje jednog pojedinca i navesti ga na devijantna, disfunkcionalne strukture i dovesti njegovu ličnost do veoma kritičnog momenta koji će negativno I poražavajući delovati na njegovu ličnost.
Jedan od takvih uticaja je uticaj narkomanije i narkomanskih psihoaktivnih supstanci koje narušavaju zdravlje i dovode do  veoma teškog funkcionisanja psihološkog sistema.
Da ne bi do toga došlo, zato je veoma važna duhovna, moralna i emotivna izgrađena struktura ličnosti.
Naravno, te vrednosti ne mogu se za jedan dan, nekoliko meseci ili godinu dana učvrstiti takva struktura, već je za takav sistem ličnosti potrebno vreme koje će  delovati na izgrađivanju tih elemenata koje su potrebne za ličnost.
Kada pojedinac upadne u narkomaniju preduzimaju se određene mere prevencije narkomanije lečenja i rehabilitacije narkomanske zavisnosti.
       
 LITERATURA:

• Problemi osnovnog vaspitanja i obrazovanja i porodica- Adila Kreso, Sarajevo, 1970. god.
• Moj lekar-Dr Aleksandar Kostić, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb 1961 god.
• Vaspitno zapušteno dete- Ljubomir Aćimović, IZDAVAČKO PREDUZEĆE ,,RAD” BEOGRAD 1956 god.
• Samo reci ne!!! Vodič kroz psihoaktivne supstance- Milan Kostadinović

• Emocije kod dece- Dr Nada Smolić-Krković, IZDAVAČKO PREDUZEĆE ,, RAD” BEOGRAD 1964 god.
• Dečja psihologija njen razvoj i problem- Dr Vera Smiljanić- Čolanović, IZDAVAČKO PREDUZEĆE ,, RAD” BEOGRAD 1964 god.
• Budi svestan rizika  Stanislava Milošević, Petrar Ogrizović, Nebojša Nikolić,Omladina Jazasa-a.
• Narkomanija izbor članaka-Institut za proučavanje  i suzbijanje alkoholizma i Savez protiv alkoholizma i drugih narkomanija u SR Hrvatskoj, Zagreb, 1970
• Dečja psihologija njen razvoj i problem- Dr Vera Smiljanić- Čolanović, IZDAVAČKO PREDUZEĆE ,, RAD” BEOGRAD 1964 god.
           
2014.god.

TOMICA PETROVIĆ, PROF. RAZREDNE NASTAVE

Problem narkomanije je što distribuciju iste čini Albanska narkomafija, a ona ima direktnu podršku CIA..Tako droga postaje sve jeftinija i pristupačnija.... Tako to nije moguće suzbiti, jer sila stoji iza nje... Mi sudimo Šariću, a u isto vreme se rukujemo sa Tačijem, trgovcem droge broj jedan, i naši se ponose sa rukovanjem, jer postaju neki "faktor"... Tako je veoma teško raspravljat na ovu temu......

Meni je interesantno što se pravi tolika farsa oko narkomanije a pri tom cigarete su u slobodnoj prodaji. Ako na svakoj kutiji piše da duvanski dim ubija, uzročnik je kancera itd. itd., zbog čega se država ne pobrine i oko toga? Evo ja sam pušač ali se ne slažem da narkomaniju treba intenzivno tretirati ali ne i cigarete a naročito alkohol. Jedan lekar mi je rekao da se narko zavisnik može lakše izlečiti od alkoholičara jer alkoholizam redovno podleže recidivu a kada neko dođe u tu fazu, onda je kasno.

Sto manje narkomana to manje i narkomanije....


Ej, ako je kokain droga, ja sam onda narkoman....

Pohapsiti dilere i njihove bossove.

Dr.acula ::Dok je droge bice narkomana,droge ce biti dokle god drzave budu saradjivale,stitile i radile sa samim narko mafijama radi interesa,nista se ne dobija hapsenjem samo sitnih preprodavaca narkotika,dokle god se ne nadje neko ko ce SMETI da se usudi da stane svima u kraj svima,sto povlaci sledece pitanje,dali ce iko ikada imati tako jake ljude oko sebe,da bi uspeo da iskoreni sve?????

Peni Vajs ::za pocetak...policija da ne saradjuje sa dilerima.

Isto mislim.

Bela_golubica ::Pohapsiti dilere i njihove bossove.

Ko?

BIA , bar ono neukaljano što je od nje ostalo, ako uopšte toga ima više, čisto sumnjam.
Za početak prvo "policijske dilere", a preko njih i njihove "gazde".

Zato sam i pitala. Ima li nešto što je ostalo pa da krenu u akciju?

Mislim da ima, ali ih je premalo...Više ima šljama i jajara.

Nikako.Droga je državni posao i od njega,između ostalih,države žive.Ni Srbija nije izuzetak,niti su izuzetak bile SCG i SFRJ.

Poražavajuća istina.
Odoh u bespuća.

Ma dokle god budemo glavu uronjavali u pesak, dotle će i biti toga. ( Tešim se.)
Znam u suštini da smo nemoćni, ali to me tako nervira da je to neverovatno.

Istorijski gledano,svaka civilizacija je znala za psihoaktivne supstance. Kokain i meskalin su izmišljeni još pre nego što su naše čukunbabe rođene. Što se tiče novog trenda masovnog drogiranja u Srbiji (pod čime ne podrazumevam duvanje vutre) možda bi pomoglo da policiji uvedemo fiskalnu kasu.

Pomoglo bi da se sprovede jedna dobra "čistka" u BIA i policiji.
Otud smrdi.