Uvrede

Ko vas može uvrediti?

balkanski mentalitet i ostalo sto ide uz to

Nedostatak kulture,argumenata,bezobrazluk vode ka uvredama.Ništa novo,ništa čudno,dodao bih samo da postoje uvrede koje su odgovor i koje imaju smisla.Budu to uvrede na prvo slušanje ali kako lošeg čoveka,fukaru,drugačije nazvati.Postoje dva rešenja,ignorisati ga i ruinirati svoj nervni sistem ili mu reći fukaro,uvrediti ga ali istinom.

Unutrašnji doživljaj.

Namerno me retko ko može uvrediti.
U realnom svetu, takve osobe postavim na mesto sa jednom rečenicom.
Ali, nepažnjom me može uvrediti draga osoba.
E, to baš zna da boli.

Makarije :: Ali, nepažnjom me može uvrediti draga osoba.
E, to baš zna da boli.

Tačno je. Nakon toga ja se odmah udaljim, vrlo brzo oprostim i zaboravim.

Ne može me uvrediti neko do čijeg mišljenja mi nije stalo. Ne računam najbliže, njihovu nesmotrenost i razumem i opraštam.

Nesmotrenost često proizilazi iz nekih malo dubljih namera.
Retko ko će te uvrediti nesmotrenošću ako mu je stalo do tebe.
Tako da - nikada ne treba zanemariti nesmotrenost, jer je to naše objašnjenje nečijeg lošeg ponašanja.

Kada sam spomenula najbliže i njihovu nesmotrenost mislila sam pre svega na sinove bez obzira da li se to dešava ili ne. Nesmotrenost je po mom mišljenju benigna radnja ali nikako opravdana. Kada su ljudi međusobno bliski onda se često opuste i eto nesmotrenosti. Ne znam kako je ti tumačiš, može li neki primer, ne lični, naravno?

Makarije ::Nesmotrenost često proizilazi iz nekih malo dubljih namera.
Retko ko će te uvrediti nesmotrenošću ako mu je stalo do tebe.
Tako da - nikada ne treba zanemariti nesmotrenost, jer je to naše objašnjenje nečijeg lošeg ponašanja.

Bravo ti ga bate !

Ja lose vredjam, uvek se pouzdam u gard....

Opet bolje da ćutim

Ja necu da cutim

Neće se gardiraš ?

Ma razmisljam da sa ortakom sparingujem.

(Imam jednog ortaka, ko brat mi je, mnogo ga volim, i pokusavam da organizujem mali sparing sa njim...

Trenutno on nema vremena, i bolestan je ali uskoro cu to organizovati......)

Avramova ::Ne zaboravite da smo na forumu NAUKA, podforumu Psihologija pa bi bilo dobro da se zadržimo na temi.

Hvala!

Ok Ave,....


O Temi....

Covek hoce da vredja kad mu je sujeta povredjena i zeli da uvredom ponizi sagovornika koji ga je ponizijo....

Ne moze me niko uvrediti.
Ukoliko neko pokusa uglavnom odreagujem mirno i stalozeno.

Prosti ljudi kojima nedostaje samokontrola.

I još jedna ideja za razgovor - samokontrola.

Ako kod nekoga nije prisutna samokontrola i uputi uvredu, ne znači li to da je izrekao ono što zapravo misli? Hoću reći, da je samokontrola bila prisutna, on bi i dalje mislio isto samo što to ne bi izrekao.

Lako je mudrovati,teško je u delo sprovesti,ljudi smo,od krvi i mesa,grešimo pa tako i uvredimo.Ko kaže da nikada nikoga nije uvredio ne govori istinu,pitanje je samo da li je svestan uvrede ili ne.Mudrost je naći način i izviniti se,prihvatiti greh i ne ponoviti ga.

Avramova ::

Makarije :: Ali, nepažnjom me može uvrediti draga osoba.
E, to baš zna da boli.

Tačno je. Nakon toga ja se odmah udaljim, vrlo brzo oprostim i zaboravim.

Ne može me uvrediti neko do čijeg mišljenja mi nije stalo. Ne računam najbliže, njihovu nesmotrenost i razumem i opraštam.

Makarije ::Nesmotrenost često proizilazi iz nekih malo dubljih namera.
Retko ko će te uvrediti nesmotrenošću ako mu je stalo do tebe.
Tako da - nikada ne treba zanemariti nesmotrenost, jer je to naše objašnjenje nečijeg lošeg ponašanja.

Divna polemika. Nesmotrenost je sinonim za nepažnju, nepromišljenost itd. itd.

Svakako, ne može me uvrediti nečija nesmotrenost pa čak ni nečija uporna zajedljivost osim što mi se može zgaditi.

Nesmotrenost ili nepažnja su iste reči...obe označavaju situaciju gde smo nesvesno učinili ili rekli nešto loše a krivica nam je što smo bili nepažljivi i lično mene to ne može uvrediti.Jedino me vređa namera,delo koje je učinjeno svesno,promišljeno,sa namerom.To je već nešto što me može uvrediti,povrediti,nešto što ostaje u meni zauvek.

@laza

Što bi loše sećanje ostalo zauvek u meni, šta će mi otrov u mislima jer time bih samu sebe kaznila. Treba loše izbaciti iz glave zauvek i pročistiti se, valja raskrčiti mesto u duši za nešto lepo.

Sećanje kao opomena,negde u ćošku duše,da mi se ne ponovi da srcem idem na koplje....

To je životna lekcija koja nas tera na oprez. Često nije dovoljno jedno loše iskustvo, valjda zavisi od čoveka. Npr. skeptična sam u nekim situacijama ali znam biti i naivna, priznajem.

Ništa ti nisi drugačija,svima nama je duša izbrazdana ožoljcima koje je život naneo.Uvek se postavlja to pitanje,pitanje granice zaborava i pamćenja,priznajem i ja,otvorim se često,nesmotreno pa kada dobijem ,,packu ,, ustuknem....
Velika je istina da se čovek uči dok je živ...ali...nije zanimljivo ako je sve po protokolu...