Vesti iz sveta astronomije...

https://t.co/bgOMxBGCLT

 A P O D...

https://t.co/M70KRj3c5W

A P O D...

https://t.co/ugfAMaa2xW

A P O D...

https://t.co/4V9340Hp3Y

A P O D...

https://t.co/gfSosofeqC

A P O D...

Astronomski kamp 2017 - kratak izveštaj


Radan Mitrović u akciji, Inače, kaže da prodaje Godzilu, pa ako nekog intersuje...

Najkraće rečeno: bio je to sjajan kamp. Pa čak i to što se na nas spustila užasna, otupljujuća i lepljiva vrućina išlo nam je u prilog jer je po gradovima vladala mnogo veća vrelina. Jedan učesnik koji se pojavio u subotu rekao nam je da je na benzinskoj pumpi video na displeju ispisano čak 47 stepeni. Prema tih 47 stepeni mi smo bili na ugodnoj ispod 40 stepeni temperaturi.

Ukupno imali smo 147 registrovanih gostiju, najviše iz Srbije, a zatim iz Slovačke, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i verovatno još nekih okolnih zemalja, to ćemo tek da utvrdimo. Najmlađi učesnik bila je mala astronomkinja od 8,5 meseci. Najstariji oko 70 godina.
Uz sasvim neznatne korekcije održani su svi planirani programi, izuzev osmatračkog takmičenja koje nije održano zbog oblačnog vremena u noći između subote i nedelje.  
U kampu je boravilo nekoliko ekipa novinara sa televizije i radija. Dali smo dva kratka izveštaja za radio i Večernje novosti putem telefona.
Održano je nekoliko demonstracija od kojih izdvajamo prikaz laboratorijske aparature u predavanju o doplerovom efektu (dr Tomas Nemeš), zatim, za publiku svakako još zanimljivije posmatranje bioloških preparata kroz nekoliko mikroskopa (Igor Parožanin). Čedomir Stankvić, na kampu od milja zvani Čeda Pi (čovek zna napamet broj Pi do 34-te decimale) pokazao nam je geodetsku opremu, a zatim je ceo dan išao po Letenki i nešto premeravao. Rezultate njegovog merenja, kaže, dobićemo nakon obrade podataka.
Imali smo ponovo, posle nekoliko godina pauze, šetnju po Sučevom sistemu, upoznali smo novi štab Teleskop centra i videli nešto od opreme koju Centar prodaje. Srđan Penjivrag je, naravno, bio na svojoj visini pričajući o planetarnim misijama, Jurij Stare je iz prve ruke govorio o velikom okupljanju astronoma amatera u Australiji, a prof. Mrđa je ukratko izložio rad svog tima na mionskom detektoru o čemu će na jesen biti više reči kada bude organizovano posebno predavanje o tom projektu – jedinstvenom u svetu. Prof. Gajić – standardno, veoma zanimljivo o astrobiološkim temama. Prof. Tijana Prodanović je govorila o gama zračenju – kako se i očekivalo: zanimljivo po čemu je i poznata među ljubiteljima nauke



Sve je to bilo odlično, sjajno i tome slično, ali jedno predavanje je posebno osvojilo publiku, što zbog samog predavanja, što zbog predavača. I jedno i drugo bilo je, pa, ne znam kako to drukčije da nazovem nego: koloritno. Dakle, čovek u kratkim, lonac plavim biciklističkim pantalonama, sa crnom majicom, razbarušene duge kose, dobro popunjen u struku. Pomalo je podsećao na viteza Tobiju iz Šekspirove Bogojavljenske noći (bar kako ga ja zamišljam). Niko ko ga ne poznaje u njemu ne bi prepoznao profesora, člana SANU, našeg čuvenog geologa Slobodana Markovića. Njegova tema je bila na izgled sasvim banalna i dosadna: Geologija Titelskog brega. Ali u toj priči prof. Marković nas je proveo po dobrom delu istorije geologije, obišao Zemaljsku kuglu, od Titelskog brega do Kine, upoznao nas sa nekim malo poznatim detaljima iz života Milankovića, usput ispričao nekoliko zgoda i nezgoda sa svojih putovanja… sve to trebalo je čuti.
OK, sigurno sam neka predavanja i programe neopravdano izostavio, ali naslov ovog članka je Kratak izveštaj, a evo on se već odužio.
Sve u svemu, bilo je sjajno što će sigurno potvrditi i svaki učesnik kampa, samo ga pitajte.
Da, još samo ovo: tokom kampa Ivana i Marko Savić još nisu postali mama i tata, ali vesti o tom događaju s nestrpljenjem očekujemo svakog časa.

Kometa C/2017 K2 (PANSTARRS) – novosti

C/2017 K2 (PANSTARRS) snimljena Hablovim teleskopom
Na osnovu zahteva Davida Jewitta za prikupljanje naučnih podataka, Hablovim svemirskim teleskopom (HST) je 27. juna načinjeno 6 snimaka komete C/2017 K2 (PANSTARRS). Vreme ekspozicije za svaki pojedinačni snimak bilo je 285 sekundi, i snimljeni su WFC3 kamerom kroz široki filter F350LP kako bi se detektovalo što više svetlosti ovog, za sada, slabašnog objekta. U vreme posmatranja kometa je bila udaljena oko 15,7 astronomskih jedninica od Sunca, a HST je pratio kretanje komete.
Kombinovanjem ovih 6 snimaka u programima PixInsight, MaximDL i Photoshop, a u cilju izolovanja samo lika komete i eliminisanja brojnih detektovanih kosmičkih zraka i razmazane pozadine usled praćenja komete u toku ekspozicija, dobijena je donja slika. Pri ukupnom vremenu ekspozicije od 28,5 minuta lako se uočava asimetrična koma prečnika preko 100 000 kilometara.


Nova orbita C/2017 K2 (PANSTARRS)
Na osnovu preliminarne orbite među arhivskim snimcima 3,6 metarskog Canada-France-Hawaii teleskopa smeštenog na Mauna Kei pronađeni su i snimci na kojima je detektovana ova kometa 12. i 13. maja 2013. godine, kada se nalazila na 23,7 astronomskih jedinica od Sunca! Ta posmatranja su krucijalna za drastično smanjenje uticaja sistematskih grešaka merenja položaja nebeskih objekata na određivanje parametara orbite. Na osnovu do sada objavljenih merenja položaja određene je nova orbita:
Perihelion 2022 Dec 21.982647 +/- 0.349 TT = 23:35:00 (JD 2459935.482647)
Epoch 2017 Jun 26.0 TT = JDT 2457930.5   Sa: 0.7745           Find_Orb
q   1.81054112 +/- 0.000394
M(T) 1.7 K 10.0                   Peri. 236.03977 +/- 0.014
                                          Node   88.18142 +/- 0.0014
e   1.0001420 +/- 0.000129   Incl.   87.55375 +/- 0.00013
181 of 210 observations 2013 May 12-2017 June 25; mean residual 0".33
Na osnovu ove nove orbite moguće je doneti drugačije zaključke u odnosu na one iz prethodne vesti:
Za kometu C/2017 K2 (PANSTARRS) ovo je najverovatnije prvi prolazak kroz unutrašnji deo Sunčevog sistema, jer se kreće po orbiti veoma bliskoj paraboli. Po (oskulatornoj) orbiti sa epohom 26. juna 2017. orbita je izrazito eliptična ili hiperbolična, jer je vrednost ekscentriciteta 1.000142 +/- 0.000129.
Usled gravitacionih poremećaja koje će pretrpeti sledeći povratak će se desiti za 20 – 30 hiljada godina.
C/2017 K2 (PANSTARRS) će kroz perihel proći oko 20. decembra 2022. godine.

IZVOR
https://igorsmolic.wordpress.com/2017/07/02/kometa-c2017-k2-panstarrs-novosti/

https://t.co/m7cx9UyI35

A P O D

Festival nauke – Niška Banja 2017



Od 28. jula do 1. avgusta u parku u Niškoj Banji biće organizovan 1. „Festival nauke“. Tokom pet večeri učenici će na zanimljiv i kreativan način prezentovati znanje stečeno tokom školovanja, sa ciljem da objasne i promovišu nauku na način podjednako blizak i jasan svima, bez obzira na godine i obrazovanje.

Tako će udruženo znanje iz geografije i hemije đaci pokazati konstruisanjem makete vulkana i erupcije, a engleski deljenjem pozitivnih poruka i prezentacijom ekstremnih sportova, za koje je čitava teritorija opština veoma pogodna. Posetioce očekuje i nastup hora škole „Ivan Goran Kovačić“, koji je tradicionalno među najboljim u Srbiji, predstava, različite izložbe.

Završnih večeri festivala biće prikazan film na otvorenom, a za kraj su pripremljene „Igre bez granica“ za sve učesnike, a ovo je samo deo onoga što očekuje meštane i posetioce Niške Banje tokom ovog festivala.

Festival su organizovali nastavnici i učenici osnovnih škola sa teritorije Gradske opštine Niška Banja: „Ivan Goran Kovačić“ iz Niške Banje, „Đura Jakšić“ iz Jelašnice i „Dušan Tasković Srećko“ iz Sićeva, uz podršku Opštine.

Program:

Petak, 28.07.2017. godine, 18:00 – 19:30 časova
Muzička kultura, Srpski jezik

Nastup hora, pesme i igre
Subota, 29.07.2017. godine, 18:00 – 19:30 časova
Istorija, Geografija, Biologija

Izložba „Niška Banja nekada i sad“
Predstava „Vatromet“
Izložba „Fizičari na novčanicama“
Pano sa fotografijama i citatima (afirmacija ljubavi, prijateljstva, vere)
Nedelja, 30.07.2017. godine, 18:00 – 19:30 časova
Fizika, Engleski jezik, Psihologija, Pedagogija, Istorija

Mali ogledi
Prezentacija crkve Sv. Ilija, N. Banja
Radionica: izrada ramova za ikone
Promocija ekstremnih sportova
Ozonski omotač
Malo se potrudi – nasilan ne budi
Ponedeljak, 31.07.2017. godine, 18:00 – 22:30 časova
Fizika, Hemija, Informatika

Bioskop na otvorenom
Utorak, 01.08.2017. godine, 20:00

Igre bez granice

https://t.co/TC0gOnwG0I

A P O D...

https://t.co/z8qSDzROux

A P O D...

Mask odustaje od "Crvenog Dragona"

Ilon Mask je objavio da njegova kompanija okreće ledja projektu spuštanja kosmičkog aparata "Crveni Dragon" (Red Dragon) na Mars.
Kompanija SpaceX je na sva zvona najavila projekat "Crveni Dragon" prošle godine kao misiju spuštanja najvećeg lendera na Mars već 2018. Kosmički brod "Crveni Dragon" je projektovan na bazi teretnog broda "Dragon" koji snabdeva američke astronaute na Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS). U februaru 2017. objavljeno je da se misija "Crvenog Dragona" prolongira za 2020, a posle nedavne izjave Ilona Maska o konceptualnim promenama tehnike spuštanja aparata na Mars, po svemu sudeći "Crveni Dragon" neće uopšte leteti na Mars.
"Jedno vreme sam razmišljao da su toplotni štit i bočni motori pravi način spuštanja na Mars", rekao je Mask na nedavnoj konferenciji o naučnim istra`ivanjima na MKS u Vašingtonu. "Međutim, ovakva tehnika spuštanja ima veći rizik u odnosu na tehniku korišćenja padobrana, pa smo odlučili da u skladu sa preporukama NASA-e vezanim za povišene faktore bezbednosti krenemo napred sa ovim novim planom", dodao je Mask.



Kraj "Crvenog Dragona"?
Iako nije otvoreno rekao da se projekat "Crveni Dragon" koji je bio zasnovan na korišćenju masivnog toplotnog štita radi prirodnog kočenja tokom leta kroz atmosferu i bočnih raketnih motora gasi, Mask je ovim po svemu sudeći najavio odustajanje kompanije SpaceX od ovog projekta i veliki zaokret u koncepciju spuštanja budućih aparata ove kompanije na Mars primenom padobrana.
Naravno, uz fokusiranje na bezbednost spuštanja lendera koji će jednoga dana biti korišćen i za spuštanje astronauta na Mars.      

Author: Grujica Ivanović

https://t.co/XILcDKAhXQ

A P O D...

'DESTINY PLUS', japanska sonda za proučavanje asteroida Phaeton

http://www.astronomija.org.rs/misije/11445-destiny-plus-japanska-sonda-za-proucavanje-asteroida-phaeton

Probno lansiranje iranske rakete-nosača "Simurg"

Iran je 27. jula 2017. u 14.00č po lokalnom vremenu obavio eksperimentalno sub-orbitalno lansiranje nove rakete-nosača "Simurg" (Simorgh).

Ovo je prvo oficijelno objavljeno lansiranje sa novog iranskog kosmodroma koji nosi ime Imama Homeinija i nalazi se u provinciji Semnan. Nezvanično, govori se da je ova raketa imala barem jedno probno sub-orbitalno lansiranje aprila 2016, ali to nikada nije potvrđeno od iranskih vlasti.

U veoma kratkoj vesti, navodi se da nova iranska raketa-nosač može da izbaci satelit mase do 350kg (po nekim izvorima 250kg) na orbitu visine 500km. Kako posle lansiranja rakete "Simorg" nije evidentiran novi objekt na orbiti, pretpostavlja se da je reč o sub-orbitalnom eksperimentu. Neki američki izvori su, međutim požurili da jave kako je lansiranje proteklo neuspešno, međutim sve indicije ukazuju da je ono imalo probni karakter bez postavljanja ikakvog korisnog tereta na orbitu.

Oktobra 2016. Iranska kosmička agencija (ISA) je objavila o planovima tri lansiranja pre kraja 2017.

Raketa-nosač "Simorg" (po persijskoj mitološkoj ptici, sličnoj Feniksu), takođe poznata pod imenom "Safir-2", pripada klasi malih lansera. Njeno premijerno lansiranje je trebalo da bude obavljeno 2010. kada je i projekat prvi put obelodanjen od strane predsednika Mahmuda Ahmadinedžada. Dvostepena raketa je visoka 27 metara i sa prečnikom od 2,5 metra ima masu na startu od 87 tona. Njen prvi stepen koristi četiri osnovna raketna motora svaki kapaciteta 29t (280kN). Peti motor, koji razvija potisnu silu od 13,6t (133kN) se koristi za kontrolu visine i stabilizaciju leta. Karakteristike motora drugog stepena nisu poznate.

U trenutku poletanja, ukupna potisna sila rakete iznosi 130t (1300kN), što je dovoljno da se na orbitu visine 500km postavi korisni teret mase do 350kg. Prema pojedinim informacijama, stručnjaci ISA rade na modifikaciji ovih raketnih motora koje }e biti u stanju da pove}aju masu korisnog tereta do 700kg i visinu orbitu do 1000km.

Iako je posle 2010. bilo nekoliko najava prvog lansiranja rakete "Simorg", uz čak i navođenje imena satelita kao što su "Tolu" (Toloo-"Izlazak Sunca") i "Mesba" (Mesbah), po svemu sude}i to se desilo tek 19. aprila 2016. Let je obavljen u sub-orbitalnom režimu, međutim njegovi rezultati do sada nisu javno objavljeni.







Snimci lansiranja rakete-nosača "Simorg" sa kosmodroma "Imam Homeini"

Author: Grujica Ivanović

Biografija članova posade misije MKS-52/53

http://www.astronomija.org.rs/misije/iss/11449-biografija-clanova-posade-misije-mks-52-53

Mariner 2

Prva kosmička letilica koja je proučavala drugu planetu

Bio je to jedan od najvećih trijumfa naše civilizacije. Nakon toga, desetine robotskih glasnika su istraživala a nastavljaju i danas da proučavaju solarni sistem od Merkura do Plutona. U ova vremena kosmičke bonace, teško je setiti se vremena kada nije bilo naših letilica van Zemljine orbite. Ali kao i u svemu drugom, uvek postoji prvi put. U ovom slučaju, prvi put je pao decembra 1962, kada je ’Mariner 2’ nadleteo Veneru, postavši tako prvi brod koji je proučio drugu planetu. Za mesec dana ćemo proslaviti 55 godina od lansiranja ove sonde.



Bila su to "neka druga vremena". Amerika se oporavljala od Kubanske krize, koja je samo nekoliko nedelja ranije okupirala čitav svet. ’Beatlesi’ su upravo snimili svoj prvi №1 hit, "Please, Please Me". Peter O’Toole se smeškao sa filmskih platana u filmskom hitu "Lawrence of Arabia" čija premijera je bila u toku. Futbalska reprezentacija Jugoslavije je izgubila u trećem kolu od Čehoslovačke na Svetskom prvenstvu u Čileu. Čarke između juga i severa u Vijetnamu dovele su tamo prve američke marince 1 , dok se većina Amerikanaca u Americi pripremala za skorašnji praznični krismas.

U Pasadeni, višenedeljna napetost među kratko ošišanim momcima stručnog tima dostizala je vrhunac, jer su oko podneva teleks-mašine počele ludački da rade, izbacujući metre hartije. Sa daljine od 57 miliona kilometara, na Zemlju su sa sonde „Mariner 2“ koja se približavala Veneri stizali podaci kapajući brzinom od samo nekoliko bita u sekundi. Satima kasnije, iako je sonda proletela kraj planete, podaci su i dalje stizali bez prestanka.



Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(23 strane, 3,3 MB)
http://www.astronomija.org.rs/images/stories/Astronautika/nasa/istorija/mariner/Mariner%202.pdf

Autor: Draško Dragović

https://t.co/tcplVRZ1Tx

A P O D...

https://t.co/C5L9HY3lQl

A P O D...

Pavle Savić

http://www.astronomija.org.rs/astronomski-kamp/11455-pavle-savic

https://t.co/h5EsspT31H

A P O D..

Fizika čestica koje grade naše telo

http://www.astronomija.org.rs/ivot/11462-fizika-cestica-koje-grade-nase-telo

https://t.co/HZjtevybVd

A P O D...

Pušten je u rad treći detektor gravitacionih talasa

Virgo detektor je počeo da traga za tananim gravitacionim talasima u tkivu prostor-vreme.


LIGO Livingston Pariš, Lujzijana iLigo Hendorf, Vašington

Smešten je u Evropskoj gravitacionoj opservatoriji u Pisi u Italiji.

Virgo detektor se 1. avgusta zvanično pridružio dvema LIGO opservatorijama za detekciju gravitacionih talasa u Hanfordu i Livingstonu,. Tri detektora će zajedno moći bolje da utvrde izvor gravitacionih talasa.
Dve LIGO opservatorije su do sada otkrile tri seta gravitacionih talasa nastalih sudarom crnih rupa. U budućnosti, opservacije sa sva tri detektora mogle bi da omoguće teleskopima da u izvorima traže svetlost kosmičkih kataklizmi koje stvaraju talase.


LIGO Livingston Pariš, Lujzijana

Detektor se sastoji od dva kraka dužine 3 kilometra. Laserska svetlost odbija se napred i nazad u krakovima i merni je štap za distorziju kontinuuma prostor-vreme.

Sva tri detektora sakupljaju podatke do 25. avgusta, kada će naučnici preusmeriti rad na unapređenju sposobnosti detekcije tria. Sledeća runda prikupljanja podataka počinje u jesen 2018.

http://www.virgo-gw.eu/

Autor: Miša Bracić

https://t.co/hN8W0OW2wp

A P O D...